Научная статья на тему 'Сохранение биологических ресурсов'

Сохранение биологических ресурсов Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
50
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Экология / экологическая устойчивость / фауна / биологические ресурсы / генетика / биоразнообразие / пища / флора / лес. / Ecology / ecological sustainability / fauna / biological resources / genetics / biodiversity / food / flora / forest.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Олим Нарзуллаев

В результате реформ в области экологии обсуждаются вопросы биоразнообразия, флоры и фауны, продовольственной безопасности, использования лесов и экологической безопасности, природоохранной политики и рационального использования природных ресурсов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Conservation of biological resources

The new legislation in the field of environment law, issues of biodiversity, flora and fauna, food security, forest use and environmental safety, environmental policies and rational use of natural resources are discussed.

Текст научной работы на тему «Сохранение биологических ресурсов»

Жамият ва инновациялар Общество и инновации -

Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Conservation of biological resources

Olim NARZULLAEV1

Tashkent State University of law

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received September 2020 Received in revised form 15 September 2020 Accepted 25 September 2020

Available online 1 October 2020

The new legislation in the field of environment law, issues of biodiversity, flora and fauna, food security, forest use and environmental safety, environmental policies and rational use of natural resources are discussed.

2181-1415/© 2020 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Keywords:

Ecology

ecological sustainability fauna

biological resources

genetics

biodiversity

food

flora

forest.

SUMMARY

Abstract in English. Preservation of the natural environment It is one of the universal values as a necessary condition for the continuation of life on earth. But the process of realizing this is very slow.

Social, political and legal issues in this regard are among the issues of state importance. Protection of the environment, rational use of natural resources, ensuring the environmental safety of the population is one of the main directions of state environmental policy. The role and importance of the legal framework in regulating the complex environmental legal relations that arise in this process is enormous

It should be noted that in the Republic of Uzbekistan, as in the Commonwealth of Independent States, environmental policy is based on a number of conceptual principles, the

1 Tashkent State University of Law, Associate Professor of the Department of Environmental Law Tashkent, Uzbekistan

Email: nau-xau@mail.ru

protection of the environment, rational use of natural resources, environmental safety of the population is regulated by a number of environmental legislation.

About 30 special environmental laws and more than 350 normative legal acts have been developed by many governments to ensure the ecological safety of the population, the rational use of natural resources, its protection and its transmission to the next generation in a pure form. It is obvious that the development of fundamental research in the field of physiology, genetics and selection and the implementation of this research in practice will have a positive impact on the development of agriculture.

The main goal of genetic engineering research is to create a new species, variety, breed, variety by interacting with the main element of a living thing - the gene. Varieties and breeds created by genetic engineering should be distinguished from varieties and breeds created by traditional selection methods. In genetic engineering, animals and plants of the same species or family are completely distant from each other, and plants and animals in a family are crossbred or artificially modified by mutual genetic engineering to create a new variety and breed. The result is hybrids and mutants (e.g., a mixture of elephant and camel, fish and chicken, wolf and rabbit) that are absolutely difficult to fit into the human imagination. According to the world community, the creation of such hybrids and mutants can have a negative impact on human health, along with disrupting the existing natural balance. Given these circumstances, it is necessary to prohibit such research.

To date, advances in research in the field of genetic engineering have led to the creation of a number of useful tools for improving human life, health and living conditions. Indeed, future research in the field of genetic engineering will play a key role in the development of various vaccines that prevent any disease, drugs that quickly cure diseases, and the emergence of new food products.

Биологик ресурсларни мух,офаза кдлиш

Калит сузлар:

Экология

экологик бар;арорлик х,айвонот дунёси биологик ресурслар генетика

биологик хилма-хиллик

ози;-овк;ат

флора

урмон.

АННОТАЦИЯ

Экология буйича янги ;онунчилик сох,асида амалга оширилган ислох,отлар натижасида, биологик хилма-хиллик, усимлик ва х,айвонот дунёси, озо;-ов;ат хавфсизлигини таъминлаш, урмонлардан фойдаланиш х,амда экологик хавфсизликни таъминлаш, экологик сиёсат, табиий ресурслардан о;илона фойдаланиш билан богли; масалалар уз акини топган.

