Научная статья на тему 'СУДЛАРДА ИШГА ТИКЛАШ БИЛАН БОҒЛИҚ НИЗОЛАРНИ КЎРИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ'

СУДЛАРДА ИШГА ТИКЛАШ БИЛАН БОҒЛИҚ НИЗОЛАРНИ КЎРИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
1561
81
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ишга тиклаш / иш ҳақи ундириш / етказилган зарар / меҳнат шартномаси / ҳуқуқий асос / келишув битими / меҳнат дафтарчаси / интизомий жазо. / reinstatement / recovery of wages / damages / employment contract / legal basis / settlement agreement / employment record book / disciplinary action.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Русланбек Азадович Атаев

Ушбу мақолада судлар томонидан якка меҳнат низолари яъни иш берувчи ва ходим ўртасида келиб чиқаётган меҳнат шартномасини ғайриқонуний равишда бекор қилиш ҳамда ғайриқонуний равишда бошқа ишга ўтказиш билан боғлиқ низоларни олдини олиш, ҳал қилиш тартиби, ўзига хос хусусиятлари, муаммолар ва ечимга йўналтирувчи тавсиялар мушоҳада қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CHARACTERISTICS OF RECONSTRUCTION DISPUTES IN COURTS

This article provides recommendations for the prevention, resolution, specific features, problems and solutions to individual labor disputes, ie the illegal termination of an employment contract between an employer and an employee and the illegal transfer to another job.

Текст научной работы на тему «СУДЛАРДА ИШГА ТИКЛАШ БИЛАН БОҒЛИҚ НИЗОЛАРНИ КЎРИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ»

СУДЛАРДА ИШГА ТИКЛАШ БИЛАН БОГЛЩ НИЗОЛАРНИ КУРИШНИНГ УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ

Русланбек Азадович Атаев

Узбекистон Республикаси Судьялар Олий кенгаши хузуридаги Судьялар олий

мактаби магистри

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада судлар томонидан якка мехнат низолари яъни иш берувчи ва ходим уртасида келиб чикаётган мехнат шартномасини гайриконуний равишда бекор килиш хамда гайриконуний равишда бошка ишга утказиш билан боглик низоларни олдини олиш, хал килиш тартиби, узига хос хусусиятлари, муаммолар ва ечимга йуналтирувчи тавсиялар мушохада килинган.

Калит сузлар: ишга тиклаш, иш хаки ундириш, етказилган зарар, мехнат шартномаси, хукукий асос, келишув битими, мехнат дафтарчаси, интизомий жазо.

CHARACTERISTICS OF RECONSTRUCTION DISPUTES IN COURTS

Ruslanbek Azadovich Ataev

Master of the Higher School of Judges under the Supreme Council of Judges of the

Republic of Uzbekistan

ABSTRACT

This article provides recommendations for the prevention, resolution, specific features, problems and solutions to individual labor disputes, ie the illegal termination of an employment contract between an employer and an employee and the illegal transfer to another job.

Keywords: reinstatement, recovery of wages, damages, employment contract, legal basis, settlement agreement, employment record book, disciplinary action.

КИРИШ

Сунгги йилларда мамлакатимизда амалга оширилаётган ислохотларнинг негизини фукароларнинг яхши яшаши учун шароит яратиб бериш, уларнинг конституциявий хукукларини таъминлаш ва химоя килиш ташкил килиб келмокда.

Инсон хукуклари Умумжахон Декларациясида, Инсон хукуклари тугрисида халкаро битимларда уз ифодасини топган хар бир инсоннинг мехнат килиш, ишни уз эрки билан танлаб олиш, мехнатнинг адолатли ва кулай шароитлари булиши,

ишсизликдан мухофаза этилиш хукуки1 Узбекистан Республикасининг 1992 йил кабул килинган Конституциясида мустахкамлаб куйилди.2

Давлатимиз рахбари Ш.Мирзиёев таъкидлаганидек, конун устуворлиги ва инсон манфаатларини таъминлаш - юрт тараккиёти ва халк фаровонлигининг гаровидир. Дархакикат, мамлакатимизда юз бераётган ижтимоий-иктисодий узгаришлар, фукароларнинг хукукий маданиятининг усиши, уларнинг бузилган хукук ва эркинликларини суд оркали химоя килишнинг ривожланиши ва кенгайишига олиб келмокда.

