Научная статья на тему 'STUDY OF FOUR HISTORICAL DOCUMENTS'

STUDY OF FOUR HISTORICAL DOCUMENTS Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
36
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГОРНЫЙ МАСТЧОХ / ЯРМ / САРИ ОБ / ИСТОРИЧЕСКИЕ ДОКУМЕНТЫ / ВАКУФНЫЕ ЗЕМЛИ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ахмадов Фаррух

В статье в сжатой форме делается попытка проанализировать четыре исторических документа о вукуфных землях и купле-продаже земель, найденных в горном Масче и хранящихся в архиве Отдела древней, средневековой и новой истории Института истории, археологии и этнографии АН РТ.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ИЗУЧЕНИЕ ЧЕТЫРЕХ ИСТОРИЧЕСКИХ ДОКУМЕНТОВ

In this article, in a concise form, the author attempts to analyze four historical document devoted to vukufnim lands and purchase and sale of land found in the mountain Mascho and stored in the archive of the Department of ancient, medieval and modern history of the Institute of History, Archeology and Ethnography of the Academy Sciences of the Republic of Tajikistan.

Текст научной работы на тему «STUDY OF FOUR HISTORICAL DOCUMENTS»

9. Очерк истории колхозного строительства в Таджикистане (1917-1965 гг.). - Душанбе, 1968.

- С. 124.

10. Очерк истории Компартии Таджикистана. - Душанбе, 1968. - С. 205.

11. Платонов Ю. Краснознаменный участок // Коммунист Таджикистана. - 1941. - 16 янв.

12. Сечкина Л. П. Промышленность и сельского хозяйство Таджикской ССР вгоды Великой Отечественной войны (1941-1945 гг.) // В кн.: Материалы к истории таджикского народа в советский период. - Сталинабад:Таджикгосиздат, 1954. - С.366.

13. Славная Победа. На открытии Большого Гиссарского канала // Правда Востока. - 1942. - 15 сент.

14. Хамидов С. Народное скоростное ирригационное строительство в Таджикистане в 19391942 гг.// Изв.АН Тадж. ССР. Отд. общ. наук. - 1962. - № 1. - С. 48.

15. Шергин А. Выполнили план хлопкосдачи // Правда. - 1940. - 30 дек.

16. Шарипов С. Пешкадамон // Точикистони сурх. - 1942. - 11 сент.

ЕЩЕ РАЗ К ИСТОРИИ СТРОИТЕЛЬСТВА БОЛЬШОГО ГИССАРСКОГО КАНАЛА

В данной статье автор, опираясь на устные и архивные данные, пытается освещать ход строительства одного из важнейших ирригационныхобъектов в годы Великой Отечественной войны - строительство Большого Гиссарского канала. Строительство БГК показала крепкую дружбу двух соседних народов Средней Азии - таджиков и узбеков.

Ключевые слова: ирригация, мелиорация, народные стройки, дружба народов, хлопчатник.

ONCE AGAIN THE HISTORY CHANNEL CONSTRUCTION OF MOST OF THE HISSAR

In this article, the author, based on oral and archival data is trying to research one of the major irrigation construction in years of the Great Patriotic War - the construction of the Grand Canal of Hissar. And also proved friendship between the two peoples of Central Asia - Tajiks and Uzbeks.

Keywords: irrigation, reclamation, traditional construction, the friendship of peoples, cotton.

Сведения об авторе: Алимов Д. Х., кандидат исторических наук, ст. преподаватель Курган-Тюбинского государственного университета имени Носира Хусрава, e-mail: adavlatali@mail.ru

About author: Alimov D. H., PhD in History, senior lecturer, Kurgantube State University named after Nosiri Khusrav

