Научная статья на тему 'ST СЕГМЕНТ ЭЛЕВАЦИЯЛИ ЎТКИР МИОКАРД ИНФАРКТИДА ШИФОХОНАГАЧА ТИЗИМЛИ ТРОМБОЛИЗИСНИНГ ЧАП ҚОРИНЧА СИСТОЛИК ДИСФУНКЦИЯСИГА ТАЪСИРИ'

ST СЕГМЕНТ ЭЛЕВАЦИЯЛИ ЎТКИР МИОКАРД ИНФАРКТИДА ШИФОХОНАГАЧА ТИЗИМЛИ ТРОМБОЛИЗИСНИНГ ЧАП ҚОРИНЧА СИСТОЛИК ДИСФУНКЦИЯСИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
94
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
STЭЎМИ / чап қоринчани дисфункцияси / шифохонагача тромболитик терапия / STEMI / left ventricular dysfunction / prehospital thrombolytic therapy / ОКСпST / дисфункция левого желудочка / догоспитальная тромболитическая терапия

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — Аляви Анис Лютфуллаевич, Кенжаев Сухроб Рашидович, Кахоров Исматилло

Мақсад: ST элевацияли ўткир коронар синдромида шифохонагача тромболизис ўтказилган беморларда чап қоринча миокардининг систолик дисфункциясига таъсирини ўрганиш. Материал ва усуллар: тадқиқотга ST элевацияли ўткир коронар синдром билан касалланган 70 та бемор киритилди. Беморлар тасодифий икки гуруҳга бўлинган: Назорат (A гуруҳига) 35 та бемор, стандарт терапия ва шифохонада тромболитик терапия (ТЛТ) олганлар. Асосий гуруҳ (B гуруҳи)га стандарт терапия ва шифохонагача тромболитик терапия амалга оширилган 35 та бемор кирди. 70 та беморларнинг барчасига ЭхоКГ 1-кун миокард реваскуляризациясидан сўнг ва 3 ойдан сўнг амалга оширилди. Натижалар: Эрта шифохонагача миокард реперфузиясини ST элевацияли ўткир миокард инфаркти (STэЎМИ) билан оғриган беморларда қўллаш марказий гемодинамика кўрсаткичларига ижобий таъсир кўрсатди, чап қоринча (ЧҚ) дилатацияси ривожланишини камайтирди, натижада 3 ойлик кузатув давомида охирги диастолик ва систолик ҳажм кўрсаткичлари ўзгармади. ЧҚ ҳайдаш фракцияси (ЧҚ ҲФ) динамикада иккала гуруҳда ҳам ўсиб борди, унинг ўсиши В гуруҳида кўпроқ кузатилди. Хулоса: вақтли шифохонагача реперфузия миокард шикастланишининг оғирлигини пасайтиради ва шу билан ЧҚ миокардининг оғир систолик дисфункцияси ривожланишига йўл қўймайди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по клинической медицине , автор научной работы — Аляви Анис Лютфуллаевич, Кенжаев Сухроб Рашидович, Кахоров Исматилло

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EFFECT OF PREHOSPITAL SYSTEMIC THROMBOLYSIS ON LEFT VENTRICULAR SYSTOLIC DYSFUNCTION IN ST-SEGMENT ELEVATION ACUTE MYOCARDIAL INFARCTION

Objective: to study the effect of prehospital thrombolysis on left ventricular systolic dysfunction in patients with acute ST-segment elevation coronary syndrome. Material and methods: The study included 70 patients with acute coronary syndrome with ST-segment elevation. Patients were randomized into two groups: control (group A) 35 patients receiving standard therapy, and hospital TLT. Group B included 35 patients who underwent standard therapy and prehospital TLT. All 70 patients underwent echocardiography 1 day after myocardial revascularization and 3 months later. Results: the use of early myocardial reperfusion in patients with STEMI had a positive effect on central hemodynamics, reduced the development of LV volume overload, as a result of which end-diastolic and systolic volumes did not change during 3 months of follow-up. LVEF grew in both groups, and its growth was more pronounced in group B. Conclusion: timely prehospital reperfusion reduces the severity of myocardial damage and thus prevents the development of severe systolic myocardial dysfunction LV.