Бугунги кунга кадар иш билан таъминлаш масаласи долзарб мавзулардан бири булиб келмокда. Бу жараёнда юзага келаётган муаммо нафакат иш уринлари камлиги туфайли ишсизликнинг ортиб бораётгани, балки иш билан таъминланган фукароларнинг асоссиз равишда ишдан бушатилаётганлиги хамдир. Бунинг натижасида, иш берувчи ва ходимлар уртасида ишга тиклаш масаласида куплаб низолар келиб чикмокда.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Судларда ушбу турдаги низоларни куришда бир канча муаммоларнинг мавжудлиги эса уларни тугри ва адолатли хал килишга тускинлик килади.

Корхона, муассаса, ташкилотларда ходим ва иш берувчи уртасида юзага келаётган келишмовчиликларни бартараф этишнинг турли йуллари мавжуд булсада, аксарият низолар бевосита суд оркали хал килинади. Х,ар бир шахсга уз хукук ва эркинликларини суд оркали химоя килиш, давлат органлари, мансабдор шахслар, жамоат бирлашмаларининг хатти-харакатлари устидан судга шикоят килиш хукукининг Узбекистон Республикаси Конституциясининг 44 -моддасида кафолатланганлиги инсон ва фукароларнинг хукук хамда эркинликларини химоя килишда суд хокимиятининг алохида уринга эга эканлигининг исботидир.

Ходимларни ишдан бушатиш факат конунда курсатилган тартибдагина амалга оширилиши мумкинлиги хам фукароларнинг мехнат килиш хукукининг энг мухим кафолатидир.4 Шундай экан, хозирги бозор муносабатлари даврида судлар олдида турган асосий вазифалардан бири мехнат конунчилигини тугри тадбик этиш, мехнат низоларини сифатли ва уз вактида куриб хал килиш, мехнатга оид хукукий муносабатлар доирасида инсон хукукларини таъминлаш ва уларнинг бузилишини олдини олишдан иборатдир.

Мехнат низоларини туман (шахар) судларида куриш тартиби Узбекистон Республикаси Мехнат кодекси, Фукаролик Процессуал кодекси ва Узбекистон

1 Инсон хукуклари: Инсон хукуклари Умумжащон Декларацияси, Иктисодий, ижтимоий ва маданий хукуклари тугрисида халкаро пакт. Фукаролик хукуклари ва сиёсий хукуклар тугрисида халкаро пакт ва факультатив протокол.-Т.: Адолат. 1992. Б.15.

2 Узбекистон Республикасининг Конституцияси.-Т.: Узбекистон, 2001.

3 Ш.Мирзиёев. Конституция кабул килинганининг 24 йиллигига багишланган маросимдаги маърузаси.

4 Узбекистон Республикаси Конституциясига шарх. Муаллифлар жамоаси.-Т.: Узбекистон, 1995. Б.106.

Республикаси Олий суди Пленумининг «Судлар томонидан мехнат шартномаси (контракт)ни тузиш, узгартириш ва бекор килишни тартибга солувчи конунларни кулланиши хакида 1998 йил 17 апрелдаги карорида берилган. 5

Даъво аризаси Узбекистан Республикаси ФПКнинг 33-моддасида курсатилганидек, жавобгарнинг яшаб турган ёки доимий машгул булган жойидаги туман (шахар) судига берилади.

Узбекистан Республикаси "Давлат божи тугрисида"ги Конунига асосан иш хакини ундириш тугрисидаги даъволар ва мехнат хукуклари муносабатларидан келиб чикадиган бошка даъволар юзасидан ходимлар давлат даромадларига ундириладиган давлат божини тулашдан озод килинадилар.6 Бундай талаблар каноатлантирилганида суд харажатлари даъвонинг каноатлантирилган кисмига нисбатан жавобгардан ундирилади. Агар даъво талаблари рад этилса, суд харажатлари давлат хисобига утказилади. Бу холат мехнат хукукий муносабатларидан келиб чикадиган ишларни узига хос хусусиятларидандир.

