Научная статья на тему 'СУРХОН ВОҲАСИДАГИ АЙРИМ ҚАДИМИЙ МЕЪМОРИЙ ОБИДАЛАР ҲАМДА УЛАРНИНГ МЕЪМОРИЙ ЭЛЕМЕНТЛАРИ'

СУРХОН ВОҲАСИДАГИ АЙРИМ ҚАДИМИЙ МЕЪМОРИЙ ОБИДАЛАР ҲАМДА УЛАРНИНГ МЕЪМОРИЙ ЭЛЕМЕНТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

CC BY
67
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ҚАЛЪА ДЕВОРЛАРИ - қАДИМДА ғИШТ БИЛАН ЎРАЛГАН ШАҲАР АТРОФИ ДЕВОРЛАРИ / АҲОЛИНИ ТУРЛИ ТАШқИ ХАВФ-ХАТАРЛАРДАН ҲИМОЯ қИЛИБ ТУРГАН / БУДДА ИБОДАТХОНАЛАРИ- қАДИМИЙ БУДДИСТЛАР СИғИНАДИГАН МАНЗИЛГОҲЛАРИ / ҚАДИМИЙ МЕЪМОРЧИЛИК - қАДИМИЙ ДАВРЛАР / АРХИТЕКТУРАСИНИНГ ҲОЗИРГИ ДАВР АРХИТЕКТУРАСИ АДАБИЁТЛАРИДАГИ АТАЛИШИ / МОНУМЕНТАЛ ЁДГОРЛИКЛАР - ҲАЙКАЛЧАЛАР / ЎЙМА ВА БЎРТМА ТАСВИРЛАР ТУШИРИЛГАН ЭЛЕМЕНТЛАР

Аннотация научной статьи по строительству и архитектуре, автор научной работы — Шарипов Б.Х., Эрданов П.Н.

Ушбу мақолада Сурхондарё вилояти ҳудудидаги сақланиб қолинган айрим қадимий меъморчилик иншоотлари, кулолчилик, заргарлик каби моддий амалий санъат ҳисобланмиш қадимий ва шунинг билан бирга замонавий маданият ҳақида, қадимий ибодатхоналар, қадимий шаҳарсозликнинг ҳозирги замон архитектураси ва шаҳарсозлигигача алоқадор бўлган архитектура элементлари ва уларнинг янги давр меъморчилигидаги ўрни ҳақида ёритилмоқда. Бу билан қадимий шаҳар марказлари, шаҳар деворлари, аҳоли яшаш ҳудудлари, аҳоли яшаш тарзи, аҳолининг меҳнат фаолияти, ҳамда уларнинг ҳозирги давр меъморчилигидаги ўрнини, соҳага қизиқувчилар оммасига тақдим этишни хохладик. Қадимий архитектура ва шаҳарсозлигимиз ҳақида маълумот бериш, архитектура, шаҳарсозлик, бино-иншоотлар архитектураси йўналишида, кўприкларни, йўлларни лойиҳалаш ва қуриш бўйича таҳсил олаётган талабаларнинг соҳага бўлган қизиқишининг ошишига сабаб бўлади. Илмга чанқоқ талабалар ва ёш мутахассисларга, тарихни ўрганиб, келажак архитектурасини яратиш йўлидаги изланишларида омад тилаймиз!

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME ANCIENT ARCHITECTURAL MONUMENTS AND THEIR ARCHITECTURAL ELEMENTS IN SURKHAN VALLEY

This article is about some ancient architectural structures preserved in the territory of Surkhandarya region, such as pottery, jewelry, ancient and modern culture, ancient temples, elements of ancient architecture related to modern architecture and urban planning and their place in modern architecture. illuminated. In this way, we wanted to present the ancient city centers, city walls, residential areas, lifestyle, labor activity of the population, as well as their place in modern architecture, to those interested in the field. Providing information about our ancient architecture and urban planning will increase the interest of students in the field of architecture, urban planning, building architecture, design and construction of bridges, roads. We wish science-hungry students and young professionals the best of luck in their research into history and the creation of the architecture of the future!