Сохранение биологических ресурсов

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

Экология Экологическая устойчивость Фауна

Биологические ресурсы,

В результате реформ в области экологии обсуждаются вопросы биоразнообразия, флоры и фауны, продовольственной безопасности, использования лесов и экологической безопасности, природоохранной политики и рационального использования природных ресурсов.

генетика

Биоразнообразие

Пища

Флора

Лес.

Жамиятда экологик хавфсизлик ривожланишга тахдид солаётган ички ва таш;и омиллар сифатида ;аралиб, Х,аракатлар стратегиясида ва тегишли концепциялар ва курсатмалар асосида унинг таъсир доираси борган сари камайтирилиб ва бартараф этилиб борилмо;да. Шунингдек, мамлакатимизда амалга оширилаётган ху;у;ий ислохатлар натижасида ижтимоий, сиёсий, маданий ва бош;а сохаларда мисли курилмаган янгиликлар юз бермо;да.

Табиий мухитни асраб-авайлаш Ерда хаёт давом этишининг зарурий шарти сифатида умуминсоний ;адриятлардан бири хисобланади. Аммо буни англаб етиш жараёни жуда суст кечмо;да. Бу борадаги ижтимоий, сиёсий, ху;у;ий масалалар давлат ахамиятига эга молик булган масалалар ;аторига киради. Атроф табиий мухитни мухофаза ;илиш, табиий захиралардан о;илона фойдаланиш, ахолининг экологик хавфсизлигини таъминлаш давлат экологик сиёсатининг асосий йуналишдаридан бири хисобланади. Бу жараёнда вужудга келадиган мураккаб экологик ху;у;ий муносабатларни тартибга солишда ху;у;ий асосларнинг роли ва ахамияти жуда катта.

Шуни таъкидлаш лозимки, Муста;ил Х,амдустлик давлатларида булгани каби Узбекистон Республикасида хам экологик сиёсат ;атор концептуал тамойилларга асоланган холда атроф табиий мухитни мухофаза ;илиш, табиий захиралардан о;илона фойдаланиш, ахолининг экологик хавфсизлигини таъминлаш билан богли; булган муносабатлар бир ;атор экологик ;онунчилик хужжатлари билан тартибга солинган.

Шу уринда, Узбекистон Республикаси Парламенти экологик сиёсатни амалга ошириш учун ;атор конциптуал тамойилларга асосланган холда экологик ;онунчилик хужжатларини ;абул ;илган. Шунингдек, ахолининг экологик хавфсизлигини таъминлаш, табиий ресурслардан о;илона фойдаланиш, унинг мухофазасини таъминлаш ва уни соф холда келажак авлодга етказиб беришни таъминлашга ;аратилган 30га я;ин экологияга доир махсус ;онунлар ва бу ;онунлар асосида куплаб хукумат томонидан яъни 350 дан оши; норматив ху;у;ий хужжатлар ишлаб чи;илди. Демак, табиат ва жамият уртасидаги муносабатларни тартибга солишга ;аратилган махсус ;онунлар булиб, булар: "Табиатни мухофаза ;илиш тугрисида"ги, "Сув ва сувдан фойдаланиш тугрисида"ги, "Ер ости бойликлари тугрисида"ги, "Усимлик дунёсини мухофаза ;илиш ва ундан фойдаланиш тугрисида"ги(янги тахрирда 2016), Ер кодекси,

"Атмосфера хавосини мухофаза килиш тугрисида"ги, "Урмон тугрисида"ги конуни(янги тахрирда 2018), "Давлат санитария назорати тугрисида"ги, "Давлат ер кадастри тугрисида"ги, "Экологик экспертиза тугрисида"ги, "Метрология тугрисида"ги, "Стандартлаштириш тугрисида"ги, "Чикиндилар тугрисида"ги конуни ва х.з.