Ушбу тоифадаги низоли ишларни процессуал хусусиятларидан бири шуки, бунда бошка фукаролик ишларга нисбатан киска муддат белгиланганидир.

Хусусан, даъво ариза билан судга мурожаат килиш хукукига эга булган шахслар бевосита туман (шахар) судига Узбекистан Республикаси Мехнат кодексининг 270-моддасида белгиланган муддатлардагина мурожаат килиш мумкин, ишга тиклаш низолари буйича ходимга у билан мехнат шартномаси бекор килинганлиги хакидаги буйрукнинг нусхаси берилган кундан бошлаб бир ой ичида берилиши лозим. Ушбу белгиланган муддат узрли сабабларга кура утказиб юборилган такдирда, бу муддатлар суд томонидан кайта тикланиши мумкин.

Мехнат низоларини куриш учун бошка фукаролик ишларига нисбатан бирмунча киска муддатлар белгиланган. Узбекистан Республикаси ФПКнинг 202-моддасига кура, мехнат низолари биринчи инстанция суди томонидан ун кунлик муддат ичида курилиши лозим. Ишни бошка муддатда курилиши шу конунда белгиланган. Мехнат тугрисидаги низоларнинг тезда курилишини таъминлаш билан хукук нормалари фукароларнинг мехнатга оид хукукларининг амалдаги Конституция уз химоясига олганлигидан ва уларнинг манфаатлари хамиша давлат эътиборида эканлигидан далолат беради.

Хар кандай фукаролик иши каби мехнатга оид низонинг хам муваффакият билан хал килиниши барча манфаатдор шахсларнинг процессуал холатларини тугри белгилашга богликдир. Умумий коида буйича мехнат ишларида тарафлар мехнатга оид низоли хукукий муносабатнинг субъектлари булади. Ишдаги субъект аввало даъвогар булади. Даъвогар узининг субъектив хукукининг ёки

5 Узбекистон Республикаси Олий судининг 1998 йил 17 апрелдаги Пленум карори.

6 Узбекистон Республикасининг 2020 йил 6 январдаги Давлат божи тугрисидаги Конуни.

7 Узбекистон Республикаси Фукаролик процессуал кодекси.

KoHyH öugaH KypuKgaHaguraH MaH^aarnHuHr xuMoa KuguHumu TyrpncHgarn Tagaöu öugaH cygra Mypo^aar KugraH maxc öygagu. Xap KaHgafi MexHaT HH30CH öyfiuna gatBo öugaH xoguMgap cygra Mypo^aar KugraHgapuga gatBorap maxc Kaficu KopxoHa, Myaccaca, TamKugoT öugaH xyKyKufi MyHocaöarga öygraH öygca, Ma3Kyp TamKHnoT (ropuguK maxc) ^aBoörap öygagu. EyHgafi umgap öyfiuna TamKugoTHuHr MatMypuaTu, atHu um öepyBHH MaHcaögop maxc ^aBoörap öygMafigu. Terumgu TamKunoTHHHr paxöapgapu пpoцeccga ycTaB (hu30m) öyfiuna BaKug cu^araga KaTHama ogagugap. HmHu maxcaH y3gapu, myHuHrgeK ygap TOMOHugaH BaKug KK^uHraH maxcgap TOMOHugaH oguö öopugumu MyMKuH. EyHgafi BaKuggap TamKunoTHuHr gouMufi umgafiguraH xoguMgapu (ropucTKoHcygbTgap Ba öomKa xoguMgap), myHuHrgeK Terumgu TapTuöga BaKogaT ograH öomKa maxcgap öygumu

MyMKuH.

