Научная статья на тему 'СРАВНИТЕЛЬНАЯ СТРУКТУРА СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫХ В НЕМЕЦКОМ И ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКАХ'

СРАВНИТЕЛЬНАЯ СТРУКТУРА СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫХ В НЕМЕЦКОМ И ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКАХ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
76
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТОРГОВЕЦ / ВОДИТЕЛЬ / КОЛХОЗНИК

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Каюмова Майрамой Абдурахимовна, Махмудова Сайёра Сафаровна

В этой статье речь идёт о стуруктуре существительных в немецком и в таджикиском языках. В обеих сравнительных языках наблюдается определённое и неопредеённая категория. В немецком языке имеются артикли, которые указывают определённость и неопределённость существительного (предмета), однако артикли в этих языках имеют разные свойства. Не зная падеж и способых его использование в немецком и таджикском языке обучение этих языков действительно сложна. В таджикском языке немецкие падежи определяются по средство предлогов, послелогов, окончаниями, союзами и членами предложениями. Согласно структуре падежей немецкого языка мы можем спригать существительное, определить его род, а также определить структуру и форму существительного с помощью вопросов

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COMPARATIVE STRUCTURE OF NOUN IN GERMAN AND TAJIK LANGUAGES

The structure of noun in German and Tajik languages is brought in the article. In both compared languages definite and indefinite category is observed. There are articles in german language which indicate the definition and indefinition of noun (subject) but articles in these languages have different properties. Without knowing the cases and ways its use in German and Tajik studying these languages is realy difficult. German cases are defined by means of prepositions, postpositions, endings and subordinate clauses in Tajik language. According to the structure of German cases we can conjugate noun to determine its gender and also determine the structure and form of noun by questions.

Текст научной работы на тему «СРАВНИТЕЛЬНАЯ СТРУКТУРА СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫХ В НЕМЕЦКОМ И ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКАХ»

словообразовании, посредством которого образованы целый ряд слов, обозначающие флору. В статье также рассматривается статистика слов, образованных с его помощью, и их омонимичность.

Ключевые слова: диалект, флора, суффикс, словообразование, омоморфема, имя существительное.

THE ROLE OF SUFFIX -AK IN THE FORMATION OF LEXICAL UNITS DENOTING FLORA

In the southern and south-eastern dialects of the Tajik language, various lexical thematic layers are used, one of which is the tokens denotingflora. It should be noted that in theformation of words denotingflora, suffixes play an important role, and in these dialects the suffix -ak is one of the active suffixes.

This article analyzes the derivational characteristics of the suffix -ak It is indicated that, along with the formbuilding function, it is also widely used in word-formation, by means of which a whole series of words representing flora areformed. The article also discusses the statistics ofwordsformed with its help and their homonymy.

Keywords:flora, suffix, homomorphism, wordformation, dialect, noun.

Сведения об авторе:

Юсупова Сурайё - аспирант Института языка, литература, востоковедения и писменного наследия Академии наук Республики Таджикистан, преподаватель кафедры таджикского языка Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни, E-mail: surayojon88@mail.ru Телефон: (+992) 901815108

About autor:

Yusupova Surayo - post-graduate student of the Institute language and leaterature by named A. Rudaki, teacher of the chair oftajik language, Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni, E-mail: surayojon88@mail.ru Телефон: (+992) 901815108

МУЪРИСАИ СОХТОРИ ИСМОИ ЗАБОНИ ОЛМОНЙ БО ЗАБОНИ ТОНИКИ

Цаюмова М.А. Махмудова С.С.

Донишго^и давлатии тиббии Тоцикистон ба номи Абуалй ибни Сино

Дар радифи рушди равобити мамлакатхо, ки роххои сохахои иктисод илму фарханг густариш меёбанд, робитаи Точикистони сохибистиклол низ дар ин чараён бо мамолики Чину Англия, Олмону Амрико ва Фаронса тахким ва густариш меёбад. Барои пиёда гардонидани ин накшаи стратеги моро лозим аст, ки забонхои пешкадами дунё, тимсоли англисй, олмонй, русй ва дигар забонхоро азхуд намоем. Зеро технологии муосир бо ин забонхо харф мезананд, он бо харфхои лотинй ба чахони Интернет дохил гардида, ахборот ва иттилооти мухимро ба мо дастрас мегардонад. Он фарде, ки аз дастранчи сохаи илму фарханги инсоният бархурдор шудан мехохад, сараввал бояд забони модарии худро хуб омузад ва такя бар он намуда забонхои хоричиро азхуд кунад. Мо забони хоричиро омухта, забони модарии худро ганитар мегардонем, бо хамдигар мукоиса мекунем ва ба сохтору низоми забонхо заминахои мусоид фарохам меоварем.