Ушбу конунчилик хужжатлари табиатни мухофаза килиш, табиий объектлардан окилона фойдаланиш ва ахолининг экологик хавфсизлигини таъминлаш билан боглик; ижтимоий муносабатларни умумий асосларда тартибга солмасдан, балки махсус мухофаза этади ва ундан окилона фойдаланишга доир муносабатларни мустахкамлайди.

Муста;илликнинг дастлабки кунларидано;, бош;а сохалар каби ;ишло; хужалик сохасига хам алохида эътибор каратилди. ;ишло; хужалигида амалга оширилган ислохотлар ва узгаришлардан кузланган ма;сад ю;ори хосилдорликка эришиш, ;ишло; хужалик махсулотлари таннархини пасайтириш ва ер унумдорлигини узок ва;т са;лаб колишдан иборат.

Уз-узидан равшанки, физиология, генетика ва селекция сохасида фундаментал тад;и;отларни ривожлантириш ва бу тад;и;отларни амалиётга татби; этиш ;ишло; хужалиги сохасини ривожланишига ижобий таъсир курсатади.

Англия зотдор моллар экспортери хисобланарди. XX асрнинг 70-йилларига келиб селекция ютуги муаллифиликда янги илмий усуллар-ген инженерияси, эмбрионларни кучириб утказиш, жинсни олдиндан белгилаш, радиоактив нурланиш ин;илоб ясади[1].

Айни;са, ато;ли генетик ва селекция ютуги муаллифи олим, академик Н.Ч.Вавиловнинг бу сохадаги тад;и;отлари селекция фанида туб бурилиш ясади. Унинг усимликлар марказларини ани;лаш ва уларни ирсий узгаришларини текширишдаги илмий ишлари селекция фани ривожланишига катта хисса кушди.

Ген инженерияси тад;и;отларининг асосий ма;сади тирик жонзотнинг асосий унсури-генига турли таъсир утказиб, янги тур, нав, зот, хил яратишдан иборат[2]. Ген инженерияси усулида яратилган нав ва зотларни анъанавий селекция усулида яратилган нав ва зотлардан фарклаш зарур. Ген инженериясида янги нав ва зот яратиш учун бир турдаги ёки бир оиладаги хайвонлар ва усимликлар эмас, балки бир-биридан бутунлай узок тур ва оиладаги усимликлар ва хайвонлар узаро ген инжинерияси усулида чатиштирилади ёки сунъий равишда ген узгартирилади. Натижада мутла;о инсон тасаввурига сигиши ;ийин булган гибридлар ва мутантлар (масалан, фил ва туянинг, бали; ва товукнинг, бури ва куённинг чатишмалари) юзага келади. Жахон жамоатчилигининг фикрича, бундай гибрид ва мутантларни яратилиши мавжуд табиий мувозанатни бузиш билан бирга инсон саломатлигига салбий таъсир курсатиши мумкин. Шу холатларни хисобга олиб, бундай тадкикотларни утказишни таъкиклаш зарур.

А.И.Иойрыш, О.А.Красовскийларнинг фикрича ген инженерияси бу дастурли, наслдан наслга утиш хусусиятига эга булган, анъанавий селекция йули билан чикаришнинг имкони булмаган биологик тузилмалар (хайвонлар ва усимликларнинг индивидуал генлари, микроорганизмлари, оксиллари) ини олишга каратилган услуб ва воситаларнинг йигиндисидир. Ген инженерияси

табиат ;онуниятларни билишда, тибииётнинг долзарб муаммоларини хал ;илишда, саноат ва ;ишло; хужалигининг турли хил сохаларини мувофи;лаштириш ва уугунлаштиришда, куплаб экологик ва ижтимоий муаммоларининг ечимини топишда инсоннинг имкониятларини кенгайтиради ва янги жихатларни касб этади.

Дарха;и;ат, хозирги кунда ген инженерияси сохасидаги тад;и;отлар юту;лари инсон хаёти, соглиги ва турмуш шароитининг яхшиланиши учун бир ;атор фойдали воситаларнинг яратилишини таъминлади. Зеро, келажакда ген инженерияси сохасидаги илмий тад;и;отлар хар ;андай касалликни олдини олувчи турли вакциналарни, касалликларни тез даволовчи дори-дармонларни тайёрлашда, янгидан-янги ози;-ов;ат махсулотларини пайдо булишида асосий восита вазифасини бажаради.