ОМУЗИШИ ЧАДОР САНАДИ ТАЪРИХИ Ахмадов Ф.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Барои ба тарзи мукаммал омухтани хаёти сиёсй, ичтимой ва фархангии ин ва ё он минтака илова бар сарчашмахои таърихй, ки аз чониби шахсони алохида навишта шудаанд, асноди таърихй низ мухим мебошанд. Асноди таърихй, аз чумла вакфномахо, васиятномахо, санади хариду фуруши замин, манзил, корезхо, истифодаи об, купрукхо, роххо ва гайра мебошанд, ки омузиши онхо барои муайян кардани пеш аз хама авзои ичтимой ва иктисодии чомеаи гузашта аз арзиши гаронкадри илмие бархурдоранд. Тавассути ин аснод метавон рочеъ ба вазъи коргузорй, бо номхои козиён ва муфтиён инчунин бо номхои чугрофиёии махалхо ошной хосил намуд.

Тайи фаъолияти беш аз 60 солаи Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии АИ Точикистон худуди 7 хазор асноди таърихй аз чониби олимони маъруф аз манотики мухталифи Точикистон чамовари шудааст. Аз чумла, хангоми сафархои илмии худ академик А.Мухторов ва узви вобастаи АИ Точикистон Д.Назаров санадхои зиёдеро аз водии Зарафшон гирди хам оварда, ба бойгонии институти мазкур супоридаанд, ки омузиши ин санадхо, ки даврахои мухталифро дар бар мегиранд, хеле мухим аст.

Дар ин макола ба таври фишурда дар бораи чахор санад, ки марбути Кухистони Масчох аст, ибрози назар мешавад.

Санади M 265. Ин санади вакфи замини шахсе бо номи Мyллокиpгиз валади Мулло Файзyллоx бyда, xамчyноне ки даp матни он омадааст, моxи чумодиулаввали соли 1296 x^./ апpели 1878 таpтиб дода шуда, маpбyт ба деxаи Яpм ва мавзеи Саpиноваxо мебошад ва бо ду мyxp тасдик шудааст. Бояд гуфт, ки деxаи Яpм xоло xам номи таъpихии хyдpо xифз каpда, даp кисмати болои Масчоxи Kyxn вокеъ аст.

Ч,ои тазаккyp аст, ки даp боpаи вакф ва анвои он таъpихнигоpон асаpxои аpзишманде таълиф намудаанд. Аз чумла Р.Г. Мукминова даp заминаи вакфномаxо пажyxише анчом дода, зеpи унвони «К истоpии агpаpных отношений в Узбекистане XVI в. По матеpиалам «Вакф-наме»» соли 1966 асаpе таълиф каpда, даp он хусусиёти замищои вакфшуда ва ба кадом усул гиpифтани молиёт аз ин амло^о баppаси намудааст. Инчунин мyxаккики маъpyфи pyс ва шypави О.Д.Чехович таxкикоти мyxимме даp боpаи омузиши амлоки вакф анчом дода, даp асаpxояш («Бyхаpские документы XV-XVI вв.», «Самаpкандские документы Ходжа Ахpоpа») вакфномаxоpо аз Kисматxои зеpин донистааст: мукаддима, зи^и амволи вакфшуда, шаpти таъйини маъмypони амлоки вакф ва таpзи таксими ойидот аз амлоки вакф [2, с. 331].

Даp санадxои таъpихие, ки маpбyт ба замин мебошанд, xатман xyдyди онxо мушаххас мешавад. Санади маpбyт ба мавзеи Саpиноваxои Яpм xам аз ин талабот истисно нест ва саpxади он чунин муайян шудаааст: «Таxдиди як китъа замин, ки вокеъ аст даp мавзеъи Яpм ба номи Саpиноваxо...Fаpбан тамоман пайвастааст ба мулки Саpимисок валади Иноятyллоx, чанубан тамоман ба чаpи ом , шаpкан тамоман ба чуи ом, шимолан баъзан ба замини Бобои Салим валади Мулло Дасан ва ба мулки мyштаpакайни Давлатмyxаммад ва Мyxаммадякyб валади Мулло Фозил...».

