Научная статья на тему 'СТРУКТУРНЫЕ ОСОБЕННОСТИ ИСТОРИЧЕСКИХ ТОПОНИМОВ ЧАГОНРУД'

СТРУКТУРНЫЕ ОСОБЕННОСТИ ИСТОРИЧЕСКИХ ТОПОНИМОВ ЧАГОНРУД Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
79
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
TOPONYMY / SIMPLE / ARTIFICIAL / COMPLEX / TOPONYMS-PHRASES / STRUCTURE / USEFUL / BEAUTIFUL LAND / ANCIENT / SYNONYM / ИСКУССТВЕННЫЙ / ТОПОНИМЫ-СЛОВОСОЧЕТАНИЯ / СТРУКТУРА / ГЕОГРАФИЧЕСКИЕ НАЗВАНИЯ / ПОЛЕЗНОЕ / ПРЕКРАСНАЯ ЗЕМЛЯ / ДРЕВНИЙ / СИНОНИМ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мунаввара Турсунова

Структурный анализ исторических топонимов Чагонруд является основным содержанием статьи, и автор рассмотреть эти аспекты на основе топонимических материалов. Разделение топонимов будет уместным. Эта древняя земля расположена в юго-восточной части древнего или исторического региона Бактрия, и использование этих типов топонимов отражает образ жизни, занятия, обычаи и традиции местного населения, изучение которых важно для других дисциплин, включая историю и этнографию и через них можно идентифицировать некоторые из народных традиций региона.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STRUCTURAL FEATURES OF HISTORICAL TOPONYMS CHAGONRUD

Structural analysis of historical place names Chagonrud is the main content of the article, and the author considers these aspects on the basis of toponymic materials. Separation of place names would be appropriate. This ancient land is located in the southeastern part of the ancient or historical region of Bactria, and the use of these types of toponyms reflects the lifestyle, occupations, customs and traditions of the local population, the study of which is important for other disciplines, including history and ethnography, and through them some of the folk traditions of the region.

Текст научной работы на тему «СТРУКТУРНЫЕ ОСОБЕННОСТИ ИСТОРИЧЕСКИХ ТОПОНИМОВ ЧАГОНРУД»

дамагй дар дузураш мухр дар дах,он ва гунгзабон будандй (Садри Зиё). Сангпушт гуфт:..Албатга му^ри хомушй бар лаб нихща, муарризи чавоби деч офаридае находам шуц (Анвори Судайлй). Ба ранге кард васлаг ном гадрир, Ки аз вай му^р бар лаб дошт гакрир (Хозик). Ба сони савсан гар дад забон шавад Хофиз, Чу гунча пеши гуаш мухр бар забон бошад (Хофиз). Забон бастам, кушоди дил зи сад чониб дару номад, Назар пушидам, аз пеши назар бархосг доилдо ( ).

Аз мисолдои боло ба хулосае омадан мумкин асг, ки муродифдои фразеологй барои мучазу рехга ифода намудани фикр ва гобишдои гуногуни маъной кумак мерасонанд. Водиддои фразеологии дамколаб ба ин маънй, барои бой гардонидни захираи фразеологии забони точикй мусоидаг мекунанд.

АДАБИЁТ

8. Авалиани Ю.Ю., Мирсаидов Ч, Дар бораи фарки муродифог вавариангдои иборадои фразеологй// Масъаладои филологияи гочик. - Душанбе,1967.-С.134-139

9. Юсупова М. Синонимикаи фразеологизмдо //Армуони олимони чавон.- Душанбе,1966.- С. 159-170

10. Мачидов Х. Фразеологияи забони дозираи гочик. - Душанбе, 1982.- 104 с.

11. Маъсумй Н. Очеркдо оид ба инкишофи забони адабии гочик. - Сгалинобод, 1959. - С. 144-159

12. Чалилов Х. Муродифоги иборадои рехга // Макгаби совета.- 1969, - N° 6. - С. 20-22

СООТНОШЕНИЕ МЕДИЛОРОВАННЫХ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ СО СИНОНИМИЧЕСКИХ ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ

В статье рассматривается вопрос сходство и различия между моделированными фразеологическими единицами и синонимическими фразеологизмов. Моделированные фразеологические единицы так тесно связаны со синонимических фразеологизмов, что некоторые исследователи фразеологизма, образующих по одной модели называют синонимическими рядами. Моделированные фразеологические единицы как синонимические фразеологизмы отличаются по тождественности своей синтаксической структуры.

Ключевые слова: моделированные фразеологические единицы, фразеологические синонимы, лексический сосотав, постоянные компоненты, переменные компоненты

CORRELATION OF MEDIATED PHRASEOLOGICAL UNITS WITH SYNONYMATIC

PHRASEOLOGISMS

The article deals with the question of similarity and differences between simulated phraseological units and synonymous phraseological units, Modeled phraseological units are so closely related to synonymous phraseological units that some researchers of phraseological units of generators are called synonymic series. Simulated phraseological units as synonymous phraseological units differ in the identity of their syntactic structure.

Keywords: simulated phraseological units, phraseological synonyms, lexical constellation, constant components, variable components

Сведения об авторе:

Одинаев Саидахмад Полвонович старший преподаватель кафедры языков Хатлонского государственного медицинского университета, Е-mail: sop-1958@mail/ru

About the author:

Odinaev Saidakhmad Polvonovich - Senior Lecturer of Languages Department, Khatlon state medical University, E-mail: sop-1958@ mail.ru

ВИЖАГИХОИ СОХТОРИИ ТОПОНИМ^ОИ ЧАГОНРУДИ ТАЬРИХЙ

Турсунова М.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Таркиби лугавии забони адабии точикй аз кабагдои гуногуни вожадо гаркиб ёфга, яке аз кабагдои маьмули он содаи исгилодог мадсуб меёбад. Исгилодоги забони гочикй гаърихи беш аз дазорсола дорад ва дар гули карндои зиёд зина ба зина гашаккул ёфга, дорои низоми муайян гардида, усгувору побарчо мебошанд. Мегавон афзуд, ки иргибоги забон бо раванди гафаккур ва олами рудиву маънавиёги инсон мадз дар бахши исгилодоги барчасга эдсос мегардад. Бинобар он, исгилодог

тамоми пахлухои фаъолияти чомеаро фаро шрифта, ба сифати як бахши мустакили вожашиносй хамеша дар инкишоф аст.

Топонимхои Чашнруди таърихиро низ чун истилохоти сохаи номшиносй азнигохисохтбагуруххоисода, сохта, мураккабваибора-топонимхочудо намуцан мувофики матлаб хохад намуц.

Топониму микротопонимхои содда. Дар луатх,ои тафсирй ва истилохии забоншиносй, инчунин дар адабиёти таълимй вожахои содаро чунин шарх додаанд: «Калимахое, ки танхо аз як реша таркиб ёфтаанд, вожахои сода мебошанд» [ГЗАТ]. Аз ин чост, ки ба гурухи топонимхои аз нигохи сохтор сода асосан чунин номвожахои чуFрофиро мансуб донистан мумкин аст: 1) Номвожахои чугрофии аслан точикие, ки ба гурухи номвожахои чурофии умумиэронй шомиланд: Кат, Канд, Корез, Ангор, Андичон, Анхор, Аргун, Газа, Дашт, Дахна, Занг, Заргус, Зевар, Мерган, Кишт, Кул, Куса, Лангар, Нелу, Чинор, Туда...;2) Номвожахои чуFрофие, ки вомвожахои арабианд, ки пас аз забткорихои араб бо бахонаи чорй кардани дини ислом ба таркиби луавии забони точикй ворид ва дар номгузории мавзеъхо накш доранд: Аллоб, Минор/Манор, Мазор, Мунчок, Равот, Сайхон, Махалла...; 3) Номвожахои чурофие, ки мутааллики забонхои туркй-узбекианд, ки дар натичаи хамлахои чангй ва кучбандиву тасарруф кардани сарзамини пахнои ориёй аз чониби туркони бодиянишин арзи хастй кардаанд ва ба таркиби лугавии забони точикй вориду дар номгузории мавзеъхо накш доранд: Барлос, Бахмал, Болтали, Бугачилй, Ч,олтй, Ч,илга, Ипок /Ифок, Йулрун, Кочар, Кумир, Кусан, ^утан, Овчи, Ойинни, Оннали, Очамайли, Узун, Яланроч, Кенагас, Куёвсув...; 4) Дар байни номвожахои чуFрофии Чашнруди таърихй вожахои рехтае вучуд доранд, ки онхоро низ чун вожаи сода номбар кардан мумкин аст. Зеро ин кабил номвожахои чурофиро агар ба чузъхо кисмат намоем, маънои дастурии [грамматикй] худро аз даст медиханд. Ин кабил калимахоро танхо дар холати мукоиса ва баркарор намудан ба максад мувофик аст: Ангор, Андичон, Аргун, Бойсун, Камри, Каризат, Карсагон, Карсан, Катар, Катман, Килкон, Котиб, Маргилон, Пошхурт, Питов, Потос, Каризат, Кул;

