Научная статья на тему 'СПОРТЧИЛАРНИ ШУҒУЛЛАНГАНЛИК ДАРАЖАСИНИ АНИҚЛАШНИНГ ЗАМОНАВИЙ УСУЛЛАРИНИ ТАҲЛИЛИ (ФУТБОЛ СПОРТ ТУРИ МИСОЛИДА)'

СПОРТЧИЛАРНИ ШУҒУЛЛАНГАНЛИК ДАРАЖАСИНИ АНИҚЛАШНИНГ ЗАМОНАВИЙ УСУЛЛАРИНИ ТАҲЛИЛИ (ФУТБОЛ СПОРТ ТУРИ МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «Науки о здоровье»

CC BY
69
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
жисмоний тайѐргарлик тестлари / баҳолаш муаммолари / шуғулланганлик даражаси / ташхислаш / “еврофит” тести / қайтариш назарияси / мускул чидамкорлиги / баҳолаш шкалалари

Аннотация научной статьи по наукам о здоровье, автор научной работы — Сирожиддин Рустам Ўғли Бозоров

Мақолада спортчиларни ўқув машғулотларида фойдаланиладиган тестлар мажмуаси, уларнини қўлланилиши ва замонавий тестларнинг самарадорлиги атрофлича ўрганилган. Ўсмир футболчиларнинг, болалар ва ѐшларнинг жисмоний тайѐргарлигини баҳолаш усулларининг ўта турли-туманлигини инобатга олган ҳолда “еврофит” тестини афзалликлари ҳақида маълумотлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «СПОРТЧИЛАРНИ ШУҒУЛЛАНГАНЛИК ДАРАЖАСИНИ АНИҚЛАШНИНГ ЗАМОНАВИЙ УСУЛЛАРИНИ ТАҲЛИЛИ (ФУТБОЛ СПОРТ ТУРИ МИСОЛИДА)»

СПОРТЧИЛАРНИ ШУГУЛЛАНГАНЛИК ДАРАЖАСИНИ АНЩЛАШНИНГ ЗАМОНАВИЙ УСУЛЛАРИНИ ТАХДИЛИ (ФУТБОЛ СПОРТ ТУРИ МИСОЛИДА)

Сирожиддин Рустам уFли Бозоров

Узбекистан давлат жисмоний тарбия ва спорт университети, укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Маколада спортчиларни укув машгулотларида фойдаланиладиган тестлар мажмуаси, уларнини кулланилиши ва замонавий тестларнинг самарадорлиги атрофлича урганилган. Усмир футболчиларнинг, болалар ва ёшларнинг жисмоний тайёргарлигини бахолаш усулларининг ута турли-туманлигини инобатга олган холда "еврофит" тестини афзалликлари хакида маълумотлар келтирилган.

Калит сузлар: жисмоний тайёргарлик тестлари, бахолаш муаммолари, шугулланганлик даражаси, ташхислаш, "еврофит" тести, кайтариш назарияси, мускул чидамкорлиги, бахолаш шкалалари.

КИРИШ

Мамлакатимизда юксак маданиятга ега булган хар томонлама етук хамда жисмонан соглом авлодни шакллантириш максадида ахолининг жисмоний тарбия ва спорт сохасида малака ва билимларини орттиришга каратилган устувор йуналишларни белгилаш, иктидорли спортчиларни танлаб олиш (селексия) жараёнига инновацион шакллар ва усулларни жорий етишга алохида еътибор каратилмокда.

Жамиятимизда соглом турмуш тарзини шакллантириш, ёш авлодни жисмоний тарбия ва оммавий спорт билан мунтазам шугулланиши учун замон талабларига мос шарт-шароитлар яратиш, спорт мусобакалари оркали ёшларда уз иродаси, кучи ва имкониятларига булган ишончни мустахкамлаш, ёшлар орасидан иктидорли спортчиларни саралаб олиш ишларини тизимли ташкиллаштиришга йуналтирилган кенг куламли ишлар амалга оширилмокда.

Тадкикотнинг максади: спортчиларни шугулланганлик даражасини аниклашда кулланиладиган тестларни солиштириш оркали замонавий тестлардан фаркланишини тахлил килиш.

