Научная статья на тему 'СОСТОЯНИЕ СКОТОВОДСТВА В ГБАО В ГОДЫ ВЕЛИКАЯ ОТЕЧЕСТВЕННАЯ ВОЙНА'

СОСТОЯНИЕ СКОТОВОДСТВА В ГБАО В ГОДЫ ВЕЛИКАЯ ОТЕЧЕСТВЕННАЯ ВОЙНА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
92
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОБЛАСТЬ / СКОТОВОДСТВО / ГБАО / ВЕЛИКАЯ ОТЕЧЕСТВЕННАЯ ВОЙНА / ПОЛОЖИТЕЛЬНЫЙ / ОТРИЦАТЕЛЬНЫЙ / СТОРОНА / КРУПНЫЙ / МЕЛКИЙ / РОГАТЫЙ СКОТ / ТАБЛИЦА

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Бадавлатова Рамзия Боздавлатовна, Алимшоев Мамадризо Мамадасанович

В статье говорится о развитии скотоводства в ГБАО в годы Великая Отечественная война. Автор привлекая архивных материал и другие источники показывает положительные и отрицательные моменты развития в области скотоводства, а именно крупные и мелкого рогатые скота. В статье также используются таблицы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE CONDITION OF CATTLE BREEDING IN GORNO-BADAKHSHAN AUTONOMOUS REGION DURING THE GREAT PATRIOTIC WAR

The article tells about development of cattle breeding in Gorno-Badakhshan Autonomous region during the Great Patriotic war. The author using archival material and other sources shows positive and negative moment, namely big and small horned cattle. In her article the author is used the table.

Текст научной работы на тему «СОСТОЯНИЕ СКОТОВОДСТВА В ГБАО В ГОДЫ ВЕЛИКАЯ ОТЕЧЕСТВЕННАЯ ВОЙНА»

of_Intsrnet_for_Tenorist_Purposes/Use_of_the_intemet_for_tenDrist_purposes_Russian.pdf с.1

2. Гуржий Д.А. Влияние СМИ на формирование общественного мнения // Молодой ученый. — 2015. — №12. — URL https://moluch.ru/archive/92/20451 / Лукашева М.Д Интернет и политика http: //www.rusnauka.com/ 15_ APSN_2010/ Politologia /67201. doc.htm)

3. Сухаренко А. https://wiselawyer.ru/poleznoe/57076-internet-sluzhbe-terroristov https://www.unodc.org/ documents/terrorism/

Publications/Use_of_Internet_for_Tenorist_Puiposes/Use_of_the_internet_for_terrorist_purposes_Russian.pdf с.1

4. https:// regnum.ru /news/2330086.html Глава ФСБ описал масштаб информационной войны, развязанной террористами.

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ИНТЕРНЕТА СО СТОРОНЫ ТЕРРОРИСТОВ И ПУТИ ПРОТИВОДЕЙСТВИЯ ЭТОМУ ПРОЯВЛЕНИЮ

С развитием современных технологий Интернет занял ведущую позицию в появлении и становлении одного из опаснейших видов терроризма. На данном этапе террористическими организациями осуществляется активная работа по созданию в закрытых сегментах, доступных лишь связанным между собой ячейками единой базы данных, представляющих взаимный интерес. Информация из такого рода базы данных используется террористами в реализации своих античеловеческих замыслов.

Всемирная Сеть стала идеальной средой для деятельности террористов, поскольку доступ к ней крайне легок, а в некоторых случаях и неконтролируем соответствующими органами.

Ключевые слова: информационный терроризм, всемирная сеть, пропаганда, виртуальная реальность

USE OF THE INTERNET ON THE PART OF TERRORISTS AND THE WAY TO COUNTERING THIS MANIFEST

During the development of modern technologies, the Internet has taken a leading position in the emergence and formation of the most dangerous types of terrorism. At this stage, terrorist organizations actively work to create a single database of mutual interest in hiden segments, accessible only by linked cells. Informationfrom this kind of database is used by terrorists in the implementation of their anti-human designs.

The worldwide Web has become an ideal environment for terrorist activities, as an access to the extremely easy and in some cases beyond the control of the relevant authorities.