Текст научной работы на тему «СУРХОН ВОҲАСИДАГИ АЙРИМ ҚАДИМИЙ МЕЪМОРИЙ ОБИДАЛАР ҲАМДА УЛАРНИНГ МЕЪМОРИЙ ЭЛЕМЕНТЛАРИ»

Шарипов Б.Х. катта уцитувчиси Термиз давлат университети Эрданов П.Н. уцитувчиси Термиз давлат университети

СУРХОН ВОХДСИДАГИ АЙРИМ ЦАДИМИЙ МЕЪМОРИЙ ОБИДАЛАР ХДМДА УЛАРНИНГ МЕЪМОРИЙ ЭЛЕМЕНТЛАРИ

Аннотация: Ушбу мацолада Сурхондарё вилояти уудудидаги сацланиб цолинган айрим цадимий меъморчилик иншоотлари, кулолчилик, заргарлик каби моддий амалий санъат уисобланмиш цадимий ва шунинг билан бирга замонавий маданият уацида, цадимий ибодатхоналар, цадимий шауарсозликнинг уозирги замон архитектураси ва шауарсозлигигача алоцадор булган архитектура элементлари ва уларнинг янги давр меъморчилигидаги урни уацида ёритилмоцда. Бу билан цадимий шауар марказлари, шауар деворлари, ауоли яшаш уудудлари, ауоли яшаш тарзи, ауолининг меунат фаолияти, уамда уларнинг уозирги давр меъморчилигидаги урнини, соуага цизицувчилар оммасига тацдим этишни хохладик. Цадимий архитектура ва шауарсозлигимиз уацида маълумот бериш, архитектура, шауарсозлик, бино-иншоотлар архитектураси йуналишида, куприкларни, йулларни лойщалаш ва цуриш буйича таусил олаётган талабаларнинг соуага булган цизицишининг ошишига сабаб булади. Илмга чанцоц талабалар ва ёш мутахассисларга, тарихни урганиб, келажак архитектурасини яратиш йулидаги изланишларида омад тилаймиз!

Калит сузлар: Цалъа деворлари - цадимда гишт билан уралган шауар атрофи деворлари, ауолини турли ташци хавф-хатарлардан уимоя цилиб турган. Будда ибодатхоналари- цадимий буддистлар сигинадиган манзилгоулари. Цадимий меъморчилик - цадимий даврлар архитектурасининг уозирги давр архитектураси адабиётларидаги аталиши. Монументал ёдгорликлар - уайкалчалар, уйма ва буртма тасвирлар туширилган элементлар.

Sharipov B.X. senior lecturer Termez State University Erdanov P.N. lecturer

Termez State University

SOME ANCIENT ARCHITECTURAL MONUMENTS AND THEIR ARCHITECTURAL ELEMENTS IN SURKHAN VALLEY

Abstract: This article is about some ancient architectural structures preserved in the territory of Surkhandarya region, such as pottery, jewelry, ancient and modern culture, ancient temples, elements of ancient architecture related to modern architecture and urban planning and their place in modern architecture. illuminated. In this way, we wanted to present the ancient city centers, city walls, residential areas, lifestyle, labor activity of the population, as well as their place in modern architecture, to those interested in the field. Providing information about our ancient architecture and urban planning will increase the interest of students in the field of architecture, urban planning, building architecture, design and construction of bridges, roads. We wish science-hungry students and young professionals the best of luck in their research into history and the creation of the architecture of the future!

Keywords: The fortress walls are ancient suburban brick walls that protected the population from various external dangers. Buddhist temples- are places of worship for ancient Buddhists. Ancient architecture- is the name given to the architecture of ancient times in the literature of modern architecture. Monumental monuments - elements with statues, carvings and embossed images.

Сурхондарё вилояти худудидаги кисман сакланиб колган меъморчилик бино ва иншоотлари, тулик сакланиб колинган меъморчилик бино ва иншоотлари, кулолчилик, кошинкорлик каби моддий амалий санъат хисобланмиш кадимий ва шунинг билан бирга замонавий маданият белгилари, хайкалтарошлик ва заргарлик каби амалий безак санъати хисобланмиш кадимий меъморчиликнинг элементлари, уларнинг кадимий меъморчилик хамда хозирги замон архитектураси ва шахарсозлигида тутган урни бетакрор.