Текст научной работы на тему «ST СЕГМЕНТ ЭЛЕВАЦИЯЛИ ЎТКИР МИОКАРД ИНФАРКТИДА ШИФОХОНАГАЧА ТИЗИМЛИ ТРОМБОЛИЗИСНИНГ ЧАП ҚОРИНЧА СИСТОЛИК ДИСФУНКЦИЯСИГА ТАЪСИРИ»

st сегмент элевацияли уткир миокард инфарктида шифохонагача тизимли тромболизиснинг чап цоринча систолик дисфункциясига таъсири

А.Л. Аляви, С.Р. Кенжаев, И.И. Кахаров Республика шошилинч тиббий ёрдам илмий маркази, Бухоро филиали

effect of prehospital systemic thrombolysis on left ventricular systolic dysfunction in st-segment elevation

acute myocardial infarction

A.L. Alavi, S.R. Kenzhaev, I.I. Kakharov

Bukhara branch of Republican Research Center of Emergency Medicine

Мацсад: ST элевацияли уткир коронар синдромида шифохонагача тромболизис утказилган беморларда чап коринча миокардининг систолик дисфункциясига таъсирини урганиш. Материал ва усуллар: тадкикотга ST элевацияли уткир коронар синдром билан касалланган 70 та бемор киритилди. Беморлар тасодифий икки гурухга булинган: Назорат (А гурухига) 35 та бемор, стандарт терапия ва шифохонада тромболитик терапия (ТЛТ) олганлар. Асосий гурух (В гурухи)га стандарт терапия ва шифохонагача тромболитик терапия амалга оширилган 35 та бемор кирди. 70 та беморларнинг барчасига ЭхоКГ 1-кун миокард реваскуляризациясидан сунг ва 3 ойдан сунг амалга оширилди.

Натижалар: Эрта шифохонагача миокард реперфузиясини ST элевацияли уткир миокард инфаркти ртэУМИ) билан огриган беморларда куллаш марказий гемодинамика курсаткичларига ижобий таъсир курсатди, чап коринча (ЧК) дилатацияси ривожланишини камайтирди, натижада 3 ойлик кузатув давомида охирги диастолик ва систолик хажм курсаткичлари узгармади. ЧК хайдаш фракцияси (ЧК Хф) динамикада иккала гурухда хам усиб борди, унинг усиши В гурухида купрок кузатилди.

Хулоса: вактли шифохонагача реперфузия миокард шикастланишининг огирлигини пасайтиради ва шу билан ЧК миокардининг огир систолик дисфункцияси ривожланишига йул куймайди.

Калит сузлар: STЭУМИ, чап %оринчани дисфункцияси, шифохонагача тромболитик терапия.

Objective: to study the effect of prehospital thrombolysis on left ventricular systolic dysfunction in patients with acute ST-segment elevation coronary syndrome.

Material and methods: The study included 70 patients with acute coronary syndrome with ST-segment elevation. Patients were randomized into two groups: control (group A) - 35 patients receiving standard therapy, and hospital TLT. Group B included 35 patients who underwent standard therapy and prehospital TLT. All 70 patients underwent echocardiography 1 day after myocardial revascularization and 3 months later.

Results: the use of early myocardial reperfusion in patients with STEMI had a positive effect on central hemodynamics, reduced the development of LV volume overload, as a result of which end-diastolic and systolic volumes did not change during 3 months of follow-up. LVEF grew in both groups, and its growth was more pronounced in group B.

Conclusion: timely prehospital reperfusion reduces the severity of myocardial damage and thus prevents the development of severe systolic myocardial dysfunction LV.

Key words: STEMI, left ventricular dysfunction, prehospital thrombolytic therapy.

