Научная статья на тему 'Сравнительная оценка влияния генно-модифицированной сои на иммунную систему лабораторных животных'

Сравнительная оценка влияния генно-модифицированной сои на иммунную систему лабораторных животных Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
81
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
генно-модифицированная соя / иммунная система / лабораторные животные / уровень глубины иммунодефицита. / genetically modified shadow / immune system / laboratory animals / immunodeficiency depth level.

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Алланазар Алланазаров, Хафиза Нуралиева

Цель исследования сравнить и оценить влияние ГМ-сои на ключевые показатели иммунной системы лабораторных животных на основе экспериментальных исследований. Было обнаружено, что у лабораторных животных, которые потребляли и не употребляли ГМ-сою, 77,8% параметров их иммунной системы имели существенные изменения, которые были разнонаправленными и определяли степень воздействия на иммунную систему. Полученные данные показали, что в иммунной системе имеется напряжение, значимых изменений в иммунной системе белых крыс без ГМ, потреблявших и не употреблявших сою без ГМ, не наблюдалось. В эксперименте иммунокомпетентными клетками с четко наблюдаемым эффектом GM-shadow с использованием метода оценки уровня глубины иммунодефицита были обнаружены: SD3 + -клетки (1,0: 0,96: 0,88); SD8 + -клетки (1.0: 1.12: 1.69); SD16 + -клетки (1,0: 0,91: 0,68); SD95 + -клетки (1,0: 0,95: 0,58); NFF (1,0: 0,91: 0,70). Было показано, что изменения этих параметров позволяют идентифицировать и оценивать степень иммунологического дисбаланса и глубину иммунодефицита, что указывает на недостаточность иммунной системы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по фундаментальной медицине , автор научной работы — Алланазар Алланазаров, Хафиза Нуралиева

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A comparative evaluation of the effect of gene-modified shadow on the immune system of laboratory animals

The aim of the study was to compare and evaluate the effect of GM-shadow on key indicators of the immune system of laboratory animals on the basis of experimental studies. It was found that laboratory animals that consumed and did not consume GM-soy had significant changes in 77.8% of their immune system parameters, which were in different directions and determined the degree of impact on the immune system. The obtained data showed that there was a strain in the immune system. No significant changes in the immune system of white non-GM rats who consumed and did not consume soy without GM were observed. In the experiment, immunocompetent cells with clearly observed GM-shadow effect using the method of assessing the level of immunodeficiency depth were found to be: SD3 + -cells (1.0: 0.96: 0.88); SD8 + -cells (1.0: 1.12: 1.69); SD16 + -cells (1.0: 0.91: 0.68); SD95 + -cells (1.0: 0.95: 0.58); NFF (1.0: 0.91: 0.70). Changes in these parameters have been shown to allow the identification and assessment of the degree of immunological imbalance and immunodeficiency depth, indicating a deficiency in the immune system.

Текст научной работы на тему «Сравнительная оценка влияния генно-модифицированной сои на иммунную систему лабораторных животных»

Жамият ва инновациялар -

Общество и инновации -

Society and innovations

Journal home page:

https: //inscience.uz/index.php/socinov/index

Science

through time and space

A comparative evaluation of the effect of gene-modified shadow

on the immune system of laboratory animals

Allanazar ALLANAZAROV!

Khafiza NURALIEVA2

Urgench branch of Tashkent Medical Academy

Tashkent pharmaceutical institute

ARTICLE INFO

Article history:

Received February 2021

Received in revised form

20 February 2021

Accepted 15 March 2021

Available online

15 April 2021

Keywords:

genetically modified

shadow,

immune system,

laboratory animals,

immunodeficiency

depth level.

ABSTRACT

The aim of the study was to compare and evaluate the effect

of GM-shadow on key indicators of the immune system of

laboratory animals on the basis of experimental studies. It was

found that laboratory animals that consumed and did not

consume GM-soy had significant changes in 77.8% of their

immune system parameters, which were in different directions

and determined the degree ofimpact on the immune system. The

obtained data showed that there was a strain in the immune

system. No significant changes in the immune system of white

non-GM rats who consumed and did not consume soy without

GM were observed. In the experiment, immunocompetent cells

with clearly observed GM-shadow effect using the method of

assessing the level of immunodeficiency depth were found to be:

SD3 + -cells (1.0: 0.96: 0.88); SD8 + -cells (1.0: 1.12: 1.69);

SD16 + -cells (1.0: 0.91: 0.68); SD95 + -cells (1.0: 0.95: 0.58);

NFF (1.0: 0.91: 0.70). Changes in these parameters have been

shown to allow the identification and assessment of the degree

of immunological imbalance and immunodeficiency depth,

indicating a deficiency in the immune system.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International

