Научная статья на тему 'СУРХОН-ШЕРОБОД ВОҲАСИ СУҒОРМА ДЕҲҚОНЧИЛИГИ ТАРИХИДАН'

СУРХОН-ШЕРОБОД ВОҲАСИ СУҒОРМА ДЕҲҚОНЧИЛИГИ ТАРИХИДАН Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
66
35
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
массив / “Жанубий Сурхон сув омбори” / “Шеробод акционерлик жамияти” / агросаноат мажмуаси / сув ресурслари / Сурхон-Шеробод воҳаси / сув билан тўйиниш / канал / ариқ / зовур / Array / "South-Surkhan reservoir" / "Sherabad Joint Stock Company" / agro-industrial complex / water resources / Surgan-Sherabad oasis / water saturation / canal / moat / ditch

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Бўриев, Соатмўмин Донаевич

Сурхон-Шеробод воҳаси суғорма деҳқончилиги тарихи узоқ ўтмишга бориб тақалади. Бу ҳақда воҳада олиб борилаётган кенг кўламдаги илмий тадқиқот ишлари, шунингдек, археологик қазилмалар жараёнида топилган ашёвий манбалар кераклича маълумотларни беради. Айниқса, Сурхон-Шеробод воҳасининг гуллаб яшнашида воҳадаги мавжуд сув омборларининг ўрни беқиёсдир. Ушбу мақолади мазкур сув омборларининг фаолияти ҳақида сўз боради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ABOUT THE HISTORY OF SURKHAN-SHEROBAD OASIS IRRIGATION AGRICULTURE

The history of irrigation agriculture of Surkhan-Sherabad oasis goes back to the distant past. This is due to the large-scale scientific research carried out in the OASIS, as well as the material resources found during archaeological excavations, which provide the necessary information. Especially during the heyday of the Surgan-Sherabad oasis, the role of existing reservoirs in the oasis is incomparable. This proverb tells about the activities of these reservoirs.

Текст научной работы на тему «СУРХОН-ШЕРОБОД ВОҲАСИ СУҒОРМА ДЕҲҚОНЧИЛИГИ ТАРИХИДАН»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

СУРХОН-ШЕРОБОД ВОХДСИ СУГОРМА ДЕХДОНЧИЛИГИ

ТАРИХИДАН

Буриев Соатмумин Донаевич

Термиз давлат университети "Фукаролик жамияти" кафедраси доценти, т.ф.н.

АННОТАЦИЯ

Сурхон-Шеробод воуаси сугорма дещончилиги тарихи узоц утмишга бориб тацалади. Бу уацда воуада олиб борилаётган кенг куламдаги илмий тадцицот ишлари, шунингдек, археологик цазилмалар жараёнида топилган ашёвий манбалар кераклича маълумотларни беради. Айницса, Сурхон-Шеробод воуасининг гуллаб яшнашида вощдаги мавжуд сув омборларининг урни бециёсдир. Ушбу мацолади мазкур сув омборларининг фаолияти уацида суз боради.

Калит сузлар: массив, "Жанубий Сурхон сув омбори", "Шеробод акционерлик жамияти", агросаноат мажмуаси, сув ресурслари, Сурхон-Шеробод воуаси, сув билан туйиниш, канал, ариц, зовур

СУРХАН - ШЕРАБАДСКИЙ ОАЗИС ИЗ ИСТОРИИ ИРРИГАЦИОННОГО ЗЕМЛЕДЕЛИЯ

АННОТАЦИЯ

История ирригационного земледелия Сурхан-Шерабадского оазиса уходит корнями в далекое прошлое. Это объясняется масштабными научно-исследовательскими работами, проводимыми в ОАЗИСЕ, а также материальными ресурсами, найденными в процессе археологических раскопок, которые предоставляют необходимую информацию. Особенно в период расцвета Сурган-Шерабадского оазиса роль существующих в оазисе водохранилищ несравнима. Эта пословица рассказывает о деятельности этих водоемов.

Ключевые слова: Массив, "Южно-Сурганское водохранилище", "Акционерное общество "Шерабад", агропромышленный комплекс, водные ресурсы, Сурган-Шерабадский оазис, водонасыщенность, канал, ров, канава

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 10

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

ABOUT THE HISTORY OF SURKHAN-SHEROBAD OASIS IRRIGATION

AGRICULTURE

ABSTRACT

The history of irrigation agriculture of Surkhan-Sherabad oasis goes back to the distant past. This is due to the large-scale scientific research carried out in the OASIS, as well as the material resources found during archaeological excavations, which provide the necessary information. Especially during the heyday of the Surgan-Sherabad oasis, the role of existing reservoirs in the oasis is incomparable. This proverb tells about the activities of these reservoirs.