Дар забони муосири олмонй исм, сифат, феъл, ва кисман зарф дорои баъзе категорияхои грамматики мебошад. Алалхусус, исм категорияхои грамматикии шумора, муайяниву номуайянй ва падежро дорост [3, с.182].

Аслан дар забони точикй падеж вучуд надорад, аммо аъзохои чумла, аз хиссахои нутк, пешояндхову пасояндхо ва изофати "и" вазифаи падежро ичро мекунанд. Пешояндхо ва пасояндхо чун хиссаи номустакили нутк барои муайян кардани алокаи калимахо ва хамчун падеж дар чумла хизмат мекунанд. Пасояндхо низ монанди пешояндхо пайдоиши гуногун доранд ва муносибати онхо боиси гуногунии синтаксисй гардида, онро муайян мекунанд.

Пасояндхои забони точикй аз руи пайдоиш ба асливу номй чудо мешаванд. Бинобар таърихан аз байн рафтани системаи падежхо ва флексияи падежи дар забони адабии точик системаи пешояндхо инкишоф ёфта, дар забон микдори зиёди пешояндхо ба вучуд меояд, ки ба воситаи онхо муносибатхои нозуки гуногуни синтаксиси ифода меёбанд, ва дар натича ба инкишофи системаи пасояндхои забони точикй эхтиёч намемонад [6].

Тадкикоти типологй-мукоисавй дар айни замон яке аз сохахои тараккиёфтаистодаи илми забоншиносй буда, имкониятхои наверо на танхо дар доираи истифодаи амали лингвистика, балки дар коркарди масъалахои анъанави ва нави забоншиноси фарохам меорад.

Ахамияти таркиби лугавии забон дар он аст, ки хангоми калимасозй исмхои мураккаб боз хам равшантар намоён мешавад, чунон ки дар ин тарзи калимасозй худ исмхо бевосита иштирок менамоянд.

Дар чумлаи забони точикй исми сохта калима савдо+гар аст, ки аз реша+суффикс иборат аст. Аммо хангоми тарчума намудани ин чумла ба калимаи мураккаб мубаддал мешавад, ки аз ду реша

coxTa myga, aK^oa oMagaacr, (Verkauf+er), kh oh 6ap xuno(u KaiiuMau 3a6üHH to^hkh acr, ieKHH Ma3MyHäH oh^o MoHaHgu gopaHg.Cy(4>HKcu-(er) gap 3a6oHu o.omohh a3 (eti hcmh coxTa Meco3aHg, kh (Die Ableitungen Substantiv) oh Kac6y xyHappo u(oga MeKyHag: lehren-Lehrer, fahren-Fahrer, arbeitenArbeiter, bauen-Bauer. Mucoi: "Er ist Lehrer. Ban oMy3rop acr". "Ich bin Fahrer. MaH poHaHga xacraM"

flap hh ^yMna hcm hcmh coxTa 6yga, a3 pema+cy(4>uKc u6opar acr. flap 3a6oHH to^hkh oMy3+rop HH3 Kac6y Koppo u(oga MeKyHag pema+cy((uKc. Äorn (apKuar gap hh gy ^yMia a3 oh u6opar acr, kh gap ^yMiau 3a6oHu oimohh nem a3 homh coxra apruKn Hcru(oga MemaBag Ba gap 3a6oHu to^hkh 6omag apruKi u(oga HaMemaBag: "Ihr Mann war Fahrer„. "XaMcapu Ban poHaHga 6yg""Er fährt das Auto„ "Ban MomuH MepoHag" .

flap gy ^yMia homx,oh coxra hhhkoc e^raaHg: gap 3a6oHH o.omohh Fahr + er gap 3a6oHH to^hkh PoHaHga. Xap gyu oh^o 6o cy(4>uKc^oH ucMco3e, kh Kac6y xyHappo u(oga MeKyHag, oMagaacr. QapKuaru ohx,o gap oh acr, kh aKHyH gap ^yMiau 3a6oHu to^hkh 6a ^ou cy(4)HKcu hcmco3h эквнвaneнтн gurapu oh 6a cy(4)HKcu- aHga HBa3 MemaBag, kh hh cy(4>uKc HH3 Kac6y Koppo u(oga MeKyHag.

HaBtu ucMxopo gap nage»u reHuruB HaMyHa MeopeM: Singular Hcm^oh xoc: Peter, Dshalolov, Puschkin, myMopau raH^o gap Genitiv "von" MerupaHg, der Hut von Peter/Peters Hut-, 6a 3a6oHH to^hkh nyHHH u(oga Kapga MemaBag Kyioxu nerep. Hcmx,oh MatHH: Freundshaft- gycm a36acKu hcmh ^hhch 3aHoHa acr, gap reHuruB apruKiH der Merupag, atHe "die Kraft der Freund-schaft"-KyBBau gycrH. flap myMopau ^aMt 6omag, atHe Plural gap reHuruB -Die Bucher der Studenten-Kuro6xou goHum^yeH MemaBag. A3 hh py 6a xyioca oMagaH MyMKHH acr, kh u(ogau reHuruB gap 3a6oHH to^hkh 6a Bocurau u -H3o(ar (e u(ogau "a3oHu", kh coxu6uarpo Me(a^MoHag) ratMUH Merapgag.