(CC BY 4.0) license (https: //creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

1 Urgench branch of Tashkent Medical Academy, Urgench, Uzbekistan

2 Tashkent pharmaceutical institute, Tashkent, Uzbekistan

E-mail: adoktor-a-a@mail.ru.

through time and space

о

Ш Science Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - 50с1еу ап4 шпоуаНоп$

Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

Ген-модификацияланган соянинг лаборатория хайвонлари

иммун тизими курсаткичларига таъсирини киёсий бахолаш

АННОТАЦИЯ

Калит сузлар: Тадкикот максади тажрибавий тадкикотлар асосида

ген-модификацияланган лаборатория хайвонлари иммун ТИЗИМ асосий

соя,

иммун тизими,

лаборатория хайвонлари,

иммунодефицит

чукурлилик даражаси.

курсаткичларига ГМ-соя таъсирини киёсий уУрганиш Ba

бахолаш булди. Аникланишича, ГМ-соя истеъмол килган ва

истеъмол килмаган лаборатория хайвонлари иммун тизим

курсаткичларининг 77,3% waa ишонарли узгаришлар

аникланди, улар турли йуналишларда булиб, иммун тизимга

таъсир даржасини белгилаб берди. Олинган курсаткичлар

иммун тизимида зурикиш борлигини курсатди. ГМ-сиз соя

истеъмол килган ва килмаган ок зотсиз каламушлар иммун

тизими курсаткичларида Ффарк килувчи уУзгаришлар

кузатилмади. ‘Тажрибада иммунодефицит чукурлилик

даражасини бахолаш усули ёрдамида ГМ-соя таъсири яккол

кузатилган иммунокомпетент хужайралар куйидагилар

эканлиги аникланди: СДЗ+-хужайралар (1,0:0,96:0,88);

СДВ--хужайралар (1,0:1,12:1,69); СД16+-хужайралар

(1,0:0,91:0,68); СД95+-хужайралар (1,0:0,95:0,58); Hdd

(1,0:0,91:0,70). Ушбу параметрлардаги Узгаришлар иммун

тизимидаги дефицитни курсатиб берувчи иммунологик

дисбаланс ва иммунодефицит чукурлилик даражасини

аниклаш ва бахолаш имконини бериши исботланди.

Сравнительная оценка влияния генно-модифицированной

сои на иммунную систему лабораторных ЖИВОТНЫХ

Ключевые слова:

генно-модифицированная

соя,

иммунная система,

лабораторные животные,

уровень глубины

иммунодефицита.

АННОТАЦИЯ

Цель исследования - сравнить и оценить влияние ГМ-сои на

ключевые показатели иммунной системы лабораторных

животных на основе экспериментальных исследований. Было

обнаружено, что у лабораторных животных, которые

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

потребляли и не употребляли ГМ-сою, 77,8% параметров их

иммунной системы имели существенные изменения, которые

были разнонаправленными и определяли степень воздействия

на иммунную систему. Полученные данные показали, что в

иммунной системе имеется напряжение, значимых изменений

в иммунной системе белых крыс без ГМ, потреблявших и не

употреблявших сою без ГМ, не наблюдалось. В эксперименте

иммунокомпетентными клетками с четко наблюдаемым

эффектом СМ-5Вадому с использованием метода оценки уровня

глубины иммунодефицита были обнаружены: 503 + -клетки

(1,0: 0,96: 0,88); $08 + -клетки (1.0: 1.12: 1.69); $016 + -клетки

(1,0: 0,91: 0,68); $095 + -клетки (1,0: 0,95: 0,58); МЕЕ (1,0: 0,91:

0,70). Было показано, что изменения этих параметров

позволяют идентифицировать и оценивать степень

иммунологического дисбаланса и глубину иммунодефицита,

что указывает на недостаточность иммунной системы.

414

т о

a) Science Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еу апа тпоуаНопз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

Маълумки, ГМО табиатда мавжуд булмаган ген инженерияси усули ёрдамида

олинган янги таркибли генотипик махсулотлардир. Генетик Узгаришлар илмий ва

хужалик максадларида амалга оширилади ва максадли равишда организм

генотипини узгартиради, табиий мутацион жараёнда эса бу тасодифан вужудга

келади [9, 10, 11, 13].