Keywords: Array, "South-Surkhan reservoir", "Sherabad Joint Stock Company", agro-industrial complex, water resources, Surgan-Sherabad oasis, water saturation, canal, moat, ditch

КИРИШ

Сурхон-Шеробод вохаси cyFopMa дехкончилиги тарихи узок утмишга бориб тадалади. География фанига оид манбаларда ёзилишича, вилоятимиз худуди Сурхон-Шеробод вохаси деб номланади. Чунки хар иккала дарё хам воханинг асосий суFориш манбаи булиб келган. Демак серунум Шеробод чулларини сув билан таъминлаш масаласи шу бугун куйилаётгани йук. Бутун вилоятимиз худуди, шунингдек Шеробод вохасининг жанубида бундан турт минг йил аввал хам анча мукаммал ирригация тармодлари мавжуд булганлиги тарихдан маълум. Археологлар томонидан Жаркутонда олиб борилган илмий изланишлар жараёнида бу худудда тараккиёт анча ривожлангани, илм-фан ва маданият гуллаб яшнаганлиги, аждодларимиз дехкончилик ва чорвачилик билан бирга хунармандчилик, темирчилик, заргарлик, кулолчилик билан хам шуFулланганликлари, уша даврда хам кишилар ипакдан турли матолар тукиганлиги, буFдой донларининг колдиклари, хозирги кунда хаммани хайратда колдираётган сопол буюмлар, шунингдек сув кувурларининг топилиши Сурхон-Шеробод вохасининг кадимда хам ривожланганхудудлардан бири эканлигидан далолат бериб турибди.1

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Олинган манбаларга Караганда, Кайрон-Ангор массиви (хозирги Термиз туманидаги "Мустадиллик" жамоа хужалиги ва Ангор кишлоFи худудидаги жойлар) боFу-роFлардан иборат обод бир маскан булган ва вилоятнинг жанубий

1 Мустадиллик майдонида битта маржон Шеробод. "Сурхон тонги" рузномаси, 1993 йил, 27 июль, 2-бет

929

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

худудларидаги экинзорлар мавжуд сув чашмаларидан каналлар оркали суFорилган. Вилоятнинг марказий кисмидан жой олган "Сурхон" ва "Комсомол 30 йиллиги" (хозирги KумкyрFOн туманидаги "Беш кахрамон" жамоа хужалиги) худудлари уртасидаги Искандар (Македон) куприги Бандихон сойи устидан сув утказиш учун нов сифатида курилган ва шу максаддагина фойдаланилган.2

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Араб тарихчилари ва географларининг берган маълумотларига кура, Сурхон дарёсининг (уша даврда бу дарё ЧаFOнруд деб аталган) сувидан шундай фойдаланганки, у йилнинг хамма фаслида хам Амударёга келиб куйилавермаган. Шунингдек, Испан ва Хитой сайёхлари, савдогарлари бу вохада дехкончилик ва чорвачилик FOят юксалганлигини тилга оладилар. Айникса У-УШ асрларда Шеробод дарёси, Туполанг, Сангардак, KоратоF, Хонка, Хужаипок дарёлари сувларидан воха ерларини суFориш учун кенг микёсда фойлаланилган. БирокУШасрдан кейин, айникса улкада мyFуллар боскинидан сунг, воханинг суFориш тармоклари бутунлай издан чиккан. K,урFOкчилик, сувсизлик офатлари махаллий ахоли турмуш тарзига тез-тез рахна солиб турган. Айникса, Х,исор ва Бойсун тоFларидаги урмонларнинг йук килиниши, уз вактида мавжуд дарёлар сувининг камайишига олиб келди. Сувсизлик жабридан жафо чеккан воха халкининг асосий машFулоти чорвачилик ва лалмикор ерларда дон экиш булиб колди.3

Чор Россиясининг Урта Осиёни истило килиши натижасида Бухоро амирлигида хаёт кескин узгарди. Россия хукумати рахбарларининг топшириFи ва Бухоро амири Абдул Ахадхоннинг розилиги билан харбий мухандис, капитан Б.Кастальский 1898 йилда Термиз шахри худудига сув чикариш учун уз лойихасини ишлаб чикди. Сув иншооти Саловат кишлоFининг юкори кисмидан олиниб, Термиз шахри ва унинг атрофларини, шунингдек, 40.000 десятина зкин майдонларини суFоришга мулжалланди.