Мyллокиpгиз валади Мулло Файзyллоx замини хyдpо вакфи масчиди деxаи Яpм мекунад: «вакф каpдам ... аз амвол ва ахласи амлоки худ ибтигоан ли маpзоти-л-лоxи таоло.аз таpафи чанубии маxдyди мазкyp фи-с-садpи xакки холиси хyдамpо ... ба масчиде, ки.. даp мавзеи маxаллаи Яpм, ки яке аз кypои машxypаи Масчоx аст.». Вакфкунанда чунин шаpт гузоштааст: «.ва шаpт каpд вокифи мазкyp , ки модоми муддати xосили маxдyди мазкyppо аз они худам бошад ва мутавалли xаp шахсе, ки одил ва мунсиф даp масчиди мазкyp бошад, xамyн шахс бошад. Ва xосилоти мавкуфи мазкypаpо баъди мамот саpф намоед. Даp масчиди мазкyp ба таpике ки бокии авкофpо саpф менамояд, чунончи аввалан саpф бо имоpат ва маpаммат...».

Санади M 2бб. Ин санад даp моxи pамазони соли 1309 x.K./маpти 1892 таpтиб дода шуда, маpбyт ба санади хаpидy фypyши замин даp деxаи Обpyдан мебошад. Шахсе бо номи Мyxаммад Бако валади Мyxаммад Боки заминеpо, ки «вокеъ даp мавзеи Саpи Оби Обypдан, чунончи Fаpбан пайвастааст ба сойи ом, шимолан пайвастааст ба pоxи ом ва шаpкан калFаpби ва чанубан муттасил аст ба боги мyштаpак фи зими, фавосил филкул маълум аст», бо 320 тангаи pоxиyлвакт фypyхтааст. Ин санад бо ду мyxp бо xyзyp ва шаxодати эшони Азизхоча, Миpxабибyллоx, Домуллочон ва Авазмyxаммад, аз таpафи кози тасдик шудааст.

Санади M 2б7. Санади мазкyp ба замини деxаи Андаpвашт маpбyт буда, даp моxи мyxаppами соли 1320 x.K./моxи апpели 1902 мypаттаб шудааст. Ин санади вакфи Kypъон аст ва даp он таъкид шудааст: «соле як хатми Kypъон каpда, ба аpвоxи ман бахшад». Бояд гуфт, ки яке аз навxои вакф вакфи Kypъон аст, ки он баpои коpиёне, ки xаp замоне ба дастypи касе «Хатми К^ъо») мекаpданд, паpдохта мешуд [1, с. 159]. Ин санад бо ду мyxp, ки яке ба муфти Мулло Абулкосим ибни Мулло Хоча ва дуюми ба кози Исматyллоx ибни Исматyллоx маpбyт аст, тасдик шудааст.

Санади чаxоpyм - санади хаpидy фypyши замин буда, зеpи шумораи 268 даp бойгонии Шуъбаи таъpихй кадим, асpxои миёна ва нави институти мазкyp xифз шуда, маpбyт ба шахсе бо номи Абулкосим, сокини деxаи X,адишаxpи Масчоx буда, даp моxи сафаpи 1323x.к/моxи апpели 1905 таpтиб дода шудааст. Даp ин санад тибки дастypоти маъмулии он замон саpxади замин муайян гаpдида, бо ду мyxp, ки яке маpбyт ба кози Мулло Исматyллоx ибни Мулло Исматyллоx ва дигаpе ба мулло Миpзолатиф Беpди ибни Мулло Шоxбек аст тааллук доpад, тасдик шудааст. Даp ин санад андозаи замин бо таъбиpи «тyхмpав» ва «як табак тyхмpав» яъне чи кадаp даp он замин тухм (манзyp гандум ва ё чав) кишт каpда мешавад, мушаххас гаpдидааст: «Садpи аввали замини тайлок (яйлок -чаpогоxи тобистонаи чоpво)-и Файзyллоx тахминан xашт тyхмpав чунончи Fаpбан пайваст аст ба замини Дидоятхола валади Азизхоча, чанубан бо даpёи Заpафшон, шаpкан ба матpyкаи Сангин валади Мyxаммадвафо, шимолан ба замини Миpаxмат валади Мулло Аваз...»; «..^шт адад даpахти заpдолy даp шимоли он

дувоздах табак тухмрав, чунончи гарбан пайваста аст ба чуи ом, чанубан ба обгузаргохи ом, шаркан ба замини Мухаммадшариф валади Дасан...».