Ma(^yM Ba Hcru()oga6apuH nage» gap 3a6oHu o^mohh cepMatHo Me6omag, aMMo ^ap aK nage» MatHou acocuu xygpo gopag. Xap aK nage» gap ^yMna Ba3u(au at3ou ^yMiapo u(oga MeKyHag. Ammo gap MyBo^HKaiH Ma(yMH acocuu oh (yHKcuau acocuu oh 6a ^uco6 MepaBag. nage»u Nominativ aKe a3 maKjxpu acocuu hcm 6a myMop MepaBag. Ba ranp a3 maKnu acocu nage»u Nominativ MeraBoHag gap HaKmu x,aM^yH khcmh xa6apu homh 6omag, Mucoi: "Wir sind Sowjetburger""Mo maxpBaHgoHH fflypaBH Me6omeM" XaMnyH MyaHaHKyHaHgau npeguKaruBu,."Er ging an die Front als Major". "Y 6a naHr ^aM^yH Manop MepaBag" XaM^yH мyнooн6aт, Genossen! Burger! Pa(uKoH, fflaxpBaHgoH". flap nyMJia^ou HoM6apmyga,"Stille, Dunkelheit, Keine Seele weit und breit". MatHou acocuu nage»u Genetiv u(ogae6uu MatHou Bacetu KaiiuMa Me6omag.

Myнooн6aтн coxh6h, kh HH3epo gap uxruep gopag."Die Bucher, dieses Studenten, die Wohnung meiner Schwester, die Kinder dieser Frau, der Herr des Hundes", MyHocu6arH э^oдкop 6a MaBogu э^ogmyga. "Puschkins Werke, die Erfindung des Gelehrten", khcmh MyHocuöaixo gap aK Ma(yM "Der Anfang des Buches, der Dach der Hauser, die Blatter, des Baumes, die Bucher meiner Schuler, eine meiner Bekannten". MyHocu6arH gy Ma^yM gap MaKoH Ba 3aMoH" Die Neubauten der Union, die Pflanzenweit der Sudens, die Tiere des Waldes, die Post dieser Woche, die Arbeit eines Jahres", nage»u Genitiv MeraBoHag Ma(yMH cu((aru MyanaHKyHaHgapo (axMoHag."Ein Mann hohes Mutes, der Mut eines Helden, die Leute guten Willens, ein Augenblick der Unschlussichkeit, das Gefuhl der Freude". MyaHaHKyHaHga gap nage»u Genitiv 6a ^ou nemoaHgu rapKu6H HBa3 MemaBag. "Die Werke von Puschkin, ein Mann von hohen Mut, der Anfang vom Buch, die besten von meinen Schulern, die Blautter vom Baum" .

3a6oHH to^hkh 6a rypy^u 3a6oHx,ou aHaiiuruKH goxui myga, Kareropuau rpaMMaruKuu ^uhc Ba nage» Hagopag, xucca^ou homhh Hyr; maKnxpu (leKruBH HagopaHg, po6urau oh^o 6o epuu nemoaHgy nacoaHgxo, 6aHgaKu u3o^H Ba aioKau x,aMpoxH 6a aMai Meoag. BuHo6ap hh gap тaoнu^oтн ^uccax,ou HyrKu 3a6oHu to^hkh 6a ^uco6 rupu^raHu MatHou KaiiuMa, xyoyoнaтx,oн Mop^oiorH, ycyiiy Koia6^ou KajJUMaco3H Ba MyHocu6arH KaiiuMax,o, rap3^ou aio;a Ba Ba3u4>au cuHraKcHcuu oh 3apyparu Maxcyc nango MeKyHag [6].