1909-1911 йилларда яна бир рус харбий мухандиси А.Г.Ананъев томонидан Сурхон-Шеробод чулларини узлаштириш лойихаси ишлаб чикилди. Бухоро амири Амир Олимхон розилиги билан 1912 йилнинг 23 февралида А.Г.Ананъев ва Бухоро амири кушбегиси Мирзо Насруллобой уртасида шартнома тузилди. Ушбу шартномага мувофик, Шеробод чулидан 72.000 десятина ерга 99 йил муддатга Сурхон дарёсидан сув олиб янги ерлани

2 Шеробод чулини узлаштириш тарихидан. "Ленин байроги" рузномаси, 1966 йил, 6 ноябр, 3-бет

3 Бизнинг ку^на гузал во^амиз. "Ленин байроги" рузномаси, 1975 йил, 8 январ, 3-бет

930

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

узлаштириш учун розилик берилди. Крракамар атрофидан 1200 десятина, Бешкутон массиви атрофидан 30.000 десятина, хозирги Ангор тумани атрофидан 30.000 десятина, Янгиарик атрофидаги 6000 десятина ер шу шартномага киритилди. А.Г.Ананъев сув учун Бухоро амирлигига хар йили декабр ойида 100.000 сум тулаб турадиган булди.4

Унумдор ерларга сув чикариб катта фойда олиш хирси нафакат русларни балки, инглизларни хам кизиктирарди. Шунинг учун улар чор хукуматидан Шаркий Бухорони (вилоятимиз худудлари уша пайтларда шундай аталган) ижарага беришни сурашади. Бу уз вактида рус ва инглизларнинг "Шеробод хиссадорлик жамияти" ни тузиш билан тугалланади. Жамиятнинг асосий вазифаси вилоят ер ости ва табиий бойликларини урганишга каратилади. Бирок бошланиб кетган талончилик уруши бу ишларни тухтатишга мажбур килади.

1910-1911 йилларда Занг каналининг ишга туширилиши натижасида 1915 йилга келиб, бутун Шеробод чулларида пахта майдони 4400 гектарга етказилади. СуFориладиган ерлар карийб 20.000 гектарга, шу жумладан Шеробод чулларидаги сувли экин майдони 1200 гектар, пахтазор майдонлари эса 850 гектарни ташкил этган.5

Сурхон-Шеробод вохасини урганиш, узлаштиришга булган кизикиш ва харакатлар Октябр инкилобидан кейин хам давом эттирилади. 1922 йилда Урта Осиё давлат университети (САГУ) етакчи олимлари томонидан 300.000 гектар майдонда илмий текшириш ишлари олиб борилади. Натижада 1927 йилда профессор Н.А.Димо тахрири остида "Шеробод вохаси, ^изирикдара ва Сурхон дарёсининг унг кирFOк буйлари тупроклари" деб номланган китоби нашр этилади. Бу илмий ишдан хозирги KумкУрFOн туманидаги "Беш кахрамон" ва ЖаркУрFOн туманига карашли "Сурхон" жамоа хужаликларини лойихалаштириш ва ташкил этишда фойдаланилади.

Собик Шуро даврида Сурхон-Шеробод вохасини узлаштиришга янада эътибор каратилди. X,азарбоF (1927й), KумкурFOн (1932й), каналлари казилди. Какайди (1931й), Занг каналлари (1966й) кайта таъмирланди. Учкизил (1954й), Жанубий Сурхон сув омбори (1967й), Тупаланг сув омбори, Октепа сув омбори, Дегрез сув омборлари, Шеробод машина магистрал канали (ШММК), шунингдек Аму-Занг машина магистрал канали (1973й), Тупаланг-K,оратоF (1974й) каналлари курилди ва ишга туширилди.6

4 Боболар босиб утган йул. "Сурхон тонги" рузномаси, 1995 йил, 8 январ, 3-бет

5 Шеробод чулини узлаштириш тарихидан. "Ленин байроFи" рузномаси, 1966 йил, 6 ноябр, 3-бет

6 Рузиев А., Мирзаев Ш, Бораталиев У. Сурхондарё сув омборлари ва агросаноат мажмуасини ривожлантириш масалалари. Т, "Жайхун" нашриёти, 1977 1, 38-39 бетлар

931

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 10

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Агар 1966 йилда вилоятимиз буйича суFориладиган ер майдони 183,3 минг гектар ерни ташкил этган булса, бу курсатгич бугунга келиб,327 минг гектар ердан ошиб кетди.7

ХУЛОСА

Узининг узок утмишига эга булган Сурхон-Шеробод водаси бугунги кунда таниб булмас даражада узгариб, обод бир масканга айланган долда гулгун чаманзорларга айланиб бормокда. Албатта бу ютукларнинг замирида инсон меднати ва фаолияти ётади. Шундай экан, жонажон диёримизнинг бир гушаси дисобланган Сурхон-Шеробод водасини янада ривожлантириш ва боFу-роFларга айлантириш барчамизнинг фидокорона меднатимиз эвазига булмоклигини асло унутмаслигимиз керак.