Хозирги вактда агробиотехнологияларни куллаш устидан мониторинг

буйича Америка XasIKapo xu3MaTH (International Service for the Acquisition of Agri-

biotech Applications - ISAAA) маълумотларига кура, 2015 йил ноябр ойи холатига

кура, барча ГМ-махсулотларнинг 40,3% и АКШда жойлашган. Улардан кейин

Бразилия (23,3%) ва Аргентина (13,4%) туради. Хиндистон ва Канадада 6,5% шунга

ухшаш худудлар эгалланган. Кейинги уринларда Хитой ва Парагвай 2,1% курсаткич

билан туради [12].

Бугунги кунда соя, пахта, маккажухори, рапс биотехнологик экинлар асосий

глобал истикболни таъминламокда. Кейинги уринларда бутдой, шоли, беда, папая,

ковок, картошка, помидор, канд лавлаги, кулупнай туради. [5ААА маълумотларига

кура, 2014 йилда дунёда экиладиган 11 млн. гектар майдоннинг 82% ида ГМ-соя

экилган, пахтанинг 68% и, маккажухорининг 30% и, рапснинг 25% и ГМ булган

[9, 12, 14].

Маданий coa (Glycine Mach) Шаркий Осиёдан, шимолий Хитойдан келиб

чиккан куп йиллик Усимликбулиб, Шаркий Осиё халклари учун озик-овкат

оксилларининг манбаи булиб келган. Курук соя уруглари уртача 40% протеин ва

20% &ни Уз ичига олади [3, 4, 7].

Хозирги кунда дунёда инсон хавфсизлиги ва ГМ-экинларнинг таркалиши

атроф мухитнинг пестицидлар билан тупрокка ортикча ишлов бериш, анъанавий

кишлок хужалигидан чикиб кетиш билан ботлик иктисодий ва ижтимоий

окибатлар билан бирга миллий иктисодиётнинг ЙУналтирилганлиги билан боглик

булган аник илмий далиллар мавжуд эмаслиги билан боглик долзарб муаммолар

мавжуд. Ушбу илмий тадкикотлар ГМО хавфи инсонлар ва атрофмухит учун

купайиб бораётганига ишора килмокда.Шу нуктаи назардан, ушбу йуналишдаги

янги тадкикотларни Утказиш долзарблиги ва заруратини йукотмаган.

Ушбу тадкикот максади тажрибавий тадкикотлар асосида лаборатория

хайвонлари иммун тизим асосий курсаткичларига ГМ-соя таъсирини киёсий

урганиш ва бахолаш булди.

Материал ва усуллар. Янги технологиялар ёрдамида олинган ГМ

махсулотининг организмга таъсирини урганиш учун лаборатория хайвонларида

(окзотсизкаламушлар) тажирибавий тадкикотлар Утказилди. Ушбу максадлар учун

биз чет элда этиштирилган соя унидан (ГМ-махсулот) фойдаландик.

Вояга етган ок зотсиз каламушларнинг огирлиги 150-180 граммни ташкил

этди, улар нисбий намлик (50-60%), харорат (19-220С) ва ёрутлик режимида

(12 соат коронхулик ва ёруглик режимида) стандарт виварий шароитида пластик

кафасларда (хар бир катакда 5 тадан) сакланди.

Назорат гурухи хайвонлари (п=30) стандарт умумий виварий рациони ва

ичимлик суви - аб НЬит (лотинча “Уз хохишига кура”)билан бокилди, таккослаш

гурухи хайвонларига (п=30) ГМ булмаган соя уни озука кушимчаси рационга

кушилди, асосий гурух хайвонлари (п=30) ГМ-соя озука кушимчаси рационга

кушилди.

415

т о

a) Science Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еу апа тпоуаНопз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

Лаборатория хайвонларини парвариш килиш, саклаш, озиклантириш

Н.А. Нуралиев ва хаммуал. [2016] тавсиялари асосида амалга оширилди [5].

Тадкикот давомида лаборатория хайвонлари билан ишлашда хавфсизлик

коидаларива лаборатория хайвонлари билан ишлашнинг этик тамойилларига

катъий риоя килинди [6]. Хайвонларнинг доимий вазн ортиши уларнинг нормал

холати хисобланди. Шу муносабат билан, биз динамикада тажрибалар учун

танланган биринчи авлод хайвонларининг Уртача вазнини беришни максадга

мувофик, деб хисобладик [1, 2].