AioMarx,oH Mop^oioruu $eti 6aco paBmaHaHg. Tap3u oMexrau racHu^r, uMKoHuar Megu^ag, kh xucca^ou homhh HyrK, nem a3 x,aMa ucMy cu^ar (HHHyHHH 3ap^), a3 ^aM ^ap; Ba MaBKeu KaiiuMax,oH cepMatHo MyanaH Kapga maBag. fflyMopaBy ^oHumuH^o, nemoaHgy nacoaHgy naHBaHgaK^o x,aM^yH xuccau Maxcycu Hyr; 6a xuco6 rapH^rra. MemaBaHg. Boag ry^r, kh MatHo Ba Ba3H(^aH nemoaHgxo Ba naHBaHgaKxpu aciH aHu; 6omag x,aM, xygygu nemoaHgxou u3o(H, nemoaHgxou тapкн6нн homh Ba naHBaHgaKxpu rapKu6H ycryBop Hecr. HyHKu 6a hh Ba3u(a 6o naHBaHgaKy nemoaHgxou aciH rox,o 6eBocura hcm^o ucru^oga MemaBaHg. Хyoyoнaтx,oн

MatHoH Ba cuHraKcucuH KaiiuMa^o uMKoHuar Megux,aHg, kh Hugo Ba xuccana^o 6a rypy^^ou Maxcyc ^ygo Kapga maBaHg. MymKHirapuH Mactaiau тaoнн()oтн ^uccax,oH HyrKu 3a6oHu to^hkh cycr HHKumo( e(raHH Kareropuax,ou (apKKyHaHgau rpaMMaruKuu 6aHHH ucMy cu(ar, a3 aK rapa(, cu((ary 3ap( Me6omag. Hh x,oguca 6a 6apx;aM xypgaHu (neKcuax,ou homh Bo6acra Me6omag, kh gap 3a6oH^ou KaguMa xeie 3ueg 6ygaaHg.

MymKH^HH gurapH TacHH(oiH rpaMMaiHKHH KaiHMaxo a3 oh u6opar acr, kh 6at3e KaiHMaxoH 3aÖ0HH to^hkh a3 HHxaiH ceMaHTHKa, atHe KymogaHH MatHou KaiHMa xycycHaiH ryHoryHpaHrH gopaHg: ohxo xaM npegMeT Ba xaM aioMaiH aMaipo Me(axMoHaHg. flap 3a6oHH oimohh 6omag xaKHKaraH xaM hcmxoh a6crpaKr, xaM hcmxoh MoggH Ba xairo hcmxoh xoc 60 ^aMtco3H oMaga MeiaBoHaHg.

nemoaHgxoH 3a6oHH to^hkh a3 HyKTau Ha3apu naßgoumamoH 6a gy rypyx TaKCHM MemaBaHg. Ba rypyxH aBBaa nemoaHgxoH acnH goxui MemaBaHg kh naHgoumH ohxo 6a gaBpau KagHMH HHKHmo(H 3a6oHaMoH TaaiyK gopaHg. Ba rypyxH gyroM nemoaHgxou homh TaaiyK gopaHg, kh 6agrap 6a By^yg oMagaaHg, gap MapxuaaH MueHau TapaKKHeTH 3a6oH TaKoMyi e(raaaHg Ba gap aeHH xoi Bacet naxp mygaaaHg, kh ohxo Ba3H(au nage»po H^po MeKyHaHg. nemoaHgy nacoaHgxo, HyHoH kh 3a6oHmuHocuu xo3upa TacguK MeHaMoag, gap H6iugo a3 KaiHMaxoH MycraKHiMatHo 6a By^yg oMagaaHg,KH 6o Mypypu 3aMoH 6a rypyxu KaiHMaxoH epuguxaHga goxui MemaBaHg. K^cMe a3 ohxo moxhth leKcHKHH xygpo ryM Kapga HCToga, xaMHyH KaiHMaxoH epuguxaHga TaHxo 6apou aioKaMaHguu KaiHMaxo uciH^oga MemaBaHg. Khcmh gurapamoH 6omag 6apou MatHou lyraBHH xygpo HHrox gomTaH gap aHHH 3aMoH xaMHyH KaiHMaxoH epuguxaHga gap HcieMoiaHg. Boag KaHg Kapg, kh nemoaHgxou aciHH 3a6oHH to^hkh gap HapaeHH TapaKKHeTH gypy gapo3H xyg -a3 gaBpaxou KaguM to 3aMoHH mo MatHoxou acocuu xygpo Max(y3 gomraaHg.

nemoaHg Ba nacoaHgxo gap ^yMia Ba u6opa MyHocH6arxoH Macoxam 3aMoHHH o6teKiH ca6a6, MaKcag, Bocma, Tapu aMai Ba raHpapo H(oga MeHaMoaHg. nemoaHgy nacoaHgo 6apou po6ma.H at3oxou ^yMia, HHHyHHH 6apou aHHK HaMygaHH Ba3u(axou CHHiaKCHCHH (eti Ba xucca^ou homhh HyrK xH3MaT MeKyHag

nemoaHgu a3 6apou hh ? 6apou kh? a3 6axpu hh? a3 6axpu kh? 6a TapuKH hh? a3 ohh kh? KagoM? xuccau HyrK (cH(ar) gap MatHo Ba Ba3H(au acocuu xyg 6apou H(ogae6uH nage» Genitiv Meoag, MaBKeu 6apoMag capnamMau aMaipo HHmoH goga, nygomaBH, gypmaBHpo Me(axMoHag.