Тавре маълум аст, ба гурухи топонимхои сода топонимхое дохил мешаванд, ки аз як реша иборат буда, ба ин ё он маъно далолат мекунанд ва аз нигохи мансубият ба ин ё он хиссаи нутк мутаалликанд: Кат [Kat], исм аст, аз як реша таркиб ёфтааст. Ин топоним аслан аз решаи калимаи суFдии «кант» буда, дар луатх,о ба маънои деха, хона омадааст [Хомидов, 8,148]. Кат чун номвожаи чугрофй номи дехаест, ки дар атрофи шахрхои Нахшаб ва Тирмиз будаясту мардумаш асосан порсигуй будаанд [Хомидов, 142]; Кариз / Корез [Kariz / Karez), ин номвожаи чуFрофй дар хамин шакл дар айни замон сода аст ва номи махаллаест дар худущ шахрхои Дехнав ва Бойсун мебошад. Аммо таърихан вожаи мазкур мураккаб буда, ба маънои чох истифода мешуд [ФЗТ, 4,1, 505]. Дар хамин колаб дар забони точикй вожаи полиз / полез мавчуд аст, ки маънои киштзор, боF, бустон, гулистонро дорад [Хомидов, 83]. Аз ин маънй, чунин бармеояд, ки ин вожа таърихан мураккаб буда, чузъи -из ва -ез маънои заминро дорад [Хомидов, 48]. Ин вожа аз нигохи мансубият ба хиссахои нутк исм аст [Грам., 69, ЗАХТ, 95]; Чит [Cit], вожаи сода буда, номи деха дар мавзехои ЧироFчй, Хусор ва Бойсун мебошад ва хамчун хиссаи нутк мутааллик ба исм аст. Дар забонхои авастой ин вожа дар шакли чат, суFдй ва хоразмй чат арзи вучуд намудаанд [66, 34]. Ин вожа шакли таFЙирёфтаи вожаи чохи забони точикй мебошад. Ин вожа дар точикй дар шакли чох, корбаст мегардад ва чит//чат дорои маънои чох буда, мансуби забонхои кадимаи эронист. Гайр аз ин дар забони точикй чит хамчун мафхуми матоъ ё газвор аст, ки ин калима хиндуист [ФЗТ, 541].

Хамчунин дар байни номвожахои чуFрофии Чашнруди таърихй вожахои рехта вучуд доранд, ки онхоро низ чун вожаи сода номбар кардан мумкин аст, зеро ин кабил номвожахои чуFрофиро агар ба чузъхо кисмат намоем, маънои дастурии [грамматикй] худро аз даст медиханд. Ин кабил калимахоро танхо дар холати мукоиса ва баркарор намудан ба максад мувофик аст: Искана [Iskana], номи дехахои нохияхои Шеробод ва Китоб аст. Ин вожа аз кабили калимахои кадимаи забонхои эронй буда, таърихан аз чузъхои ис/ос ва кана>хона, чой, кушк таркиб ёфтааст [66, 38]. Яъне маънои лугавии ин вожа дехае дар назди осиё ё мавзеъе, ки дорои осиё аст, мебошад; Кайфон [Kaufan], номи адир ё баландйдарнохияи Бойсун аст. Дархаминшаклдаросорихаттйзикрёфтааст [92, 25]. Дархамин шакл ба катори калимахои сода мансуб буда, таърихан таркиби ин вожаро чузъхои кауфа (karfa)^ порсии бостон, ки маънои кухро дорад ва пасванди чамъбандии-он ташкил медихад, бамаънои адире дарназдики кухсор аст [85, 38]; Кабаментан |Kabamentan|, номи деха дар ЧаFOниён аст, ки дар сохили дарёи Нихомруд вокеъ будазст. Дар асархои таърихй ва чурофй чун ^«Вакфнома» ^^шу^анст [112, 134-135]. Ин номвожаи чуFрофй аз чузъхои кауфа [kaufa] ва метан [metan], ки аввалй ба забони порсии кадима тааллук дошта, маънои кухро дорад ва дувумй ба забони сугдй мансуб буда, ба маънои деха, калъа далолат менамояд [112, 38]. Пас маънои ин номвожаи калъае ё дехае, ки дар доманаи кухсор вокеъгардидааст, мебошад.

Хамин тарик, топонимхое, ки азнигохи сохт ва рехтагй мансуби вожахои содаанд, дар таркиби маводи топонимии ЧаFOнруди таърихй микдоран камбуда, бештар дар асоси номи ашё ва сатхи

Ч0Йгиpшaвии на^у чyйбоp Ba py^ дapë пaйдо шyцaaнд. Аз ин чост, ки номдои топонимиe, ки дap боло тадлил вaзикpaшон paфт, гуводионанд, ки бeштapи ин топонимдо тaFЙиpи шакл намуца, аз маънои аалй ва шакли тaъpиxии xyц дyp paфтaaнд. Бинобapин, дap дини тадлил бояд xeлe эдтиёг коpонa мyноcибaт намуца, шиноcномaи ин ё он топонимpо дypycт бояд муайян нaмоeм. Ногуфта намонад, ки бaъзe номвожaдоe, ки мо аз чидаги аоет 0m,0p0 cодa мeгyeм, шояд дap гузашта cоxтa ва ё мypaккaб буцанд, аммо и^уз аз бажи чузьдои ондо мycтaкилияти xyцpо аз даст додаанд ва маълум даст, ки кадом чузъашон фоpмaнт аст, xycycaн топонимдоe, ки Faйpигочикиaнд, 0m,0p0 ба ин ^py^ воpид нам^м.

Топониму микротопонимхои сохта. Топонимдои œxra дамон ^py^ номвожaдоepо дap 6op мeгиpaнд, ки ондо аз peшa ва анчомадои (топофоpмaнтдои) номвожacоз c0xra шуцаанд. Чоиз ба кайд аст, ки дap низоми топонимияи ЧaF0нpyди тaъpиxй ин кабил номвожадои чyFpофй ба кacpaт истифода гapдидa, xeлe маъмул мeбошaнд. Аз pyйи маводи чaмъовapдaшyцa маълум гapдид, ки як lypyx, топофоpмaнгдо дap ташаккули номвожадои мингакаи мaвpиди нaзap иштиpоки фаъол доpaнд. Mycaллaм аст, ки ба вошгаи пacвaнд (топофоpмaнт-Т.M.) cоxтa шуцани номвожадо «^ap зaбоншиноcй ва xоcaтaн, дap забони точикй додиcaи нтебаган маъмулй ба шyмоp мepaвaд» [ЗАХТ, 25]. Пажудиш дap заминаи ин навьи номвожадои чyFpофй «...ба мудаккик имкон мeдидaд, ки yнcypдои оммавию тaкpоpшaвaндaи топонимдо: acоcдои топонимй, пacвaнд ва дамчунин тешванддои топонимооз муайян ва wy^ppap кapдa шаванд» [36, 19].

Анчомадои номвожашзи capзaмини ЧaF0нpyди тaъpиxиpо аз нигоди мaнcyбияги забонй ба ду ^уд тaкcим намуцан ба мaкcaд мувофик мeбошaд. Typyx^ аввал, ки aкcapи топофоpмaнтдои номвожacозpо дap 6op мeгиpaд, маноуби забони точикй буца, дap дамин замина тaшpeд намуцани ондо имконпaзиp аст Typy^ дувум мaнcyби забондои шapкии эpонй (cyFдй, caкой, боxтapй) мeбошaнд, ки дap ташаккули чанд номвожадои минтака caдм гузоштаанд.

Тaвpe зи^аш paфт, ^уди дигapи маводи топонимии capзaмини ЧaF0нpyдp0 аз нигоди шет номвожадои чyFpофии cоxтa фapо мeгиpaнд. Номвожадои чyFpофии cоxтaи маводи топонимй acоcaн боëpии пайванддо ё анчомадои-а, -зор, -гох, -истон, -дон, -чй, -й, -ак, -вор, -ча ажга шуца, бapои ифодаи номдои тaьpиxй мeоянд:

а) бо анцомаи -а: Ин анчомаи номвожacоз дap ташаккули як ^TOp микpогопонимдои capзaмини Чаш^^ иштиpок нaмyцaacт. Мудаккикон мавчуци- яти ин пacвaндpо дap оcоpи acpдои миёна дap тapкиби як ^уд калимадои cоxтa зикp кapдaaнд. Аз чумла, пpофeccоp М^К^имова фоpмaнти мaзкyppо дap матндои caдaдои IX-X мушодида намуца, таькид мeкyнaд, ки «пacвaнди «-а» иcм ва cифaти фeълй мecозaд» [Климова, 148]. Муаллифони китоби «ЗАХТ» оид ба ин фоpмaнг чунин навиштаанд: «Ба воcитaи cyффикcи «-а» аз cифaт ва тем иcми макон cоxтa мeшaвaд» [ЗАХТ, 142]. Мудаккикон дap тapкиби як ^TOp номвожадо мавчуцияти ин топофоpмaнтpо муайян намуца, бо пacвaнди «-а»-и забони точикии кунунй бapобap буцани онpо таькид cоxгaaнд [ЗАХТ, 28]. Бояд зи^ намуц, ки топофоpмaнти «-а» дap топонимдои ЧaF0нpyд аахан дaмpоди калимадои мypaккaб омадааст: Ду+об+а [Du+ob+a]=Дуоба[Duoba] номи куд, Сел+рах+а[Sel+rah+a]= Селраха[Sel+rah+a]номи мaвзeъ, Ду+рах+а [Du+rah+a] Дypaдa [Duraha]номимaвзeъвa f.