Keywords: information terrorism, world network, propaganda, virtual reality

Сведения об авторе:

Шозедов Х Н. - (научный сотрудник Института изучения стран Азии и Европы Академии наук Республики Таджикистан)

About the autor:

Shozedov Kh N - (Research fellow of the Institute for the Study of Asian and European Countries of the Academy ofSciences of the Republic of Tajikistan)

СОХДИ ЧОРВОДОРИИ ВМКБ ДАР СОЛХ,ОИ ЧДНГИ БУЗУРГИ ВАТАНЙ

Бадавлатова Р. Б.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни Алимшоев М. М.

Донишго^и давлатии Хоруг ба номи М. Назаршоев

Дар ВМКБ асосан шароити мусоид барои тараккиёти чорводорй дар нох,ияи Муршб ва водии Аличур нисбатан бе^тар буда дар давраи ЧБВ буд, ки 20 % шумораи чорвои вилоятро парвариш мекарданд. Масохдти ин нох,ия 38 х,азор км квадратй ё 61 % ^удуди ВМКБ- ро дар бар мегирад[6, В. 45].

Помир х,амчун минтакаи кух,сор то соли 1917 маркази асосии чорводорй ба х,исоб мерафт. Баъди баркароршавии Хркимияти Шуравй дар Помир чорводорй муваккатан ру ба пастравй них,од. Аз руи баъзе нишондодх,о нишондоди тараккиёти чорводории соли 1917 нисбати соли 1940 бе^тар буд. Масалан, шумораи гусфандон соли 1917 - 115,2 х,азор сар, соли 1940 -75,7 х,азор сар, шумораи аспх,о

соли 1917 2,8 хазор сар ва соли 1940 -2,6 хазор сарро ташкил медод. Шумораи чорвои калони шохдор дар мукоиса ба соли 1917, дар соли 1941 чунин буд: Соли 1917- 24 хазор; Соли 1925 - 23,9 хазор; Соли 1940- 36,8 хазор[6, В. 24].

Аз руи чамъбасти соли 1941 чорводорй натичаи хуб дода, накшаи дар пеш гузошташуда чунин ичро гардидаасг:

1 .Чорвои шохдори калон - 118%

2.Гов - 125%

3. Барзагови корй- 164% 4.Чорвои шохдори майда - 150%

5.Асп - 110%

6.Уштур - 140%

Дар баробари зиёд будани шумораи хайвонот, инчунин ба бехтар намудани зоти хайвонотхои махаллй диккат дода мешуд. Аз соли 1939 сар карда, зоти гови шветсарй оварда шуда, ба зоти махаллй омехта шуда, зотхои нави хушсифат ба вучуд омаданд. Соли 1939 ба вилоят 26 сар ва соли 1940 - 102 сар гови зоти шветсарй оварда шуд[2, В. 28]. 20-декабри соли 1941 дар Комитети ичроияи вилоятй мачлис бо иштироки инспекторони нохияхо оид ба чорводорй баргузор гардид. Дар назди вилоят вазифа гузошта шуд, ки мохи январи соли 1942 саршумори чорво ба хисоб шрифта шавад. Максади ин хисобот аз он иборат буд, ки дар соли 1941 саршумори чорвои шохдори калон ва майда кам шуда истода буд.

Бо сабаби нарасидани мутахассисон ба ин кор коркунони аппарати комитети вилоятиву хизбй ва котибони комитетхои нохиявй чалб шуда буданд. Ба гайр аз ин, бо даъвати хизб ва ташкилоти комсомолй хохишмандон аз ташкилоту мактаб ва дигар муассисахо хамрох мегардиданд. Ахамияти ба руйхатгирии саршумори чорво дар он буд, ки дар баробари он нуфузи одамон низ ба руйхат гирифта шуд. Чуноне ки дар яке аз хисобот кайд гардидааст, дар ба руйхатгирии ахолии 7 нохия 93 нафар иштирок намудааст, ки аз он 29 нафар- аъзои хизби коммунист, 35 нафар комсомол ва 31 нафар хизматчй будааст[3, В. 26].

Дар бахисобгирии саршумори чорвои шохдори калону майда муваффакиятхои калон ба даст омадааст. Мохи ноябри соли 1942 чунин нишондодхо ба кайд гирифта шудааст: Чорвои шохдори калон- 93% Гов - 108% Барзагов- 87% Гусфанд- 105%[1, В. 29].

