Научная статья на тему 'СУРХОНДАРЁ ВИЛОЯТИДАГИ НОЁБ ТАБИАТ-АРХЕОЛОГИК ЁДГОРЛИКЛАРИ ВА УЛАРНИ МУҲОФАЗА ҚИЛИШ'

СУРХОНДАРЁ ВИЛОЯТИДАГИ НОЁБ ТАБИАТ-АРХЕОЛОГИК ЁДГОРЛИКЛАРИ ВА УЛАРНИ МУҲОФАЗА ҚИЛИШ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ноёб табиат археологик ёдгорликлар / қадимги инсон манзилгоҳлари / шаршаралар / шифобахш булоқлар / қадимги битиклар. / Unique nature / archaeological sites / ancient human settlements / waterfalls / healing springs / ancient inscriptions.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Мўминова Б.Х.

Ушбу мақолада Сурхондарё вилоятида жойлашган ноёб табиат–археологик ёдгорликлари ва уларни муҳофаза қилиш масалалари ўрганилган. Жумладан вилоятнинг мафтункор табиати тараққиётида вужудга келган гўзал шаршаралар, булоқлар, қадимги инсон манзилгоҳлари бўлган ғорлар ва улардаги қояларга ёзилган қадимги ёзувлар ҳақида маълумотлар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

UNIQUE NATURE-ARCHEOLOGICAL MONUMENTS OF SURKHANDARYA REGION AND THEIR PROTECTION

This article examines the unique natural and archaeological monuments located on the territory of the Surkhandarya region and the issues of their protection. In particular, information is given about beautiful waterfalls, springs, caves with ancient human settlements and ancient inscriptions written on rocks in the development of the charming nature of the region.

Текст научной работы на тему «СУРХОНДАРЁ ВИЛОЯТИДАГИ НОЁБ ТАБИАТ-АРХЕОЛОГИК ЁДГОРЛИКЛАРИ ВА УЛАРНИ МУҲОФАЗА ҚИЛИШ»

Муминова Б.Х.

Денов тумани 98-мактаб география фани уцитувчиси

СУРХОНДАРЁ ВИЛОЯТИДАГИ НОЁБ ТАБИАТ-АРХЕОЛОГИК ЁДГОРЛИКЛАРИ ВА УЛАРНИ МУ^ОФАЗА КДЛИШ

Аннотация. Ушбу мацолада Сурхондарё вилоятида жойлашган ноёб табиат-археологик ёдгорликлари ва уларни мууофаза цилиш масалалари урганилган. Жумладан вилоятнинг мафтункор табиати тарацциётида вужудга келган гузал шаршаралар, булоцлар, цадимги инсон манзилгоулари булган горлар ва улардаги цояларга ёзилган цадимги ёзувлар уацида маълумотлар берилган.

Калит сузлар: Ноёб табиат археологик ёдгорликлар, цадимги инсон манзилгоулари, шаршаралар, шифобахш булоцлар, цадимги битиклар.

Muminova B.Kh.

Geography teacher School N98 Denau district

UNIQUE NATURE-ARCHEOLOGICAL MONUMENTS OF SURKHANDARYA REGION AND THEIR PROTECTION

Annotation. This article examines the unique natural and archaeological monuments located on the territory of the Surkhandarya region and the issues of their protection. In particular, information is given about beautiful waterfalls, springs, caves with ancient human settlements and ancient inscriptions written on rocks in the development of the charming nature of the region.

Key words: Unique nature, archaeological sites, ancient human settlements, waterfalls, healing springs, ancient inscriptions.

Сурхондарё вилояти узининг нафосатли гузал мафтункор табиати билан машхурдир. Воханинг гузал сулим табиати бу ерга мехмон булиб келган хар бир сайёхларнинг диктат эътиборини узига доимо тортиб келмокда.

Вилоят ер усти тузилишининг мураккаблиги бу ерда Х,исор тогининг жануби-гарбий тармоги булган Бойсун хамда Кухитанг тогларида табиатнинг ноёб, гаройиб хамда мафтункор гушаларнинг вужудга келишига сабаб булган. Айникса вилоятнинг Бойсун ва Сариосиё туманларида бундай масканларнинг мавжудлиги воха табиатининг бетакрор эканлигидан далолат беради. Ана шундай гузал табиат ёдгорликларидан бири Сариосиё туманидаги Сангардак кишлогида жойлашган Сангардак шаршарасидир. Шаршара булок сувларидан хосил булиб, денгиз сатхидан 3-минг метр

баландликдан отилиб чикиб ноёб табиат муъжизасини намоён этади. Шаршара суви 150 метрдан ортик баландликдан атрофдаги кояларга урилиб окади. Шаршара атрофидаги худудларда анжир, наъматак, узум каби дарахт ва бутасимон усимликлар усади. Сангардак шаршарасини хосил килувчи булоклар сувни коялар ичида жойлашган кулдан олади. Мазкур шаршара "Шаршара-мозор" номи билан машхур булиб, хар йили зиёратчилар билан гавжум булади. Унинг атрофида сержило камалак хосил булиб, бу ерга келган сайёхларни хайратга солади.