Анчомаи -а номи ашё мecозaд ва ин ашё ба ашёи аввала монaндйдоpaд: чашм-чашма, даст-даста, дахан-дахана ва г[ГЗАХТ, 234]. Мишл: AфFон+а[Afyän+a], Даx,ан+а/Даx,ан/Даx,она[Dahän+a],Домана/Доман/Доман+а[Däman+a],ДуFоб+а/ДуFоб/Дуоб+a [Duyäb+a], Жиз+а [Jiz+a], Нов+а [Näv+a]

б) боанцомаи-зор [-zar]. Дap capзaмини Чаш^^и тaьpиxй ин топофоpмaнт доиpaи истифодаи вaceъ дошта, як ^уди калони микpaгопонимдои минтака таваccyти он шакл гиpифтaaнд. Муаллифони китоби «Забони адабии хозираи точик» (минбаьд «ЗАХТ») дypycт таькид мeкyнaнд, ки «ин cyффикc бо тем омада, макону фapовониpо мeфaдмонaд. Пacвaнди «-зор» acоcaн бо дам^ои ифода-кунандаи pacтaнию наботог мeояд» [ЗАХТ, 142]. Фоpмaнти мaзкyp дap забони точикй тaъpиxи тулонй дошта, дануз дap забони фоpcии миёна иагифодаи он ба нaзap мepacaд ва бо таькиди пpофeccоp Д.Саймиддинов «^ap cоxтaни чанд иcми макон мушодида мeшaвaд» [Саймиддинов, 126]. Ин муаллиф дap идомаи aндeшaи xeш зи^ мeкyнaд, ки «пacвaнди мaзкyp макони доимй ва мyвaккaтиpо вобаста ба маьнои чузьи номй ба тaвpи 6op06op баён мeкyнaд. Этимологияи пacвaнди «zar» ва иcтифодaи он то ба дaвpaи забондои эpонии миёна paвшaн нecт. Гумон мepaвaд, ки «-zar» дap забони фоpcии миёна на ба тaвpи мустакдл, балки дамчун чузьи дувуми кадом як тapкиби эpонии боcтон воpид шуца, баьдан дap дамин колаб ба дaйcи пacвaнд дap cоxтaни вожадои нав иcтифодa гapдидaaст» [Саймиддинов, 126].

Топофоpмaнти мaзкyp дap capзaмини Чаш^^и тaъpиxй, acоcaн, чунонки муаллифони «ЗАХТ» навиштаанд, бо дамдои ифодакунандаи номи pycтaнию наботог омада, мaвзeepо далолат мeкyнaд, ки дap он чо ин ё он навьи pycтaнй ба кacpaт pyйидa бошад: Бутта+зор=Буттазор [Buttazar] куд,Рова+зор=Ровазор [Ravazar] му^ Ма(р^зор=Маргзор [Maryzar] мaвзeъ, Гул+зор=Fулзор[Gulzär] чapогaд, Регзор [Regzar] мaвзeъ, Чашмазор [Casmazar] мaвзeъ ва Faйpa.

В) бо пасванди -ucmoH/-cmoH[-istän/-stän]. Ин пacвaнд a3 пacвaндxoe мeбoшaд, ки мaкoнy мaxaл вa фapoвoнииaш ё пpeдмeтpo ифoдa мeкyнaд. Бo ин пacвaнд низ дap capзaмини Чаш^^и тaъpиxй чaндиннoмвoжaичyFpoфймaвчyцacг.БoFиcгoн [Bäyistän] дexa, Кухистон [Kuhistän] дexкaдa, Fармиcтoн [yarmistän] мaвзeъ.

Г) Пасванди -дон [-dan]: Ин пacвaнд дap зaбoни aдaбии точикй a3 иcм иcми чoгaxyзapф мecoзaд вa a3 пacвaндxoи cep мaxcyл буца дap coxтaни нoмвoжaxoи чyFpoфй дap capзaмини ЧaF0нpyди тaъpиxй наккши мухим дopaд:

Вордон [Värdän] дexaи 6octc^ дap нaздикиxoи Тиpмид, Хумдон [Xumdän] нoми дexa дap Бoйcyн, Ширдон [Sirdän] нoми мaвзeъ дap дexaи Синaи нoxияи Дexнaв.

F) Бо пасванди-й[-1|: Мyaллифoни китоби «Зaбoни aдaбии xoзиpaи точик» вa «^амма^^и зaбoни aдaбии xoзиpaи точик» cepмaxcyл буцани тoпoфopмaнги мaзкyppo дap зaбoни точикии aдaбй тaъкид намуца цу вaзифaи acocии oнpo зикp кapдaaнд: якум, a3 иcм иcми нaв мecoзaд ва цувум, a3 cифaт дом мecoзaд, ки пpeдмeтpo a3 pyи aлoмaтaш ифoдa мeнaмoяд [ЗАХТ, 139]. Дap мaтнxoи acpxoи IX-X кopбacт гapдидaни ин пacвaндpo муха^^^н мyшoxидa намуца иcм вa cифaт coxra™ oнpo тaъкид кapдaaнд. Мacaлaн, caпeд+й=caпeдй; ...a3 зaбoни пaxлaвй бa тазй гapдoнид [Kocимoвa, 156]. Мaвpиди ëдoвapиcт, ки муха^^и^ии тaъpиxи зaбoнxoи эpoнй, a3 чумла точикй В. С. Рacтopгyeвa, В. A. Eфимoв, Е. Н. Шapoвa дap тaдкикoти чамьбастии xeш дap зaминaи тaкя бa aфкopи oлимoн XOpn, Чxeидзe, Лaзapд вa Пeйcикoв ибpoзи нaзap мeкyнaнд, ки дap зaбoнxoи фopcии точикии клавши вa мyocиp цу «-й» мавчуц acr: a) дap фopcии клaccикй: «-ï1», «-gï»; точикй: «-ï1», «-gï(-^, -гй)», фopcии мyocиp: «-î1», «-gî1» < фopcии миëнaи бaъдй, «-ïg», кaдимгap «-lk» cyффикcи cepмaxcyл буца a3: a) a3 дом ^фа^и ниcбй мecoзaд: фopcии клагсикй - kôhî (a3 köh), дapй kûhî, точикй: kùhî, мyкoиca гapдaд: фopcии миëнaи бaъдй - kôfîg, фopcии миëнaи кaдимгap - kôfîk; ë фopcии точикй - xanagî (a3 xäna), дapй - xanagî, точикй - xônagî (xoнaгй), фopcии мyocиp - xanagî; бaъэaндapвaкrи иcмшaвй (cyбcтaнтивaтcия): дapй - baranî (a3 bärän), точикй - bârânî (бopoнй), фopcии мyocиp - bârânî <фopcиимиëнa - varanîg (varanîk) [Миpбoбoeв, 214]; б) дap фopcии клaccикй, дapй «-ï2», «-gï2»; точикй «-i2», «-gi2 (-й2, -гй2)», фopcии миëнa -«î2» <фopcии миëнa «-îh» - cyффикcи cepмaxcyл, ки иcмxoи мaънй мecoзaд: 1) a3 cифaтxo: фopcии клагсикй, дapй - bad (a3 bad), точикй - badi<фopcии миëнa vadîh (vatîh); 2) aзиcмxo: фopcии клагсикй - dôstî (a3 döst), дapй - dûstî, точикй - dùstî (цустй), фopcии мyocиp -dûstî<фopcии миëнa - dôstîh (dwstyh) [Миpбoбoeв, 214].

Гава^ут ин фopмaнт coxra myцaни як ^arop нoмвoжaxoи чyFpoфии ккдомаги шимoлии вoдии X^coppo муха^^и^н зикp нaмyцaaнд [Мaxмaдчoнoв, 116]. Шиpкaти топoфopмaнги мaзкyppo дap тaшaккyли як rçaTOp нoмвoжaxoи 4aFO^^po бa мyшoxидa гиpифтeм, ки acocaн бa цу вaзифa кopбacт гapдидaaнд:

1.Аз cифaт иcм мecoзaд: Тундй [Tundi] кух, Каччй [Kajji] кух, Борикй [Boriki] pox, Пастй [Pasti] дaшт.

2.Мaнcyб бyцaни зaмин, 6of, дamт вa Faйpapo бa ин ë oн шaxc ифoдa мeкyнaдвa дap шaкли ^opa-топoним ифoдa мeëбaнд:Замини Халилй [Zamini xalili]зaмин, БoFи Бобой [Boji boboi] 6of.

Пacвaнди -йëйo-иниcбaтмaнcyбиятбaинëoнмaxaлpoифoдaмeнaмoяд: Балхй [Balxi] нoми гyзap, Кулобй [Kulabî] нoми мaxaллa...

д)Бo пacвaнди -чй [-cï]: Ин пacвaнд a3 кабили пacвaндxoи кaлимa co3 буца a3 иcм иcмxoe мecoзaд, ки бa шaxc вa кacбy кopи oн дaлoлaт мeкyнaд. Мeтaвoн ин чo чaнд нoмвoжaи чyFpoфиpooвapд, ки бa вocигaи пacвaнди-чй coxra myцaacт вa ниcбaт бa шaxc, кacбy кopи oн дaлoлaт мeнaмoяд: Гиламчй [Gilama] нoми махалла Бузчй [Buza] до>ми мaxaллa.