MYXOKAMA BA HATH^A^AP

MexHaT HroogapuHu cygga KypumHu aHa öomKa xycycuaTu xaM öopKu, y xaM öygca, öomKa umga umTupoK этyвнн cyöteKTgapgaH MycTaKug Tagaö öugaH ap3 KunyBHu ynuHHu maxcgapHu umTupoK этмacgнгн Ba öyHgafi umgapga afipuM xoggapga MycTaKug Tagaö öugaH ap3 KugMafiguraH ynuHnu maxcgap gatBo TagaögapuHu npegMerara HucöaraH Tagaö KyfiMaca xaM, öupoK, HoTyrpu öymaragraH eKu öomKa umra yTKa3ugraH xoguMgapHu umra TuKgam eKu ogguHru вaзн$agapнгa Kyfium тyFpнcнgaгн umgap öyfiuna cyg y3 Tamaööycu öugaH umgaH öymaramra eKu öomKa umra yTKa3umra öyfipyK öepraH MaHcaögop maxcHu ^aBoörap TOMoHugaH ynuHHu maxc cu^araga umTupoK этнmн ynyH ^anö Kugumu MyMKuH. Cyg umgaH öymaram eKu öomKa umra yTKa3um onuKgaH-onuK KoHyHra xugo$ öy^raHnuruHu aHuKgaca, y my npo^ccHuHr y3uga afiögop MaHcaögop maxcra gaBgar Myaccacacu, KopxoHacu, TamKugoTHuHr umgaH öymaragraH xoguMu Ma^öypaH öeKop ropraHu ynyH xaK Tygamu eKu um xaKugaru ^apKHu Tygamu HaTu^acuga KypraH 3apapgapuHu Kongam Ma^ypuaraHu roKgamu go3uM. Yhuhhu maxcgapHu MexHaT umgapuga umTupoK этнgнmн xaKuga Y3öeKucToH PecnyöguKacu Ogufi cyguHuHr 1998 fiug 17 anpeggaru «Cyggap ToMoHugaH Me^HaT mapraoMacu (KoHTpaKT)Hu öeKop KugumHu TapTuöra cogyBnu KapopgapHu KyggaHum xaKuga»ru ngeHyM Kapopuga öepugraH. EyHgafi xoggapga MaHcaögop maxcgaH yHgupugraH cyMMaHuHr MuKgopu Me^HaT xaKugaru KoHyHgap öugaH öegrugaHagu (OnXHuHr 184-Moggacu).

KopxoHa, Myaccaca Ba TamKugoTgapHuHr MatMypuaTu ToMoHugaH umgaH HoTyFpu öymaTugraH eKu öomKa umra KynupugraH xoguMHu umra eKu aBBagru вaзн$acнгa KafiTa TuKgam TyFpucuga nuKapugraH xag KugyB Kapopu öa^apugMaraH TaKgupga, cyg KopxoHa, Myaccaca, TamKugoTgapga xoguMHuHr Ma^öypaH öeKop ropraH BaKTu ynyH um xa^u yHgupum TyFpucuga eKu HoTyFpu öomKa umra KynupugraH xoguMra xag KugyB Kapopu nuKapugraH KyHgaH öomgaö, to yHu u^po

этиш учун утган вактдаги иш хаки тафовутини тулатиб олиши тугрисидаги масалани хал этиши мумкин.

Айни вактда суд чикарган хал килув карорининг ижро этилмаганлиги хакида ходимга пул суммаси туланиши хисобига келиб чиккан зарарлар корхона, муассаса, ташкилотнинг даъвоси буйича суднинг хал килув карорини бажармасликда айбдор булган мансабдор шахслардан бундай холларда ундириладиган пулнинг микдори мехнат хакидаги конунлар билан белгиланади (ФПКнинг 184-моддаси, Мехнат кодексининг

273-274-моддалари).

Ишга тикланиш тугрисида ходим томонидан даъво кузгатилганида жавобгар (корхона) тарафида туриб, учинчи шахс сифатида ишда катнашишга жалб килинадиган мансабдор шахс бир вактнинг узида регресс даъвоси суднинг ташаббуси билан манфаатдор ташкилот томонидан, бундай даъвонинг кузгатилиш-кузгатилмаслигидан катъий назар, яъни асосий даъво буйича жавобгар томонидан даъво кузгатилган булиш-булмаслигидан катъий назар курилади. Мехнат ишида учинчи шахс сифатида иштирок этувчи мансабдор шахс бундай иш юзасидан вакил була олмайди. Ташкилотнинг регресс даъвоси суднинг ташаббуси буйича хал килинмаган холларда бундай даъво прокурор томонидан кузгатилади.