Чдмъбасти хисобот нишон дод, ки дар нохияи Ишкошим саршумори чорво нисбати соли 1941 кам гардидааст:

1. Чорвои калони шохдор 104 сар;

2.Гусфанд - 432 сар;

3.Буз - 635 сар;

4.Асп- 12 сар;

5.Хар- 12 сар.

Дар нохияи Ванч саршумори хайвонот кам гардидааст:

194 1 1942

1. Чорвои шохдори калон 2629 2085

2. Гусфанд 4211 3311

3. Буз 6780 5368

4. Асп 182 153

5. Хар 464 368

Тибки натичаи хисоботи раиси комитети ичроияи нохияи Рушон Коваленко бошад, чорводорй дар нохияи Рушон натичаи хуб додааст:_

1-1941 1-1942 %

1. Гусфанд 343 736 214

2. Буз 493 789 160

3. Чорвои калони шохдор 670 938 140

4. Асп 14 42 300

5. Мург 330 670 233

И н нишондод дарачаи тараккиёти чорводориро дар нохияхои ВМКБ нишон медиханд. Аммо дар

баъзе колхозно ба монанди «Аскари Сурх», «Фрунзе», «Окгябр», «Буденный» саршумори хайвоног кам буд. Солхои 1940-1941 дар колхозхои номбурда чорвои шохдори калон 367 сар, шохдори майда 1839 сар, асп 25 сар кам гардидаасг.

Накши асосй дар сохтмони хочагии кишлоки вилоятй Пленуми хафтуми КМ Х,К (б) Точикисгон, ки аз 20 то 22 ноябр соли 1942 баргузор гардид, бозида буд. Пленум кайд намуд, ки ташкилотхои хизбии Точикисгон вазифаи худро дар сохтмони фаъолияти хочагидорй нодурусг ичро намудаасг. Пленум диккати ташкилотхои хизбиро ба назорати зарурии корхои таргиботии хизбй- сиёсй равона намояд, ба комитегхои вилоятй, комитегхои шахрй ва комитегхои хизбиву нохиявй супориш дода шуд, ки фаъолияти таргиботии худро дар байни мехнаткашони вилояг хуб ба рох монанд.

Барои зиёд намудани саршумори чорво соли 1942 колхозхои вилояг дар асоси шартнома ба харидани гусола, бузгола ва барра сар карданд, ки дар натича 400 гусола, 1000 бузгола ва барра харидорй шуда, ба фермахо оварда шуданд. Хамаи ин чорачуихо бахри бехтаргардонии вазъияг ба рох монда шуданд.

Соли 1942 дар назди вилояг вазифа гузошта шуд, ки махсулогхои барои ахолй аввалиндарача ва лозимиро исгехсол намояд. Аммо дар сохаи чорводорй хочагии кишлок, ки вазифаро барои соли 1942 дар наздаш гузошта шуда буд, ичро намуд. Дар семохаи дуюми соли 1942 исгехсоли гушт, шир ва панир дар чунин сатх будстаа:

Дар колхозу совхозхо

аз руи хариди шахсй

№ Нохия шир гушт панир шир гушт

1. Рушон 850 259.7 1193 20 11

2. Рошткала 1384 232.3 1874 40 14

3. Ишкошим 387 83 717 18 5

4. Ванч 1300 356 1403 40 15

5. Бартанг 482 150.3 1105 18 8

6. Вахон 1010 138.1 2366 20 9

7. Шугнон 2383 478.5 2769 60 18

8. Мургоб 204 301 3600 24 11

Дар тамоми ВМКБ 8000 2000 15000 240 90

Чй тавре дар накша тасвир ёфтаасг, исгехсоли гушт дар нохияи Мургоб хуб ба рох монда шуда, дар якчоягй бо водии Аличур 20 % парвариши чорвои калони шохдори вилоятро дар бар мегирифт. Минтака ва иклими Мургоб ва шароигу чарогоххои он барои чорводорй хеле мувофик буд. Гушт асосан аз нохияи Мургоб ба маркази вилояг ворид мегашт, аммо баръакс барои таъмини марказ аз шир имконияг вучуд надошт. Сабаб дар он буд, ки байни шахри Хоруг ва нохияи Мургоб масофаи калон буда, хангоми овардани шир он дар рох вайрон шуда, зарари калон ба хочагии кишлоки нохия ва вилояг меовард.