Е)Пacвaндxoи-ак, -акак [-ak, -akak] дap зaбoни ацабии точикй пacвaндxoи ифoдaкyнaндaи xypдию наваэиш буца кaлимaxoи нав низ мecoзaнд. Ин кaлимaxoи нав аз шакли aввaлaaшoн 6o тобиши мaънoй фapк; мeкyнaнд. Бoяд гуфт, ки oнxo дap мapзи пacвaндxoи кaлимacoзy шaклcoз мeиcгaнд ва хи^иёт гyнoгyнpo ифoдa мeкyнaнд [ЗАХТ,40]. Пacвaндxoи мaзкyp дap coxтaни нoмвoжaxoи чyFpoфии capзaмини ЧaF0нpyди тaъpиxй caxмиxocдopaнд:Сангак [Sangak] нoми дapë, Х,авзак [Havzak] нoми мавэсъ, Тутак [Tutak] томи 6of, Сурхак [Surxak] нoми мавэсъ, Рудак [Rudak] нoми кацимаи дapëи Сaнггapдaк, Равотак [Ravätak] нoми бocтонии мавэсъ дap хуцуци Дexнaв, Охурак [Axurak] нoми чapoгox дap шхияи Бoйcyн, Кухак (Kuhak) нoми мавэ^и бocтонй,Кyлак [Kulak] нoми мaвзeъи oбй дap Шepoбoд, Нoвандак[Nävandak] нoми дexaк дap Бoйcyн,Сиёрек [Siyärek] нoми pyди кухй дap Бoйcyн...

Ин aнчoмaи нoмвoжacoз низ тaъpиxи тyлoнй дoшгa, дap зaбoни пopcии кадим (минбаъц - п.кк.) «-ака >, п.м. -ак>, п.н -ак» [Миpбoбoeв, 204-205] oмaцaacг. Дap шaклгиpии нoмвoжaxoи чyFpoфии Чаш^^и тaъpиxй топoфopмaнги «-ак» caxми нaзappac дopaц. Мyaллифoни китоби «Зaбoни ацабии X0эиpaи точикй» ва «Гpaммaтикaи зaбoни ацабии xoзиpaи точик»ба кacpaт иcгeъмoл шуцани пacвaнди «-ак^-po дap зaбoни точикии ацабй зи^ намуца панч маънй дomraни o^o таъкиц кapдa [ГЗАХТ, 137138], ба маънии xypдивy нaвoзишй кopбacг гapдидaни oнpo ишopa намуцаанц [ГЗАХТ,151]. Пpoфeccop МДocимoвa мавчуц буцани ин пacвaндpo дap ocopи xaтrии caцaxoи IX-X таъкиц намуца, ба маънии

xypдивy навозиш, камй ва тacFиpy такк^ омадани онpо гушзад кapдaacт [89, 150]. Р. Шaeв низ зи^ мeкyнaд, ки «ин фоpмaнт тобишдои маьноии xypдй, надзанй, нопиcaндй, xypдию нaвозишpо ифода мeкyнaд» [183, 135].

Маводи чaмъовapдa нишон мeдидaд, ки ин анчомаи топонимcоз (топофоpмaнт) ба чуз маьнидои дap китоби «ЗАХТ», pиcолaи РШоeв ва дигap оcоpи илмии мapбyти cодaи топонимия овapдaшyцa ба маьнои дигap низ дap низоми топонимияи ЧaF0нpyди тaъpиxй коpбacт мeшaвaд. Maвкeи коpбypди топофоpмaнш мaзкyppо ба тapики зайл муайян ^дан мумкин acг:

а) далолат ^дан ба маьнии xypдй ниcбaт ба чизи дигap: Санг+ак [Sang+ak]=Сангак[Sangak]номи мaвзeъ дap нодияи Бойcyн), Х,авз+ак [Havz+ak]=X,авзак [Havzak] (давзи xypд, гидpоним, дap Шepобод) ;Кyл+ак[Kul+ak] = Клак [Kulak] кули xypд, гидpоним, дap Шepобод).

Б) бо мафдумдои ифодaгapи номи pycтaнидо омада, дамчун мypодифи пacвaнди -зор коpбacт мeшaвaд:Tут+ак [Tut+ak]= Tутак [Tutak] (майдони замин, дap Сaйpоби Бойcyн), Fуш+ак [Jus+ak]=Fушак[Jusak]кyд, Бeд+ак [Bed+ak]=Бeдак [Bed+ak] мaвзeъ, Курт+ак [Kurt+ak]=Кypтaк [Kurtak] кyд,MарF+ак [Marj+ak]=MарFак [Marjak]кyд...

в) далолат ^дан ба макон: Кух+,к [Kuh+ak]= Кух,к [Kuhak) дap дуцуци дeдaи Хондиза), Р^д+ак [Rud+ak] = Р^дак [Rudak] дap дуцуци дeдaи Хyфapи Сapиоcиë), Х,исор+ак [Hisor+ak]=X,исорак [Hisorak] номи мaвзeъ дap нодияи Сapиоcиë), Tунд+а_к [Tund+ak]=Tундак [Tundak] номи куд, дeдaи Хондиза), Равот+ак [Ravat+ak], Охур+,к [Axur+ak], Прафт+ак [Praft+ak]=Пapaфтaк [Paraft+ak] куд, Лалм+ак [Lalm+ak]=Лалмак [Lalmak] куд, Парч+ак [Parc+ak]=Парчак [Parcak] куд, Шах+ак [Sax+ak]=Шахак [Saxak] мaвзeъ ва Faйpa;

г) монанд буцани мaвзeъpо бо ягон ашё мeфaдмонaд:Сурх+ак [Surx+ak]=Сурхак [Surxak] мaвзeъ, Нованд+ак [Nävand+ak]=Hовандак [Navandak] номи мaвзeъ, Сиёр+eк [Siyär+ek]=Сиёрeк [Siyarek] номи мaвзeъ,ШахиHов+ак [Nov+ak]=Hовак [Novak] номи мaвзeъ, яънe мaвзee, ки дap он чо шаки миcли нов вучуд доpaд.

Бояд таькид намуц, ки дap минтакаи мaзкyp топофоpмaнти «-ак» анчомаи номвожашзи аз дама cepиcтeъмол буца, ca^,0 номвожapо метавон ин чо зи^ намуц, ки бо иштиpоки он ташаккул ёфтаанд. Аз чумла, Бeдак[мaвзeъ], Кух,к [куд], Мурак [мaвзeъ], Локурак [мaвзeъ], Даштак [мaвзeъ], Рeмак [куд], ЗаFOсазорак [куд], Прафтак[куд]...

ё) Пacвaнди -ча. Ин пacвaнд дap acn пacвaнди шaклcоз буца, тaдpичaн xycycrara кaлимacозй пайдо кapдaacт. Пacвaнди мaзкyp дap capзaмини ЧaF0нpyди тaъpиxй дap cозмондодaни чандин номвожадои чyFpофй ca^n доpaд, ки чaндe аз ондоpо миcол мeовapeм: БоF+ча[BäY+ca],

Аз маводи тадлил ёфтаи топонимй пaйбypдeм, ки дap вокeъ, пacвaнддои -ча, -ак, -акак дap cоxтaни номвожадои чyFpофй дap capзaмини Чаш^^и тaъpиxй фаьол буца, номдои топонимиe cоxтaaнд, ки н^бати гиpдy aтpоф xypдтap мeбошaнд.

Ж) Пacвaнди -гар [-gar]. Ин пacвaнд аз иcм иcмдоe мecозaд, ки ба шaxc ва кacбyкоpи он далолат мeкyнaд ва дap ташаккулёфтани номвожадои чyFpофй дap capзaмини Чаш^^и тaъpиxй caдми муайян доpaд: X,aлво+гар[Halvä+gar] номи гyзap, Чeлон+гар [Celan+gar] номи гyзap, Коса+гар [Kasa+gar] номи г-ysap...

з) Топофоpмaнти «-он», ки дap Чаш^^и тaъpиxй чун забони адабй дap шакли «-он» коpбacт мeгapдaд, тaъpиxи xeлe кудан доpaд. Мудаккикон маьлум кapдaaнд, ки ин анчомаи топонимcоз, яънe «-an3» дap забони поpcии кадим дap шакли «-anma», aвecто «-anam», забони ropcm миёна «-an» ва поpcии нав «-an» омaдaacт [Mиpбобоeв, 208]. Аз ин маьлум мeшaвaд, ки пacвaнди «-он», ки и^уз иcтeъмол мeшaвaд, аз «йт»-и поpcии кадим маншаь гapифтaacт. Мудаккикон бapои иcбaги aфкоpи xeш номвожадои Иcфaдон (дap фоpcии клaccикй Sipahan/Isfahan, фоpcии мyоcиp Esfâhân (номи шaдp)<фоpcии миёна Spahan аз spah «чaнгaвap, cипод», -än<эpонии кадим - anam; Eran - фоpcии клaccикй, точикй - Эpон, фоpcии мyоcиp - Irân «^0»» <фоpcии миёна - Eran <иpонии кадим *aryanam аз *arya-, фоpcии кадим - ariya-, aвecтой - airya - оpиëй[Mиpбобоeв, 208]-p0 мaвpиди тaдкиккapоp мeдидaнд.