YflK :616.127-005.8-036.11 :616.124.2-07

Тромболитик терапия (ТЛТ) ST сегмент элевацияли миокард инфаркти ^ТэМИ) учун асосий патогенетик даволаш усулларидан хисобланади. Тромболитик дорилар тромбнинг асосини таш-кил этувчи фибринни парчалаш оркали таъсир этади. Тромболитик терапия STэМИ булган бе-морларнинг 50-85 фоизида коронар перфузи-яни тиклай олади. ТЛТ самарадорлигини бел-гиловчи асосий омил бу терапияни бошлаш вактидир. Эртарок терапия бошланган ва шунга мувофик коронар кон оцими тикланган булса, ТЛТ купрок самара беради. Агар ТЛТни STэМИ бошлангандан биринчи соат ичида амалга оши-рилса, таъсир максимал даражада булади ва 30% гача миокард инфарктининг (МИ) абор-тив шакллари кузатилиши мумкин [1]. Купгина тадкицотлар натижаларига кура, ТЛТни МИ бош-ланишидан 12 соат ичида амалга оширилса хам самарали булади, айникса дастлабки 2-3 соат ичида энг юкори самара беради. ТЛТни касал-ликнинг 13-18 соатларида утказиш самараси кам хисобланади (тадкикотларга кура улим да-ражаси атиги 1% гача камаяди). МИ бошлани-шидан 18 соатдан сунг ТЛТни утказиш умуман самарасиздир [1, 3]. Истисно холатлар, 12 соатдан кейин беморда ангинал хуруж ёки о€ир юрак етишмовчилиги булган холатлардир. Бун-дай холларда кечиктирилган ТЛТ утказилади [4].

Агар тромболитик хам эркин, хам фибрин билан бо€ланган плазминни фаоллаштирса, у одатда фибрин-носпецифик деб номланади. Бу гурухдаги биринчи тромболитикларга стреп-токиназа, урокиназа киради. Тромболитиклар-нинг кейинги авлодлари асосан фибрин билан бо€ланган плазминга таъсир килади. Улар фиб-рин-специфик деб номланади. Бугунги кунда мамлакатимизда стрептокиназа, алтеплаза, те-нектеплаза STэМИ ни даволаш учун ишлатила-ди. Булар инсоннинг узгартирилган оксиллари булиб, уларнинг афзалликлари антиген хусуси-ятларининг йуклигидадир, кайсики, керак булса ушбу дориларни кайта киритишга имкон бера-ди. Фибрин-специфик тромболитиклар аллергик реакцияларни келтириб чикариш эхтимоли камрок. Агар улар кулланилса, реперфузия час-тотаси юкори булади, шунинг учун улар биринчи авлод дориларига караганда афзалрокдир [5].

Прегоспитал тромболизисни куллаш оркали даволаш вактини сезиларли даражада кискартирилиши ва даволаш натижаларини ях-шилаш мумкин. Прегоспитал ТЛТ концепция-си European Myocardial infarction Project Group, MiTi, GREAT ва бошка тадкикотларда урганилган [6, 7, 8]. Тромболитик дориларни шифохонага-ча ва шифохонада юборилиши таккосланганда,

шифохонагача цулланилиши симптомлар пайдо булишидан реперфузиягача булган вацтни сезиларли даражада цисцартиришига ва улимнинг сезиларли даражада пасайишига сабаб булган. 6 та рандомизацияланган тадцицотларнинг мета-тах,лилида ТЛТ бошланиш вацтини бир соат цисцариши, барча сабаблар ичида улим даражаси 17% камайганлигини курсатди [9, 15, 16, 17]. Шундай цилиб, шифохонагача ТЛТ коронар цон оцимини тиклашнинг юцори самарали усули х,исобланади. Шуни таъкидлаш керакки, шифохонагача ТЛТни махсус тайёргарликка эга шифокорлар томонидан махсус шароитларини х,исобга олган х,олда амалга оширилиши лозим. ТЛТни тайинлаш т^рисидаги царорга келишдан олдин у келтириб чицарадиган жиддий асорат-лар, биринчи навбатда, хавфли реперфузия арит-миялари пайдо булиши х,исобга олинган х,олда шифохонагача ТЛТни цуллаш учун цуйидаги бир цатор шартлар бажарилиши шарт [10, 18].

1. ТЛТни тайинлаш ту€рисида царор цабул цилиш учун масъул булган ходимлар МИнинг клиник ва ЭКГ диагностикасини, ТЛТ курсаткичлари ва царши курсатмаларини яхши билишлари, кукрак цафасидаги о€рицларнинг дифференциал диагностикасини яхши билишлари керак.

2. Шифокорлар юрак-упка реанимацияси-нинг барча усулларини, шу жумладан цоринча фибрилляциясини тухтатиш (дефибрилляция), юрак хавфли аритмияларида электрик кардио-версия, трахея интубацияси ва бошцаларни ама-лий куникмаларни яхши узлаштирган булишлари лозим.