Аммо дар баробари як катор пешравихо дар хочагии кишлоки ВМКБ, инчунин камбудихо низ чой дошт. Аксари колхозхо сусг тараккй карда, аз 117 колхози миллионери Точикисгон, мутаассифона ягон колхози Помир ба катори колхози миллионери чумхурй шомил шуда натавонисг.

Соли 1942 колхозчиёни ВМКБ аз руи карори Шурои Комиссарони Халкии ЧШС Точикисгон раисони вилоятро ба сафари хизматй ва тачрибаомузй ба колхозхои пешкадами Сталинобод ва Ленинобод фиристониданд. Бо хамин тарик аз колхозхои зерини сусттараккикардаи ВМКБ намояндагон ба сафари хизматй рафтанд:

1. Нохияи Ишкошим- «Согсиализм», «Ленин»

2. Нохияи Вахон - «Правда», «Согсиализм»

3. Нохияи Ванч- «Ворошилов», «Берия»

4. Нохияи Рошткалъа - «Буденный», «Дзержинский»

5. Нохияи Шугнон - «Фрунзе»

6. Нохияи Бартанг - «Сотсиализм»[3, В. 24]

Барои минбаъд хубгар ба рох мондани чорводорй барои харидорй намудани хайвонотхои камшумор, аз руи нишондоди хукумат соли 1942 Бонки хочагии кишлоки Чумхурии Шуравии Согсиалисгии Точикистон ба нохияхои чорводори ВМКБ дар хачми 200 000 сум чудо намуд:

Шугнон - 70 000 сум

Ванч - 40 000 сум

Рушон -20 000 сум

Бартанг - 10000 сум

Рошткалъа - 60000 сум

Солхои 1943-1944 дар вилоят чорводорй бо суръати баланд тараккй намуд. Махсусан соли 1943 дар аввал ду колхози ВМКБ миллионер шуданд. Мохи декабри соли 1943 саршумори чорвои вилоят ба чунин микдор расид:

1. Чорвои шохдори калон - 12150 сар;

2. Бузу гусфанд- 46000 сар;

3. Асп - 500сар;

4. Уштур - 180 сар;

5. Парранда - 5000.

Соли 1944 дар чорабинихои чумхуриявй оид ба чорводорй ВМКБ голиб баромад. Барои ноил гардидан ба чунин муваффакият ба вилоят Байраки Сурхи СКХ ва КМ Хизби Коммунистии Точикистон, мукофотпулй ба микдори 80 хазор сум ва мукофоти Ленинй ба микдори 50 хазор сум такдим карда шуд[5, С. 93]. Ин муваффакиятхо ба он оварда расонд, ки дархамаи колхозхо фермахои нави чорводорй ташкил ёфтанд. Гайр аз ин, аз хисоби карз чорвои шохдори хурду калон харидорй шуда, дар кисми дигари колхозхо барои зиёд кардани саршумори чорво ва истехсоли шир ошз намуданд. Тибки маводи бойгонй саршумори чорво дар солхои 1943-1944 дар вилоят чунин буд[2, В.

240]:

накшаи соли 1943 то 1.01.44 ичро гардид:

1. Чорвои калони шохдор 11300 102% 12700

2. Бузу гусфанд 36200 104.3% 46000

3. Асп 350 130% 560

4. Уштур 150 102% 180

5. Парранда 6500 51% 7500

6. Хар 500 121% 715

Дар чадвал нишон дода шудааст, ки чорводории вилоят то кадом дарача тараккй кардааст ва натичаи хуби тараккиёти ин сохаро, гайр аз паррандапарварй ки 51 % ичро гардидааст, дар бар гирифтааст.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Накшаи тараккиёти чорводории ВМКБ дар соли 1945 бошад чунин буд:

№ Нохия Чорвои калони шохдор гусфанд асп уштур хар

1. 1 .Шугнон 3775 18750 250 21 275

2 2.Рошткалъа 2400 13

3 3.Рушон 1300 15000 100 20 145

4 4.Вахон 1550 9

5 5.Ишкошим 750 4950 90 16 150

6 б.Бартанг 1125 8100 50 10

7 7.Ванч 1450 2850 35 -

8 8.Аличур 1775 6550 85 62 160

9 9.Муршб 1875 6400 48 109 80

10000 37 180

14400 105 190

60

60

Х^амагй дар вилоят 16000 87000 800 260 1300

Соли 1945 саршумори чорвои шахсй дар яккахочагихо афзуда, инчунин барои харид кардани чорвои ширдех карз мегирифтанд ва ба ивази карз хайвон медоданд. Соли 1945 дар яккахочагихо саршумори чорвои шохдори калон ба 17 000 сар, чорвои шохдори майда ба 85 000 сар, асп ба 1000 сар ва уштур ба 350 сар расида буд.