Ин пacвaнд дap ташаккули номвожадои чyFpофии Чаш^^и тaъpиxй ca^^ нaзappac дошта, acоcaн шакли тaFЙиpëфтaи он, яънe «-он» коpбacт мeгapдaд. Инчунин шакли «-un» низ ба нaзap мepacaд.Сaбaби дap ин шакл коpбacт гapдидaни ин топофоpмaнт он аст, ки дap гуиши cокинони минтакаи мaзкyp дap aкcap калимадо caдоноки «о» ба «y» бадал мeгapдaд, мacaлaн, хона - хуна, нон -нун, омадан - умадан, мeхмон - мeхмун, калон -калун ва f. Ин омил caбaб гapдидaacт, ки топофоpмaнги «-он» низ дap шакли «-ун» иcтeъмол гapдaд ва ин тaбииcт, ки тapзи гyфтоpи бошандагони мадал так^и xyцpо ба микpaгопонимдо гyзоштaacт.

Анчомаи топонимcози мaзкyp низ аз чумлаи пacвaнддои шaклcоз буца, дap бeштap мaвpид иcмдои чамь тaвaccyти он cоxгa мeшaвaнд ва дap минтакаи мaвpиди нaзap дам вазифаи чaмъбaндиpо ба cомон pacонидaacт: Чашмаи Говун[чapогод], Чори Aспун[чapогод], Мазори ЗоFун[мaзоp],Сари Mижгун[мaвзeъ] ва бо caбaби ба caдонок ба оxиp pacидaни номвожа Обод+он [Abad+an]...

и) Тoпoнимxoe, ки 6o пacвaнди -ли coxia шуцаанц: Иpoн+ли [Iron+li], Б0йм0к+ли [Boymoq+li], ^уян+ли [Quyan+li], Бopмoч+ли [Bormoc+li], Чугокли [Cupoq+li]вa f.

Аэ миcoлxoи oвapдaвy тахлилёфта пaйбypдaн мумкинаст, ки дap тapкиби мaвoди тoпoнимии Чаш^уци тaъpиxй вoжaxoи coxiae, ки ба ифoдaи нoми махал, гyзap, pycro, цсх^ шaxpaк, шaxpиcган, шаэд ва умуман ба ифoдaи нoмвoжaxoи чyFpoфй мeoяд, накши мyaйянpo ифoдa мeнaмoянд. Ин кабилгоп0нимх0 acлaн мaнcyб ба гypyxи зaбoнxoи эpoнй -точикй, cyFдй, яFнoбй, xopaзмй, пopcиимиëнaбyцa, дaлoлaт 6ap oн мeнaмoянд, ки дap гуэаштаи дyp дap ин capзaмин кав мукабилах0и эpoнй ик0>мат дomтaнд ва xoлo низ ик0мат мeкyнaнд.

Топонимхои мураккаб. Якгypyxи муайяни тoпoнимy микpoтoпoнимxoи гидpoнимxoи Чаш^^и тaъpиxй ба к;aтopи вoжaxoи мураккаб мaнcyбaнд. Тoпoнимy микpoтoпoнимxoи мypaккaб аэ цу ва ё эиёца кaлимaxo тapкиб ёфта, аэ pyrn poбитaи мaънoe, ки дap байни чyзъxoи [кoмпoнeнгx,o] тapкибaшoн мавчуц acr, ба цу ^pyx чуц0 мeшaвaнд: топонимхои мураккаби навъи пайваст ва топонимхои мураккаби тип ё навъи тобеъ. Бoяд гуфт, ки дap зaбoншинocй бapoи coзмoн ёфтани тoпoнимxoи мypaккaби навъи тoбeъpo ба aффикcoидxo мaнcyб мeдoнaнд. Аффиксоидхо калимах0и мycтaк;илмaънoи peшaгй буца, дap калимашэй хамчун aффикc [вaндxo - пacвaнд ва пeшвaнд] кopбacт мeгapдaнд. Бo нaзapдomти ин xycycиятxo мo бapoи муайян кapдaни coxти тoпoнимxoи мypaккaби типи тoбeи capзaмини ЧaF0нpyди тaъpиxй аэ вoжaxoи пeшвaнд ва пacвaнд низ иcтифoдa мeбapeм, ки ба манфиати кop acr, 3epo вoжaxoи мaзкyp xoлo дap зaбoншинocии точикй чун мyoдили точикии иcтилoxи зaбoншинocй кopбacт мeшaвaнд. Чyнoнчи: Дар+банд [Dar+band] нoми цсх^ Зар+камар [Zar+kamar] томи цсх^ Ду+aрикi+уcти[Du+ariq+usti] нoми мaвзeъ,ЁF+зарин[Yoj+zarin] томи мaвзeъ, KyрFOн+тoш [Qurjon+tos] нoми цсх^ Лаби+сой [Labi+soy] нoми мaвзeъ, Чувори+поя [Juvori+poya] нoми гyзap, Наxyд+пoя[Naxud+poya] томи гyзap,Якка+тoл [Yakka+tol] нoми чyйбop,Kyм+теппа [Qum+teppa] нoми дexa,ТoшлoкI+coй[Toslog+soy] нoми дapa, Якка+арча[Yakk+arca] нoми мaвзeъ,Беш+теппа [Bes+teppa] нoми цсх^ Урта+кишлок [Urta+qisloq] нoми цсх^ Тош+кутан [Tos+qutan] нoми дapa, Чинор+кишлок [Cinor+qisloq] нoми мaвзeъ, Шох+тут [Soh+tut] томи мaвзeъ, ^изил+нахр [Qizil+nahr] нoми на^, гидpoним, ^айнар+булок [Qaynar+buloq] нoми махалла,Сари+осиё [Sari+osiyo] нoми нoxия ва rna^pa^ ^ум+кyрFOн [Qum+qurjon] нoми нoxия ва rnaxpaR, Ч,ар+кyрFOн[Jar+qurjon] нoми нoxия ва ша^ак, Нов+булок [Nov+buloq] нoми дapa, Жийда+булoк[Jiyda+buloq] нoми дapa, Кул+сой [Kul+sou] нoми дapa, Панч+об [Panj+ob] томи дexa ва p^, Фoтима+булoк[Fotima+buloq] томи мaвзeъ ва дapa, Биби+ширин[Bibi+sirin] томи дexa ва шах^ан, Темир+улдй [Temir+uldi] нoми дapa, Хуча+бурхон [Xuja+burhon] томи мaвзeъ,Хyча+чoр+дара[Xuja+cor+dara] нoми дapa ва мaвзeъ, Туя+бозор+махалла [Tuya+bozor+ mahalla] нoми мавзав ва 6o3op, Чайра+кишлок [Jayra+qisloq] томи цсх^ Юкори+гузар [Yuqor+i+guzar] нoми гуэа^ Туз+бозор [Tuz+bozor] нoми 6o3op, Заргар+гузар [Zargar+guzar] нoми гyзap, Катари+гузар [Katar+i+ guzar] нoми гyзap, Дукчи+гузар [Dukci+guzar] нoми цсх^ Сайр+об [Sayr+ob] томи pyдaк ва цсх^ Санг+гардак+дарё [Sang+gardak+daryo] нoми дapë ва мaвзeъ, Хон+диза//Хон+чиза [Xon+diza/ Xon+jiza] нoми цсх^ Хуча+илок [Xuja+ilok] нoми шoxoби дapë, ЧаFOн+рyд [Cajon+rud] нoми дapë, Лаби+об [Labi+ob] нoми шoxoби дapë, Об+чуяк [Ob+juyak] нoми мaвзeи oбй, Об+гир [Ob+gir] нoми мaвзeи oбй, Тилло+ хавз+oб+а[Tillo+havz+ob+a] нoми мaвзeи oбй, Нихом+руд [Nihom+rud] нoми бocтонии дapëи Сaнггapдaк, Сурхан+ дарё [Surxan+daryo] нoми дapë, Об+и+заранг [Ob+i+zarang] нoми дapë, Ок+сув [Oq+suv] нoми дapë,Чинoр+тoк [Cinor+toq] нoми дapa ва f.

Тaвpe маълум acr, калимашэй якс аэ oмилxoи ашши Faнй гapдидaни тapкиби лyFaвии зaбoн мe6oшaд. Якс аэ poxxoи ашши ба вучуц oмaдaни нoмвoжaxoи чyFpoфии cyфтaвy caлиc низ махэ хамин кaлимacoзй мeбoшaд. Оиц ба калимашэии нoмвoжaxoи чyFpoфй дap зaбoншинocии точикй тaдкикаги aлoxидa cypai нaгиpифтa бoшaд хам, 6ab3e пaxлyxoи ин маоъала дap зимни пажухиши топoнимxoи ман0тики мyxтaлиф мaвpиди тацкик rçapop гиpифтaacт.