Лаборатория хайвонлари иммун тизими курсаткичларидан лейкоцитлар

мутлок микдори, лимфоцитлар умумий микдори, СДЗ+-, СД4+-, СД8+-, СД20-+-,

СД16+-, СД95+- хужайралармутлок ва нисбий микдорлари, иммунорегулятор

индекс (ИРИ, СД4+/СД8-+), нейтрофиллар фагоцитар фаоллиги (НФФ) нисбий

микдори аникланди ва бахоланди. СДЗ+-, СД4+-, СД8+-, СД20+-, СД16-+-, СД95+-

хужайралариммунофлюоресценция тестида аникланди. Бунинг учун буялган

хужайралар флюоресцентмикроскопда (объектив х90) иммерсион & остида

текширилди. Кузатиш коронти хонада олиб борилди, антиген-мусбат

хужайраларни аниклаш 200 та лимфоцитлар саналганда люминесценция булган

хужайралардан манфий назорат препаратда кузатилган люминесцент

хужайраларни айириш йули билан аникланди.Худди шундай тарзда тайёрланган

препаратлар хам салбий назорат сифатида ишлатилди. Манфий назорат сифатида

моноклонал антителолар урнига Хенкс эритмаси ишлов берилди.

Лейкоцитлар мутлок микдори, лимфоцитлар мутлок ва нисбий микдори,

анъанавий усулларда олиб борилди. НФФ уларнинг микроорганизмларни ютиш

хусусиятига караб аникланди. Буни аниклаш учун 0,05 мл конга шу микдорда

5(арВуУТососсих аигеих нинг киздириш Йули билан Улдирилган бир кунлик

культураси суюлтирилмаси кушилди. Аралашма термостатда (37°С) 30 минутда

колдирилди, шу давр мобайнида аралаштирилиб турилди, кейин суртма тайёрлаб

микроскоп остида курилди. Фагоцитловчи нейтрофил деб, бир ва ундан ортик

микроорганизмларни ютган нейтрофиллар хисобланди.

Тадкикот материалларини статистик кайта ишлаш уртача арифметик (М),

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Уртача арифметик хатони (т) хисоблаш билан вариацион статистика усули билан

амалга оширилди. Хисоб-китоблар “Репйит 4” процессорлари асосида персонал

компьютерда тиббий тадкикотлар учун дастурий таъминот тупламидан

фойдаланган холда амалга оширилди.

Тадкикот натижалари ва мухокамаси. Тажрибавий тадкикотларга жалб

килинган лаборатория хайвонлари учта гурухга булинди: 1-гурух -умумий виварий

рационида булган ок зотсиз каламушлар (назорат гурухи, п=30); 2-гурух - умумий

виварий рационида булган, овкатига ГМ-сиз соя кушилган ок зотсиз каламушлар

(таккослаш гурухи, п=30); 3-гурух - умумий виварий рационида булган, овкатига

ГМ-соя кушилган ок зотсиз каламушлар (асосий гурух, п=30).

Олинган натижаларни киёсий тахлил килиш кулай булиши учун аввало

ГМ-махсулот билан бокилмаган, интакт ок зотсиз каламушлар (назорат гурухи)

иммун тизими асосий иммунокомпетент хужайралари микдорий курсаткичларига

таъриф беришни лозим топдик (1-жадвал).

416

т о

a) Science Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еу апа тпоуаНопз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

1-жадвал

Назорат гурухидаги (интакт)) ок зотсиз каламушлар иммун тизими асосий

параметрлари курсаткичлари, п=30

Олинган натижалар

Курсаткичлар

% да | 1 мкл конда

Лейкоцитлар, 10°/л 6620-52

Лимфоцитлар 55,640,9 3681+60

СДЗ+- хужайралар 46,8+0,7 1723+26

СД4А+- хужайралар 45,2+0,8 1663429

СД8+- хужайралар 5,2+0,3 191-11

ИРИ (СД4+/СД8-), бирлик 8,7-0,2 8,7-0,2

СД20-- хужайралар 15,8+0,8 582+29

СД16+- хужайралар 13,6+1,0 501+37

СД95-+- хужайралар 25,2411 928+40

НФФ,% 51,4+1,7

Тажрибаларга жалб килинган интакт ок зотсиз каламушлар иммун тизими

хужайраларининг нисбий ва мутлок микдорларини Урганиш шуни курсатдики,

барча курсаткичлар COFJIOM одамлар курсаткичларига якин булди. Ушбу

параметрларни меъёр курсаткичлари сифатида кабул килиш ва ГМ-махсулот

истеъмол килган лаборатория хайвонлари маълумотлари билан солиштириб,

тахлил килиш хамда ГМ-махсулотнинг тажриба хайвонлари иммун тизимига

таъсирини киёсий урганиш буйича хулосалар килиш имконини беради.