nemoaHgu a3 6apou H(oga KapgaHH coxh6hst 6a Kop 6ypga MemaBag, Hh khto6 a3 mo? HHam a3 myMo."^K MaKTy6 a3 Mogap, gurapam a3 3e6ß, MaKiy6u ceroM, kh Ca(ap gep 6o3 MyHra3HpH oh 6yg" "fflyMo a3 KagoM maxp oMageg", "Aus welchem Land kommen Sie" "A3 Tapa^u kh hh gatBarHoMapo gape^T Kapgeg" .'Von wem hast du diese schone Einladung bekommen', "flap xaKHKar xaM hh MapgHKopoH öa paMau ryc^aHgoH MoHaHgu gomraHg" flap TamKuau u6opaxou ^etou nemoaHgu "6a" ^taton acr. H6opaxo 6o hh nemoaHg Bo6acra 6a MatHHH oyraBH, Hy3txo, MyHocu6arx,oH ryHoryHH cuHraKcucupo H(§oga MeKyHag. Ba cu^taTH Hy3ty To6et Kareropuau ryHoryHH Mop^onorHH KaaHMaxo (6emiap ucMy KaaHMaxou ucMmyga Ba ^oHumHHxou npegMeiu) HcTH(oga MemaBaHg.

"nac a3 gy gaKHKa CaaHM gyprap a3 ocue 6a aK gapaxT 6acra myg".

"fflyMo 6a gycraioH gap py3H 3ogpy3 hh ryx(a Kapgeg""Was shenken sie ihren Freunden zum Geburstag'"TOyMo 6a caBonu MaH ^aBo6 guxeg!-"Antworten sie auf meine Frage". flap u6opaxou (etau 6o nemoaHgu "6a" MyHocH6arH o6teKTH 6o To6umu MatHou MyHocu6aT cepHcreMon acr."MeTaBoHaM MaH 6a myMo epH pacoHaM?" "Kann ich Ihnen helfen? "MaH 6a Kace xaKHKarpo HaMeryaM"-"ich werde niemandem die Wahrheit sagen". ^k rypyx u6opaxou (etaH 6a nemoaHgu 6a, kh Hy3tu To6eamoH a3 hcmh homh y3BH hhcoh u6opaT acr, To6umu MatHou MaKoHy o6teKipo aK^,oa H(oga MeKyHag, MHcon, nuegaroH 6omaHg ^oMaamoHpo HopKag Kapga 6a nymiamoH napro(TaHg. ^k rypyx 6o nemoaHgxou "6a" MyHocH6aTH o6teKTHBupo Me(axMoHaHg, kh aManamoH 6a (ougau Kace e HH3e paBoHa mygaacr. ^Ke a3 MatHoxou nemoaHgu "6a" gap goxuaaH u6opa Ba ^yMna HHmoH gogaHH MyHocH6aiH 3aMoHH Me6omag. nemoaHgu 6a gap HyMna Ba u6opa xaMHyH chhohhmh gurap nemoaHgxo MaxcycaH nemoaHgu gap MyHocH6aTH 3aMoHHpo HumoH goga MeiaBoHag. flap Tatpuxu 3a6oHH aga6uu to^hk cepMatHou Ba ryHoryHBa3u(arHH nemoaHgxo, me a3 ca6a6xou acocuu ^oHHBa3KyHHH ohxo 6a myMop MepaBag. flap 3a6oHH aga6uH xo3upau tohhk gynop mygaHH hh Tap3H u(oga gaBoMH 6eBocmaH aHtaHau 3a6oHH aga6HeiH KnaccuKH Ba ry(ryry Me6omag. nemoaHgu acauu "gap" a3 nemoaHgxou cepucieMoji Ba cepMatHo 6yga, gap aioKaMaHg KapgaHH ^y3txou u6opa xeie (atoi acr [6]. H6opaxou 6o nemoaHgu gap Bo6acra 6a MatHou nyraBHH ^y3txo MyHocu6aTxou ryHoryHH cuHraKcucupo H(oga MeKyHaHg."flap ffiBercapua 6a 3a6oHH ojimohh Ba HrajiaHH ran Me3aHaHg"-"In der Schweiz spricht man deutsch und italienisch" "flap ojimoh 6ucep mapo6 MeHymaHg"-"In Deutshland trinkt man viel Bier". Hh ga(tau aBBaiHH 6yg, kh Kac Muprocy(po gap KyHaBy gap 6enopr(ei Me6uHag. Hcmxoh homhh TonoHHMxo HH3 6o nemoaHgu gap Hy3tH To6et myga MeoaHg Ba MatHou MaKoHpo xeie aHHK HHmoH MegHxaHg.HcMxoH MacoxaH ^oh Ba Tapa( xaMema 6a эзoxmaвaнga yHcypu 3apypu u6opaT Me6omaHg."flHpy3 gap max,p 6opoHH caxT 6opug", "Gester in der Stadt es regnet" "MogapaM iu6ocxopo gap ^boh aHgoxi""Meine Mutter legt sahen in den Shrahk". gap KyHo? caBoiu nage»H Dativ .

