Научная статья на тему 'СТАНДАРТИЗАЦИЯ - ГАРАНТ НАДЁЖНОСТИ И ДОВЕРИЯ'

СТАНДАРТИЗАЦИЯ - ГАРАНТ НАДЁЖНОСТИ И ДОВЕРИЯ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
94
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КАЧЕСТВО / КОЛИЧЕСТВО / НОРМА / ОРГАНИЗАЦИЯ / ПОТРЕБЛЕНИЕ / ПРОДУКЦИЯ / СТАНДАРТИЗАЦИЯ / МЕТРОЛОГИЯ / ТАДЖИКСТАНДАРТ / КАЧЕСТВЕННАЯ ПРОДУКЦИЯ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Бобоев Хайёл Юлдошович, Кабиров Фирдавс Одилшоевич

В данной статье анализируются вопросы истории возникновения термина “стандартизация” и способы выражения определяющих нормы качества и количества. Авторы, ссылаясь на исторические источники отмечают, что “стандартизация” присущая государственному институту возникла во время правления династии Саманидов, это структура называлась “Девони мухтасиб”, и занималась финансовыми вопросами государства. Кроме того, авторы уделяют большое внимание вопросам формирования Государственного агентства “Таджикстандарт” и его сотрудничеству с такими организациями как: Всемирная Торговая Организация (ВТО), Межгосударственный совет по стандартизации, метрологии и сертификации, Германское общество по международному сотрудничеству, Организация Евроазиатского сотрудничества с государственными учреждениями по метрологии, Всемирная законодательная метрологическая организация и на этой основе участия специалистов “Таджикстандарт” на собраниях и мероприятиях по изучению передового опыта и внедрения международных норм качества.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STANDARDIZATION-GUARANTEE OF RELIABILITY AND TRUST

This article analyzed the history of the emergence of the term “standardization” and the ways of expressing the determining norms of quality and quantity. The authors, referring to historical sources, notes that the “standardization” inherent in the state institution arose during the rule of the Samanid dynasty, this structure was called “Devoni muhtasib”, and dealt with the financial issues of the state. In addition, the authors gat great attention to the formation of the TajikStandard agency and its cooperation with organizations such as: Worid Trade Orqanization (WTO), the Interstate Council for Standardization, Metrology and Certification, the German Society for International Cooperation, the Organization of Euro-Asian Cooperation with state institutions for metrology, the global legal metrology organization and on this basis, the participation of Tajikstandart specialists in meetings and events to study best practices and implement international quality standards.

Текст научной работы на тему «СТАНДАРТИЗАЦИЯ - ГАРАНТ НАДЁЖНОСТИ И ДОВЕРИЯ»

NAVRUZ HOLIDAY IN RUSHAN

This article discusses the traditions of celebration Navruz in Rushan district of GBAO, where the author collected most of the ethnographic materials in 2017-2019. The object of the study is the holding of the Yamund (Navruz) in Rushan, their various rituals and ceremony rapid culture, as well as the manufacture of various figurines - symbols of spring - about equinox were the main stages.

Key words: holiday, Navruz, Gamund, Rushon, figures, playing, preparation, earth,

Маълумот дар бораи муаллиф: Шоназар Ч,ав;ари Муносиб-аспиранти Институти таърих, бо-стоншиносй ва мардумшиносии ба номи А;мади Дониши Академияи илм;ои Чум;урии Точ,икистон. Сурога: 734025, ш. Душанбе, хиёбони Рудакй, 33. Тел: (+992) 501-837515 E-mail: m.j avhar@mail.ru

Information about the author: Shonazar Javhari Munosib-aspirant (graduate student) Institute of History, archaeology and ethnography by name A. Donish Academy of sciences of the Republic of Tajikistan.Address:734025,Prospect Rudaki,33.Dushanbe, Tajikistan. Tel (+992)501-837515 E-mail:m.javhar@mail.ru

ТАЪРИХИ ИЛМ ВА ТЕХНИКА -ИСТОРИЯ НА УКИ И ТЕХНИКИ -THE HISTORU OF SCIENCE AND TECHNOLOGY

4-»

УДК:658.5

СТАНДАРТКУНОНЙ-КАФИЛИ БОВАРЙ ВА ЭЪТИМОДИ МАРДУМ

БОБОЕВ Х.Ю., КАБИРОВ Ф.О.

