Научная статья на тему 'ШИРИН ҚАЛАМПИР ЎСИШИ ВА ҲОСИЛДОРЛИГИГА ЎСТИРУВЧИ СТИМУЛЯТОРЛАР ВА ЎҒИТЛАШ МЕЪЁРЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ'

ШИРИН ҚАЛАМПИР ЎСИШИ ВА ҲОСИЛДОРЛИГИГА ЎСТИРУВЧИ СТИМУЛЯТОРЛАР ВА ЎҒИТЛАШ МЕЪЁРЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
10
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
ширин қалампир / ўғит меъёри / ўстирувчи стимуляторлар / ўсув даври / палак вазни / товар ҳосил.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Остонақулов Т.Э, Исломов А.Ж

Мақолада ширин қалампир экини турли органоминерал ўғитлар меъёрларида ўстирувчи стумлияторларни қўллаб ўстириб, ўсиши, барг сатҳи, палак ва илдиз массаси шаклланиши, умумий ва товар ҳосилдорлигини ўрганиш натижалари келтирилиб, органоминерал ўғитлар 20 т/га гўнг + N200P160K100 кг/га меъёрда биргаликда берилиб, ўсимлик гуллаш даврида гиббериллин 10 л сувда 0,6-0,7 г эритмаси билан ишланганда ўсимликнинг ноқулай шароитга чидамлилиги ошиши, ўсиш ва тупнинг шаклланишига сезиларли таъсир этиб, энг баланд бўйли (86 см), барг сатҳили (0,71м2), бақувват палак (905г) ва илдиз тизими(191г), юқори маҳсулдорлик (917г) ва товар ҳосилдорлиги (34,7т/га) таъминланган ҳамда қўшимча ҳосил гектаридан 5,9-8,8 тонна қўшимча ҳосил олиниши қайд этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Остонақулов Т.Э, Исломов А.Ж

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ШИРИН ҚАЛАМПИР ЎСИШИ ВА ҲОСИЛДОРЛИГИГА ЎСТИРУВЧИ СТИМУЛЯТОРЛАР ВА ЎҒИТЛАШ МЕЪЁРЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ»

УДК: 635:631.55:631.8

ШИРИН ЦАЛАМПИР УСИШИ ВА ^ОСИЛДОРЛИГИГА УСТИРУВЧИ СТИМУЛЯТОРЛАР ВА УГИТЛАШ МЕЪЁРЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ 1Остонакулов Т.Э, 2Исломов А.Ж

^аршиДУ профессори, 2мустак;ил изланувчи https://doi.org/10.5281/zenodo.10930633

Аннотация. Мацолада ширин цалампир экини турли органоминерал угитлар меъёрларида устирувчи стумлияторларни цуллаб устириб, усиши, барг сатуи, палак ва илдиз массаси шаклланиши, умумий ва товар уосилдорлигини урганиш натижалари келтирилиб, органоминерал угитлар - 20 т/га гунг + N200P160K100 кг/га меъёрда биргаликда берилиб, усимлик гуллаш даврида гиббериллин 10 л сувда 0,6-0,7 г эритмаси билан ишланганда усимликнинг ноцулай шароитга чидамлилиги ошиши, усиш ва тупнинг шаклланишига сезиларли таъсир этиб, энг баланд буйли (86 см), барг сатуили (0,71м2), бацувват палак (905г) ва илдиз тизими(191г), юцори маусулдорлик (917г) ва товар уосилдорлиги (34,7т/га) таъминланган уамда цушимча уосил гектаридан 5,9-8,8 тонна цушимча уосил олиниши цайд этилган.

Калит сузлар: ширин цалампир, угит меъёри, устирувчи стимуляторлар, усув даври, палак вазни, товар уосил.

Аннотация. В статьи изложены результаты изучения роста, площади листовой поверхности, формирование массы ботвы и корней, общая и товарная урожайности сладкого перца при различных норм органоминеральных удобрений с применинием стимуляторов роста, и выявлено, что при совместном внесение оргонаминеральных удобрений в норме 20 т/га+N200Pl6cKl00 кг/га и обработке куста сладкого перца в период цветения растворами гиббериллина (10 л воды 0,6-0,7 г) положительно влияет на рост растений в результате формируется высокорослые (86 см) с наибольшими листовой поверхностью (0,71 м2), мощной ботвы (905 г) и корневой системы (191 г), продуктивности (917 г) и товарной урожайности (34,7 т/га) и обеспечена прибавка урожая с гектара 5,9-8,8 тонн.

