Научная статья на тему 'ЎСИМЛИКЛАРНИ ЗАРАРКУНАДАЛАРИ ҲАҚИДА'

ЎСИМЛИКЛАРНИ ЗАРАРКУНАДАЛАРИ ҲАҚИДА Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
52
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВЕГЕТАЦИЯ / ТРИПС / КАНДАЛА / ОЛТИНКЎЗ / ФЕРОМОН / КУЛЬТИВАЦИЯ / КЎЧАТ / АЗОТ / ФОСФОР

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Султашова О. Г., Керимбаева А. А., Убайдуллаев К. Д.

Ушбу маколада хўжаликларда зарарли организмлар тарқалиши ва уларга қарши курашиш чоралари бўйича маълумотлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PLANT PESTS

This article provides information on the spread of pests on farms and measures to combat them.

Текст научной работы на тему «ЎСИМЛИКЛАРНИ ЗАРАРКУНАДАЛАРИ ҲАҚИДА»

Султашова О.Г., г.ф.н. Ицтисодий ва ижтимоий география кафедраси доценти,

Цорацалпоц давлат университети

Керимбаева А.А.

Усимликларни химоя цилиш (экин турлари буйича)

мутахассислиги 3 курс талабаси Агробиология ва усимликларни химоя цилиш факультети Цорацалпогистон цишлоц хужалиги ва агротехнологиялар институти

Убайдуллаев К.Д.

Кегейли хизмат курсатиш техникуми директори

УСИМЛИКЛАРНИ ЗАРАРКУНАДАЛАРИ ХАДИДА

Аннотация: Ушбу маколада хужаликларда зарарли организмлар тарцалиши ва уларга царши курашиш чоралари буйича маълумотлар келтирилган.

Калит сузлар. вегетация, трипс, кандала, олтинкуз, феромон, культивация, кучат, азот, фосфор.

Sultashova O.G., PhD associate professor economic and social geography department Karakalpak State University named after Berdakh

Kerimbaeva A.A.

3rd year student plant protection (by crop types) speciality faculty of agrobiology and plant protection Karakalpak Institute of Agriculture and Agrotechnology

Ubaydullaev K.D.

Director of Kegeyli Service College

PLANT PESTS

Abstract: This article provides information on the spread of pests on farms and measures to combat them.

Keywords. vegetation, trips, candela, pheromone, cultivation, seedlings, nitrogen, phosphorus.

Бизга маълумки, Fy3a вегетациясининг дастлабки даврида зараркунандалар (энг асосийлари Fyза тунлами, шира, трипс, ургимчаккана ва дала кандалалар) нинг хуружи зураяди. Них,олларни асраб колиш ва тунлам зарарининг олдини олиш максадида назорат ишларини кучайтириб, зараркунанда учокларини уз вактида аниклаш ва унга карши катъий

чоралар куриш зарур.

Биринчидан, барча хужаликларда зарарли организмлар таркалиши буйича маълумотлар олиш максадида дар 50 гектар майдонга биттадан мавсумий назоратчилар тайинланади.

Иккинчидан, бошокли дон экинлари ва дала четларидаги бегона утлардаги ургимчаккана, трипс, ширага карши хар гектар майдонга 300 донадан олтинкуз чикариш яхши самара беради.

Олтинкуз личинкаси жуда хура, бир суткада 50-60 тадан ортик усимлик битларини, 200 тагача тухумларини еб куяди.

Ёш нихолларнинг шира ва трипсга чидамлилигини ошириш максадида 1,5% ли карбамид эритмасидан хар гектар майдонга 200-300 литрдан пуркаш яхши натижа беради.

Ургимчаккананинг дастлабки купайиш жойларида атроф-мухитга зарарсиз булган олтингугурт кукунидан хар гектар майдонга 25-30 кг дан чанглатиш ёки унинг охакли кайнатмасини ишлатиш керак. Булар билан бир каторда омайт (1,5 л/га) 5 неорон (1,0-1,2 л/га), ниссорон (0,1-0,2 л/га), флумайт (0,2 л/га) препаратларини хам ишлатиш мумкин. Бу чоралар кандалага карши хам яхши самара беради. Утган йил бу кимёвий чораларни ургимчакканага ишлатган фермерлар уз тажрибасида курди.