3. Тез ёрдам бригадаси электрокардиография, дефибрилятор, сунъий нафас ускунаси, кислород билан таъминловчи ускуналар ва реанимация учун зарур булган барча нарсалар билан жих,озланган булиши керак.

4. Амалиётларни мувофицлаштириш, инвазив даволанишга тайёргарлик куриш ва х,оказолар учун тез ёрдам бригадаси ва шифохонада цабул цилувчи шифокорлар уртасида алоцани сацлаб туриш зарур.

Охирги йилларда шифохонагача тромболизис цилиш, бирламчи перкутант коронар аралашув (БПКА) каби STэМИ да касаллик асоратлари ка-майишига, миокард реперфузион шикастлани-ши жараёнларига ва улим курсатгичларига ижо-бий таъсир курсатиши х,ацида маълумотлар пайдо булди [12, 13, 14]. STэМИ билан о€риган беморларда, шифохонагача реперфузион тера-пиянинг миокард дисфункциясига царатилган таъсирини бах,олаш, шифохонагача тромболи-зис даволаш чора-тадбирларини такомиллашти-риш х,озирги кунда долзарб масалалардан бири

х,исобланади. STэМИ ни даволашнинг замона-вий тамойиллари уткир ёпилган коронар арте-рияларни турли йуллар билан (тромболизис, коронарангиопластика) реканализациялашга асосланган. Самарали реканализация х,ар доим реперфузия синдроми билан кечади, бу STэИМ билан касалланганларни даволашда долзарб муаммо х,исобланади. Миокарднинг реперфузи-он шикастланиши купинча чап цоринча (ЧК,) сис-толик дисфункциясининг о€ир шаклларига олиб келади.[2, 11,15].

Ушбу ишнинг мацсади ST элевацияли уткир коронар синдромида шифохонагача тромболизис утцазилган беморларда чап цоринча мио-кардининг систолик дисфункциясига таъсирини урганиш.

Материал ва услублар

Биз 35 ёшдан 67 ёшгача ST элевацияли уткир МИ билан касалланган 70 та беморни текшир-дик. Уртача ёши 44,2 ± 1,3 ни ташкил этди. Беморлар касалликнинг клиникаси намоён булгандан дастлабки 6 соат ичида РШТЁИМ Бу-хоро филиали кардиотерапевтик реанимация булими ва тез ёрдам кардиобригадаси ёрда-мида уй шароитида ва реанимобилда стреп-токиназа ёрдамида фармакологик реперфузия (шифохонагача тромболизис) утцазилган. Беморларда ЭКГнинг i, AVL, V1-V6 тармоцларида изолиниядан 2 мм дан 12 мм гача ST сегменти-нинг элевацияси кузатилган. Барча беморларга стандарт терапия утцазилди (антикоагулянтлар, антиагрегантлар, статинлар, АПФ ингибиторла-ри, бета блокаторлар, нитратлар), шунингдек муваффациятли миокард реваскуляризация-си; тромболитик терапия (ТЛТ) ва кейинчалик ТОКА утцазилди.

Беморлар тасодифий икки гурух,га булин-ган:

Назорат (A гурухига) 35 та беморни, стандарт терапия ва шифохонада ТЛТ олганлар.

Асосий гурух (B гурухига) эса стандарт терапия ва шифохонагача тромболитик терапия амалга оширилган 35 нафар бемор киритилди. Шифохонагача тромболизис 26 таси реанимобилда ва 9 таси уйида барча тиббий анжомлар (кардио-монитор, ЭКГ, дефибрилятор, сунъий нафас бе-риш ускунаси) ташкиллаштирилган кардиобригада жамоаси билан, ТЛТ утказишга аник, к,арор хосил килиб, курсатма, карши курсатмаларни инобатга олиб утказилди. 70 та беморларнинг барчасига ЭхоКГ (1-кун миокард реваскуляри-зациясидан сунг ва 3 ойдан сунг) амалга оши-рилди. Юракнинг регионар кискарувчанлиги функциясини бахолаш учун Америка эхокардио-графия жамияти томонидан таклиф килинган ЧК сегментар булиниш таснифидан фойдаланил-ди. ЧК миокарднинг 16 сегментида махаллий кискарувчанлиги бузилишларини 4-балли шкала буйича олиб борилди: гиперкинез-0 балл, нор-мокинез - 1 балл, гипокинез - 2 балл, акинез -3 балл ва дискинез-4 балл [9]. Бундан ташкари, кискарувчанликни регионар бузилиши индек-си (К.РБИ) тахлил килинган сегментлар баллари йи€индисининг уларнинг умумий сонига нисба-ти сифатида хисоблаб чикилган. Статистик маъ-лумотларни кайта ишлаш STATiSTiCA-5.0 дасту-ри ёрдамида амалга оширилди. Материални тахлил килишда уртача кийматлар, уларнинг уртача стандарт хатолари ва 95% ишонч орали€и хисоблаб чикилган. Уртача тенглик гипотезаси Student t-тести билан бахоланди. Намуналар орасида статистик фарклар p <0,05 да урнатилди.