Етказилган зарар факат мансабдор шахснинг айби борлиги аниклангандагина ундирилиши мумкин. Моддий жавобгарликка ходимни нотугри бушатишда ёки бошка ишга утказишда бевосита айбли булган шахсларгина тортилади. Бинобарин, учинчи шахслар сифатида факат бир шахсгина жалб килинмасдан, ходимнинг нотугри бушатилиши ёки утказилишида айбли булган конкрет шахсни белгилаш учун бир неча шахслар хам жалб килиниши мумкин.

Узбекистон Республикаси ФПКнинг 184-моддаси ходимлари нотугри бушатиш билан курашишга, мехнаткашларнинг манфаатларини, шунингдек мансабдор шахсларнинг нотугри харакатлари туфайли зарар курган ташкилотларини мулкий хукукларини химоя килишга, конунчиликни янада мустахкамлашда ва конунларга хурматда булиш рухида тарбиялашга каратилган.

Мехнатга оид фукаролик ишининг тугри хал килиниши иш юзасидан аникланиши лозим булган фактларнинг холисона равишда ва тула белгиланишига богликдир. Х,ар кайси мехнат иши буйича аникланиши лозим булган холатлар доираси низоли хукукий муносабатнинг мазмунига ва даъвогар томонидан арз килинган талабларнинг мохиятига караб белгиланади. Чунончи, штатнинг кискартирилиши муносабати билан ишдан бушатилган ходимларни ишга тиклаш тугрисидаги даъволарни хал килишда, суд дархакикат штат кискартириш булган-булмаганлигини, бундай холларда иш берувчи мазкур асослар буйича

xH3MaTHHnapHH SymaramHu TapTuSra cogaguraH MexHaT KoHyHHuguru HopMagapura puoa KHnHHraH-KHHHHMaraHnHrHHH aHuKgafigu.

^atBorap gatBogaH xap KanoH B03 Kenumra xaKgu SygraHu Ty^afigu MexHaT HmHHHHr cygga Kypugumu KegumyB öhthmh SugaH Tyraragumu MyMKHH. EyHgafi xoggapga cyg KegumyB öhthmh xoguMHHHr MexHaTra oug xyKyKgapuHu Ba KopxoHaHHHr MaH^aaraapuHu Sy3ugumra KaparngMaraHguruHu guKKaT SugaH TeKmupumra Ma^öyp. ^yMgagaH, HOTyrpu SymaragraH ëKH SomKa umra KynupugraH xoguMnapHH umra TuKgam ëKH aBBagru MaHcaSgapura Kyfium TyrpucugarH KegumyB ÖHTHMnapu, arap SyHgafi SmuMgap xoguMHuHr FafipuKOHyHufi Symarngumuga afiSgu SygraH MaHcaSgop maxcHu TamKugoTra eTKa3ugraH 3apapHu Tygam SypnugaH 030g KuguHaguraH Sygca, TacguKgaHMacguru KepaK.

Y36eKucT0H PecnySguKacu Ogufi cyguHuHr 1998 fiug 17 anpeggaru ngeHyM Kapopuga xoguMHuHr ugTuMocura Kypa, cyg xag KugyB KapopuHu nuKapumga MexHaT mapTHOMacuHu SeKop Kugum Tatpu^uHu y3 TamaSSycura Kypa, Tapa^gapHuHr KegumyBura Kypa yзrapтнpнm SugaH neKgaHumu MyMKuHguru KypcaraS yTugraH.

MexHaTra oug Kyn Macagagap MexHaT KoHyHHuguru SugaH TapTuSra coguHraHguru Ty^afigu SyHgafi Macagagap W3acugaH KegumyB SuraMgapuHu Ty3um KaMgaH-KaM ynpafigu.