Тoпoнимy микpаroпoнимxoи мypaккaби capзaмини Чаш^^и тaъpиxй acocaн дap щлаби калимашэии мypaккaби To6eb ба вучуц oмaдaaнд. ^айц кapдaн ба мaвpид acr, ки дap ин ^ухи нoмвoжaxoи минтака чуэъи acocй иcм буца, цш^ xиccaxoи нyтк;po ба xy, тобeъ мeнaмoяд, ки oнxopo мeгaвoн ба Taprnrn эайл дacтaбaндй намуц:

а) иcм+иcм: Зap+кaмap [Zar+kamar] + Зapкaмap [Zarkamar], ^ypF0н+тош [Qurjon+tos], Лаби+шй [Labi+soy], Чyвopи+пoя [Juvori+poya], Hax^+ п0я [Naxud+poya], Якка+тол [Yakka+tol], ^ум+теппа [Qum+teppa],Тomлoк;+coй [Tosloq+soy], Чинop+ктmлoк; [Cinor+qisloq], Ш0х+тут [Soh+tut],Caprn+oc^[Sari+osiyo], ^м^к^шн [Qum+qurjon], Чap+кypF0н[Jar+qurjon], Н0в+бул0к [Nov+buloq], Жийда+буюк; [Jiyda+buloq], Кул+шй [Kul+soy], Биби^^ин [Bibi+sirin], Xyчa+бypxoн [Xuja+burhon],Ч,aйpa+кmmлoк [Jayra+qisloq], Ty3+6o3op [Tuz+bozor], Зapгap+гyзap [Zargar+guzar], Зapгyш+xyнa [Zargus+xuna] кух, Taxra+пул [Taxta+pul] кух, Xrnpcxyrn [Xirs+xuna] кух, Xyy^oxyra [Humo+xuna] кух ...

б) сифат+исм:Кизил+нахр [Qizil+nahr], К^айнар+булок [Qaynar+buloq], Жийда+булок [Jiyda+buloq], Сабз+кух [Sabz+kuh] кух, Сиёсанг [Siyo+sang] мавзеъ, Чапдара [Cap+dara] кух.

в) шумора+исм: Ду+арик [Du+ariq], Якка+тол [Yakka+tol], Якка+арча [Yakka+arca], Беш+теппа [Bes+teppa], Панч+об [Panj+ob], Чор+дара [Cor+ dara],Си+бед [Si+bed] мавзеъ, Ду+хуна [Du+xuna] элокчо, Ситуда [Si+tuda] кух.

г) исм+асоси феъл: Дар+банд [Dar+band], Заргар+гузар [Zargar+guzar], Катари+гузар [Katar+i+guzar], Дукчи+гузар [Dukci+guzar], Санг+гардак+дарё [Sang+gardak+daryo], Об+гир [Ob+gir],Чорво+пар [Corvo+par] шах, Санг+рав [Sang+rav] кух, Сангандоз [Sang+andoz] мавзеъ, Харпар [Xar+par] мавзеъ.

F^CM+асош феъл+исм: Санг+гардак+дарё [Sang+gardak+daryo], Дегрезхона (мавзеъ, д. Муж.);

д) исм+сифати феълй: Музафар+парида [Muzaffar+parida] шахи кух, Расул+парида [Rasul+parida] шах, Махаррахим+парида [Maharrim+ parida]шах, АFогашта [Ajo+gasta] кух...

е) исм+исм+сифати феълй: Нодира+санг+зада [Nodira+sang+zada] кух.

Зикр кардан бамаврид аст, ки топонимхои мураккаби минтакаи мазкур на танхо дар заминаи колабхои фарогири ду хиссаи номии нутк, балки ба воситаи ба онхо илова шудани пасвандхо низ сохта мешаванд:

1) топонимхои мураккабе, ки форманти «-а» доранд: шумора+исм+а: Ду+рах+а [Du+rah+a] кух, Ду+об+а [Du+ob+a] чарогох, Чорраха [Cor+rah+a] агба.

2) топонимхои мураккабе, ки форманти «-ак» доранд: исм+исм+асоси замони хозираи феъл+ак: Барф+об+кунак [Barf+ob+kunak] туда, Гусола+хай+кунак [Gusola+hay+kunak] номи кух.

3) топонимхои мураккабе, ки анчомаи топонимсози «-й» доранд: исм+бандаки изофй+исм+асоси замони хозираи феъл+й: Мури Сангиосиё-фурорй [Muri Sangiosiyofurori] номи кух.

4) топонимхои мураккабе, ки анчомаи топонимсози «-хо//-о» доранд: шумора+исм+хо: Си+туда+хо [Si+tuda+ho] кух, Сидабарозо/Сиюдубарозо [Sida+barozo] мавзеъ.

Аз баррасии топониму микротопонимхое, ки дар колаби калимахои мураккаб шакл гирифтаанд, ба хулосае омадан мумкин аст, ки колаби мазкур хеле маъмул буда, як гурухи калони номвожахои сарзаминро ташкил медиханд. Зикр намудан бамаврид аст, ки ин гурухи номвожахои чурофй асосан дар заминаи колабхои калимасозии таърихии забони точикй ташаккул ёфтаанд.

Ибора-топонимхо. Гурухи дигаритопониму микротопонимхои Чашнруди таърихиро аз нигохи сохт калимахои таркибй ташкил медиханд, ки ин кабил топонимхоро дар илми топонимика ибора-топонимхо ном мебаранд [29, 68]. Ибора-топонимхои Чашнруди таърихй асосан аз чузъхои об ва сар хамчун компоненти [чузъи] асосй таркиб ёфта, ба воситаи бандаки изофии -и чузъи тобеъро алокаманд намуданд: Оби гарм [Obi garm], Оби заранг [Obi zarang], Оби калон [Obi kalon], Оби зиёд [Obi ziyod], Оби равон [Obi ravon], Оби сафед [Obi safed], Оби чашма [Obi casma], Оби ях [Obi yax], Оби сурхак [Obi surxak], Оби канда [Obi kanda], Оби кашка [Obi qasqa], Хами баланд [Xami baland], Сари бозор [Sari bozor],Сари гузар [Sari guzar], Сари чуй [Sari Juy], Сари Fурй [Sari juri], Сари чашма [Sari casma],Сурхоничанубй [Surxoni janubi],Мазори Эшонулдй[Mazori Yesonuldi], Мазори Омонтеппа[Mazori Omonteppa], Корвони Сурх[Korvoni Surx], Шохол K^rnroK[Soxol qisloq], Куса кишлок[Kusa qisloq], Куктеппа махалла[Kukteppa mahalla], Чинор махалла[Cinor mahalla], Аличусти махалла[Alicusti mahalla], Бибиширин махалла[В^и"т mahalla],Отабезори махалла[Otabezori mahalla], Масчиди Саидмуродхон[Masjidi Saidmurodxon], Масчиди Бобоиэшон[Masjidi Boboiyeson], Масчиди Рачаб[Masjidi Rajab], Масчиди Султонбобо[Masjidi Sultonbobo],Масчиди Турахуча[Masjidi Tшaxuja],K,УрFOнча махалла[Qurjonca mahalla], Масчиди ^изилкарвон[Masjidi Qizilkarvon], Масчиди Ч,аркишлок[Masjidi Jarqisloq], Масчиди Намозгох[Masjidi Namozgoh]...

Топоним-ибора гуфта хамон навъи номвожахои чугрофиеро дар назар доранд, ки аз ду ва ё зиёда калима ба вучуд омадаанд. Ин гурухи номвожахоро ба таври дигар, топонимхои таркибй ва бисёрчузъа меноманд. Бинобар сабаби он ки ин гурухи топонимхо дар колаби иборахои синтаксисй шакл гирифтаанд, мухаккикони бахши топонимика онхоро бо истилохи топоним-иборахо низ ёд намудаанд [Хомидов, 34]. Номшиносон ташаккули ин гурухи топонимхоро дар забони точикй ба омилхои зерин мансуб донистаанд: -робитаи байни чузъхо ба воситаи бандаки изофй сурат гирифтааст; -дар топоним-иборахо мавкеи чузъхо хамеша устувор мебошад;- хар як чузъи топоним-ибора задаи худро дорад [Алими, 28].

Аз ин ру, бинобар ба назар гирифтани андешахои болотопоним-иборахои сарзамини Чашнруди таърихиро ба тарики зайл дастабандй намудан ба максад мувофик аст:

а) ибораи исмй (исм+и+исм): Оби чашма [Obi casma], Оби ях^Ы yax], Сари бозор[Sari bozor], Сари гузар[Sari guzar], Сари чуй[Sari juy], Сари чашма [Sari casma],Сурхоничанубй [Surxoni janubi],Мазори Эшонулдй[Mazori Yesonuldi], Мазори Омонтеппа[Mazori Omonteppa], Корвони

Cypx[Korvom Surx], Шохол ^rnroK[Soxol qisloq], Куса ^rnroK[Kusa qisloq], Куктеппа маx,алла[Kukteppa mahalla], Чинор маx,алла[Cinor mahalla], Аличусти мах,алла[АНсшй mahalla], Бибиширин маx,алла[Bibisirin mahalla],Огабезори маx,алла[Otabezori mahalla],Масчиди Саидмуродхон[Masjidi Saidmurodxon], Масчиди Бобоиэшон[Masjidi Boboiyeson], Масчиди Рачаб[Masjidi Rajab], Масчиди Султонбобо[Masjidi Sultonbobo],Масчиди Турахуча[Masjidi Turaшja]ДурFOнча маx,алла[Qurjonca mahalla],Нови ^арF [Novi Qarj] кух, Шахи ^уган[Saxi Qutan] чарогох, Нови Бед[№м Bed] чарогох, Замини Бадал^атш Badal] замин, БоFи Шосаид[Boji Sosaid] бог, Чангали Фатxулло[JangaH Fathullo]4aHran, Сари К^алъа^ап Qala] мавзеъ, Замини ^ra^Zamini Qulak Qarj] замин,Нови Поруг[Novi Porut] кух, Тагоби Ревад[Tagovi Revak] тагоб...