Тадкикот объекти ва предмети: турли ёшдаги футболчиларни турли тайёргарлик боскичи машгулотлари.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Куплаб мутахассислар машгулот жараёнини оптималлаштиришга интилиш билан спортчиларнинг шугулланганлик даражасини ташхислашнинг бутунлай янги оригинал усулини ишлаб чиккан, унинг асосида спортчининг утмишдаги, хозирги кундаги ва келгусидаги фаолиятини мажмуавий тахлил килиш ётади. Бу муаммони хал килишнинг илмий асосини куйидагилар ташкил килади: кайтариш назарияси, келажакни билиш тугрисидаги фан, фалсафа, биология ва педагогикада амал киладиган яхлитлик назарияси, шунингдек замонавий спорт педагогикасининг тамойиллари.

Тулик ташхис куйиш куйидаги амалларни бажаришни кузда тутади:

- куп сонли курсаткичлар асосида спортчининг шугулланганлигининг бошлангич даражасини аниклаш;

- шугулланганликнинг информатив даражасини аниклаш (курсаткичларнинг спорт натижалари билан коррелясиялаш (боглаш) ёрдамида);

- тузулишини тахлил килиш (олинадиган ахборотнинг омилларини аниклаш оркали);

- иккита тадкикотни омилли тахлил килиш натижалари асосида тузулишининг динамикасини тахлил килиш;

- модел-ташхислаш мажмуасини урнатиш (спорт натижасига енг куп таъсир курсатадиган ва юкори коррелясия коеффициентига ега булган курсаткичларни аниклаш оркали).

Спорт натижасига еришишда хар бир омилнинг хиссаси хар хил булади. Бу хисса машгулотнинг давомийлиги, укитишнинг максадлари ва вазифалари, мусобакаларнинг турлари ва хоказоларга боглик равишда узгаради. Машгулотнинг хар бир даври учун куп аъзоли регрессия тенгламаси куринишидаги узининг модел-ташхислаш мажмуасини урнатиш максадга мувофик булади. Макро ва микро сиклларда педагогнинг фаолиятини алгоритмлаш ва шунга ухшаш таклифларни узларининг ишларида купгина тадкикотчилар киритганлар. [3]

Футболчиларнинг машгулот жараёнида умумий жисмоний тайёргарликни назорат килиш зарурий елемент булиб хисобланади. Уни бахолаш учун курсаткичларни танлаш кийин иш емас. Мажмуалар таркибига куйидаги тестлар киради:

- турникда тортилиш;

- тусинга таянган холатда кулларни букиш ва ёйиш (куч сифатларини бахолаш);

- жойидан туриб юкорига сакраш (сакровчанликни бахолаш);

- 60 м га югуриш (тезлик сифатларини бахолаш);

- "конверт буйлаб" югуриш (епчилликни бахрлаш) ва 300 м га югуриш (тезликка чидамлиликни бахолаш).

Бутун тестлар мажмуаси учун 1 дан 100 очкогача булган диапазонда бахолаш шкалалари ишлаб чикилган.

Спортчиларни укув машгулотларида фойдаланиш учун шунингдек "еврофит" тестлар мажмуасини хам таклиф килиш мумкин. Бу тестнинг пайдо булиш сабаби европанинг турли мамлакатларида болалар ва ёшларнинг жисмоний тайёргарлигини бахолаш усулларининг ута турли-туманлиги булган. Агар турли мамлакатларнинг болалари, усмирлари ва ёшларининг жисмоний тайёргарлик даражасини таккослаш зарурати булмаганда еди, бунинг хеч кандай ёмон томони булмасди. Унификацияланган улчашлар ёрдамида турли мамлакатларда жисмоний тарбия ва спорт тизимининг самарадорлигини бахолаш, ёшларнинг жисмоний тайёргарлигига таъсир курсатувчи табиий ва ижтимоий-иктисодий омилларни аниклаш мумкин буларди.

Махсус экспертлар кумитаси иштирокида куп сонли илмий семинарлар ва конференсияларни утказиш, шунингдек тестлар мажмуасини жиддий текшириш натижасида (15 та мамлакатдан 50 мингтадан ошик болалар тадкик килинган) "еврофит" нинг якуний версияси ишлаб чикилган. Ва бу ерда енг мухими - бу мажмуа юкори аниклик, ишончлилик ва маълумотлилик билан тавсифланади, бу илмий тадкикотлар утказишнинг талабларига мос келади. [4,6]"еврофит" тестлари мактаб ёшидаги болалар ва усмирлар учун (6 - 18 ёш) мулжалланган, бирок улардан каттарок ёш гурухларида хам фойдаланиш мумкин. Бу мажмуа ёрдамида 6 та улчашларни бажариш ва 9 та тайёргарлик омилларини аниклаш мумкин. Мажмуа юрак-кон томир ва нафас тизимларининг чидамлилиги, куч, мускул чидамкорлиги, тезкорлик, егилувчанлик ва координацион кобилиятларни улчашни кузда тутади.