Кейинги пайтларда ген инженериясининг юту;лари жахон хам жамияти томонидан ю;ори бахоланмо;да. Зеро, кейинги ;ис;а ва;т оралигида инсон соглиги учун ута мухим ахамиятга эга булган турли дори-дармонларнинг кашф этилиши, куп йиллар давомида тузатиб булмаслиги тан олинган касалликларнинг давоси топилганлиги(масалан, агар рак касаллигининг бошланиш даврида, бу касалликдан батамом халос булиши мумкинлиги, вирусли геппатит Внинг вакцинаси топилганлиги, хозирда деярли барчага маълум), инсон организми гармонларининг усишига ёрдам берувчи турли воситаларнинг вужудга келиши айнан ген инженерияси тад;и;отларининг хосиласидир.

Бундан таш;ари келажакда инсоният олдида турган ва хал этилиши йилдан-йилга ;ийинлашиб бораётган очарчилик, сувсизлик, табиий атроф-мухитнинг ифлосланиши ва куйинки одам ва унинг мавжуд булиши билан богли; деярли барча муаммоларни хал этишда энг асосий ва бирламчи омил бу ген инженерияси ва унинг юту;лари булади, дея хеч иккиланмасдан айтишимиз мумкин. Айни;са, ози;-ов;ат муаммосини хал этишда ва бу муаммо билан чамбарчас богли; ;ишло; хужалиги экинлари хосилдорлигини оширишда ген инженерияси тад;и;отлари ю;ори натижаларга эришмо;да. Зеро хозирги кунда бозорларимизни тулдириб турган турли хил ;ишло; хужалиги махсулотларининг аксарият ;исми ген инженерияси юту;лари асосида яратилган нав ва зотлардан олинган хосилдир. Хозирги кунда турли хил хашоратлар(масалан ;урт) емайдиган олма ва картошка, кемирувчилар еса улиши мумкин булган лекин одам истъемол ;илса фа;ат фойда курадиган помидор, бодринг ва шунга ухшаш полиз экинлари борлигини инсоният ажабланмасдан ;абул ;илмо;да. Кейинги йилларда куплаб ривожланган давлатларда ;ишло; хужалиги махсулотларига булган талабни ;ондиришда айнан ген инженерияси юту;ларидан фойдаланишмо;да. Мисол учун кейинги икки-уч йил ичида юртимиз бозорларида пайдо булган "америка тарвузлари"га эътибор ;аратадиган булсак, уларнинг жайдари тарвузларга ;араганда уруги кам булишини, серсув ва шираси ю;ори эканлигини куришимиз мумкин.

Инсоният ген инженерияси илмий тад;и;отларининг бир йуналиши хисобланган клонлаш усули ёрдамида ;ишло; хужалиги хайвонларини, усимликлар дунёсини ривожлантириш билан исти;болда катта юту;ларга эришишга умид богламо;да. Масалан, я;инда АЦШ олимлари гуруч ядросидаги

ДНК кодини узгартириш йули билан шолининг сувсизликка чидамли навини клонлаш усулида яратишгани оммавий ахборот воситаларида эълон килинди[3].

Ген инженерияси натижаларининг инсон учун фойдали хусусиятлари булиши билан бирга, унинг инсон соглиги учун зарарли жихатлари борлигини хам эсдан чикармаслиги керак. Яъни, муайн янги натижага эришиш йулида амалга оширилаётган тажрибалар ва амалиётлар ижобий натижа билан бирга салбий окибатларни хам вужудга келтириши мумкинлигига хар доим хам шундай тадкикот олиб бораётган шахслар кафолат бера олишмайди. Айникса бир туркумда булмаган усимликлар ва хайвонлар генининг узгартирилиши келажакда инсон учун кандай хавф-хатар тугдиришини олдиндан башорат килиш кийин. Мутахасисларининг таъкидлашича баъзи касалликлар лабараториялардаги хавфсизликнинг етарли даражада таъминланмаганлигидан келиб чиккан.