REFERENCES

1. Мустакиллик майдонида битта маржон Шеробод. "Сурхон тонги" рузномаси, 1993 йил, 27 июль, 2-бет

2. Шеробод чулини узлаштириш тарихидан. "Ленин байроFи" рузномаси, 1966 йил, 6 ноябр, 3-бет

3. Бизнинг кудна гузал водамиз. "Ленин байроFи" рузномаси, 1975 йил, 8 январ, 3-бет

4. Боболар босиб утган йул. "Сурхон тонги" рузномаси, 1995 йил, 8 январ, 3-бет

5. Шеробод чулини узлаштириш тарихидан. "Ленин байроFи" рузномаси, 1966 йил, 6 ноябр, 3-бет

6. Рузиев А., Мирзаев Ш, Бораталиев У. Сурхондарё сув омборлари ва агросаноат мажмуасини ривожлантириш масалалари. Т, "Жайдун" нашриёти, 1977 1, 38-39 бетлар

7. Сув экиннинг кони. "Сурхон тонги" рузномаси, 11995 й, 3 март, 2-бет

8. Мустакиллик майдонида битта маржон Шеробод. "Сурхон тонги" рузномаси, 1993 й, 27 июл, 2-бет

9. Шеробод чулини узлаштириш тарихидан. "Ленин байроFи" рузномаси,1966 й, 6 ноябрь, 3-бет

10. Бизнинг кудна гузал водамиз. "Ленин байроFи" рузномаси, 1975 й, 8 январ, 3-бет

11. Боболар босиб утган йул. "Сурхон тонги" рузномаси, 1995 й, 5 май, 2-бет

7 Сув экиннинг кони. "Сурхон тонги" рузномаси, 11995 й, 3 март, 2-бет

932

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

12. Шеробод чулини узлаштириш тарихидан. "Ленин 6aüpoFH" рузномаси, 1966 й, 6 ноябр, 3-бет

13. Рузиев А. Мирзаев Ш. Бораталиев У. Сурхондарё сув омборлари ва агросаноат мажмуасини ривожлантириш масалалари.Т, "Жайхун"нашриёти, 1977 й, 39-бет

14. Ш. Мирзиёев. Буюк келажагимизни мард ва олижаноб халкимиз билан бирга курамиз, Т, "Узбекистан", 2017 й, 286-бет

15. Худойбердиев К,, Одинаев А. Тупаланг сув омбори бунёдкорлари. Т, "Шарк", 2006, 50-бет

16. Правила эксплуатация ЮСВ. Т, Институт «Узпроизвод», 1986 г, стр-2.

17. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 29.01.2020 й. 45-сон "Узбекистон Республикаси Сув хужалиги вазирлиги хузуридаги Сув хужалиги сохасидаги лойихаларни амалга ошириш агентлиги фаолиятини ташкил этиш туFрисида"ги Карори

18. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 14.08.2019 й. 672-сон "Ер ости сувларига кудукларни бурFулаш учун рухсатнома бериш буйича давлат хизматларини курсатиш жараёнини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари туFрисида"ги Карори

19. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 12.03.2019 й. 215-сон "Узбекистон Республикаси Сув хужалиги вазирлиги хузуридаги Катта ва алохида мухим сув хужалиги объектларининг техник холатини хамда бехатар ишлашини назорат килиш давлат инспекцияси туFрисида низомни тасдиклаш хакида"ги Карори

20. Узбекистон Республикаси Президентининг 29.11.2018 й. ПК-4039-сон "Узбекистон Республикаси Сув хужалиги вазирлиги фаолиятини такомиллаштириш буйича кушимча чора-тадбирлар туFрисида"ги Карори

21. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 03.07.2018 й. 500-сон "Узбекистон Республикаси Сув хужалиги вазирлиги фаолиятини тартибга солувчи норматив-хукукий хужжатларни тасдиклаш туFрисида"ги Карори

22. Узбекистон Республикаси Сув хужалиги вазирлиги хузуридаги Сув хужалигини ривожлантириш жамFармаси маблаFларини шакллантириш ва улардан фойдаланиш тартиби туFрисида Низом (УзР ВМ 03.07.2018 й. 500-сон карорига 2-илова)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.