Тадкикотнинг кейинги боскичида назорат гурухи лаборатория хайвонлари

иммун тизими курсаткичлари ва ГМ-соя истеъмол килган тажриба хайвонлари

параметрлари солиштирилди. ГМ-соя истеъмол килган (асосий гурух) ва истеъмол

килмаган (назорат гурухи) лаборатория хайвонлари иммун тизим параметрлари

микдорий курсаткичларини киёсий Урганиш шуни курсатдики, урганилган 9 та

параметрнинг 7 тасида (77,8%) ишонарли Узгаришлар аникланди, улар турли

йуналишларда булиб, иммун тизимга таъсир даржасини белгилаб берди. Асосан

Т-лимфоцитлар тизимида ишонарли Узгаришлар кузатилиб, В-лимфоцитлар

микдорий курсаткичларида Узгаришлар кузатилмади. Табиий киллерлар (СД16+-

хужайралар), хужайралар апоптозга тайёрлиги маркёрларини тутувчи

лимфоцитлар (СД95+- хужайралар) микдориларининг хам ишонарли пасайганини

курсатди. Бу олинган курсаткичларга караб иккиламчи иммунодефицит

ривожланганлиги тутрисида фикр юритиб булмаса хам, иммун тизимида зурикиш

борлиги яккол куриниб турибди.

Урганилган асосий ва назорат гурухлари тажриба хайвонлари иммун тизими

нисбий курсаткичлари тахлил килинганда мутлок сонлар Узгаришларига

ухшашлик намоён булди. Ракамлар Узгаришлари тенденцияси ва гурухлар

орасидаги тафовутлар микдорий Узгаришлар параметрларига мос булди. Олинган

натижалар шуни курсатдики (2-жадвал).

Фикримизча, лаборатория хайвонларида визуал хеч кандай патологик холат

белгилари намоён булмаган булса хам, иммун тизимидаги узига хос узгаришлар

патология олди холати вужудга келганини курсатмокда. Т-лимфоцитлар

417

т о

a) Science Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еу апа тпоуаНопз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

тизимидаги бундай Узгаришларни тажрибада ГМ-махсулотнинг организмга

тиббий-биологик хавфи таъсирини бахолаш учун бахоловчи мезон сифатида тавсия

этилади.Шу уринда НФФ даги узгаришларни хам келтириб утмокчимиз. Асосий

гурухда ушбу курсаткичнинг 1,42 мартага ишонарли камайганини кузатдик

(Р<0,05).

2-жадвал

ГМ-соя истеъмол килган (асосий гурух) ва истеъмол килмаган (назорат гурухи) ок

зотсиз каламушлар иммун тизим параметрларининг солиштирма нисбий

курсаткичлари

КуУрсаткичлар Назорат гурухи, % | Асосий гурух, %

Лимфоцитлар 55,640,9 51,2+1,1*

СДЗ-+- хужайралар 46,8+0,7 41,1+1,0* 1

CA4+- хужайралар 45,2+0,8 40,44+1,1* 1

СД8-+- хужайралар 5,2+0,3 8,8+0,7* T

ИРИ, (СД4-+/СД8-), бирлик _| 8,7=0,2 4,6+0,1* 1

CA20+- xyxalipanap 15,8+0,8 17,1+1,3 =>

СД16-+- хужайралар 13,6+1,0 9,2+1,4*)

CA95+- xyxalipanap 25,2+1,1 14,54+1,3*1

Hdd 51,4+1,7 36,2+1,9* у

Эслатма: * - назорат ва асосий гурух курсаткичлари орасидаги ишонарли

фарк; Т, 1, - Узгаришлар йуналишлари; <=> - ишонарли фарк йук.

Шундай килиб, ГМ-соя истеъмол килган (асосий гурух) ва истеъмол килмаган

(назорат гурухи) ок зотсиз каламушлар иммун тизим параметрларининг

солиштирма тахлили шуни курсатдики, иммунокомпетент хужайралар функционал

холатини бахолаш имконини берадиган нисбий курсаткичлар Узгариш

тенденцияси шу хужайраларнинг микдорий курсаткичлари Узгаришлари билан

амалий жихатдан бир хил булди. СДЗ+-, СД4+-, СД16-+-, СД95+- хужайралар

дефицити ва (СД8+- хужайраларнинг нисбатан ошиши иммун TH3HM

курсаткичларида дисбаланс борлигини курсатди. Бу холатни иммунорегулятор

индекси параметри ва НФФ нинг ишонарли равишда пасайиши хам тасдиклади.