Hmra TuKgam тyFpнcнgarн gatBo KaHoaTgaHTupugraHuga Kapopga xoguMHuHr Kaepra Ba Kaficu gaBo3uMra (MaHcaSra) TuKgaHumu goзнмgнгн Kypcaragagu. YHuHr Hougo^; SeKop ropraH BaKTu ynyH KopxoHagaH yHgupugaguraH cyMMaHuHr MuKgopu SegrugaHagu. Arap KopxoHaHuHr KafiTagaH TamKug этмgraнн ëKu Tyraragumu caSaSgu xoguMHu aBBagru umra TuKgam MyMKuH SygMaca, cyg SeKop ropraH BaKTu ynyH KoHyHga KypcaragraH ypTana um xaKuHu xaM yHgupagu. Ey TyFpuga MexHaT KogeKcuga xaMga YsSeKucTOH PecnySguKacu Ogufi cygu ngeHyMuHuHr WKopuga SaëH этнgraн Kapopuga Terumgu HopMagap SepugraH. Cyg KoHyHga KypcarngMaraH acocgap Syfiuna xoguMHuHr umgaH SymaTugumuHu TyFpu geS TonogMafigu. Arap cyg xoguMHuHr umgaH Symaragumu caSaSuHuHr u^ogagaHumu HoTyFpu Ba MexHaT тyFpнcнgaгн KoHyHnuguKKa xugo$ geS Tonugca, yHu yзrapтнpнS, Kapopuga umgaH Symarngum acocuHu KoHyHra MyBo^uK paBumga Kypcaramu KepaK. Cyg xag KugyB KapopuHuHr xygoca KucMuga afiSgu MaHcaSgop maxcgaH TamKugoT ynyH yHgupugaguraH cyMMaHuHr aHuK MuKgopu, xag KugyB KapopuHu gapxog u^po этнm тyFpнcнgarн (OnKHuHr 219-Moggacu, MexHaT KogeKcuHuHr 273-Moggacu) Macagagap KypcaTugumu go3uM. MexHaTra oug gatBo KaHoaTgaHTupugraHu xogga xag KugyB KapopuHuHr xygoca KucMuga ®;aBoSrapgaH gaBgaT ^ofigacura yHgupugaguraH cyg xapa^aTgapuHuHr cyMMacu Ba KapopHuHr u^po этнm TapTuSu Kypcarngagu.

MexHaTra oug ^yKapoguK umgapuHuHr MyxuM пpoцeccyag xycycuaTgapugaH aHa Supu umra TuKgam Ba um xaKuHu yHgupum тyFpнcнgarн umgap Syfiuna

nuKapunraH xan KunyB KapopnapuHuHr gapxon u^po этнпнmн MyMKuHnurugup. fflyHHHr y3H SunaH ^yKaponapHuHr xyKyKgapu Ba KoHyHufi MaH^aaraapuHu xumoa этнmгa KymuMna Ka^onar Sepunagu.

X,an KunyB KapopHHHr gapxon u^po этнпнmнga cygta Kapop nuKapunraH 3aMOH yHgupunaguraH cyMMaHu yHgupum ynyH gatBorapra u^po BapaKacuHH Sepumu no3HM.

Hmra THKnam Tyrpucugaru KapopHHHr u^po этнпнmн KenuKTupunraHuga, Kapop nuKapunraH KyHgaH эtтн6opaн, to yHuHr u^po этнпнmн KyHurana KenuKTupunraH Sapna BaKT ynyH xoguM ^ofigacura, yHuHr onaguraH ypTana um xaKu eKu um xaKuHuHr $apKu yHgupunumu KepaK. By Macana xan KunyB KapopuHu nuKapraH cygHuHr a^puMura MyBo^uK xan KunuHagu.

Cyg xoguMHu umra TuKnam Tyrpucugaru Kapop u^po эraпмaгaн BaKTga yHra um xaKu TynaHumu Tyrpucugaru MacanaHu xan Ku^um SunaH y3 TamaSSycu Syfiuna my пpoцeccнннг y3uga KapopHu u^po этмacпнккa afiSgop öynraH MaHcaSgop maxcHuHr 3apapHuHr KopxoHara TynaHumu Tyrpucugaru Macana xaM KefiuHnanuK KopxoHaHuHr eKu npoKypopHuHr perpecc (KafiTapMa) gatBocu Syfiuna xan KunuHumu MyMKuH. KopxoHaHuHr MaHcaögop maxcra HucSaraH perpecc TanaSu KaHoamaHTupunraHu xonga u^po BapaKacu cyg TOMoHugaH SeBocura cyg u^pocura Tonmupunagu Ba Sy Tyrpuga xaK yHgupyBnu (KopxoHa) xaSapgop Ku^uHagu (MexHaT KogeKcuHuHr 273-Moggacu).