Шаршаранинг унг томонида ундан 200 метр баландликда махаллий ахоли томонидан "Жавзо суви" деб аталадиган гаройиб булок жойлашган. Кизиги шундаки, булок; бир йилда бир марта факат жавзо (май) ойида тог багридан сув ока бошлайди. Ушбу ой тугаши билан тог багридан окаётган сув хам тухтайди. Кишиларни хайратга соладиган бу гаройиб жумбок халигача илмий асосда урганилмаган. Бундан ташкари Сангардак тогларида сангардак булоги, кора булок, сирсой булок;. Ширин булок; каби булоклар жойлашган.

Вилоятнинг тогли кисмида яна куплаб кичик шаршаралар куп, жумладан, Зевар шаршараси-Сариосиё туманида шу номдаги кичик тог дарёсида вужудга келган. Баландлиги 200 метрдан ортик, Киштут шаршараси-Сариосиё туманида Киштут дарёсининг юкори кисмида, баландлиги 200 метрдан ортик, Хонжиза шаршараси Хонжиза дарёсининг юкори кисмида, жойлашган баландлиги 250 метр, Авлод шаршараси Бойсун туманида Авлод кишлоги атрофида булиб баландлиги тахминан 100 метр келади.

Вилоятнинг яна бир табиат-археологик ёдгорликлардан Бойсун тог тизмасида жойлашган. Республикамизнинг йирик археологик курикхонаси булган Тешиктош горидир. Тешиктош гори Мачайдаги Зовталаш сой дарасида денгиз сатхидан 1500-1600 метр баландликда жойлашган булиб, унинг буйи 7, эни 20, узунлиги эса 21 метрни ташкил этади. Горнинг шифти тешик булгани учун гулхан ёкилса тепадаги туйнукдан чикиб кетаверган. Шунингдек горда 1,5 метр калинликда 5 маъданий катлам булиб, хар бир катламдан биттадан, баъзиларида иккитадан диаметри 40 сантеметр, сатхи 2 метрга етадиган гулхан колдиклари топилган. Гор ичида гулхан излари, тошдан килинган учокнинг урни, тош ва суякдан ясалган мехнат куроллари, 3000 та тош буюм, 2,5 мингдан купрок чакмок тош парчалари, 10 мингдан ортик суяк синиклари топилган. Кадимги Тешиктош гори одамлари асосан овчилик ва йигувчилик билан шугулланиб, коплон, бугу, ёввойи от, айик, айникса тог эчкиларини куплаб овлашган.

Ушбу гор 1938 йилда археолог олим А.П.Окладников рахбарлигидаги олимлар гурухи илмий жихатдан урганиб, бу ердан 8-9 ёшли неандертал боланинг бош суягини топган. Бу тарихий археологик топилма бундан 10040 минг йиллар олдин яшаган аждодларимизнинг белгиси эканлиги илмий

жихатдан асослаб берилди. 1949 йил антрополог Герасимов бош суяги асосида Тешиктош одамининг юз тузилишини тиклаган.

1973 йили антрополог Алексеев Тешиктош гори одамини тула урганиб чикди. Олимнинг фикрига кура скелет аёл кишиники булиб, инсон эволюциясининг неандертал фазасига мансублигини аниклаган.

Сурхон вохаси узининг кадимги тасвирий санъат тарихига хам эга. Вилоятнинг Шеробод тумани Кизилолма ва Зараут кишлоги якинидаги Зараутсой буйида тошга кизил кесак (буёк) билан солинган суратлар топилган ва бу тасвирий санъат ёдгорликлари мезолит даврига оиддир. Зараутсой вилоятнинг Шеробод туманида жойлашган.

Зараудкамар ёдгорлигини 1939 йилда Хатак кишлогида яшовчи Рауф исмли чупон бола куй бокиб юрган вактда тасодифий кашф этган. Суратлар хакида хонадон аъзолари оиланинг кадрдон дусти булиб колган табиатшунос олим Иван Фёдорович Ломаевга сузлаб беришади. Шундан сунг И.Ф.Ломаев курганлари хусусида уша пайтдаги Термиз Сурхондарё округ музейи директори Г.Ф.Парфёновга хабар беради. Ушбу табиат ёдгорлиги хакида маълумотларни кенг жамоатчиликка такдим этиш ва тадкик этишда Г.Ф.Парфёнов, А.Ю.Рогинская, А.С.Кириллов, И.Ф.Ломаев, А.П.Иванова, В.К.Сандул ва Ш.Исмоиловларнинг хизматлари катта булган.