Натижалар ва мух,окама

Шифохонагача тромболизис тез ёрдам кардиобригадаси ёрдамида реанимобилда стреп-токиназа препаратини вена ичига юборилиши

1-жадвал. STэМИ булган беморларда хар икки гурухда хам миокард реваскуляризациясидан сунг ЭхоКГ курсаткичлари.

Курсаткичлар А гурух,и, шифохонада ТЛТ В гурух,и, шифохонагача ТЛТ

ЧК ССУ, см 4,48±0,1 4,3±0,1

ЧК СДУ, см 6,1±0,5 5,9±0,4

ЧК ССХ,, мл 96,5±4,1 90,1±3,1

ЧК СДХ, мл 166,8±4,3 159,5±5,9

КАТК, % 24,3±1,7 29,5±1,9*

ЧКОДК,% 36,9±1,7 37,2±1,5

ЧК КФ, % 22,5±0,6 24,5±0,7*

чк ХФ,% 44,2±0,9 47,2±1,0*

A ва B гурухлари уртасидаги фаркларнинг ишончлилиги, *p <0.05;

билан амалга оширилди. Тромболизис вацтида витал курсаткичлар мониторинг цилинди.

Эхокардиографик текширувига кура тинч холатда, реперфузион терапиядан сунг хар икка-ла гурухда хам ЧК хажмининг уртача кенгайиши цайд этилди. Иккала гурухнинг эхокардиографик курсатгичлари 1- жадвалда курсатилган.

Тацдим этилган 1- жадвалдан куриниб ту-рибдики, В гурухида цоринчалараро тусиц цисцарувчанлиги (КАТК) курсаткичи А гурухига цараганда анча юцори, чап цоринча орца дево-ри цисцарувчанлиги (ЧКОДК) буйича гурухлар уртасида сезиларли фарц йуц эди, аммо улар-нинг барчасида камайган. В гурухидаги бемор-ларнинг ЧК улчамлари А гурухига цараганда анча кичик эди. Шифохонагача ТЛТ утцазилган беморлар гурухида юцори Кф ва ЧКХФ кузатил-ган. ЧК сегментар цисцарувчанлигини тахлил цилинганда барча деворларда диффуз гипо-кинез мавжудлигини курсатди. Реваскуляри-зациядан сунг иккала гурухдаги сегментар ЧК ХФ барча беморларда камайганлиги кузатилди (1-жадвал). Ён ва пастки сегментларга цараганда олдинги оралиц сегментларида КХФ пастроц эди. Чап цоринчанинг сегментар Х,Ф юцори хамма сегментларига цараганда урта ва пастки сегментларда пастроц эди.

Олинган тадцицот натижаларига кура чап цоринчанинг Х,Ф курсаткичи В гурухдаги беморларда А гурухига нисбатан анча юцори. Сегментар ЧК цисцарувчанлигини батафсил бахолаш А гурухида сезиларли даражада паст курсатгичлар мавжудлигини курсатди. Сегментар цисцарувчанликнинг энг юцори курсатгичи В гурухида цайд этилди. МИ зонасидан ташцарида хам сегментар цисцарувчанлик камайганлиги кузатилди.