MexHaT HroonapuHu u^po SocKu^uga xaM yHuHr y3ura xoc xycycutfra xaM MaB^yg. H^po aKraapuHu u^po Ku^um xaKugaru KoHyHra MyBo^uK xoguMnapHuHr MexHaTra oug xyKyKufi MyHocaSaraapugaH Kenuö nuKaguraH Tanaönapu SupuHnu HaBÖaTga KaHoaTnaHTupunagu.

XoguMHu umra TuKnam Tyrpucugaru umnap Syfiuna nuKapunraH xan KunyB Kapopnapu gapxon u^po этнпнmн no3uM SynraHnuru Ty^afinu SyHgafi KapopnapHuHr u^pocu TyxTaTunumu MyMKuH эмac.

MexHaTra oug xyKyKufi MyHocaSaraapgaH Kenuö nuKaguraH TanaSnap W3acugaH nyn yHgupum Tyrpucugaru umnap Syfiuna nuKapunraH xan Ku^yB Kapopu кaccaцнa TapraSuga SeKop KunuHraH xonnapga, arap SeKop KunuHraH xan Ku^yB Kapopu gatBorapHuHr (xoguMHuHr) enroH MatnyMoraapura eKu y TaKguM Ku^raH KanSaKu xy^^aTnapra acocnaHraH Synca, KafiTapMa u^pora fiyn Kyfiunagu, atHu TynaHraH nynnap KafiTapuS onuHagu (OnKHuHr 461-Moggacu).

XY^OCA

Xynoca ku^us afiTraHga, MexHaT mapTHoMacuHu SeKop Kunumra oug MexHaT Hu3onapu w3acugaH KypunaeTraH umnapHu xan Kunumga y36eKucToH PecnySnuKacu OyKaponuK пpoцeccyaп KogeKcu KouganapugaH neTra HuKu^Macnuru KepaK. Ha3apuMu3ga, ymSy Typgaru umnapHu KypumHuHr пpoцeccyaп ^uxaTnapu MexHaT

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 2 I 2021

ISSN: 2181-1601

кодексида батафсил ва аник белгилаб берилса келгусида мехнат низоларига оид ишларнинг судда конуний ва адолатли курилиши таъминланган булар эди.

REFERENCES

1. Ш.Мирзиёев. Конституция кабул килинганининг 24 йиллигига багишланган маросимдаги маърузаси.

2. Узбекистан Республикасининг Конституцияси.-Т.: Узбекистон, 2018.

3. Узбекистон Республикаси Конституциясига шарх. Муаллифлар жамоаси.-Т.: Узбекистон, 1995. Б.106.

4. Узбекистон Республикаси Фукаролик процессуал кодекси.

5. Узбекистон Республикасининг Мехнат кодекси.-Т.: Узбекистон, 2020

6. Узбекистон Республикасининг 2020 йил 6 январдаги Давлат божи тугрисидаги ^онуни.

7. Узбекистон Республикаси Олий судининг 1998 йил 17 апрелдаги «Судлар томонидан мехнат шартномаси (контракт)ни бекор килишни тартибга солувчи карорларни кулланиш хакида»ги Пленум карори.

8. Инсон хукуклари: Инсон хукуклари Умумжахон Декларацияси, Иктисодий, ижтимоий ва маданий хукуклари тугрисида халкаро пакт. Фукаролик хукуклари ва сиёсий хукуклар тугрисида халкаро пакт ва факультатив протокол.-Т.: Адолат. 1992. Б.15.

9. Грось Л.А. Процессуальные особенности рассмотрения и разрешения трудовых дел.-М.: ВЮЗИ. 1985.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.