Мажмуа юрак-кон томир ва нафас тизимларининг чидамлилиги, статик куч, портлаш кучи (кувват), тана бугимларининг харакат тезкорлиги, егилувчанлик, тананинг мувозанатини аниклаш имконини беради. Мажмуада улчанадиган омиллар таркибини тахлил килиш шуни курсатадики, таклиф килинаётган умумий жисмоний тайёргарлик консепсияси тугридан-тугри спорт билан богланади.

"еврофит" куйидаги тестлардан ташкил топган:

- 10х5 м га ^'маятник булиб" югуриш;

- nWC-170 тести;

- бармоклар динамометрияси;

- жойидан туриб узунликка сакраш;

- турникка осилиш;

- чалканча ётган холда гавдани кутаришлар;

- "кулча булиш";

- утирган холатда олдинга егилишлар;

- бир оёкда турган холатда мувозанатни саклаш.

Умумий жисмоний тайёргарликни бахолаш учун шунингдек жисмоний тайёргарлик Халкаро тестлар мажмуасидан хам фойдаланиш мумкин. Бу мажмуанинг таркибига куйидаги тестлар киради:

1) 50 м га югуриш (тезкорликни бахолаш);

2) Жойидан туриб узунликка сакраш (кувватни бахолаш);

3) 600, 800 ёки 1000 м га югуриш (чидамлиликни бахолаш);

4) Бармоклар динамометрияси (бармокнинг кучини бахолаш);

5) Турникда тортилиш ёки осилиб туриш (куллар кучини бахолаш);

6) Кубикни кучириш билан 4х100 м га "маятник булиб" югуриш (епчилликни бахолаш);

7) Чалканча ётган холатда 30 сек давомида олдинга егилишлар (корин пресси мускулларининг кучини бахолаш);

8) тананинг олдинга егилиш чукурлиги (кайишкокликни бахолаш).

Жисмоний тайёргарлик Халкаро тести бахолар шкаласига ега ("Т" шкала

деб аталади) ва 4,5 ёшдан 19,5 ёшгача булган болалар ва ёшлар учун мулжалланган. [4,5]

Жисмоний тайёргарликни бахолаш учун мулжалланган Халкаро тестларга юкорида курсатиб утилганлардан ташкари енг янги УМКА мажмуасини хам киритиш мумкин. УМКА тести болалар ва ёшларнинг жисмоний тайёргарлигини бахолаш учун мулжалланган спорт тести булиб хисобланади. Тестдан утказиш жараёнлари ва меъёрий талаблар жисмоний тарбия ва спорт назарияси ва амалиётининг енг янги ютукларига асосланади. УМКА мажмуасининг таркибига куйидаги тестлар киради:

- 1 миля (1609,34 м)га югуриш;

- уч бошли елка мускули ва икки оёкли мускулда тери ости ёг катламининг калинлигини аниклаш;

- ётган холатда ярим егилишлар;

- утирган холатда егилишнинг чукурлиги;

- паст турникда модификацияланган тортилиш.

Юкори малакали футболчилар учун (1 ва 2 лига) Полша Футбол Иттифокининг (ПФИ) укув булими ёшлар ва фахрийлар тоифаларида кондицияни (формани) бахолаш учун мулжалланган тестлар (критерийлар) мажмуасини ишлаб чиккан. 80-йилларда бу мажмуа ёрдамида йилига икки марта - бахорги ва кузги мамлакат биринчилиги олдидан тадкикотлар утказиш тавсия килинган. 1 ва 2 лига мураббийлари олинган натижаларни биринчилик бошланишидан олдин ПФИ нинг укув булимига юборишлари лозим булган. Бу спорт формасининг холатини бахолаш ва бир пайтнинг узида турли жамоалар ва алохида спортчиларнинг тайёргарлигини объектив солиштириш имконини берган. Бу тадкикотларнинг натижалари мамлакат миллий терма жамоасига номзодларни танлаб олишда жуда фойдали булган. [2,4]