Донишгохи технологии Точикистон

Чун инсоният ба истехсоли хамагуна махсулот шуур пайдо кард, истилохи стандарткунонй низ дар тафаккури у мавк;еъ гирифт. То замони пайдоиши стандарт воситахои ифодакунандаи меъёри муайянкунандаи сифат ва микдор бо тарзхои гуногун ифода мегардиданд. Масалан, дар Миср тахтасангхои калони сунъй, дар Рим лулаи хатхои обгузар чун воситахои муайянкунандаи сифат истифода бурда мешуданд.

Тибк;и маълумоти сарчашмахои таърихй стандарткунонй ё худ меъёрбандй дар байни мардуми ориёй хазорхо сол пеш арзи вучуд доштааст. Вале меъёрбандй чун ма^омоти давлатй дар асри IX, дар давраи хукмронии Сомониён пайдо шуда, «Девони мухтасиб» унвон доштааст. Аллома Бобочон Еафуров ин девонро яке аз мак;омоти мухим хисобида, вазифаи онро дар назорати "бозор, тарозу ва молхои фурушии барзгарон

ва пешаваpон" мyайян каpдааст ва xатто танзими наpхи молxоpо даp бозоp даp ихтиëpи ин макомот гyзоштааст. Ба акидаи мавсyф "Девони мyxтасиб" "метавонист фypyши молxои калб ва номаpFyбpо боздоpад ва ба наpхи гаpон фypyхтани ин гyна маxсyлотpо манъ кyнад" [1, 455].

Минбаъд ин макомот даp замони xyкмpонии сyлолаxои дигаp низ фаъолият дошта, тадpичан ба ахлоки маpдyм низ назоpат мекаpд.

Даp таъpихномаxо ва pисолаxои илмие, ки то давpаи Ш^авй таълиф гаpдидаанд, доиp ба соxаи меъëpбандй маълyмоти хеле дакик оваpда шyдааст. Аз чумла, даp саpчашмаxои таъpихй кайд шyдааст, ки даp замони Сомониëн ва давpаи xyкмpонии сyлолаxои дигаp, хосатан даp давpаи Темypиxо даp коздат баpои таъмини назоpат оид ба сохтмон ва таъмиpи мадpаса, масчид, макбаpа ва назоpат оид ба pиоя ва дypyст истифодабаpии воситаxои ченак даp сохтмон ва бозоp шахсони мyтасаддии аpбобон ва мyxтасибон таъин мешyданд, ки назоpати фаъолияти онxоpо идоpаи коздат ë козикалон и^о мекаpд [2, 484].

Даp Авpyпо бошад, даp xама соxаxои саноат Хадамоти назоpати меъëp макоми баpчаста дошта, тамоми соxаpо ч^ати pиояи колабxои мyайян назоpат менамояд.

Даp давpаи Ш^авй заpypати таъсиси Шуъбаи стандаpтонй, метpология ва сифат аxамияти бештаp пайдо каpд.Соли 1926 даp Точикистон Палатаи ченакy вазн таъсис дода шуд, ки шyъбаи мyваккатии санчишгyзаpонии метpологияи Палатаи ченаку вазни шаxpи Тошканд маxсyб меëфт. Яъне ин палатаи таъсисëфта xанyз мустакил набуда, тамоми санадxои коpгyзоpии он даp асоси колабxои метpологии шаxpи Тошканд амалй мегаpдид.