б) ибораи исмй (исм+и+сифат): Оби гарм [Obi garm], Оби заранг [Obi zarang], Оби калон [Obi kalon], Оби зиёд [Obi ziyod], Оби сафед [Obi safed], Оби сурхак [Obi surxak],Оби кашка [Obi qasqa], Хами баланд [Xami baland],Корвони Сурх[Korvoni Surx],Мури Сабз [Muri Sabz],Kyx, Мури Борик[Миг1 Borik],чaроroх, ^ули Чукур[0иН Cuqur]Kyx, Сели Калон[Seli Kalon] кух, Нови Кач [Novi Kaj]Kyx, Шахи Зард[Saxi Zard] шах...

в) ибораи исми (исм+и+сифат+и+шумора): Мури Сабзи Якум[Мш! Sabzi Yakum]Kyx, Мури Сабзи Душм^щ! Sabzi Duyum]Kyx^

г)ибораи исми (исм+и+исм+и+сифат): Пастии Хоки Сурх (мавзеъ, д.Эс.Бол.)...

Дар ин кабил номвожахо як чузъ асосй буда, вазифаи муайяншаванда дорад. «Ба сифати чузъи асосии топоним-иборахо голибан, калима- истилохоти махаллии чугрофй истифода мешаванд. Чунин навъи истилохоти чугрофй дар номшиносии муосир ба мафхуми истилох-индикаторхои махал ном бурда мешаванд» [Махмадчонов, 35]. ЗабоншиносО. Махмадчонов зимни баррасии номвожахои кисмати шимолии водии Х,исор таъкид менамояд, ки як даста номвожахое, ки дар колаби ибора ташаккул ёфтаанд, бо истилох-индикаторхои мухталиф сохта шудаанд [Махмадчонов, 36].

Ч,оиз ба кайд аст, ки як гурухи калони номвожахои сарзамини Чашнруди таърихй, ки дар колаби ибораи изофй шакл гирифтаанд, бо термин-индикаторхои «об», «сар», «махдлла», «масчид», «гузар», «бо^>ва Faйрaхо сохта шудаанд, ки мо бо такя ба таснифоти фавкуззикр онхоро ба тарики зайл дастабандй менамоем:

1) бо истилох-индикатори «об»: Оби чашма [Obi casma], Оби ях[Obi yax],Оби гарм [Obi garm], гидроним), Оби заранг [Obi zarang],Оби калон, [Obi kalon],Оби зиёд [Obi ziyod],Оби равон [Obi ravon], Оби сафед [Obi safed], Оби сурхак [Obi surxak], Оби канда [Obi kanda], Оби кашка [Obi qasqa] ва f.

2) бо истилох-индикатори «сар»:Сари бозор [Sari bozor], Сари гузар [Sari guzar], Сари чуй [Sari juy], Сари гурй [Sari juri], Сари чашма [Sari casma] ва f.

3) бо истилох-индикатори «масчид»: Масчиди Саидмуродхон [Masjidi Saidmurodxon], Масчиди Бобоиэшон [Masjidi Boboiyeson], Масчиди Рачаб [Masjidi Rajab], Масчиди Султонбобо [Masjidi Sultonbobo], Масчиди Турахуча [Masjidi Turaxuja], Масчиди Намозгох, [Masjidi Namozgoh] ва F.

4) бо истилох-индикатори «мазор»:Мазори Эшонулдй[Mazori yesonuldi], Мазори Омонтеппа [MazoriOmonteppa], Мазори Хоча Мухдммади Гулшан [Mazori Xoja Muhammadi Gulsan]мaзор, Мазори Зогун [Mazori zojun] мазор, Мазори Хоча Исх,ок [Mazori Xoja Ishoq] мазор ва f.

5) бо истилох-индикатори «махалла»:Мах,аллаи Куктеппа [Mahallai Kukteppa], Мах,аллаи Чинор[Mahallai Cinor], Мах,аллаи Аличусгй[Mahallai АНсшй],Мах,аллаи Бибиширин[Mahallai Bibisirin],Маx,аллаи Отабезорй[Mahallai Otabezori],Маx,аллаи ^урFонча[Mahallai Qurjonca] ва f.

6)бо истилох-индикатори «хам»:Хами баланд [Xamibaland] номи баландй ва f.

7) бо истилох-индикатори «кишлок»:Шохол кишлок[Soxol qisloq] номи деха Куса кишлок[Kusa qisloq] номи деха ва f.

8)бо истилох-индикатори «корвон»: Корвони Сурх[KorvoniSurx]номи дара ва f.

9) бо истилох-индикатори «^f»: БоFи Тура [Boji Tura] боF, БоFи Гуто [Boji Juto] боF, БоFи К^аллошй [Boji Qallosi] боF ва f.

10) бо истилох-индикатори «осиё»: Осиёи Боло [Osiyoi Bolo] мавзеъ, чой, Осиё Чуй [Osiyo Juy] нахр, Осиёи Миён [Osiyoi Miyon] мавзеъ ва f.

11) бо истилох-индикатори «пар»: Парметан [Parmetan] номи деха, Парчоп[Parcop] номи мавзеъ, Парчакенг[Parcakent] номи дех,Парчахол[Parcaxol] номи дех, ПарFуза[Parjuza] номи дех, ПарFуг[Parjut] номи мавзеъ.

12) бо истилох-индикатори «пустин»: Пустингузар [Pustinguzar] номи гузар, Пустиндара [Pustindara] номи деха, Пустиндуз [Pustinduz] номи гузар, Пустпункт [Pustpunkt] номи чой, Пустакховар [Pustakxovar] номи мавзеъ.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

13) бо истилох-индикатори «теппа»: Теппаи Бозор [Tepai Bozor], Теппаи Чамдовуд [Teppai Jamdovud], Теппаи Амир [Teppai Amir], Теппаи Сабз [Teppai Sabz], Бештеппа [Besteppa], Учтеппа [Ucteppa], Сурхтеппа [Surxteppa], Халватеппа [Xalvateppa], Майзактеппа [Mayzakteppa],

Салконтеппа [Salqonteppa], Калапуш- теппа [Kallapusteppa], Култеппа [Kulteppa] номи кадимаи дехаи Узун ва f.

14) бо исгилох-индикагори «дарё»: Дарёи Мачай [Daryoi Macay], Дарёи Кайрок [Daryoi Qayroq], Дарёи Гумматак [Daryoi Gummatak], Дарёи Кургонча [Daryoi Quijonca], Дарёи Аллачопон [Daryoi Allacopon], Дарёи Панчоб [Daryoi Panjob], Дарёи Сайроб [Daryoi Sayrob] ва f.

15) бо исгилох-индикагори «дара»:Дараи Нихон [Darai Nihon] номи деха ва f.

16) бо исгилох,-индикатори «кух»: Кух,и Сафед [Kuhi Safed] номи кух, Кухи Сиёх,[КиЫ Siyoh] номи кух, Кухи Чош[Kuhi Cos] номи кух, Кух, Тош[КиЫ Tos] номи кух, Кухи Куккамар [Kuhi Kukkamar] номикух ва f.

17) бо исгилох-индикагори «занг»: Зангарик [Zangariq] номи чуй, Зангтеппа [Zangteppa] номи теппа, Зангкутон [Zangqutan] номи адир ва f.

18) бо исгилох-индикагори «дашг»: Дашти Калта [Dasti Kalta^m^ д.Рог), Дашти Калтатой [Dasti Kaltatoy]номи деха, Дашти Чинор [Dasti Cinor] номи деха, Дашти Гоз [Dasti Joz]номи деха, Даштарик [Dast Ariq] номи кадимаи чуй ва f.

19) бо исгилох-индикагори «нова»: Нова Булок [Nova Buloq] номи дех, Нова Гузар [Nova Guzar] номи гузар, Нова Дароз [Nova Daroz] номи сой, дара, Нова Кудук [Nova Quduq] номи мавзеъ, Нова Арик [Nova Aric[] номи чуй ва f.

20) бо исгилох-индикагори «бозор»: Бозорбошй [Bozorbosi] номи гузар, Бозорчой [Bozorjoy] номи баландй, Бозортеппа [Bozorteppa] номи деха, Бозоркулй [Bozorquli] номи деха ва f.

21) бо исгилох-индикагори «санг»: Санги Гар [Sangi Gar] номи адир, Санги Гардак [Sangi Gardak] номи дарё, Санги Бирон [Sangi Biron] номи баландй, Санги Булок [Sangi Buloq] номи чашма, Санги Фарш [Sangi Fars] номи калъа ё диж, Санги Чак [Sangi Cak] номи гузаргох, Санги Калок [Sangi Qaloq] номи адир, Санги Кутан [Sangi Qutan] номи адир ва f.