Спорт формасини бахолаш учун Полша Футбол Иттифоки ишлаб чиккан тестлар мажмуаси уларни носпецифик деб хисоблаш билан куч сифатларини улчашни кузда тутмайди. Мажмуа таркибига куйидагилар киради:

- 30 м га югуриш;

- 100 м га югуриш;

- 400 м га югуриш;

- 4х30 м га "маятник булиб" югуриш - 3 та серия (алохида югуришлар орасидаги интервал - 45 с, сериялар орасидаги интервал - 90 с);

- Купер тести.

Барча тестлар учун 0,5 дан 6 очкогача булган бахолар шкалаларида меъёрлар ишлаб чикилган. Дарвозабонларда спорт формасининг холатини бахолаш учун охирги синов (Купер тести) 1500 м га югуриш билан алмаштирилади.

Ёш футболчилар учун умумий жисмоний тайёргарлик бахоларининг меъёрлари 10 ёшдан 19 ёшгача булган ёш гурухлари учун таркибига куйидаги тестлар мажмуасида ишлаб чикилган:

- 30 м га югуриш;

- 60 м га югуриш;

- 300 м га югуриш;

- 1000 м га югуриш;

- Илон изи буйлаб ("конверт" буйлаб) югуриш;

- Жойидан туриб узунликка сакраш;

- Жойидан туриб юкорига сакраш;

- Жойидан туриб уч хатлаб сакраш.

Бу тестлардан ташкари кушимча синовлар таклиф килинади:

- Олдинга егилишнинг чукурлиги;

- 30 c gaBOMHga TyHHK xapaKaraap chkhhhh Öa^apum (eTraH xonaTgaH Typum, cyHrpa ongHHra erunum Ba AHa öomnaHFHH xpnaTra KaHTHm);

- ruMHacTHK geBopga op^a ÖHHaH TypraH xpnaTga - TyFupnaHraH oeKnapHH roprooHTaHrana KyTapum;

- TypHHKga TopTHHum;

- TycuHra Ta^HraH xpnaTga KyHnapHH öyKHm Ba eHum (MapTanap cohh).

TecT TonmHpHKHapHHHHr x,ap Öupu 1 gaH 5 rana öynraH Öannap ÖHHaH

öaxpnaHagH, öannapHHHr yMyMHH HHFHHgHcH eca em ^yTÖOHHHnapHHHr yMyMHH ^HCMOHHH TañeprapnHrHHHHr öaxpcHHH TamKHH KHHagu.

MYXOKAMA BA HATH^A^AP

Typnuna ManaKanu ^yTÖOHHHHap ynyH (emnap Ba ^axpuHnap) acocuH xapaKaT cu^araapHHHHr puBO^naHHm gapa^acuHH aHHKnam MyMKHH öynagHraH KypcaTKH^nap Ma^MyacuHH umnaö HHKKaH. Myannu^ TOMOHHgaH TaKHH^ KHHHHraH Ma^MyagaH KHyö ^aMoanapuHH TaHepnam aManueTHga x,aM, MaMnaKaT mhhhhh TepMa ^aMoacuHH TaHepnam aManueTHga x,aM Kyn MapoTaöa ^oHganaHHHraH. [3,6]

Em ^yTÖOHHHHap ynyH Myn^aHHaHraH Ma^Mya TapKHÖura KyHugaru cuHOBnap Kupagu:

- 30 m ra rorypum;

- 25 m hh KecMaga nan oeKga Kyn MapTanuK caKpamnap;

- 25 m hh KecMaga yHr oeKga Kyn MapTanuK caKpamnap;

- ^oHugaH Typuö WKopnra caKpam;

- rorypnö KeHHÖ WKopnra caKpam (hkkh oeKnaö HTapHHHm ÖHHaH);

- rorypnö KeHHÖ WKopnra caKpam (ÖHTTa oeKga HTapHHHm ÖHHaH);

- 2x20 m ra "KapaMa-Kapmu" rorypum;

- 3x5 yHnaMHH "KOHBepT" öyHnaö rorypum,

- 30 m hh KecMaga cпeцн$нк TycuKnap noHocacu (TycuKnapgaH omuö yTHm, OHgHHra yMÖaHOK omum, "cnanoM ÖHHaH" rorypum);

- 5 Kr OFHpHHKgaru TyngupMa TynHH ynoKTupum;

- 6x30 m ra «Ma^THHK öynuö» rorypum (1-^agBan).