Бу ерда мезолит, неолит ва кейинги даврларга мансуб 200 дан ортик расмлар чизилган. Унда одамларнинг итлар ёрдамида ёввойи букаларни ов килиш манзараси тасвирланган. Х,айвонлар (ёввойи бука, ит, тулки, бурама шохли эчки, жайрон, тог эчкиси, хашорат), турли буюмлар (ук-ёй, найза, уроксимон куроллар) никобланган одамлар узига хос асосида хаётий килиб ишланган.

Зараутсой суратлари асосида Шерободда инсониятнинг илк боскичи яшаб утганлиги тугрисида куплаб кимматли материаллар илмий-археологик жихатдан тула асослаб берилди. Зараутсой ибтидоий санъатининг ноёб ёдгорлиги сифатида "Ёдгорликларни мухофаза килиш, "Кизил китоб»ига киритилган.

Сурхон вохасида юкорида номлари келтирилган кадимги инсон манзилгохларининг топилиши шубхасиз улка тарихи узок утмишга бориб такалишидан далолат беради.

Вилоят нафакат узининг археологик-табиат ёдгорликлари балки сулим табиати, об-хавоси хамда шифобахш сувли булоклари билан хам машхурдир. Айникса инсонлар дардига малхам буладиган Омонхона булоги суви таркибида кремний кислотаси, темир, алюминий ва бошка куплаб микроэлементлар мавжудлиги аникланган. Мутахасисларнинг фикрича, бундай витамин ва минералларга бой булок суви инсон танасининг айникса, жигар, ут пуфаги йулларини даволаш хусусиятига эга. Хдтто булок суви замонавий тиббиётда кулланиладиган гемодез суюклигидан фойдали ва зарарсизлигига кура бир неча марта устун туриши аникланган. Бу ерда Омонхона гори хам мавжуд булиб, унинг баландлиги 3,5 метр, умумий

мaйдони эсa 60 квaдрaт метрни тaшкил этaди. Fорнинг ички кисмидa ёз ойлaридa хaрорaт 5-60, кишдa эсa 20-220, тaшкил этaди.

Вилоятимизгa тaшриф бyюрaдигaн мaхaллий Ba хорижий сaйёхлaрни yзигa жадб этадигад тaбиaт ёдгорликлaридaн бири Бойсун тyмaнидaги Сaйроб чинори хисоблaнaди. Ушбу чинорнинг ёши 950 йилга якин. Тaрихнинг турли тaрихий дaврлaридa икки туп кyхнa чинор тaнaсидaги кaттaкон ковaкдaн илгaри aскaрлaр ^роргохи, кишлок кенгaши идорaси, кутубхота, мaктaб, чойхонa, сaртaрошхонa сифaтидa фойдaлaнилгaн. Хрзирги вaктдa эсa унинг ичидa музей тaшкил килингвн. Сaйроб чинори тaбиий ёдгорлик сифaтидa мyхофaзaгa олинган.

Вилоятнинг Олтинсой тyмaнидaги '"Hy^a" кишлоFи якинидa "X,aйрондaрa»деб aтaлyвчи тоF дaрaси мaвжyд. ТоF дaрaсининг бошлжиш жойидa шaмол эррозияси тyфaйли пaйдо болтан yлкaн кУзикоринсимон кyрининшидa бир нечтa шaкллaр хосил бyлгaн.

БyзFaлaхонa ёки "Темир дaрвозa»дaрaси Бойсун тyмaнидa жойлaшгaн Унинг кенглиги 50-20 метргa етадиган тик, хaр ер^р еридa бвлвндлиги 300-400 метрли тук кyлрaнг охaктошлaрдaн тyзилгaн дaрa деворлaри кишидa ^тта тaъсyрот колдиради.

Хонжизa дaрaси Х,исор тоFлaрининг жaнyби-Faрбий томонидa Денов шaхридaн 50 км шимолдa жойлaшгaн. Хонжизa хуш хaвоси, зилол сyвлaри, тaкрорлaнмaс мaнзaрaлaри билaн кишини мaфтyн этaди.