Бо баррасии ичмолии ин чахор санад метавон хулоса кард, ки дар кухистони дурдасти Масчох дар гузаштахо ба тартиб додани санадхои хукукй ахамият дода, онхо бо ризояти чонибайн мураттаб шуда, бо тасдики мухри муфтиён ва козиён холати хукукй пайдо мекардаанд.

Адабиёт:

1. Камол Д. Мазорхои Шимоли Точикистон. - Душанбе, 2004.

2. Чехович О. Д. Бухарские документы XV-XVI вв. - Ташкент, 1965.

ИЗУЧЕНИЕ ЧЕТЫРЕХ ИСТОРИЧЕСКИХ ДОКУМЕНТОВ

В статье в сжатой форме делается попытка проанализировать четыре исторических документа о вукуфных землях и купле-продаже земель, найденных в горном Масче и хранящихся в архиве Отдела древней, средневековой и новой истории Института истории, археологии и этнографии АН РТ.

Ключевые слова: Горный Мастчох, Ярм, Сариновахо, Обурдан, Сари Об, Андарвашт, исторические документы, вакуфные земли.

STUDY OF FOUR HISTORICAL DOCUMENTS

In this article, in a concise form, the author attempts to analyze four historical document devoted to vukufnim lands and purchase and sale of land found in the mountain Mascho and stored in the archive of the Department of ancient, medieval and modern history of the Institute of History, Archeology and Ethnography of the Academy Sciences of the Republic of Tajikistan.

Keywords: Kuhistoni Mastchoh, Yarm, Sarinovaho, Oburdan, Sari On, Andarvasht, historical documents, waqf land.

Сведения об авторе: Ахмадов Фаррух, аспирант первого года обучения Таджикского государственного педогогического университета имени С. Айни, e-mail: al-dak-95@mail.ru

About author: Ahmadov Farrukh, first year postgraduate student, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini

ИЗ ИСТОРИИ ВАКФНОГО ЗЕМЛЕВЛАДЕНИЯ В РАЙОНАХ ВЕРХНЕГО ЗЕРАВШАНА (КУХИСТАНА) В КОНЦЕ Х1Х- НАЧАЛЕ ХХ ВЕКА

Кушматов А.

Таджикский национальный университет

Вакфное землевладение в Средней Азии периода средневековья наиболее подробно рассматривалось в работах О. Д. Чехович [14, с. 331] и Р. Г. Мукминовой [11, с. 354]. Однако исследования большинства советских историков по этому вопросу посвящены преимущественно истории вакфных учреждений центральных районов Средней Азии. Северные же районы Таджикистана эпохи средневековья до последнего времени оставались неизученными.

Общеизвестна важность исследований истории каждого вакфного учреждения. Данные исторических сочинений о северных районах Таджикистана незначительны, поэтому основными источниками являются подлинные документы вакфных учреждений, часть из которых сохранилась до настоящего времени. Работавший в конце Х1Х в. исследователь Ш. Акимбетов писал, что кроме вакфа мазара Мухаммада Башоро, расположенного в Кштутской волости в пределах верхнего Зеравшана, других вакфов нет. По мнению автора, это связано с тем обстоятельством, что в верховьях Зеравшана существовал довольно распространенный обычай - не завещать землю в вакф, а при наличии лишней земли передавать ее в безвозмездное, пожизненное пользование бедному многодетному родственнику [1, с. 3]. Такое утверждение является далеким от истины. В верховьях Зеравшана имелось большое число вакфных учреждений. Нами выявлены документы как ранее известных мазаров, так и не описанных в литературе, которые и позволили выполнить настоящее исследование.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.