Урта Осиё халкларининг сиёсий, ижтимоий-иктисодий ва маданий хаётида кадимдан шахарларнинг барпо этилиши мухим урин тутган. Шахарлар бир неча минг йиллар давомида шаклланган ва ривожланган давлатчилик анъаналари ва махаллий ахоли турмуш тарзини акс эттирувчи мезонлардан биридир. К,адимдан, кишилик жамиятида ахолининг жойлашуви ва демографияси, ижтимоий-иктисодий хаётининг даражаси турлича булган, маданий тараккиётнинг айрим жихатлари билан бир -биридан фаркланувчи куплаб катта ва кичик шахарлар мавжуд эди. Одатда шахар деворлари ахолини турли ташки хавф-хатарлардан химоя килиш, шахардаги ижтимоий-иктисодий хаётни осуда бошкариш ва бир маромда саклаб туришда ахамият касб этган.

Кухна Термиз обидалари узининг такрорланмаслиги билан хамиша кадимги давр муаллифлари, илк урта аср Чин сайёхлари ва мусулмон даври тарихчиларининг диккати марказида булиб келганлиги купгина

манбаларда учрайди. Кухна Термизда дастлабки археологик казишма ишларига профессор Б.П.Денике (1926-1928-йиллар) бошчилик килган ва Зурмала, К,оратепа каби ёдгорликларни аниклаган. Бунда олим шахар майдонида милодий VIII асргача маданий катламлар мавжуд булганлигини исботлаган.

Кенг куламдаги археологик казишма ишларининг утказилиши профессор М.Е.Массон бошчилигида (1936-1938-йилларда) фаолият курсатган Термиз археологик экспедицияси билан боFлик.

Термизнинг Кушон даврига оид иншоотлари бу шахардаги мавжуд будда ибодатхоналари ва улардан топилган санъат намуналари Осиё ва Х,индистон алокаларини урганишда янги сахифани бошлаб берди. К,адимги Осиёнинг марказий вилоятларини, К,адимги Х,индистоннинг шимолий ерлари билан боFлаган "Буюк ипак йули"нинг мухим тармокларидан бири хисобланган савдо йули хам айни шу кухна Термиз оркали утган.

Кухна Термиз харобалари хозирги Термиз шахридан 8-9 км жанубий Fарбда, Амударёнинг унг кирFOFида жойлашган. К,арийб 2500 йиллик тарихга эга Термиз Осиё халклари маданий тараккиётида мухим урин тутади.

Кушонлар даврида Термиз 350 гектарда жойлашган булиб, унинг ахолиси тахминан 50 минг кишини ташкил килган. Уз даврининг энг йирик шахарларидан бирига айланган Термизда кадимги Шарк маданиятининг илFор йуналишлари уЙFунлашган.

Термизнинг кадимги давридаги ички тузилиши хакидаги маолумотлар жуда чекланган. Сабаби у даврда курилган иморатлар кейинчалик текисланган ёки бир неча метр чукурликда кумилиб кетган.

Мовароуннахр оркали 630 йилда Термизга келган Сюань-Цян исмли Хитой сайёхининг айтишича Кддимги Термиз шахрининг худуди 20 ли (10 км) ни ташкил этган.

1980 йилдан буён Эски Термизда Узбекистон Республикаси ФА Археология институтининг Ш.Р. Пидаев бошчилигидаги Термиз экспедицияси кенг куламда археологик казишма ишлари олиб бормокдалар.

Мазкур экспедиция ходимлари шахарнинг дастлабки шаклланиш жараёнларини аниклаш максадида унинг арк кисмида, мудофаа иншоотларида, шахар махаллаларида, кулоллар устахоналарида кенг куламда казишма ишларини олиб бордилар. Натижада милоддан олдинги 1-минг йилликдан тортиб, XVII асрга кадар Термиз шахри халкларининг моддий ва маънавий хаётини ёритувчи куплаб археологик далиллар кулга киритилди.