Шундай экан ген инженерияси ютукларининг жахон иктисодий ва ижтимоий ривожланишидаги урни ва ахамиятини хисобга олиб, ушбу илмий тадкикот фаолияти ва унинг натижаларини хукукий жихатдан тарибга солиш зарурияти юзага келади.

Хукукий табиати ва узига хос хусусиятларига кура ген инженерияси натижалари (ёки ютуклари) интеллектуал мулк объектлари жумласига киради. Зеро, ушбу холатда инсон узининг аклий-ижодий фаолияти оркали узи учун кулай ва фойдали натижага эришади. Бунда, инсоннинг аклий-ижодий фаолияти тирик борликнинг барча объектлари (хаттоки инсон) устида олиб бориладиган илмий тадкикотларга каратилади. Бу фаолият тиббиёт, биология, зоология, селекция, генитика, физиология каби жонли табиат билан боглик барча сохаларда олиб борилади. Нимаики тирик мавжудот булса, айнан уша ген инженерияси тадкикотининг объекти булиши мумкин.

"Ген инженерияси" атамасининг узи биринчи навбатда, илмий тадкикот маъносини ифодалар экан ва бундай тадкикотлар узига хос жихатларга эга экан, ген инженериясини интеллектуал мулкнинг ноанъанавий объектлари жумласига киритишимиз мумкин. Лекин, масаланинг яна бир томони борки, хозирги кунда ген инженериясининг хукукий тушунчаси ва уни тартибга солувчи нормалар ва хукукий коидалар мавжуд эмас экан унинг хукукий макоми хусусида фикр юритиш эртадай куринади. Зеро, объектниниг хукукий макоми уни тартибга солувчи конун нормалари асосида аникланади ва очиб берилади. Бирок, фан ва техниканинг ривожланиб бориши канчалик шиддатли булса, унинг хукукий тартиботи хам у билан хамоханг ривожланиши зарур. Акс холда илм-фан ривожланишидан оркада колган хукукий тизим иктисодий ва ижтимоий муносабатлардаги катта салбий окибатларни вужудга келишига имконият тугдириши мумкин.

Интеллектуал мулк объектлари орасидан ген инженерияси натажаларига объекти, хукукий холати ва яратилган янгиликлари жихатидан энг якин турадигани бу селекция ютукларидир. Шу муносабат билан биз ген инженерияси ва селекция ютукларининг узаро нисбатини куриб чикамиз.

О.Окюловнинг янги нав ва зотнинг бошка услублар оркали (селекциядан бошка), масалан, ген инженерияси оркали чикарилиши ихтиро хисобланади[4], деб хисоблайди. Фикримизча бу уринда ген инженерияси тадкикотлари натижасида яратилган объектларни ихтиро сифатида тан олиш бироз бахслидир.

Инчинун, ю;орида таъкидлаганимиздек ген инженерияси натижалари (ёки юту;лари) ни интеллектуал мулкнинг ноанъанавий объектлари жумласига киритиш ва уларнинг ху;у;ий ма;омини алохида белгилаш лозим. Ген инженерияси натижалари селекция юту;ларидан куйидаги белгилари билан фар; ;илади.

1) Агар селекция юту;лари фа;атгина усимликлар ва хайвонлар устида олиб бориладиган илмий тад;и;отлар хисобланса ген инженерияси тад;и;отлари олиб бориладиган объектлари доираси кенгдир.

2) Селекция юту;ларини яратишда анъанавий усул ва воситалардан фойдаланилса, ген инженерияси фаолиятининг асосида тирик мавжудот энг асосий элементи генини узгартириш, унга турли йуллар билан таъсир утказиш усуллари ётади.

3) Селекция юту;ларидан фар;ли равишда ген инженерияси натижалари инсон соглиги ва атроф-мухит учун анча хавфли булиши мумкин.