1-^agBan

10-11 emnu ^yTÖOHHHnapHHHr ^hcmohhh TaeprapnuruHH Öaxpnam Ba TaHnaö

OHHm ynyH Metepnap

№ Ha3opaT MamKnapu Eaxp (oHKonapga)

1 2 3 4 5

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

(A) AcocuH MamKnap

1 30 м га югуриш (старт тик турган холда), с 5,8 5,6 5,4 5,2 5,0

2 60 м га югуриш (старт тик турган холда), с 9,7 9,5 9,3 9,1 8,9

3 300 м га югуриш, с 60,0 58,0 56,0 54,0 52,0

4 1000 м га югуриш, мин, с 4,40 4,30 4,20 4,10 400

5 Илон изи булиб ("конверт" буйлаб) югуриш, с 30,0 29,0 28,0 27,0 26,0

6 Жойидан туриб узунликка сакраш, см 155 160 165 170 175

7 Жойидан туриб юкорига сакраш, см 38 41 44 47 50

8 Жойидан туриб уч хатлаб сакраш, см 400 430 460 490 520

(Б) Кушимча машклар

1 Олдинга егилиш, см 2 4 6 8 10

2 30 с давомида чалканча ётган холатда олдинга егилиш ва бошлангич холатга кайтиш, марталар сони 18 20 22 24 26

3 Осилган холатда оёкларни горизонтал холатгача кутариш, марталар сони 1 5 10 15 20

4 Турникда тортилиш, марталар сони 1 2 3 4 5

5 Тусинга таянган холатда танани кутариш ва тушириш (отжимание), марталар сони 1 2 3 4 5

Изо%: очколарнинг куйидаги йигиндиси умумий бахони ташкил килади:

60-65 - аъло; 50-59 - жуда яхши; 40-49 - яхши; 30-39 - крникарлщ 24-29 -

паст; 24 - крницарсиз.

Х,ар бир харакат топшириги 1 дан 20 очкогача булган бахолар шкаласига ега, синов давомида барча очколарнинг йигиндиси еса футболчининг харакат тайёргарлигининг умумий бахоси булиб хисобланади.

ХУЛОСА

Урганилган адабиётлардан шуни куриш мумкинки, спортчиларни шугулланганлик даражасини бахолаш асосий муаммоларидан булиб хисобланади. Футболчиларнинг жисмоний тайёргарлигини бахолашнинг турли тестлари мавжуд булиб, хозирда кулланилаётган тестлар билан футболи ривожланган мамлакатларда кулланилаётган тестларни фарки яккол намоён булиб колмокда. "Еврофит" тестининг афзаллиги бир тестнинг иккинчи тестга богликлиги, жисмоний сифатларни кенг камровли бахолаш имконини беришини куришимиз мумкин. Ушбу тест олдинги тестлардан фаркли уларок куп жихатларини камраб олади ва самаралирок хисобланади.

REFERENCES

1. Abdikadirova, N. S., Nurillaeva, D. S., Ganijanovna, M., Azamova, S. R. J., Bobomuradov, B. K., & Kutlimuratov, I. K. (2021). Football in Uzbekistan: Law, Leisure and Sociology. PSYCHOLOGY AND EDUCATION,, 58(1), 1995-2002.

2. Тангриев, А. Т., & Дачев, О. В. (2019). Национальный спорт в вузе. Наука, техника и образование, (11 (64)), 69-71.

3. Игамбердиев, О. Р. (2021). Футбол тугаракларида шугулланувчи 4-5 синф укувчиларини жисмоний тайёргарлигини ошириш. Фан-спортга, 54-56.

4. Дачев, О. В., & Ирисбоев, М. Т. (2021). Уровень подготовки специалистов по футболу в узбекистане. Проблемы педагогики, (1 (52)), 85-87.

5. Нурматов, М. Х. (2021). Эффективность и надежность тактической деятелности квалифицированных футболистов. Фан-спортга, 16-17.

6. ШУКУРОВА, Ш. (2019). Мини-футбол буйича аёллар жамоаларида амалга оширилган стандарт вазиятлар тахлили. Фан^портга, (2), 44-47.