Ч,yмxypии Точикистон аз xайати Ч,yмxypии Узбекистон чудо шуда, мустакил гаpдид, 25-уми майи соли 1929 Хадамоти мустакили давлатии метpологй-Палатаи андоза ва ченакxо таъсис дода шуд, ки ин санаpо мyxаккикон таъpихи таъсисëбии Агентии давлатии «Точикстандаpт» Xисобидаанд. Кдйд каpдан чоиз аст, ки xамасола pyзи 25-уми май даp саpосаpи Ч,yмxypии Точикистон хдмчун Рузи байналмилалии стандаpткyнонй тачлил мегаpдад. Илова баp ин санаи мазкyp даp тамоми гушаву каноpи Точикистони соxибистиклол xамчyн иди касбии коpмандони Агентии давлатии "Точикстандаpт" чашн гиpифта мешавад [3, 16].

Х,укумати Ч,yмxypии Точикистон аз солxои аввали истиклолияти давлатй ба pиояи коида ва меъëpxои стандаpт диккати заpypй медиxад. Хднуз 29-уми декабpи соли 1991 тибки ^аpоpи Девони Вазиpони Ч,yмxypии Точикистон yмypи чyмxypиявии стандаpтонй ташкил гаpдида, ба зиммаи он вазифаxо доиp ба стандаpтонй, ягонагии андозагиpй, сеpтификатонй, назоpати давлатии pиояи талаботи стандаpтxо ва воситаxои андозагиpй гузошта шуда буд. Даp pадифи ин каpоp, инчунин

Низомнома низ тасдик карда шуд, ки он самтхои асосии фаъолияти умурро муайян мекард.

Кабули Конуни Ч,умх,урии Точикистон «Дар бораи стандартонй» (Карори № 333 аз 14 декабри оли 1996) корхои стандартонии кишварро таквият бахшида, самтхои асосии фаъолияти онро муайян намуд.

12 феврали соли 2010 Карори Дукумати Ч,умх,урии Точикистон тахти № 54 «Дар бораи тасдики стратегияи рушди инфрасохтори миллии сифат дар Ч,умх,урии Точикистон барои солхои 2010-2012 ва Накшаи чорабинихо доир ба ислохоти системаи танзими техникии Ч,умх,урии Точикистон» кабул карда шуд. Ч,их,ати амалигардонии ин карор якчанд конунхои ба сатхи байналхалкй хамоханг шуда, ба амсоли "Дар бораи бамеъёрдарории техникй" (№ 522 аз 19 майи соли 2009, мавриди амал аз 1 январи соли 2010); "Дар бораи стандартонй" (№ 668 аз 29 декабри соли 2010, мавриди амал аз 1 январи соли 2011); "Дар бораи баходихии мутобикат" (№759 аз 2 августи соли 2011, мавриди амал аз 1 январи соли 2014) кабул карда шуданд [3, 16].

Санаи 2 марти соли 2013 Ч,умх,урии Точикистон 159-умин давлати узви комилхукуки Созмони Умумичахонии Савдо гардид, ки узвият дар ин созмони бонуфуз дар назди Агентии давлатии "Точикстандарт" вазифахои мухимро гузошт.Дар ин хусус Президенти Ч,умх,урии Точикистон, Пешвои муаззами миллат мухтарам Эмомалй Рахмон дар Паёми хеш ба Мачлиси Олии Чумх,урии Точикистон чунин таъкид кардаанд: «Узвияти Точикистон дар ин созмони бонуфуз ба истехсоли махсулоти дорои сифати баланди мутобик ба стандартхои чахонй ва кобили ракобат такони чиддй бахшида, ба зиёд шудани гардиши савдои хоричй, фоидаовар гардидани истехсоли молхои ватании содиротй, болоравии маърифатнокии сохибкорон ва афзоиши сармоягузории хоричй мусоидат мекунад» [4].

Дар фонди давлатии стандартхои Ч,умхурии Точикистон зиёда аз 21 хазор адад стандарти сохахои гуногуни хочагии халк (ба монанди истехсоли махсулот, кору хизматрасонй, хифзи мухити зист, маводи сохтмон, маснуоти техникии тиббй ва гайра) мавчуданд. Фонди давлатй стандартхои миллй, байнидавлатй ва байналхалкиро дар бар мегирад.