СД20+- хужайраларнинг (В-лимфоцитлар) кузатув даври мобайнида

киёсланадиган гурухлар орасида Узгаришсиз колиши ушбу жараённинг уларга

таъсири Ййуклигидан далолатдир.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Иммун тизимига ГМ-махсулотнинг ёки соя Усимлигидан тайёрланган

махсулотнинг таъсирини аниклаш максадида асосий ва назорат гурухидан ташкари

таккослаш гурухи хам килинди. Бу гурух лаборатория хайвонларига рационига

ГМ-сиз соя кушилди. ГМ-сиз соя истеъмол килган (таккослаш гурухи) ва истеъмол

килмаган (назорат гурухи) ок зотсиз каламушлар иммун тизими микдорий

курсаткичларини киёсий Урганиш шуни курсатдики, овкат рационига ГМ-сиз соя

кушилиши (таккослаш гурухи) иммун тизимида амалий жихатдан назорат

гурухидан фарк килувчи Узгаришларни курсатмади. Кузатув даврида иммун

418

т о

a) Science Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еу апа тпоуаНопз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

тизимининг асосий курсаткичлари микдорий параметрлари ишонарли Узгармаган

ушбу тизимда зурикиш йуклигидан, организмда булса патология олди ва патологик

холатларлар кузатилмаётганининг бир белгиси булиб хисобланади.

Худди шундай тахлил иммун тизими курсаткичларининг нисбий

параметрлари билан хам Утказилди. Натижалар 3-жадвалда келтирилган.

Аникланишича, Урганилган 9 та курсаткичнинг 2 тасида (22,2%) ишонарли

фарклар кузатилган. Булар ИРИ ва НФФ буйича кузатилди. Юкоридагига ухшаш

холат нисбий параметрларда хам учради.

Солиштирилаётган курсаткичлар буйича факатгина НФФ да сезиларли

Узгаришлар аникланди. Кузатувлардан маълум булишича, таккослаш гурухининг

баъзи индивидуал курсаткичлари юкори булгани учун Уртача параметр назорат

гурухи Уртача курсаткичларидан юкорирок булган. Бу лаборатория хайвонларида

патологик холат борлигини билдирувчи, визуал намоён булувчи клиник

куринишлар билан тасдикланмади,демак, НФФ нисбатан ошиши патологияга

боглик булмаган носпецифик холат сифатида бахоланди.

Барча тажриба гурухлари бУуйича олинган натижалар бир бири билан

солиштирилиб, келтирилган ракамларга таъриф берилгач, гурухлар буйича баён

этилган маълумотларни киёсий тахлил этиш зарурати тугилди.

З-жадвал

ГМ-сиз соя истеъмол килган (таккослаш гурухи) ва истеъмол килмаган (назорат

гурухи) ок зотсиз каламушлар иммун тизимининг кибёсий курсаткичлари, нисбий

сонларда (%)

Назорат гурухи, | Таккослаш гурухи,

КУрсаткичлар n=30 n=30

Лимфоцитлар 55,6=0,9 54,24 1,2 ©

СДЗ+- хужайралар 46,8+0,7 45,1+1,0 >

СД4+- хужайралар 45,2+0,8 44,4+1,0

СД8+- хужайралар 5,2+0,3 5,8+0,5 ©

Иммунорегулятор индекс, +

(СДА+/СД8-),бирлик 8,7 0,2 717401"

CA20+- xyxaiipanap 15,8+0,8 15,9+1,1 <0

C/16+- xyxaiipanap 13,6+1,0 12,4+1,3 0

СД95+- хужайралар 25,2+1,1 23,941,300

Hdd 51,4+1,7 46,8+1,7* 1

Эслатма: * - назорат ва асосий гурух курсаткичлари орасидаги ишонарли

фарк; Т, 1, - Узгаришлар йуналишлари; <=> - ишонарли фарк йук.

Иммунокомпетент хужайраларнинг микдорий ва нисбий курсаткичлари

4-жадвалда келтирилган. Ушбу жадвалларда келтирилган ракамлардан гурухлар

орасидаги тафовут куриниб турибди, асосий гурух лаборатория хайвонлари

иммунологик курсаткичларидаги дисбаланс бошка гурухларга нисбатан якколрок

намоён булди.

419

То с!епсе

through time and space

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еу ап innovations

Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

Гурухлар орасидаги фарк ракамларни бир бирига нисбатан киёслаб

Урганганда аник куринади, шунингдек курсаткичлардаги Узгаришлар холатига,

иммунодефицит чукурлилик даражасига бахо бериш мумкин.

Иммунокомпетент хужайраларнинг функционал фаолиятига улар нисбий

параметрлари оркали бахо бериш кулай булганлиги сабабли нисбий

курсаткичларни солиштирма Урганишни лозим топдик.Олинган натижалар

куйидагича куриниш олди:лимфоцитлар умумий микдори - 1,0:0,97:0,92; СДЗ+-

хужайралар - 1,0:0,96:0,88;СДА-+- хужайралар - 1,0:0, 98:0, 89; СД8+-хужайралар -

1,0:1,12:1,69;СД20+-хужайралар - 1,0:1,01:1,08;СД16-+- хужайралар - 1,0:0,91:0,68;

СД95-+- хужайралар - 1,0:0,95:0,58; НФФ - 1,0:0,91:0,70.