Fорлaр ер ости сaёхaтини ёктирyвчилaр учун вжойиб мaнзилгох Xисоблaнaди. Сyрхондaрё вилоятидaги диккaтгa свзовор Fорлaр куп. Жyмлaдaн, Бойсун тyмaнидaги Мaчaй Ba Тешиктош Fорлaри, Амир Темур Fори, Сурхоб Fори Сурхоб тоFлaрининг шaркий киялигидa жойлaшгaн мвзкур Fорнинг узунлиги 120 метр, стaлaктитлaргa Ba стaлaгмитлaргa эгa. Олтинсой тyмaнидa жойлaшгaн. Хyжa Гургур тоFлaрининг жaнyби-шaркий кияликлaридa, ДyFобa кишлоFидaн 25 км Faрбдa жойлaшгaн. Fорнинг узунлиги 165 метрдaн ортик, Fордa стaлaктитлaри Ba ер ости кули бор. Олтинсой тyмaнидa, тyмaн мaркaзидaн 55 км шимоли-Faрбдa, Хyжaипок Fори Сyрхондaрё дaрёсининг унг ирмоFи-Хaлкaжaр дaрёси водийсидa жойлaшгaн. Fорнинг узунлиги 220 метр, унинг ичидa водород сyлфaтли (сyткaсигa 1700 м.куб дебитли) сувга эгa булгж йирик булок окиб чикaди.

Хyлосa килиб aйтгaндa aтроф-мyхитни мyхофaзa килиш мyaммолaри кескинлaшиб борaётгaн хозирги вaктдa тaбиaтнинг ноёб геогрaфик-aрхеологик ёдгорликлaрини мyхофaзa килиш, yлaрдaн тaшки Ba ички туризмини ривожлaнтиришдa сaмaрaли фойдвлвниш мвзкур тaбиaтнинг ноёб мaскaнлaрини куз корaчиFидек aсрaб-aвaйлaш хaр бир кишининг бурчи булиши керaк.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Мирзиёев Ш.М. Эркин Ba фaровон, демокрaтик Узбекистон дaвлaтини биргaликдa

бaрпо этaмиз. Т." Узбекистон", 2016.

2. Баратов П.Узбекистон табиий географияси. -Т."Укитувчи",1996.

3. Рузиев А.Сурхондарё вилояти. -Т.;"Жайхун", 1996.

4. Абдуназаров Х,.,Умарова М. Сурхондарё географияси (1-кисм.Табиий география).Термиз давлат университети -2023

5.Abdunazarov H. M. Issues of human economic activity and environmental protection //Экономика и социум. - 2020. - №. 11. - С. 23-26.

6.Алланов К. А., Чориев А. К. Роль угольной промышленности в социально-экономическом развитии Сурхандарьинской области республики Узбекистан //Экономика и социум. - 2023. - №. 6-1 (109). - С. 624-630.

7.Алланов К. А., Чориев А Вопросы эффективного использования водных ресурсов в засушливых регионах и развития садоводства (на примере Сурхандарьинской области) «Экономика и социум»№1(116) 2024 c.729-733

8.Turaev K.T and Turayeva Z.M 2020. The Issue of Studying Religious Tourism in Uzbekistan. International Journal on Integrated Education. 3, 8 (Aug. 2020), 43-47. DOI:https://doi.org/10.31149/ijie.v3i8.535.

9.Umarova M. H, Esanov N. A, Xolmatov Z. M, and Turaev Q. T, "the classification of the names of population settlements in surkhandarya region by the historical factors", iejrd - International Multidisciplinary Journal, vol. 5, no. Special issue, p. 4, Dec. 2020

10.Umarova M. H, Abdunazarov H. M, Kholmatov Z. M, and Turaev Q.T, "the recreation importance of nature monuments of the baysun mountains", iejrd -International Multidisciplinary Journal, vol. 5, no. 9, p. 4, Dec. 2020.

11.Umarova, M. H., & Turaev, Q. (2021). Names of Places Related to Religious Tourism and their Origin. Middle European Scientific Bulletin, 12, 371-373. Retrieved from

12.Umarova М. Н., To'rayev Q. T. Din-ziyorat turizmi bilan bog'liq bo'lgan joy nomlari va ularning kelib chiqishi // за публикацию в международном научно-практическом журнале «Экономика и социум»№ 6(85) 2021

13.Tokhirovich, T. K.., Mamarasulovna, T. Z.., & Maxmaniyozovich, X. Z. (2022). The Role and Importance of Tourism in the Regions. Miasto Przyszlosci, 24, 431-433. Retrieved from

14.Алланов К.А.,Чориев А Загрязнение атмосферного воздуха и его влияние на здоровье населения северо-восточных районов Сурхандарьинской области-»Экономика и социум»2022/1/9 2/914-919.

15.Абдуназаров Х. М., Ниёзов Х. М. Проблемы развития отраслей промышленности южного Узбекистана //Экономика и социум. - 2023. - №. 12 (115)-1. - С. 893-900.

16.Эсанов Н.А. Перспективы использования технологий «Умный город»в экономическом и социальном развитии города Термез //»Экономика и социум»№2(117)-1 2024. - С. 1559-1565.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.