Bo epHH nemoaHgu gap MyHocH6aTH 3aMoHH HH3 u(oga MemaBag kh gaBpau HciH(ogaH oh xeie Bacet acr. Hcmxoh HeHaKH Boxugu BaKT gap H(ogaH Boxugu 3aMoHH 6o nemoaHgu gap cepHcretMoiaHg." Ha^MugguH YMapu Ka3BHHH gap acpu XIII 3HHgarH Kapgaacr"."flap Oimoh 6Hcep MaFo3axo a3 coaTH 8 to coaiH 20 KymogaaHg" "In Deutshland sind viele Geschafte von 8 bis 20 Uhr geoffnet"" floHHmroxu rere gap OpaHK(ypiH ia6u MaHH coih 1914 Kymoga myg" "Die Johann

Wolfgang Geothe-Universitat in Frankfurt am Main wurde 1914 eroffnet"io пешоянди дар барои ифодаи муносибатдои замони исмдои амалу чараён ва ё бо мафдуми чараён алокаманд низ васеъ истифода мешаванд.Дар чунин иборадо ва пешоянд на исм ва на феъл берун аз ибора ба сари худ маънои замон надорад. Бинобар ин барои ифодаи ин муносибат маънии тамоми калимадои ибора адамияти калон дорад."Хдмсояи мо дар ошхона хурок мепазад"

"Unsere Nachbarin kocht in der Kuche" "Шумо дар китобхона дастед"

"Seid Ihr in der Bibliotek?"

Бо пешоянди дар исмдои ифодакунандаи мафдуми хурок низ ба тарики хеле кам истифода мешавад. Исмдои вобаста ба додисаи табиат дар ифодаи муносибати замони бо пешоянди "дар" истеъмоли зиёд доранд ва бо баъзе хусусиятдои худ дар нишон додани маънои замон фарк мекунанд. Бо ин исмдо бештар феълдои амалу даракат меоянд. Ибора дар баробари маънои замон вобаста ба маънои дугавии феъл ва мазмуни тамоми чумла тобиши маънои долату вазъият, сабаб ва макон низ дошта метавонад. "У дар торикй додаратро бароварда ба дасти ту медидад".

"Дар чумла маънои замони ибора бо эзоддиданда возедтар мешавад". Пешоянддои номи дар системаи пешоянддо дорои вазифадои махсусанд. Ондо ки аслан калимадои мустащлмаъно мебошанд,ба воситаи маънои лугавии худ муносибати синтаксисии байни аъзодои чумларо аниктар ва пурратар менамояд. Пешоянддои номи ба мисоли калимадои мустакилмаъно ба чузъ коида, дамаи хусусиятдое ки ба исм хосанд,нигод медоранд. Чунончи ондо суффиксдои номи, бандакчонишиндо баъзе диссадои грамматикиро ба худ кабул мекунанд.

Таркибдои дар гузашта, дар оянда, дар кадим, дар асл ихтисори таркибдои дар замони гузашта, дар замони (давраи) оянда, дар замони кадим мебошанд."Ман имруз дар хона будам, барои ин ки худамро бад дис мeкардам"-"Ich bleibe heute zu Hause, denn ich fuhle mich schleht" " Дар хуроки нисфирузй ман хуришдо истеъмол кардам"-"In der Mittagspeause habe iсh Salate gegessen".

Артиклдои як ва -е низ бо исмдои ченаки водиди вакт омада, ба тамоми ибора маънии номуайяни медиданд ва ба ин мазмун дар мавриддои чудогона муродифи якдигар шуда метавонанд. Вале дар баробари ин ондо аз руи доираи истеъмол ва баъзе тобишдои маъной дар иборадои феълии замонй бо пешоянди "дар" исмдои ченаки водиди вакт тафовути муайяне доранд. Масалан, артикли як бо исмдои ченаки водиди вакт дар сурате маънои номуайяни медидад, ки исмдои зикршуда эзоддидандае дошта бошанд [6, c.271]. Дар чунин маврид ибора замони номуайянии амалеро, ки дар ягон ладзаи амал ва ё дар замони амали дигар ба вучуд омадааст, нишон медидад. "Дар рузи истиродат ба кор рафтан мумкин нест" "Am Sonntag muss man n^ht zur Arbeit gehen" "Дар вактдои холй ман волейбол бозй мекунам'"^ meiner Freizeit spiele ich Volleyball" -"Кудакони ходарам дар куча бозй мекунанд" "Die Kinder meiner Schwester spielen auf der Strasse".