Шифохонагача ТЛТ утцазилган беморлар гурухида, муваффациятли реваскуляризация-дан сунг эхокардиография буйича глобал ва минтацавий ЧК систолик функциясининг юцори

курсаткичлари кузатилди. Куриниб турибдики, бу эрта томирларни реканализация цилиш миокард ишемик/реперфузион шикастланишининг намоён булишини камайтиришга ёрдам бе-ради.

ЧК сегментар цисцарувчанлигини сифатли тахлил цилиш учун 1120 та сегмент урганилди, улардан 851 таси нормокинетик (76%), 201 таси гипокинетик (18%), 45 таси акинетик (4,0%) ва 22 дискинетик (2%). КРБИ уртача 1,31 ± 0,037 ни ташкил цилди.

Шундай цилиб, STЭМИ билан о€риган беморларда реваскуляризациядан сунг ЧК бушли€ини кенгайиши, систолик девор цалинлашуви, миокард цисцариш фракцияси ва умумий цон хайдаш фракцияси пасайиши аницланди. Махаллий ЧК цисцарувчанлиги бузилиши нафацат миокард ин-фаркти сохасида, балки унинг ташцарисида хам содир булди. В гурухи беморлари А гурухидаги беморларга цараганда купроц нормокинетик сегментларга эга. Госпитал миокард реваскуля-ризацияси утказилган беморлар гурухида купроц гипо ва акинетик сегментлар мавжуд эди. КРБИ курсаткичи A гурухида В гурухига нисбатан анча юцори эди.

Тацдим этилган 2-жадвал шуни курсатдики, реперфузия цилинган иккала гурухда систолик курсаткичлар 3 ойдан сунг яхшиланди, аммо шифохонагача ТЛТ утцазилган гурухида ЧК систолик функцияси цурсатгичлари сезиларли даражада яхшиланди.

Эрта шифохонагача миокард реперфузия-сини STэМИ беморларда цуллаш бу марказий гемодинамикага ижобий таъсир курсатди, ЧК хажмининг кенгайиши ривожланишини ка-майтирди, натижада 3 ойлик кузатув давоми-да диастолик ва охирги систолик курсаткичлар узгармади. ЧК ХФ динамикада иккала гурухда хам усиб борди, унинг усиши В гурухида купроц кузатилди (мос равишда 47,8±0,8 ва 51,2±1,0% ни ташкил этди).

2-жадвал. Иккала гурухда реканализациядан 3 ойдан сунг эхокардиография курсаткичлари.

Курсаткичлар А гуру^, госпитал ТЛТ В гуру^, шифохонагача ТЛТ

ЧК ССУ, см 4,9±0,1 4,1±0,1*

ЧК СДУ, см 5,9±0,5 5,5±0,4

ЧК ССХ,, мл 69,4±2,1 58,9±3,1*

ЧК СДХ, мл 145,8±4,5 131,5±5,9

КАТК, % 24,3±1,7 29,5±1,9*

ЧКОДК,% 36,9±1,7 37,2±1,5

КХФ,% 47,8±0,8 51,2±1,0

А ва В гурухлари уртасидаги фарцларнинг ишончлилиги* p <0.05; *

Хулоса

Эрта шифохонагача тромболизис ёрдамида реперфузия миокард шикастланиш даражаси о€ирлигини пасайтиради ва шу билан ЧК, мио-кардининг о€ир систолик дисфункцияси ривож-ланишига йул куймайди. Шифохонагача ТЛТни STэМИ билан о€риган беморларда куллаш миокарднинг кайтарилмас узгаришлар (миокард некрози) ривожланишини олдини олади ва кайталанадиган миокард дисфункциясининг зо-наларини купайтиради, бунда кискарувчанлик функцияси маълум вактдан кейин потенциал ра-вишда тикланади. Шундай килиб, STэМИ беморларда шифохонагача ТЛТ куллаш ижобий таъсир курсатади, ЧК систолик дисфункциясини олдини олади.

АДАБИЁТЛАР / REFERENCES

1. Клинические рекомендации по острому инфаркту миокарда с элевацией сегмента ST на электрокардиограммы. РФ. 2020:2833. [Klinicheskie rekomendatsii po ostromu infarktu miokarda s elevatsiey segmenta ST na elektrokardiogrammy. RF. 2020:28-33. In Russ.]