Мувофики конунхои амалкунанда Агентии давлатии "Точикстандарт" намояндаи Ч,умх,урии Точикистон дар Шурои байнидавлатй оид ба стандартонй, метрология ва сертификатонй ва Иттиходи байниминтакавй оид ба стандартонй буда, дар мувофика бо вазорату идорахои дахлдор лоихаи стандартхои минтакавии тахияшударо баррасй мекунад.

Гузашта аз ин, Агентии давлатии "Точикстандарт" хдмчун макоми миллй оид ба стандартонй, метрология, аккредитонй ва баходихии мутобикат дар ташкилотхои байналхалкй (ISO, СУС, Комиссияи кодекси алиментариус), минтакавй (EASC, RSO, COOMET, IAF ва гайра)

Ч,yмxypии Точикистонpо мyаppифй каpда, аъзои 7 кумитаи ташкилоти байналхалкй оид ба стандаpтонй мебошад.

Ин хадамот сол ба сол фаъолияти хyдpо такмил дода, тамоми сохахои хочагии хал^о фаpо гиpифтааст ва нисбат ба хусусиятхои сифатию микдоpй махсулоти истеъмолй ва истехсолй колабхои аз чониби созмонхои байналмилалй этиpофшyдаpо татбик каpда истодааст. Солхои 60-уми асpи XX муносибат ба сохаи стандаpткyнонй хусусиятхои нав пайдо каpд. Aз соли 1965 саp каpда ин хадамот бештаp ба назоpати сифати махсулот ахаммият дода, даp унвонии он калимаи сифат махсус кайд гаpдид, ки худ гувох баp он аст, ки Дукумати Точикистон даp ин солхо бештаp ба хусусияти сифатии махсулот диккати чиддиpо pавона каpдааст. Яъне ин хадамот даp солхои 60-ум унвони Маpкази стандаpтонй, метpологй ва сифатpо гиpифта буд.

Даp давpаи истиклолият эxтиëч баp ин хадамот бештаp ахаммият пайдо каpд. Зеpо мустакилияти сиëсй даp назди маpдyми точик вазифа гузошт, ки нисбати аpзишxои миллй ва истехсоли ватанй муносибати дилсузона зоxиp каpда, махсулоти дохилиpо даp баpобаpи меъëpxои стандаpтй ба бозоpи чахонй пешниход кунад.

Истиклолият агаp аз як чониб мустакилияти моpо таъмин намояд, аз чониби дигаp аз мо такозо мекунад, ки миллати хyдpо бо мехнати халолу шоиста даp баpобаpи милатхои сохибтамаддуни дуте мyаppифй кунем. Ин хадаф даp холате амалй мешавад, ки агаp мо бо мехнати халол, дониши амик, тачpибаи бой ба истехсолоти ватанй хуб муносибат намоем.Точикистони азизи мо доpои захиpаxои бойи табий буда, коpкаpд ва ба хадафхои муайян истифода каpдани онхо аз мо масъулияти баланди шаxpвандй ва ватандyстиpо талаб мекунад. Яъне, даp татбики ин хадафхои начиб накши Aгентии давлатии "Точикстандаpт" хеле мухим мебошад.

Бояд кайд каpд, ки даp чаpаëни истехсолоти ватанй ба pоx мондани чоpабиниxои таpFиботй ва омузишй бо соxибкоpон оид ба чоpй каpдани низомхои бехатаpй ва баланд баpдоштани сифати махсулоти содиpотй аз вазифахои афзалиятноки Aгентии давлатии "Точикстандаpт" даp замони истиклолият ба хисоб меpавад. Дамзамон болоpавии сатхи зиндагии сокинони кишваp ва таъмини маpдyм бо махсулоти хушсифат ва даp баpобаpи ин мyаppифии махсулоти босифати ватанй даp аpсаи чахонй, бешубха, аз масъулиятшиносии коpмандони ин соха вобаста аст. Кайд каpдан ба мавpид аст, ки Aгентии давлатии "Точикстандаpт" чихати татбики ;apopy конунхои Дукумати Ч,yмxypии Точикистон ва сахм гузоштан ба pyшди иктисоджти кишваp масъул мебошад.