Хозирги кунда ген инженериясининг и;тисодий-ижтимоий хаётдаги урнини хисобга олиб Узбекистон Республикасининг "Ген инженерияси тугрисида"ги Цонунини ;абул ;илиш зарурияти юзага келмо;да. Бундай ;онунининг ;абул ;илиниши фан ва техниканинг жадал ривожланаётган сохасида олиб борилаётган илмий тад;и;отлар самарадорлигини ва уларнинг жамият хаёти учун хавфсизлигини таъминлаган булар эди. Уз ва;тида ген инженерияси фаолиятини тартибга солувчи ;оидалар соби; Иттифо; даврида хам ишлаб чи;илган эди. 1988 йил СССР Фанлар Академияси хузурида дезоксирибонуклинли кислоталар (ДНК) ген инженерияси фаолияти хавфсизлиги ;оидаларни ишлаб чи;иш буйича комиссия тузилди. Ушбу комиссия фаолиятининг асосий ма;сади мамлакатда олиб борилган биотехнология ва ген инженерияси ишларини тахлил ;илиш ва экспериментал йуналишлар ривожланишининг хавсизлик чораларини ишлаб чи;иш эди[5].

Республикамиз муста;иллик эришгач ген инженерияси фаолиятини тартибга солувчи ;онун хужжатларига булган эхтиёж юзага келди ва у хозирги кунгача ;ондирилгани йу;.

Купчилик МДХ мамлакатларида айнан шу сохани тартибга солувчи ;онун хужжатлари ;абул ;илинган. Масалан, Россия Федерациясида 1996 йил 5 июнда "Ген инженерияси сохасидаги фаолиятни давлат томонидан тартибга солиниши тугрисида"ги ;онун ;абул ;илинган.

Шунингдек, Швейцария, Янги Зеландия, Россия, Украина, Молдавия, Арманистон, Циргизистон, Белоруссия давлатларида ген инженерияси асосида яратилган навларни экиш кен йулга куйила бошланди ва бунинг ху;у;ий асослари яратилди[6].

Хулоса урнида таъкидлаш лозимки, ген инжерения фаолияти объектлари ва уни экологик-ху;у;ий тартибга солиш масаласида республикамизда ;абул биологик ресурслардан фойдаланишда ози;-ов;ат махсулотининг сифати ва хавфсизлигини таъминлашнинг ху;у;ий асосларини такомиллаштириш, ози;-ов;ат хавфсизлигини таъминлаш борасида хал этишни талаб ;илаётган ута мухим муаммолар, бу борадаги саъй-харакатларни янада мувофи;лаштириш ва кенг ми;ёсдаги хал;аро хамкорлик, келажакка ;аратилган ёндашув ва хулосаларни

биргаликда ишлаб чикишни такозо этади. Зеро, ген инжерения фаолияти объектлари ва уни экологик-хукуций тартибга солиш сохасида жахоннинг турли мамлакатларида тупланган тажриба ва амалиёт билан тизимли ва доимий равишда тахлилий асосларда урганиб, норматив-хукукий хужжатларни такомиллаштириб боришни талаб килади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Оцюлов О. Интеллектуал мулк хукукий мацомининг назарий ва амалий муаммолари.-Т. 2004.-140-141 б.

2. ИмомовН.Ф.Интеллектуал мулк объекти сифатида янги нав ва зотнинг хукукий макоми.-Тошкент:

3. ТДЮИ нашриёти, 2010. 232 б.

4. Иойрыш А.И., Красовский О.А. Правовые аспекты генной инженерии.// Государство и право.

5. 1997.№3. С 114.

6. Окюлов О. Правовой статус интеллектуальной собственности. Автореф.дисс....док. юрид.наук -Т.:

7. 2000. -27 с.

8. Иойрыш А.И., Красовский О.А. Правовые аспекты генной инженерии.// Государство и право.

9. 1997.№3. С 114.

10. Абдурахмонов Ш. Хужайрани сунъий купайтириш истикболлари.//Сирли олам. 2002. №8. Б.12.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.