Барои колхозхои яккахочагй 460 сар бузу гусфанд ва 685 сар гусола чудо шуда буд. Ин икдом аз соли 1944 сар шуда, 22 июни соли 1944 бо ин максад ёрй ба хонаводахои иштирокчиёни чанг ва маъюбон расонида шуд. Сабаби пеш гирифтани ин икдом дар он буд, ки соли 1944 саршумори аспон ба 15,5 % ва уштур 14 % дар хочагихои шахсй кам гардида буд.

Х,амин тавр, дар ВМКБ накши нохияхои чорводор дар таъмини фронт бо махсулоти худ хеле баланд буд. Бо шарофати мехнати онхо хам ахолии нохия ва хам фронт бо махсулоти гуштй, шир ва равган таъмин мегардид. Дар катори дигар вилоятхои ЧумхурииТочикистон сахми ВМКБ дар солхои Ч,анги Бузурги Ватанй хам дар майдони набард ва хам дар акибгох бузург буда, мехнаткашони он вазифаи чониашонро барои несту нобуд кардани фашистон ва озод намудани ватани азизашон сарбаландона ичро намудаанд.

АДАБИЁТ

1. Архив Горш-Бадахшанжого обкома КПТ. - Ф. 2. - Оп 1. - Л. 29.

2. ГАГБАО. - Ф. 1. - Оп. 1. - Д 4. - Л 240.

3. ГА ГБАО. - Ф. 24. - Оп. 1. - Д 14. - Л 24.

4. Пискунов В. Кузница победы. - М., 1985. - С. 383.

5. Сечкина Л П. Трудовой подвиг Таджикского народа в Великой Отечественной войне. - С. 93.

6. Юсуфбеков Х Улучшение пастбищ и сенокосов Памира и Алайской долины. - Душанбе, 1968. - С. 45.

СОСТОЯНИЕ СКОТОВОДСТВА В ГБАО В ГОДЫ ВЕЛИКАЯ ОТЕЧЕСТВЕННАЯ ВОЙНА

В статье говорится о развитии скотоводства в ГБАО в годы Великая Отечественная война. Автор привлекая архивных материал и другие источники показывает положительные и отрицательные моменты развития в области скотоводства, а именно крупные и мелкого рогатые скота. В статье также используются таблицы.

Ключевые слова: область, скотоводство, ГБАО, Великая Отечественная война, положительный, отрицательный, сторона, крупный, мелкий, рогатый скот, таблица.

THE CONDITION OF CATTLE BREEDING IN GORNO-BADAKHSHAN AUTONOMOUS REGION DURING THE GREAT PATRIOTIC WAR

The article tells about development of cattle breeding in Gorno-Badakhshan Autonomous region during the Great Patriotic war. The author using archival material and other sources shows positive and negative moment, namely big and small horned cattle. In her article the author is used the table.

Keywords: area, cattle breeding, GBAR Great Patriotic war, positive, negative, moment, big and small, horned cattle, table.

Сведения об авторах:

Бадавлатова Рамзия Боздавлатовна, соискатель кафедры истории таджикского народа факультета ТГПУ имени С. Айни.

Алимшоев Мамадризо Мамадасанович- проректор по учебной части Хорогского государственного университета им. М. Назаршоева, к.и.н., доцент, E-mail: alimshoev@list.ru тел:+992 93 598 45 96.

About the authors:

BadaVlatova Ramsiya Bozdavlatovna - the researcher of the department of history of Tajik nation of the Tajik State Pedagogical University namedafter Sadriddin Aini.

AHmshoev Mamadriso Mamadasanovich - the vice rector for academics, candidate of history, E-mail: alimshoev@list.ru; тел:+992 93 598 45 96

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.