Aгентии давлатии «Точикстандаpт» хамзамон бо чандин ташкилоту созмонх,о x,амкоpиx,ои кавии хyдpо доpад: аз кабили Ш^ои байнидавлатй оид ба стандаpтизатсия, метpология ва сеpтификатсия, Ч,амъияти олмонй оид ба x,амкоpии байналмилалй, Созмони x,амкоpиx,ои Aвpоосиëгии

муассисахои давлатии метрологй, Ташкилоти чахонии метрологии конунгузор, Федератсияи байналмилалии истифодабарандагони стандартхо ва гайрахо.Дар заминаи ин хамкорихо иштироки мутахассисони Агентии давлатии "Точикстандарт" дар чаласаву чорабинихои омузишй барои омухтани тачрибаи пешкадам ва татбики меъёрхои байналмилалии сифат ахаммияти калонро дорост.

Хушбахтона, имруз дар партави истиклолияти давлатй ва дастуру хидоятхои Асосгузори сулху вахдати миллй-Пешвои миллат, Президенти мамлакат мухтарам Эмомалй Рахмон кишвари сохибихтиёри мо низ пайгирона то ба зинаи давлатдории муосир расида, дар фарчоми дахаи дуюми асри XXI мо ба суи мархилаи нави тараккиёт, тахкиму таквияти давлатдории мустакили худ, давраи рушди устувор ворид гардида, руз то руз дар бехтар кардани сатхи зиндагии шоистаи сокинони мамлакат кадамхои устувор гузошта истодаем.

Аз ин лихоз, дар ин мархилаи хассос, даврае, ки мардуми точик дар хама риштахои хаёт устуворона гом бардошта истодааст, масъалаи стандарткунонй яке аз шохахои мухимми самти бехатарии махсулот ба хисоб меравад.

АДАБИЁТ

1. Еафуров Б. F. Точикон.Китоби якум / Б.Е.Еафуров.-Душанбе: Ирфон, 1983.-704 с.

2. История таджикского народа /под общей редакции Масова Р.М.- Душанбе, 2013.- Т.3. - 580 с.

3. Идиев М.Т. Стандартизатсия, метрология ва сертификатсия. Китоби дарсй барои донишчуёни муассисахои тахсилоти олии касбй / М.Т. Идиев, И.М. Мирзомиддинов, Д.М. Бобоев.-Душанбе, 2016.-272 с.

4. Паёми Президенти Ч,умхурии Точикистон, Пешвои миллат мухтарам Эмомалй Рахмон ба Мачлиси Олии Ч,умхурии Точикистон. -22.12.2016.

5. Конуни Ч,умхурии Точикистон «Дар бораи стандартонй»/Мачмуи конунхои Ч,умхурии Точикистон. -Душанбе, 2009. - С. 13-24.

СТАНДАРТКУНОНЙ - КАФИЛИ БОВАРЙ ВА ЭЪТИМОДИ МАРДУМ

Дар макола масоили таърихи пайдоиши истилохи стандарткунонй ва воситахои ифодакунандаи меъёри муайянкунандаи сифат ва микдор мавриди тахлили амик карор гирифтааст.Дар он муаллифон бо истинод ба сарчашмахои таърихй хамчун макомоти давлатй дар асри IX, дар давраи хукмронии сулолаи Сомониён пайдо шудани стандарткунонй ва "Девони мухтасиб" унвон доштани онро кайд намуда, вазифахои асосии онро мавриди баррасй карор додаанд.