Артиклдои номуайянй - unbestimmte Artikel

Singular - шакли тандо

Kasus - Maskulinum Neutrum Femininum Plural-шакли чамъи номуайянй надорад.

N Der-Ein das-Ein die- Eine

om.

G Des-Eines des -Eines der-Einer

en.

D Dem-Einem dem-Einem der-Einer

at.

kk. A Den-Einen das -Ein die -Eine

ApmKoxpH MyanaHH -bestimmte Artikel

Maskulinum Neutrum Femininu Plural

Nom der das die die

Gen. Des des der Der

DAt. dem dem der den

Akk. den Das Die die

A3 pyu ^agpanH TacBupKapga, mo MeraBOHeM apmKixpH gypycipo gap coxTaHH ^yMna^ou 3aÖ0HH O.OMOHH HHiHxoö HaMoeM. MacanaH: hhthxo6 Hogypycr/ Mein Kind kommt bald aus Schule-4>ap3aHlH MaH Meoag, gap hh ^yMia Tap^yMaam xaTOH ipaMMamKH nango MeKyHag. 3epo kh apiHKjiH MyanaHH HHTHxoö HecT. flap 3a6oHH ojimohh 3 HaMygu Tacpu^M hcm MaB^yg acT.

1.Tacpu^u yaeü

2.Tacpu$u 3au$>.

3. Tacpu^u 3aHOHa.

Ба тасрифи кавй дамаи исмдои чинси миёна ва як гуруд исмдои чинси мардона дохил мешавад. Мисол:

Nom Das Buch-Китоб

Gen. Des Buches -аз они китоб. Ифодаи Генитив чунин тасвир карда мешавад: Вараки китоб -яъне дар забони точикй и-и изофй ба чои des омадааст. Варак аз они чй-азони китоб.

Dat. Dem Buch - Ба китоб

Akk. Das Buch-Китобро.

Ба тасрифи заифи исм щмаи исмдои цинси мардона дохил мешавад.

Nom. Der Mensch-одам

Gen. Des Menschen - аз они одам, мошини одам, борхалтаи одам

Dat. Dem Mensch - ба одам

Akk. Den Mensch - одам

Ба гурущ 3-юм тасрифи занонаи исм уамаи исмдои цинси занона дохил мешаванд.

Nom. Die Blume -гул

Gen Der Blume - аз они гул, масалан барги гул, барг азони чй, азони гул

Dat. Der Blume -ба гул

Akk Die Blume-гул.

Хдминро бояд кайд намуд, ки дар забони олмонй артикл ба чинси занона, мардона ва миёна чудо мешавад. Мисол: Maskulinum - чинси мардона: "DerVater - падар, DerSohn - писар (фарзанд), De^en^h - одам, Der Stuhl - миз, ^ПксИ-курсй". Femininum- чинси занона: "Die Mutter - модар, Die Blume - гул, Die To^ter - духтар (фарзанд), Die Feder - пар". Neutrum- чинси миёна: "Das Buoh -кигоб,Das Bild- расм, Das Kind - кудак, Das Tudi-руймол".

Дар забони олмонй падеж вучуд дорад, вале дар забони точикй он дида намешавад. Дар забони олмонй падеж накши асосиро бозида, барои муайян кардани артикл дар чумла ва чумларо дуруст ифода кардан хизмати асоси мерасонад.

Дар дар ду забони мукоисашаванда категорияи муайянй ва номуайянй мушодида карда мешавад. Дар забони олмонй артиклдо мавчуданд, ки муайян ё номуайян будани исмро (предметро) нишон медиданд, аммо артиклдо дар дар ду забон каме гуногунанд.

Бе донистани падеж ва тарзу усули сохтан ва истифода намудани он дар забони олмонию точикй дар дакикат, омузиши ин забондо басо мушкил мешавад.

Дар забони точикй падеждои забони олмонй ба воситаи пешоянду пасоянд, изофату пайвандакдо ва аъзодои чумла ифода мегарданд.

Аз руи сохтори падеждо мо дар забони олмонй исмдоро тасриф намуда, чинсияти ондоро муайян карда, дар чумла сохт ва шакли исмро аз руи падеж ба воситаи саволдо метавонем муайян кунем.

АДАБИЁТ

1. Абдуллоева М. Н. Категория числа в таджикском и русском языках (именные части речи). / М.Н. Абдулова //

Автореф. канд. дис. Душанбе. 1971. - 248 с.

2. Абрамов Б. А. Теоретическая грамматика немецкого языка. Сопоста-вительная типология немецкого и русского

языков. / БА. Абрамов -Москва. Владос, 2001. с.241 .