2. Аляви А.Л., Кенжаев М.Л. и др. Выбор метода реваскуляризации у больных с острым коронарным синдромом с подъемом сегмента ST. Вестн экстр помощи. 2013;1:67-71. [Alyavi A.L., Kenzhaev M.L. i dr. Vybor metoda revaskulyarizatsii u bol'nykh s ostrym koronarnym sindromom s pod»emom segmenta ST. Vestn ekstr pomoshchi. 2013;1:67-71. In Russ.]

3. Амосова Е.Н., Дыкун Я.В., Мишалов В.Г. Руководство по тромболитической терапии. К.: IT-studio. 1998:168. [Amosova E.N., Dykun Ya.V., Mishalov V.G. Rukovodstvo po tromboliticheskoy terapii. K.: IT-studio. 1998:168. In Russ.]

4. Дзяк Г.В., Коваль Е.А. Тромболитическая терапия при остром коронарном синдроме с элевацией сегмента ST: необходимо ли изменить стандарт реперфузионной терапии? Укр кардюл журн. 2004;1:15-21. [Dzyak G.V., Koval' E.A. Tromboliticheskaya terapiya pri ostrom koronarnom sindrome s elevatsiey segmenta ST: neobkhodimo li izmenit' standart reperfuzionnoy terapii? Ukr kardiol zhurn. 2004;1:15-21. In Russ.]

5. Дядык А.И., Багрий А.Э., Приколота О.А., Вишневецкий И.В. и др. Желудочковые нарушения ритма при остром инфаркте миокарда. Часть 2. Патогенез желудочковых

нарушений ритма при остром инфаркте миокарда Укр кардюл журн. 2001;4:104-109. [Dyadyk A.I., Bagriy A.E., Prikolota O.A., Vishnevetskiy I.V. i dr. Zheludochkovye na-rusheniya ritma pri ostrom infarkte miokarda. Chast' 2. Patogenez zheludochkovykh narush-eniy ritma pri ostrom infarkte miokarda Ukr kardiol zhurn. 2001;4:104-109. In Russ.]

6. Литвицкий П.Ф., Сандриков В.А., Демуров Е.А. Адаптивные и патогенные эффекты ре-перфузии и реоксигенации миокарда. М Медицина. 1994:230. [Litvitskiy P.F., Sandrikov V.A., Demurov E.A. Adaptivnye i patogennye effekty reperfuzii i reoksigenatsii miokarda. M Meditsina. 1994:230. In Russ.]

7. Скрипкин С.А., Лоленко А.В., Радионов В.В., Манько М.В., Булак А.Е. Догоспитальный тромболизис в красноярске: результаты ретроспективного сравнительного исследования. Рациональная Фармакотерапия в Кардиологии. 2011;7(5):609-612. [Skripkin S.A., Lolenko A.V., Radionov V.V., Man'ko M.V., Bulak A.E. Dogospital'nyy trombolizis v krasnoyarske: rezul'taty retrospektivnogo sravnitel'nogo issledovaniya. Ratsional'naya Farmakoterapiya v Kardiologii. 2011;7(5):609-612. In Russ.]

8. Чазов Е.И., Матвеева Л.С., Мазаев А.В. и др. Внутрикоронарное введение фибрино-лизина при остром инфаркте миокарда Тер арх 1976;4:8-19. [Chazov E.I., Matveeva L.S., Mazaev A.V. i dr. Vnutrikoronarnoe vvedenie fibrinolizina pri ostrom infarkte miokarda Ter arkh. 1976;4:8-19. Russ.]

9. Braunwald E. The open-artery theory is alive and well-again. N Engl. J Med. 1993;329:1650-1652.

10. Braunwald E. Myocardial reperfusion limitation of infarct size, reduction of left ventricular dysfunction and improved survival. Should the paradigm be expanded? Circulation. 1989;79:441-444.

11. Califf R.M., Topol E.J., Stack R.S. еt al. Evaluation of combination thrombolysic therapy and timing of cardiac catheterization in acute myocardial infarction: results of Thrombolysis and Angioplasty in Myocardial Infarction phase 5 randomized trial. Circulation. 1991;83:1543-1546.

12. The GUSTO Investigators. An international randomized trial comparing four thrombolytic strategies for acute myocardial infarction. N EngI J Med. 1993;329:673-682.