Илова бар ин, муаллифон ба масоили таъсисёбии Агентии давлатии "Точикстандарт" ва хамкории он бо чандин ташкилоту созмонхо аз кабили Созмони Умумичахонии Савдо (СУС), Шурои байнидавлатй оид ба стандартизатсия, метрология ва сертификатсия, Чдмъияти олмонй оид ба хамкории байналмилалй, Созмони хамкорихои Авросиёгии муассисахои давлатии метрологй, Ташкилоти чахонии метрологии конунгузор, Федератсияи байналмилалии истифодабарандагони стандартхо ва дар ин замина иштироки мутахассисони Агентии давлатии "Точикстандарт" дар чаласаву чорабинихои омузишй чихати омухтани тачрибаи пешкадам ва татбики меъёрхои байналмилалии сифат таваччухи хоса зохир намудаанд.

Калидвожахо: сифат, мицдор, меъёр, ташкилот, истеъмол, махсулот, стандартикунонй, метрология, Тоцикстандарт, мщсулоти босифат.

СТАНДАРТИЗАЦИЯ - ГАРАНТ НАДЁЖНОСТИ И ДОВЕРИЯ

В данной статье анализируются вопросы истории возникновения термина "стандартизация" и способы выражения определяющих нормы качества и количества. Авторы, ссылаясь на исторические источники отмечают, что "стандартизация" присущая государственному институту возникла во время правления династии Саманидов, это структура называлась "Девони мухтасиб", и занималась финансовыми вопросами государства.

Кроме того, авторы уделяют большое внимание вопросам формирования Государственного агентства "Таджикстандарт" и его сотрудничеству с такими организациями как: Всемирная Торговая Организация (ВТО), Межгосударственный совет по стандартизации, метрологии и сертификации, Германское общество по международному сотрудничеству, Организация Евроазиатского сотрудничества с государственными учреждениями по метрологии, Всемирная законодательная метрологическая организация и на этой основе участия специалистов "Таджикстандарт" на собраниях и мероприятиях по изучению передового опыта и внедрения международных норм качества.

Ключевые слова: качество, количество, норма, организация, потребление, продукция, стандартизация, метрология, Таджикстандарт, качественная продукция.

STANDARDIZATION-GUARANTEE OF RELIABILITY AND TRUST

This article analyzed the history of the emergence of the term "standardization" and the ways of expressing the determining norms of quality and quantity. The authors, referring to historical sources, notes that the "standardization" inherent in the state institution arose during the rule of the Samanid dynasty, this structure was called "Devoni muhtasib", and dealt with the financial issues of the state.

In addition, the authors gat great attention to the formation of the TajikStandard agency and its cooperation with organizations such as: Worid Trade Orqanization (WTO), the Interstate Council for Standardization, Metrology and Certification, the German Society for International Cooperation, the Organization of Euro-Asian Cooperation with state institutions for metrology, the global legal metrology organization and on this basis, the participation of Tajikstandart specialists in meetings and events to study best practices and implement international quality standards.

Key words: quality, quantity, standard, organization, consumption, products, standardization, metrology, Tajik standard, quality products.

Сведения об авторы: Бобоев Хайёл Юлдошович-доктор исторических наук, профессор кафедры физики и инженерных дисциплини Технологического университета Таджикистана. Телефон: (+992)918-672943 E-mail: khayolBoboev@mail.ru Кабиров Фирдавс Одилшоевич-соискатель кафедри машины и аппараты пищевых производств Технологический университета Таджикистана. Телефон:(+992) 900-020179. Е-mail: firdavskabir@mail.ru

Information about the authors: Boboev Khayyul Yuldoshovich-Doctor of Historical Sciences, Professor of the Department of Physics and Engineering Disciplines of the Technological University of Tajikistan. Телефон :(+992) 918-672943 E- mail: khayolBoboev@mail.ru Kabirov Firdavs Odilshoevich-applicant of the department of machinery and apparatus for food production Technological University of Tajikistan. Телефон:(+992) 900-020179 Е- mail: firdavskabir@ma il.ru.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.