Учинчидан, кусак курти Fузани шоналаш давридан бошлаб зарарлайди. Гуза тунламнинг битта урFOчи капалаги мавсумда 400-600 тадан тухум куйиб, 3-5 авлод беради. Битта курт 15-20 дона шона, гул, тугунча ва кусакларни зарарлайди.

Капалаклар кечкурун ва кечаси учишини инобатга олиб, феромон туткичларнинг фойдаланиш муддатини узайтириш максадида кечкурун усимлик усув нуктасидан 25 см баландликка урнатиб, эрталаб олиб салкин жойга куйиш керак.

Капалак тухумлари пайдо булгач, 3 маротаба 5 кун оралатиб гектарига 1 граммдан трихограмма куйиб юборилади. Гузада урта ёшли куртлар пайдо булса, (100 та усимликда 2-3 та) 3 марта 5-7 кун оралатиб 1:20, 1:10 ва 1:5» нисбатда браком куйиб юбориш керак.

Агар бир далада хам кусак курти, хам ургимчаккана куп микдорда таркалса ёппасига таъсир этувчи: Каратэ (0,5л/га), Нурелл-Д (1,5 л/га), Талстар (0,6 л/га), Дельтафос (1,5 л/га) сингари дориларнинг бирини 250300 сувли аралашмасини хар гектарга куллаш керак.

Кусак курти ва ургимчаккана, кандалалар, трипс ва Fуза бити таркалиши ва микдорини доимий назорат килиш учун хар 50 гектарга битта назоратчи керак булади. Кусак курти таркалган далага - яшил, ургимчаккана таркалган далага - кизил, ишлов берилган далага ок байрокча илиб куйиш керак. Кусак курти капалагининг учишини кайд этиш учун ферамон туткичлардан фойдаланилади. Бунда хар гектар ерга 12 дона куйиш яхши самара беради. Юкоридаги тавсияларга асосланиб, яхши мехнат килинса, шубхасиз, баракали пахта хирмони бунёд этилади.

Fy3a KaTOp оpaсигa ишлов беpишдa культивaция, эгaт олиш, озиклaнтиpиш, суFоpиш, уток, Ba чопик, чекaнкa Ba хaшоpотлapгa кapши куpaш ишлapи киpaди.

Fy3a кaтоp оpaлapини юмшaтиш-бегонa Утлapни кескин кaмaйтиpaди, тупpок нaмини сaклaйди, еpни юмшaтиб, усимлик учун кулaй булган хaво Ba иссиклик pежимини тaъминлaйди, тупpокнинг оpтикчa зичлaшиб кетишигa йул кyймaйди.

Биpинчи культивaция кyчaт униб чикиши билaн пaст тезлик хaмдa кaм чукуpликдa yткaзилaди. Бундa чопик тpaктоpлapигa четки ишчи оpгaнлapининг ишлов беpиш чукуpлиги 5-6 см Ba Уpтa ишчи оpгaнлapиники 10-12 см килиб Уpнaтилaди хaмдa химоя жойи 10-12 см дaн ошмaслиги лозим.

^йи^и культивaциялapдa четки ишчи оpгaнлap чукуpлиги 8-10 см Ba Уpтaдaги ишчи оpгaнлap 12-14 Ba 14-16 см чукуpликдa булaди.

Fy3a ^TOp оpaлapини юмшок сaклaш, бегонa yтлapнинг кyпaйишигa йул кУймaслик Ba усимликнинг мул хосил туплaши учун кулaй шapоит яpaтиш мaксaдидa, культивaцияни Fy3a кaтоp оpaлapини коплaгунчa дaвом эт-г^иш зapуp.

Сунги культивaциялapни озиклaнтиpиш, чекaнкa Ba хaшоpотгa кapши куpaш билaн боFлaб олиб боpиш мехтат Ba ёкилFи сapфини кaмaйтиpaди.