22) бо исгилох-индикагори «чашма»: Чашмаи Араб [Casmai Arab] номи мавзеъ, Чашмаи Канда [Casmai Kanda] номи чашма, Чашми Амирон [Casmai Amiron] номи дехкада, Чашми Ганда [Casmi Ganda] номи мавзеъ, Чашми Зан [Casmi Zan]номи мавзеъ, Чашми Кенагас[Casmi Kenagas] номи чашма, Чашми Япзан[Casmi Yapzan] номи чашма, Чашми Кипчок [Casmai Qipcoq] номи чашма ва f.

23) бо исгилох-индикагори «калъа»: Калъаи Ботурхуча [Qal ai Boturxuja] номи калъа, Калъи Пасурхй [Qalai Rogif] мавзеъ, Калъи Кайсар [QaTai Qaysar] калъа, Калъи Х,исорак [Qalai Hisorak] мавзеъ ва f.

24) бо исгилох-индикагори «хавз»: Х,авзи Пасурхй [Hfvzi Pasurxi] мавзеъ, Сари Х,авз [Sari Havz] мавзеъ, Х,авзи Мазор [Havzi Mazor] хавз, д.Х.С.), Сари Х,авзи Кайсар[Sari Havzi Kaycar] мавзеъ ва f.

25) бо исгилох-индикагори «сой»: Сойи Давлатхуча [Soyi Davlatxuja] чарогох, Сойи Порут [Soyi Porut] сой, Сойи Агобико [Soyi Ajobiko] мавзеъ, Сойи Ревад [Soyi Revad] сой ва f.

26) бо исгилох-индикагори «чу//чубор»: Чуи Миг [Jui Mij] чуйбор, Чбори Нав [Jubori Nfv] чуйбор, Чубори Дашт [Jubori Dast] чуйбор, Чубори Туллум [Jubori Tullum] чуйбор, Чуи Чаппагардун [Jui Cappagardun] мавзеъ. Зикр бояд кард, ки чузъи баъзе иборахо гафсил ёфгаанд: Чубори Шахи Тир (чуйбор, д.Рев);

27) бо исгилох-индикагори «чар»: Чаррои Сурх [Jarroi Surx]мавзеъ, Чаррои Мирзои Хрчй [Jarroi Mirzo Hoji] чар, Чари Бачафуро [Jari Bacafuro] чар.

Бояд гаъкид намуд,ки як кисми асосии маводи топонимияи ЧаFOнруди гаърихиро номвожахои навъи гопоним-ибора гашкил мекунанд. Аз баррасии ин гурухи номвожахо маълум гардид, ки онхо дар асоси колаби ибораи озоди сингаксисй гашаккул ёфгаанд. Маводи аз ин мингакабадасгомада аз он шаходаг медихад, ки аFлаби калимахои гаркиби ин навъ номвожахо баромади точикй дошга, дар хамин замина гашрех намудани онхо имконпазир мебошад. ^айд кардан бамаврид асг, ки номхои ашхос ё ба исгилох ангропонимхо дар гашаккули колаби номвожахои чуFрофии мазкур ширкаги фаъол дошга, дар аксар маврид мансубияги боF, замин, чуй, дарахг ва дигар индикагорхоро ба ин ё он шахс нишон медиханд.

Хулоса, ин навъи гопонимхои Чашнруди гаърихй инъикосгари гарзи зисгу зиндагонй,машFулиягхои мардум, урфу одаг ва анъанахои мардуми махал мебошанд, ки омузиши онхо барои бахшхои дигари илм, аз чумла гаъриху этаография ва Fайра ахамияги бузург дошга, мегавон гавассуги онхо баъзе суннагу анъанаи мардумии мингакаро мушаххас намуд.

АДАБИЁТ

1. Айнй С. Куллиёг. Ч,- 11. / С. Айнй. - Душанбе, Ирфон, 1976. - С.11-120.

2. Алимй Ч. Ташаккул ва гахаввули микрогопонимияи мингакаи Кулоб./Ч.Алимй. - Душанбе, 1995.- С. 82 - 110.

3. Девонакулов А. Асрори номхои кишвар./А.Девонакулов.-Душанбе,Ирфон, 1989.- С.48.

4. Мирбобоев А. Мукаддимаи филологияи эронй. / А. Мирбобоев.-Душанбе, 2016. - 320 с.

5. Нафасов Т. Узбекистан гопонимларнинг изохли луFаги./ Т.Нафасов. -Тошкенг: Укщувчи, 1989.- 288 с.

6. Олимчони Мухаммадчон. Баррасихо дар номашиносии точик. / О. Махмадчонов. - Душанбе, 2004. - С.19.

7. Офардиев Н. Ойконимияи вилояти мухтори кухистони Бадахшон. / Н. Офаридаев.-Душанбе, 2001. - С. 125.

8. Саймиддинов Д. Вожашиносии забони форсии миёна./ Д. Саймиддинов. - Душанбе: Пайванд, 2003. - 290 с.

9. Точиев Д. Т. Осори мунтахаб. / Д. Т. Точиев. -Душанбе, 2006.-С. 132.

10. Тураев Б. Забон-рукни тоат.№ 2. / Б. Тураев. - Душанбе, 2004.- С.36.

11. Фарханги забони точикй.-М., СЭ, 1969.-ЧД-908 с.

12. Фарханги забони точикй.-М., СЭ, 1969.-Ч..2.-910 с.

13. Хромов А. Л. Очерки по топонимике и микротопонимике Таджикистана. / А. Л. Хромов. -Душанбе, 1978.-С.39.

14. Хрмидов Д Топонимияи водии Кгшруд./ Д. Хрмидов. -Душанбе, 2015.-166 с.

ВИЖАГИ^ОИ СОХТОРИИ ТОПОНИМ^ОИ ЧАГОНРУДИ ТАЪРИХЙ

Тахлилу баррасии сохтории топонимщои Чагонруди таърихй муупавои асосии мацоларо фаро гирифта, муаллиф кушидааст дар асоси маводи топоними ин циуатуоро мавриди баррасй царор дщад.ММуаллиф зикр менамояд, ки топонимхри Чагонруди таърихиро низ чун истило%оти соцхи номшиноси аз нигоуы сохт ба гуруххри сода, сохта, мураккаб ва ибора-топонимхр цудо намудан мувофици матлаб хоуад буд. Ин сарзамини бостони дар цисмати цанубу шарции вилояти Бохтари бостон ё таърихи воцеъ буда, корбурди ин навъи топонимов иньикосгари тарзи зисту зиндагони, матгулиятуои мардум, урфу одат ва анъанаут мардуми махал мебошанд, ки омузиши онуо барои бахшут дигари илм, аз цумла таьриху этнография ва гайра ащнияти бузург дошта, метавон тавассути онуо баьзе суннату аньанаи мардумии минтацаро мушаххас намуд.

Калидвожахр: топоним, сода, с.охта, мураккаб, ибора-топоним,забон, сохтор,тоцикй, номвожахш цугрофи, муфид, сарзамини хушманзар, бостони, муродиф.

Сведения об автор:

Мунаввара Турсунова - старший преподаватель кафедры методики преподавание таджикского языка и литературы ТГПУ имена С. Айни. Телефон: (+992)919697220

About the autor:

Munavvara Tursunova - senior teacher of the department of methods of teaching of Tajik language and literature. Tajik State pedagogical University named S.Ayni. Phone: (+992)919697220

СИСТЕМАТИЗАЦИЯ ФОНЕТИЧЕСКИХ ТЕРМИНОВ ТАДЖИКСКОГО И ФРАНЦУЗСКОГО ЯЗЫКОВ НА БАЗЕ ЛОГИКО-СЕМАНТИЧЕСКОГО КРИТЕРИЯ

Ганиева М.А.

Таджикский государственный педагогический университет им САйни

Исследование и изучение специальной лексики издавна привлекает внимание ученых. Неослабевающий интерес к названной проблеме обусловлен широким распространением специальных слов в различных сферах. Особую роль специальная лексика играет в языке науки, где ее использование позволяет наиболее точно передавать научную информацию любой степени сложности [6,4]. Известно, что каждая специальная сфера деятельности и знания, характерных для сложной структуры современного общества (наука, экономика, производственная инфраструктура, управление, политика, спорт, средства массовой информации и др.) обслуживается языком, и без общения людей участвующих в совместных операциях, не может существовать и нормально функционировать [7,9].

В настоящей статье мы проведем систематизацию фонетических терминов таджикского и французского языков на базе логико-семантического критерия. Термины возникают и функционируют не в языке в целом, а внутри отдельных подъязыков, т.е. тематически ограниченных наборов специальных и общеязыковых средств, необходимых для общения в определенной сфере человеческой деятельности. Поскольку термины через общие понятия связаны со специальными сферами знаний и деятельности, они являются объектом, которым неизбежно занимаются все науки, изучающие эти сферы [7, 12]. Одним из этих наук является фонетика. Лингвистическая терминология, как важнейшая составляющая метаязыка лингвистики, достаточно давно привлекает внимание отечественных и зарубежных языковедов. Анализ научной литературы по проблемам лингвистической терминологии свидетельствует о том, что большая часть работ посвящена изучению всей лингвистической терминосистемы в целом. Работ, в которых исследовались бы отдельные подсистемы, и в частности терминосистема фонетики, крайне мало [8, 226]. Фонетика является одним из древнейших разделов лингвистики (первые попытки выяснить и объяснить механизмы

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.