7. Хамдамов, Р. М., & Курязов, Р. (2022). Особенности совершенствования технических элементов у футбольных вратарей. POLISH SCIENCE JOURNAL, 7(46), 152-155.

8. Моргунова, И. И. (2020). Определение спортивной пригодности детей для занятий спортивной гимнастикой. Фан^портга, (5), 75-78.

9. Пахрудинова, Н. Ю., & Хасанова, Г. М. (2020). Модификация занятий физической культурой в вузе посредством использования оздоровительно-развивающих видов гимнастики. Вестник науки, 3(4), 25-30.

10. Musaev, B. В., & Umarov, M. N. (2022). Correlation analysis of the integral preparedness of 12-17 years-old gymnasts. Eurasian Journal of Sport Science., 2(1), 20-26.

11. Хайтметов, И. С. (2021). Ёш гимнастикачи кизларнинг хореогрифия машклари оркали махсус харакат тайёргарлигини ривожлантириш. Fan-Jamiyat, 13-15.

12. Xasanovich, U. X. About prognostic value of indicators of motor abilities in young gymnastes.

13. Улезко, И. В. (2021). Бадиий гимнастикада спортчи кизларнинг предметлар билан узаро харакатининг индивидуал биомеханик хусусиятлари (сифатлари, имкониятлари). Academic research in educational sciences, 2(1).

14. Abdikadirova, N. S. (2020). Mechanisms of forming youth leisure organization. modern education systems in the usa, the eu and the post-soviet countries.

15. Sabirdjanovna, A. N. (2020). Mechanisms of forming a system for organization of leisure of youth of modern Uzbekistan. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(6), 469-476.

16. МАХАМАДЖОНОВ, Ф. (2019). Оценка структуры соревнователъной деятельности юных футболистов 13-17 лет. Фан^портга, (1), 6-11.

17. Тулаганов, А. А. (2021). Ёш футболчиларнинг уйин давомидаги чап ва оёкда бажариладиган техник-тактик харакатларини тахлил килиш. Фан-спортга, 5758.

18. Khojaniyozov, B. I. (2021). Teaching wrestling as anational sport in higher educational universities. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 77(7), 259-266.

19. ХОЛИКрВ, Б. (2020). Малакали курашчиларни тайёрлашда техник усулларни бажариш сифатининг урни. Фан^портга, (5), 41-43.

20. Шукуров, М. Н. (2021). Курашшиларнинг организмига кластерланган махсус тайерлов техник машкларининг таъсири. Наманган Давлат Илмий Ахборотномаси, 366-369.

21. Tajibayev, S. (2020). Improvement Of Technical And Tactical Movements Of Wrestlers On The Basis Of Differential Approach, Taking Into Account The Morphological Characteristics. Scienceweb academic papers collection.

22. Kholikov, B. K. (2021). Optimization of the ratio of physical and technical-tactical training of qualified kurash wrestlers. Eurasian Journal of Sport Science, 1(2), 185-190.

23. Umarov, D. H. (2018). Technique of development of special endurance. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 6(5).

24. Умаров, Д. Х. (2017). Влияние занятий бадминтоном на организм.

In Актуальные проблемы физической культуры и спорта (pp. 76-77).

25. Вафоев, Б. Р., Частоедова, А. Ю., & Яхшиева, М. Ш. (2018). Использование мультимедийных средств в спортивной тренировке. Образование и воспитание, (4), 75-77.

26. Частоедова, А. Ю. (2021). Совершенствование навыков выполнения сложнокоординационных движений у юных гимнасток с использованием мультимедийных технологий.

27. Bobomurodov, A. E. (2021). The specific features of agility in preschool children. Mental Enlightenment Scientific-Methodological Journal, 2021(06), 101111.

28. Muradov, F. M. (2021). Development of coordination skills in children aged 6-7 years with disabilities through action games. Eurasian Journal of Sport Science, 1(2), 92-97.

29. Mukhsinov, S. N. (2021). Improvement to the means and methods of developing special physical preparation of young handball players as well as controling the level of preparation. Mental Enlightenment Scientific-Methodological Journal, 2021(06), 143-152.

30. ХОЛМУРОДОВ, Л. (2021). Мактабгача ёшдаги болаларнинг жисмоний сифатларини ривожлантириш. Фан^портга, (1), 46-49.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.