Научная статья на тему 'ЎСТИРУВЧИ МОДДАЛАР ҲАМДА МИКРОЭЛЕМЕНТЛАРНИНГ УЗУМНИНГ ОҚ КИШМИШ НАВИ ЎСИШИ РИВОЖЛАНИШИГА ТАЪСИРИ'

ЎСТИРУВЧИ МОДДАЛАР ҲАМДА МИКРОЭЛЕМЕНТЛАРНИНГ УЗУМНИНГ ОҚ КИШМИШ НАВИ ЎСИШИ РИВОЖЛАНИШИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

33
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Узум етиштириш / қайта ишлаш / тайѐр маҳсулот Оқ кишмиш / микроэлемент / ўстирувчи модда / ҳосилдорлик / кластер / ҳосил сифати. / grape production / processing / „Ok Kishmish‟ product / microelement / stimulators / yield / cluster / fruit quality.

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Ф. Ш. Маҳмадиёров, Л. М. Санаева

Мақолада Оқ кишмиш навини ўсиши, ривожланиши ва ҳосилдорлигига микроэлементлар ҳамда ўстирувчи моддаларни қўллашнинг ижобий хусусиятлари ва самарадорлиги ўрганилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по Сельскохозяйственные науки , автор научной работы — Ф. Ш. Маҳмадиёров, Л. М. Санаева

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

In this article are studied the potential of stimulators which affected growing, development and productivity of „Ok Kishmish‟ grape variety.

Текст научной работы на тему «ЎСТИРУВЧИ МОДДАЛАР ҲАМДА МИКРОЭЛЕМЕНТЛАРНИНГ УЗУМНИНГ ОҚ КИШМИШ НАВИ ЎСИШИ РИВОЖЛАНИШИГА ТАЪСИРИ»

Samarkand branch of Volume 3 | SB TSAU Conference | 2022 Tashkent State Agrarian University Theoretical and Practical Principles of Innovative Google Scholar indexed_Development of the Agricultural Sector in Uzbekistan

УСТИРУВЧИ МОДДАЛАР ХДМДА МИКРОЭЛЕМЕНТЛАРНИНГ УЗУМНИНГ ОК КИШМИШ НАВИ УСИШИ РИВОЖЛАНИШИГА

ТАЪСИРИ

Ф. Ш. Ма^мадиёров

таянч докторанти Самарканд davlat universiteti

Л. М. Санаева

Тошкент давлат аграр университети Самарканд филиали магистр

АННОТАЦИЯ

Маколада Ок кишмиш навини усиши, ривожланиши ва хосилдорлигига микроэлементлар хамда устирувчи моддаларни куллашнинг ижобий хусусиятлари ва самарадорлиги урганилган.

Калит сузлар: Узум етиштириш, кайта ишлаш, тайёр махсулот Ок кишмиш, микроэлемент, устирувчи модда, хосилдорлик, кластер, хосил сифати.

ABSTRACT

In this article are studied the potential of stimulators which affected growing, development and productivity of „Ok Kishmish' grape variety.

Keywords: grape production, processing, „Ok Kishmish' product, microelement, stimulators, yield, cluster, fruit quality.

Кириш. Дуне буйича токзорларнинг умумий майдони 7 млн. 546 минг гектарни, ялпи узум хосили 62,19 млн. тоннани ташкил этмокда (ФАО 2019 й). Етиштириладиган узум хосилининг асосий кисми - 57% вино тайерлаш, 36% янгилигича истеъмол килиш ва 7% куритиш (майиз) учун ишлатилади. Дуне буйича етиштирилган узумнинг 24,97 млн тоннаси Осиега, 19,14 млн тоннаси Европага, 6,71 млн тоннаси Жанубий Америкага, 6,23 млн тоннаси Шимолий Америкага, 3,59 млн тоннаси Африкага ва 1,55 млн тоннаси Австралия мамалакатлари улушига тугри келиб, узум хосилдорлиги уртача 82,2 ц/ни ташкил этади. Хрзирги кунга келиб Узбекистонда ялпи узум хосили 1,6 минг тоннага етди. Бугунги кунда, дуненинг узум етиштирувчи мамлакатларида узум хосилдорлигини оширишда янги навларни яратиш ва энг макбул агротехник тадбирларни ишлаб чикиш мухим ахамият касб этади.