4-жадвал

ГМ-ли ва ГМ-сиз соя истеъмол килган ок зотсиз каламушлар иммун тизим

параметрларининг нисбий (%) курсаткичлари

Тажриба гурухлари

Курсаткичлар назорат, | таккослаш, | асосий,

n=30 n=30 n=30

Лимфоцитлар 55,640,9 | 54,24+1,2 6 | 51,2+1,1* 1

СДЗ+- хужайралар 46,8+0,7 | 45,14 1,0 <> | 41,1+1,0*}

СД4-+- хужайралар 45,2+0,8 | 44,4 1,0 ‹› | 40,4+1,1* ]

СД8-- хужайралар 5,2403 | 5,8+0,5 = | 8,8+0,7*Т

Иммунорегулятор индекс, + *

(сД4-+/СДВ--), бирлик 8,7+0,2 7,740,1*1 | 4,640,1* 1

СД20-+- хужайралар 15,8+0,8 | 15,9- 1,1 <> | 17,1+1,3*Т

СД16-+- хужайралар 13,641,0 | 12,4+1,3 © | 9,2+1,4* J

СД95+- хужайралар 25,2+1,1 | 23,9+1,3 © | 14,5+1,3* 1

НФФ 51,4 1,7 | 46,8 1,7* 1 | 36,2+1,9* 1

Эслатма: * - назорат ва асосий гурух курсаткичлари орасидаги ишонарли

фарк; Т, 1, - Узгаришлар йуналишлари; <=> - ишонарли фарк йук.

Тажрибада иммунодефицит чукурлилик даражасини бахолаш усули

ёрдамида ГМ-соя таъсири яккол кузатилган иммунокомпетент хужайралар

куйидагилар эканлиги аникланди: СДЗ+- хужайралар (1,0:0,96:0,88); СД8+-

хужайралар (1,0:1,12:1,69); СД16+- хужайралар (1,0:0,91:0,68); СД95-- хужайралар

(1,0:0,95:0,58); НФФ (1,0:0,91:0,70).

Шундай килиб, тажрибавий тадкикотлар натижасида ГМ-махсулотнинг

иммун тизим фаолиятига, иммунокомпетент хужайралар микдорий ва сифатий

курсаткичларига таъсирини Урганиш максадида иммунологик параметрлардан

СДЗ+-, СД8+-, СД16+-, СД95+- хужайралар ва нейтрофиллар фагоцитар

фаоллигининг нисбий (%) курсаткичларини аниклаш етарли, деб хисоблаймиз.

Ушбу параметрлардаги Узгаришлар иммун тизимидаги дефицитни курсатиб

берувчи иммунологик дисбаланс ва иммунодефицит чукурлилик даражасини

аниклаш ва бахолаш имконини бериши исботланди.

420

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

т о

a) Science Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еу апа тпоуаНопз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

XYJIOCAJIAP

1. ГМ-соя истеъмол килган (асосий гурух) ва истеъмол килмаган (назорат

гурухи) лаборатория хайвонлари иммун тизим микдорий курсаткичларининг

9 тадан 7 тасида (77,8%) ишонарли Узгаришлар аникланди, улар турли

йуналишларда булиб, иммун тизимга таъсир даржасини белгилаб берди. Нисбий

курсаткичлар Узгариш тенденцияси микдорий Узгаришлар билан бир хил булди.

СДЗ+-, СД4+-, СД16+-, СД95+- хужайралар дефицити ва СД8+- хужайралар

нисбатан ошиши иммун тизимида дисбаланс борлигини курсатди. Бу холатни ИРИ

ва НФФ нинг ишонарли равишда пасайиши хам тасдиклади. Бу олинган

курсаткичлар иммун тизимида зурикиш борлиги курсатди.

2. ГМ-сиз соя истеъмол килган (таккослаш гурухи) ва истеъмол килмаган

(назорат гурухи) ок зотсиз каламушлар иммун тизими микдорий курсаткичларида

амалий жихатдан фарк килувчи Узгаришлар кузатилмади. Бу холат ушбу тизимда

зУрикиш Ййуклигидан, организмда булса патология олди ва патологик холатлар

кузатилмаётганининг бир белгиси булиб хисобланади. НФФ нисбатан ошиши

патологияга боглик булмаган носпецифик холат сифатида бахоланди.