Fyзaни озиклaнтиpиш - усимликнинг тaлaбигa кapaб yткaзилaди. Fy3a ёш дaвpидa - aзот, фосфоp, шонaлaш дaвpидa-aзот, кaлий Ba гуллaш дaвpидa aзот Ba фосфоp моддaлapгa жудa тaлaбчaн бyлaди. Arap йиллик минеpaл yFитлap меъёpи re^ap^a: aзот-200; фосфоp-140; кaлий -100 кг/га бел^^нта^^ Ba yFитлap нисбaти 1:0,7:0,5 бyлгaндa улap куйидaгичa тaксимлaнaди: 70% фосфоp Ba 50% кaлий yFrnrc еpгa хaйдaш олдидaн солинaди, колган yFитлap экиш билaн биpгaликдa 20 кг дaн aзот, фосфоp Ba 10 кг кaлий, шонaлaш дaвpидa 90 кг aзот, 40 кг кaлий, гуллaш дaвpидa 90 кг/га aзот Ba 50 кг/гa фосфоpли yFит билaн озиклaнтиpиш тaвсия этагади.

Эpтaги Ba мул пaхтa хосили етиштиpиш учун aзотли озиклaнтиpишни 25-30 иювдд тугaллaш зapуp Ba фосфоpли хaмдa кaлийли УFитлap нисбaтигa pиоя килиш кеpaк.

Азотли yFитни фосфоp ёки кaлий билaн кушиб беpиш шapт, aзотнинг узи яккa беpилсa шиpa Ba тpипс кyпaйишигa кулaй шapоит яpaтилaди.

Биpинчи Ba иккинчи озиклaнтиpиш усимликнинг ён томонидaн 12-13 см Ba 13-15 см узокликдa хaмдa 15-18 см чукуpликдa солишди. Сунги озиклaнтиpиш эсa эгaтлapнинг ypтaсигa Ba эгaтлap чукуpлигидaн 3 -4 см чукуppок солинсa, минеpaл yFитлap сaмapaдоpлиги ошaди. Шу билaн б^ кaтоpдa, кaлий Ba фосфоp етишмaгaн мaйдонлapдa тyлa чиpитилиб, сyнгpa кУpитилгaн гунгни Fyзaнинг yсув дaвpидa минеpaл yFитлap билaн кушиб ишлaтиш яхши фойдa беpaди.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Абдуллаев А.К., Гром Л.В. Агрометеорологическое обслуживание сельского хозяйства и перспективы исследований в сельскохозяйственной метеорологии // Тр.САНИГМИ. - 2003. -Вып.160(241). -С.57-66.

2. Абдуллаев А.К., АрFинбоев Х,.А., Абдуллаев Х,.У. Агрометеорология. -Тошкент, 2006. -432 б.

3. Абдуллаев Х.М., Холбаев Г.Х. Агрометеорологические условия и продуктивность риса в Узбекистане. - Ташкент: Главгидромет РУз, 2001. - 150 с.

4. Мухамадхонов С., Жонгузаров Ф. Усимликшуносликка оид русча-узбекча изошли луFат. -Тошкент, "Мехнат", 1989. -319 б.

5. Русча-узбекча ботаника терминларининг кискача изохли луFати. -Тошкент, 1963. -159 б.

6. Джаксымуратов К., Отеулиев М., Айтмуратов А., Бекмуратов А. Исследование режима, ресурсов и использование подземных вод Южного Приаралья (Республика Каракалпакстан). "Экономика и социум" №12(79)

2020, ISSN 2225-1545. DOI 10.46566/2225-1545_2020_1_79_497 498-501 p.

7. Turdimambetov I.R., Embergenov N.J., Oteuliev M.O., Bekanov K.K., Utarbaeva K.A. Development of Nosogeographie Maps of the Republic of Karakalpakstan Using Gis Technologies. JCR. 2020; 7(8): 1792-1798. doi:10.31838/jcr.07.08.348

8. Turdimambetov I., Madreymov A., Foldvary L., Oteuliev M., Kurbanov M., Utarbaeva K., Bekanov, K. Influence of adverse ecological factors on the incidence of malignant neoplasms. E3S Web of Conferences. Volume 227, 6 January

2021, Article number 02001. E3S Web Conf., 227 (2021) 02001. DOI: https://doi.org/10.1051/e3sconf/202122702001

9. Nauruzbaeva, G. T.; Embergenov, N. J.; and Oteuliev, M. O. (2018) "Study of the contemporary state of the environment and the status of population health in the conditions of Southern Aral region," Karakalpak Scientific Journal: Vol. 2: Iss. 1, Article 11. Available at:https://uzjournals.edu.uz/karsu/vol2/iss1/11

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.