October 5-6

408

Samarkand branch of Volume 3 | SB TSAU Conference | 2022 Tashkent State Agrarian University Theoretical and Practical Principles of Innovative Google Scholar indexed_Development of the Agricultural Sector in Uzbekistan

Республикамизда узумчилик сохасини ривожлантириш, юкори сифатга эга булган хураки, майизбоп навларини яратиш, узумни кайта ишлаш ва экспортбоп махсулот етиштириш борасида етарлича ишлар амалга оширилмокда. Шу боис бизнинг илмий тадкикотларимизнинг максади узумнинг О; кишмиш навининг хосил сифатига ва хосилдорлигига микроэлементлар ва устирувчи моддаларни таъсирини урганишдан иборат булди.

Тажрибаларимиз Самарканд вилояти Ургут туманига карашли "Давронов Кобилжон олтин замини" фермер хужалиги далалари шароитида олиб борилди. Тадкикот объекти сифатида узумнинг Ок кишмиш нави, микроэлемнтлар (Cu, Zn, Mn) ва устирувчи моддалар (гиббереллин) хизмат килди. Тадкикотларимизнинг максади узумнинг Ок кишмиш навини усиши, ривожланиши хамда хосилдорлигига микроэлементлар ва устирувчи моддаларни куллашнинг самарадорлигини урганишдан иборат булди. Бунда энг самарали ва макбул вариант 10 литр сувга Cu - 0,5 г, Zn - 0,5 г, Mn - 0,5 г хамда гиббереллин 1,0 г солиниб тайёрланган ишчи эритмани биринчи марта узумнинг Ок кишмиш навида гуллаш тугаши билан, иккинчи марта гужумлар тулик шаклланганда амалга оширилди. Тадкикотларда узумнинг Ок кишмиш навини агробиологик хусусиятлари, фенологик фазаларнинг утиши, ток тупларининг хосилдорлик курсаткичлари, узум боши ва гужумининг механик хусусиятлари ва биокимёвий таркиби, хосилдорлиги ва гужумининг сифат курсаткичлари аникланди. Олинган натижалар Excel дастури ёрдамида кайта ишланди.

Тажриба натижалари. Урганилган узумнинг Ок кишмиш навида тупларнинг катталиги ва морфологик белги хусусиятларини урганиш натижалари шуни курсатдики, урганилган тупларда уртача занглар узунлиги 87,2 сантиметрни, новдалар сони 38,6 донани, култик новдалар сони 4,3 донани ташкил этди. Бир тупдаги новдаларнинг умумий узунлиги 39,6 метрни, новдаларнинг уртача узунлиги 109,7 сантиметрни, тупнинг барг билан копланиш даражаси 682 донани, хар бир новдадаги барглар сони 20,2 донани ассимиляция юзаси 13,1 м ни ташкил этди.

Ок кишмиш навида куртаклар буртишининг бошланиши 12 апрелда, гуллашнинг бошланиши 24 майда, гужумларнинг пиша бошлаши 22 августда, гужумларнинг тулик пишиши 10 сентябрда намоён булди. Ушбу навда вегетация даврининг давомийлиги 153 кундан иборат булди.

October 5-6

409

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Google Scholar indexed

Volume 3 | SB TSAU Conference | 2022 Theoretical and Practical Principles of Innovative Development of the Agricultural Sector in Uzbekistan

Ок кишмиш навининг механик белги хусусиятлари ва биокимёвий таркиби тахлили шуни курсатдики узум бошларининг уртача вазни 274,7 грамм, узум бошидаги шингилларнинг уртача огирлиги 5,8 грамм, узум бошидаги гужумларнинг уртача огирлиги 268,9 грамм, узум бошидаги гужумларнинг уртача сони 181,7 дона, узум боши узунлиги 24,2 сантиметр, узум бошнинг эни 12,1 сантиметр оралигида булди.