3. Тажрибада иммунодефицит чукурлилик даражасини бахолаш усули

ёрдамида ГМ-соя таъсири яккол кузатилган иммунокомпетент хужайралар

куйидагилар эканлиги аникланди: СДЗ+- хужайралар (1,0:0,96:0,88); СД8+-

хужайралар (1,0:1,12:1,69); СД16+- хужайралар (1,0:0,91:0,68); СД95-- хужайралар

(1,0:0,95:0,58); НФФ (1,0:0,91:0,70).

4. Тажрибавий тадкикотлар натижасида ГМ-махсулотнинг иммун тизим

фаолиятига, иммунокомпетент хужайралар микдорий ва сифатий курсаткичларига

таъсирини урганиш максадида СДЗ-+-, СД8+-, СД16-+-, СД95+- хужайралар ва НФФ

нисбий (%) курсаткичларини аниклаш етарли, деб хисоблаймиз. Ушбу

параметрлардаги Узгаришлар иммун тизимидаги дефицитни курсатиб берувчи

иммунологик дисбаланс ва иммунодефицит чукурлилик даражасини аниклаш ва

бахолаш имконини бериши исботланди.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Анатомия крысы (Лабораторные животные) / Под. ред. Ноздрачева А.Д. -

СПб: Изд-во «Лань», 2001. - С. 464.

2. Апатенко В.М. Иммунодефицит у животных // Ветеринария. - 1992. -

№5. - С. 29-33.

3. Дроник Г.В., Черная И.В. Содержание средних молекул в сыворотке крови

крыс при употреблении традиционной и трансгенной сои // Вестник современных

исследований. - Москва, 2017. - № 6-1. - C. 7-8.

4. Закирова Г.Ш., Папуниди К.Х., Кадиков И.Р. Влияния рационов с

содержанием генетически модифицированной сои на организм животных //

Ветеринарный врач. - Москва, 2019. — № 4. - С. 37-43.

5. Нуралиев Н.А., Бектимиров А.М-Т., Алимова М.Т., Сувонов К.Ж. Правила и

методы работы с лабораторными животными при экспериментальных

микробиологических и иммунологических исследованиях // Методическое

пособие. - Ташкент, 2016. - С. 33.

421

т о

a) Science Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еу апа тпоуаНопз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

6. Нуралиев Н.А., Сувонов К.Ж., Хамракулова М.А. Лаборатория хайвонлари

билан ишлашнинг этик тамойиллари // УзР ССВ ИТАБ томонидан 8.06.2016 йилда

0438-ракам билан руйхатга олинган ахборот хати. - Тошкент, 2016. - B. 7.

7. Павловская Н.Е., Лушников А.В., Полехина Н.Н., Солохина И.Ю.,

Гнеушева И.А. Влияние генетически модифицированной сои на массу тела и

репродуктивную активность белых лабораторных мышей // Вестник науки и

образования. - Москва, 2018. — №2. - С. 1-12.

8. Собирова Д.Р., Нуралиев Н.А., Гинатуллина Е.Н. Результаты эксперимен-

тальных исследований по изучению и оценке мутагенной активности генно-

модифицированного продукта // Проблемы биологии и медицины. - Самарканд,

2017. - № 1. - С. 180-184.

9. Собирова Д.Р., Нуралиев Н.А., Усманов Р.Д. Оценка медико-биологической

безопасности генно-модифицированного продукта // Методические

рекомендации. - Ташкент, 2018. - С. 16.

10. Тутельян В.А. Обеспечение безопасности генно-инженерно-модифициро-

ванных организмов для производства пищевых продуктов // Вестник Российской

Академии Наук. - Москва, 2017. - Том 87. - №4. - С. 342-347.

11. Тышко Н.В. Контроль за — генно-инженерно-модифицированными

организмами растительного происхождения в пищевой продукции: научное

обоснование и методическое обеспечение // Вопросы питания. - Москва, 2017. -

Том 86. - №5. - С.29-33.

12. Global Status of Commercialized Biotech / GM Crops in 2014, Pocket K No.16,

ISAAA, p. 5.

13. Nuraliev N.A., Sobirova D.R., Baltaeva K.A., Ginnatullina E.N. Effect of genetically

modified product on reproduction function, biochemical and hematology indexes in

experimental study // European Science Review. — Austria, Vienna, 2017. - No. 1. - P. 94-95.

14. Willems S. Fraiture M.A., Deforce D., De KeersmaeckerS.C., De Loose M.,

Ruttink T., Herman P., Van Nieuwerburgh F., Roosens N. Statistical framework for

detection of genetically modified organisms based on Next Generation Sequencing // Food

Chemistry. - 2016. - Vol. 192. - P. 788-798.

422

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.