3. Абрамов Б. А. Типология элементарного предложения в современном немецком языке: Учеб. поосбие по курсу

теоретической грамматики немецкого языка. / БА. Абрамов - М.: МГПИИЯ им М.Тореза, 1972. с. 182.

4. Адмони В.Г. Введение в синтаксис современного немецкого языка. / В.Г. Адмони -М., 1955. - 392 с.

5. 5.С. Айнй. Оид ба вазъияти забоншиносии точик. / С. Айнй // - Шарки сурх, 1952, №6, с. 318.

6. Арзуманов С.Д. и Джалилов О. Забони точикй. Учебник таджикского языка для высших учебных заведений. /

С.Д. Арзуманов, О. Джалилов - Душанбе, 1969. - 271 с.

СРАВНИТЕЛЬНАЯ СТРУКТУРА СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫХ В НЕМЕЦКОМ И ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКАХ

В этой статье речь идёт о стуруктуре существительных в немецком и в таджикиском языках. В обеих сравнительных языках наблюдается определённое и неопредеённая категория. В немецком языке имеются артикли, которые указывают определённость и неопределённость существительного (предмета), однако артикли в этих языках имеют разные свойства.

Не зная падеж и способых его использование в немецком и таджикском языке обучение этих языков действительно сложна.

В таджикском языке немецкие падежи определяются по средство предлогов, послелогов, окончаниями, союзами и членами предложениями. Согласно структуре падежей немецкого языка мы

можем спригать существительное, определить его род, а также определить структуру и форму существительного с помощью вопросов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ключевыге слова: торговец, водитель, колхозник

COMPARATIVE STRUCTURE OF NOUN IN GERMAN AND TAJIK LANGUAGES

The structure of noun in German and Tajik languages is brought in the article. In both compared languages definite and indefinite category is observed. There are articles in german language which indicate the definition and indefirdtion of noun (subject) but articles in these languages have differentproperties.

Without knowing the cases and ways its use in German and Tajik studying these languages is realy difficult. German cases are defined by means of prepositions, postpositions, endings and subordinate clauses in Tajik language. According to the structure of German cases we can conjugate noun to determine its gender and also determine the structure and form of noun by questions. Key words: salesman, driver, collective farmer

Сведение об авторах:

Каюмова Майрамой Абдурахимовна, старшый преподователь кафедры иностранных языков и латинского Таджикского государственного медицинского университета имени АбуалйибниСино, E.mail:kmairamoy@mail.ru, тел.: (+992) 939211350. Махмудова Сайёра Сафаровна, преподователь кафедры иностранных языков и латинского Таджикского государственного медицинского университета имени Абуалйибни Сино, тел: (+992) 988-53-25-03 About the authors:

Koyumova Mairamoy AbduraKhimovna, senior teacher of the Department of foreign and Latin languages of Tajik State Medical University, namedafter А^сстт. E.mail: kmairamoy@mail.ru, tel.: (+992) 939211350.

Mahmudova Sayora Safarovna, teacher of the Department of foreign and Latin languages of Tajik State Medical University, namedafter А^сстт, tel: (+992) 988-53-25-03

ВОЖАХ,ОИ ЗАБОН ВА СУХАН ДАР БАЁНИ МАЬНЩОИ ГАЙРИВО^ЕЙ

Сулаймон А.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Вожасозй дар забони адабиёти классикй, бахусус дар забони форсй-точикии асрхои нуху дах, бо рохи иттисол бахшидани решахо бо хам ё ба василаи коргирй аз пешвандхо ва сохтмони калимаи нав махдуд нест.Ба мафхуми густардаи калом, калимасозй дар ин мархала бо бахшидан ё гирифтани мазмуни тоза беш алокаманд аст, яъне бор бастани маънии гайривокей ба вожа, ки дархури хостгохи завки хунарист.Ва аз ачзои сухан исму сифату феъл ба адои чунин маъонй бештар моиланд. Инак, чанд шохид хохем овард, ки бе тафсир хам мазмун ба ахли назар рушан хохад шуд: марди сухан:

Марди суханро аз у навохтану бир (р), Марди адабро аз у вазифаи девон [1,46].

забон чарбгуй:

Чу кофур мую чу гулбарг руй, Дил озармцую забон чарбгуй [2-8,185].

забон рондан:

Чу бар па^лавонй забон ронданд,

%аме ганци Диж^ухташ хонданд [2-1,106].

забон баркушодан:

Яке пеши Сом омади з-он ду мард, Забон баркушоди ба гуфтори сард [2-5,231 ].

забон биёростан:

Бузург он касе, к-у ба гуфтори рост, Забонро биёросту кажжи нахост [2-8,37].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.