13. Grunewald M., Seifried E. Meta-analysis of all available published clinical trials (1958-1990)

on thrombolytic therapy for AMI: Relative efficacy of different therapeutic strategies. Fibrinolysis. 1994;8:67-86.

14. Cannon C.P., Gibson C.M., Lambrew C.T. et al. Longer Thrombolysis Door-to-Needle Times are Associated With Increased Mortality in Acute Myocardial Infarction: An Analysis of 85,589 Patients in the National Registry of Myocardial Infarction 2 + 3. Suppl. to J of the Am College of Cardiol. 2000;35(2): 376.

15. Weaver W.D., Cerqueira M., Hallstrom A.P. et al. Prehospital-initiated vs hospital-Initiated thrombolytic therapy the Myocardial Infarction. Triage and Interv Trial JAMA. 1993;270:1211-1216.

16. Clemmensen P., Grande P., Nielsen W.B. et al. Evolving non-Q-wave vs. Q-wave myocardial infarction after thrombolysis: a high risk population benefitting from early revascularization. Results from the DANAMI study. Eur Heart J. 2000;21:504.

17. Goldstein P. Pre-hospital triage (How to organize and conduct) International Experts Workshop on early treatment strategies for MI. Mal-lorka; April 16TH - 18TH, 2005.

18. Van de Werf F. Combination therapy of any of the above. Facilitated PCI: Combination Therapy. Int Experts Workshop on early treatment strategies for MI. Mallorka; April 16TH -18TH, 2005.

влияние догоспитального системного тромболизиса на систолическую дисфункцию левого желудочка при остром инфаркте миокарда с подъемом сегмента st

А.Л. Аляви, С.Р. Кенжаев, И.И. Кахаров Бухарский филиал Республиканского научного центра экстренной медицинской помощи

Цель: Изучить влияние догоспитального тромболизиса на систолическую дисфункцию миокарда левого желудочка у пациентов с острым коронарным синдромом с подъемом сегмента ST. материал и методы: В исследование включено 70 пациентов с острым коронарным синдромом с подъемом сегмента ST. Пациенты были рандомизированы на две группы: контрольная (группа А) -35 пациентов, получавших стандартную терапию, и госпитальная ТЛТ. В группе Б вошли 35 пациентов, которым проводилась стандартная терапия и догоспитальная ТЛТ. Всем 70 пациентам была проведена ЭХОКГ (через 1 день после реваскуляризации миокарда и через 3 месяца). Результаты: применение ранней реперфузии миокарда у больных с ОКС^Т оказало положительное влияние на центральную гемодинамику, снизило развитие объемной перегрузки ЛЖ, в результате чего в течение 3 месяцев наблюдения диастолические и конечные систолические объемы не изменились. ФВЛЖ росла в обеих группах, ее рост в большей степени наблюдался в группе Б. заключение: своевременная догоспитальная реперфузия снижает выраженность повреждения миокарда и тем самым предупреждает развитие тяжелой систолической дисфункции миокарда ЛЖ.

Ключевые слова: ОКСпST, дисфункция левого желудочка, догоспитальная тромболитическая терапия.

Авторлар тугрисида маълумот:

Аляви Анис Лютфуллаевич -

тиббиёт фанлари доктори, профессор, Узбекистан

Республикаси Фанлар академияси академиги.

Кенжаев Сухроб Рашидович -

Абу Али Ибн Сино номли Бухоро давлат тиббиёт

институти кардиология йуналиши буйича

таянч докторанти, РШТЁИМ Бухоро филиали

кардиореанимация булими шифокори.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Кахоров Исматилло -

Тошкент Тиббиёт академияси кардиология

йуналиши буйича 3-курс магистри.

Поступила в редакцию 19.02.2021

information about the authors:

Alyavi Anis Lyutfullaevich -

Doctor of Medical Sciences, Professor, Academician of the Academy of Sciences of the Republic of Uzbekistan. Kenzhaev Sukhrob Rashidovich -basic doctoral student in the direction of cardiology of the Bukhara State Medical Institute named after Abu Ali Ibn Sina, doctor of the cardiac resuscitation department of the Bukhara branch of RSHTEIM. Kakhаrov Ismatillo -

Master of the 3rd course of the Tashkent Medical Academy in the direction of cardiology.

Received 19.02.2021

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.