Мазкур экспедиция таркибида Сурхондарёлик археолог олимлар Т. Аннаев, А. Бобохужаев, Ш.Рахмонов, Ш. Шайдуллаевлар Эски Термиз ёдгорликларини урганишда фаол иштирок этдилар.

Сополлитепа Сурхондарё вилоятининг Музрабод тумани Шеробод чулини кесиб утган Уланбулоксой ёкасида жойлашган жез даврига оид археологик ёдгорлик булиб, у 1968 йилда археолог Л.Альбаум томонидан топилган. 1969-1974 йилларда археолог А.Аскаров томонидан урганилган. Сополлитепанинг майдони тахминан 3 гектарни ташкил этиб 1 гектарга якин марказий кисми мудофаа деворлари билан ураб олинган.

Сополлитепада утказилган археологик казишмалар натижасига кура, унинг марказий кисми мурабба (82х82м) шаклида курилган калъадан иборат. К,алъанинг томонлари уч катор мудофаа деворлари билан ураб олинган.

К,алъани ураб олган деворлар тизими ички ва ташки йулак вазифасини бажарувчи булмалардан ташкил топган. Йулаксимон копконлар 8 та булиб, улар калъа ташки мудофаа чизиFига параллел килиб жойлаштирилган.

Улар ана шу кучалар оркали 8 та махаллага булинган. К,алъа марказида эса очик майдон бор. К,алъа дарвозасидан бошланган кенг йул ва тор кучалар ана шу майдон билан боFланган.

Хрзирги кунда вилоятимизда аникланиб давлат мухофазасига топширилган 320 та археология, 20 та архитектура, 220 та дан ортик монументал ёдгорликлари мавжуд булиб, улар уз киммати билан республикамизда салмокли урин эгаллаб турибди. Вохамизни чинакамига "Очик музей" деса булади. Бу ерда куплаб ранг-баранг обидаларни учратиш мумкин. Уларнинг аксарияти умумбашарий санъат тарихидан мухим урин олган.

Шахарлар атрофларидаги кУрFOн деворлар шахарларни мудофаа килиш ва шартли равишда маъмурий чизик (чегара) вазифасини утаган. Шартлилик шундан иборатки, юкорида айтиб утилганидек купгина шахарлар кУрFOн деворидан ташкаридаги теварак билан функционал жихатдан чамбарчас боFлик булган. KурFOн деворлари купрок пахса ва хом гиштдан курилган ва калинлиги тепага караб ингичкалашиб борган. Девор сиртидан ташкарига чиккан буржлар хам функционал - девор тагига келиб колган душманга ук узиш хамда бадиий - меъморий девор текислигининг пластикаси вазифаларини утаган.

Шахарларнинг тархий тизими аксари куйидагича булган. Уртада шахарнинг асосий маркази булмиш бозор жойлашган. Бош кучалар, биринчи даражали кучалар марказдан радиал йуналишда таркалган. Улар одатда шахарнинг кУрFOн деворидаги дарвозалар мавжудлиги билан ажралади ва девор ортида бошка шахар ва кишлокларга олиб борадиган йулга айланиб кетади. Бош кучалар бир мунча туFрилиги хам да бироз кенглиги билан характерланади. Шахар деворлари олдида куп холларда божхоналар жойлаштирилган.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. "Кухна Термиз тарихидан лавхалар". Термиз.1991йил. Т. Аннаев. П. Жураева

2. "ДРЕВНЯЯ БАКТРИЯ" Ленинград."Наука"1974г. Отв.ред. В.М. Массон

3. Ртвеладзе Э.В., Пидаев Ш., Кочнев Б. Термиз Буюк йуллар чоррахасидаги кухна ва янги шахар. Тошкент.: 2001.

4. Узбекистон миллий энциклопедияси. 9-жилд, Тошкент.: 2005

5. "Путешествие по Средней Азии".М. Вамбери А. 1867г.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.