Тажрибаларимизда урганилган Ок кишмиш навида узум мевасининг огирлигига нисбатан пусти 1,47% ни, уруг рудименти 0,21 % ни этдорлиги эса 98,32 %ни ташкил килди. Етиштирилган узум боши биокимёвий таркибини тахлил килиш шуни курсатдики, бунда курук модда 28,8 % ни, канд микдори 25,7 % ни, кислоталик 4,2 г/л ни ташкил килди.

Тажрибаларимиз натижалари шуни курсатдики узумнинг Ок кишмиш навига устирувчи моддалар билан биргаликда микроэлементлар куллаш оркали 65-68 фоиз купрок узум хосили олишга эришилди. Узумнинг Ок кишмиш навига гуллаш тугагаши захоти гиббереллин билан бир марта ишлов бериш узум боши ва гужум огирлиги хамда улчамини 165-168 % га ошириб, курук моддалар ва канд микдорини эса нисбатан камайтирар экан. Бундан ташкари узум меваси таркибида кислота, пектин ва ошловчи моддалар микдорини эса оширди. Ок кишмиш навига гиббереллин ва микроэлементларни икки марта -биринчи марта гуллаш тугаши билан ва иккинчи марта гужумлар тулик шаклланганда пуркалганда узум боши ва гужум улчами анча катталашиб, пишиши тезлашди ва таркибида канд микдори сезиларли даражада ортиб, товарбоп махсулот олинди.

Олиб борилган тажрибаларимиз натижалари асосида куйидагича хулоса килинди. Ок кишмиш нави узум бошлари ва гужумларининг ривожланишига микроэлементлар ва гиббереллиннинг таъсири ишлов бериш муддати ва сонига боглик булиб, яъни биринчи марта гуллаш тугаши билан ва иккинчи марта гужумлар тулик шаклланганда пуркалганда энг яхши натижа берди.

REFERENCES

1. Абдуллаев Р.М., Мирзаев М.М., Набиев У.Я., Аброров Ш.М., Бекчанов У.А., Махмудов F.F. - Узум етиштириш ва майиз куритишнинг замонавий технологияси. - Т.: 2013.

2. Буриев Х,.Ч. - Хдваскор богбонга кулланма. - Т.: Шарк.

2020.

October 5-6

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Google Scholar indexed

Volume 3 | SB TSAU Conference | 2022 Theoretical and Practical Principles of Innovative Development of the Agricultural Sector in Uzbekistan

3. Джавакянц Ю.М., Горбач В.И. - Виноград Узбекистана. - Т.: 2001.

4. Мирзаев М.М., Джавакянц Ю.М. - Томоркада ток устириш. - Т.: 1989.

5. Нормуродов Д.С., Нормуродов И.Т., Санаев С.Т., Хдмдамова Э.И. -Узумчилик. - Самарканд: 2021.

6. Санаев С.Т. - Узумчилик (фермерлар мактаби тингловчилари учун укув кулланма). - Т.: 2022.

7. Темуров Ш. - Узумчилик (дарслик). - Т.: 2002.

8. Махмудов F.F. - Замонавий узумчилик асослари. - Т.: 2020.

9. Alisher Botirov, Baxodir Ochilov, & Furqat Hasanov (2022). ILMIY-TAJRIBA STANSIYASINING SO'NGI YILLARDAGI STATISTIK KUZATUVLARI. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 2 (2), 202-207.

10. Alisher, B. (2021). Promoting Young Apple Tree Growth after Planting in Water Limited Areas (Doctoral dissertation, ё^-Ж^).

11. Alisher Botirov, Akbarxon Murtazaev, Baxodir Ochilov, & Gulrabo Rustamova (2022). UZUM YETISHTIRISHNING HUDUDLAR KESIMIDAGI TAHLILI. Academic research in educational sciences, 3 (Special Conference 1), 293-297.

October 5-6

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.