Ключевые слово: Сладкий перец, нормы удобрений, стимуляторы роста, вегетационный период, массы ботвы, товарный урожай.

Abstract. The article presents the results of a study of growth, leaf surface area, the formation of the mass of tops and roots, the total and marketable yield of sweet peppers at various rates of organomineral fertilizers with the use of growth stimulants, and it was revealed that with the joint application of organomineral fertilizers at a rate of 20 t/ha + N200P160K100 kg/ha and treating the sweet pepper bush during the flowering period with gibberillin solutions (10 liters of water 0.6-0.7 g) has a positive effect on plant growth resulting in the formation of tall plants (86 cm) with the largest leaf surface (0.71 m2), powerful tops (905 g) and root system (191 g), productivity (917 g) and marketable yield (34.7 t/ha) and ensured an increase in yield per hectare of 5.9-8.8 tons.

Keywords: Sweet pepper, fertilizer rates, growth stimulants, growing season, tops mass, commercial harvest.

^ашкддарё вилоятининг тупрок ва ик;лим шароити узига хослиги, томатдош сабзавотлар ишлаб чикариш хджми ах,оли эхтиёжидан анча пастлиги, х,осилдорлиги эса гектаридан 20 тонна атрофида эканлиги билан характерланади. Республикамизда х,ар йили

помидор 2,0-2,5 млн, калампир 280-300 минг, баклажон 180-200 минг тонна ишлаб чикарилмокда, асосий улуши эса четга экспорт килинмокда.

Ширин калампир биокимёвий таркиби, озик-овкатлик киймати, ташилувчанлиги ва сакланувчанлиги билан бошка сабзавотлардан кескин фаркланиб, таркибида курук модда (14,5%) саклаши буйича сабзавотлар орасида 2-уринда (саримсокдан кейин), витамин "С" (аскорбин кислотаси) саклаши буйича эса биринчи уринда туради.

Адабиётларда кайд этилишича, бизда етиштирилган ширин калампир техник пишганда меваси 54-118 мг/%, кизарган, яъни физиологик пишган мевасида эса 368-535 мг/%, витамин "С" булади[6].

Жанубий ^ашкадарё вилоятида ширин калампир ишлаб чикаришни купайтириш имкониятлари булиб, экин майдонини кенгайтириш ва хосилдорликни ошириш хисобланади. Бунда экиннинг юкори хосилдор экспортбоп махсулот берувчи навларини тугри танлаш, устириш агротехнологиясини такомиллаштириш, яъни органик ва минерал угитлардан самарали фойдаланиш хамда устирувчи стимуляторларни куллаш мухим ахамият касб этади [5,6].

Лекин, ^ашкадарё вилояти сугориладиган оч тусли буз тупроклар шароитида ширин калампир навларини урганиш, устириш агротехнологиясини такомиллаштириш борасида тадкикотлар етарлича утказилмаган.

Шуни хисобга олиб, биз 2022-2023 йилларда Шахрисабз тумани Хужаев Абдурасул фермер хужалиги сугориладиган оч тусли буз тупроклари шароитида махсус дала тажрибаси утказдик.

Тадкикотнинг максади - ширин калампир Дар Ташкента навини турли устирувчи стимуляторларни хдмда органоминерал угитлар меъёрларини куллаб устириб, усиши, барг сатхи, палак ва илдиз массаси шаклланиши, умумий ва товар хосилдорлигини урганишдан иборат.

Тажрибада экиш 90 х 25 см схемада 4-5 чинбаргли кучатлари 3-май куни утказилди. Экиш олди эгатларга сув куйилиб, кучатлар тутиб олгунча намлик 80-85% да ушланди. Кучатлар утказишда 6 та вариант, яъни 1-вариантга факат 20 т/га гунг; 2-вариантга факат

№ооР1боКюо кг/га;

3-вариантга 20 т/га гунг + №ооРшКюо кг/га; 4-вариантга факат 20 т/га гунг + гиббериллин; 5-вариантга факат N2ооPlбоKlоо кг/га + гиббериллин; 6-вариантга 20 т/га гунг+ N2ооPlбоKlоо кг/га + гиббериллин хисобга олиниб, улар узаро таккосланди. Минерал угитлардан аммоний селитраси, аммофос ва калий хлорид хамда корамол гунги холида фойдаланилди.

Делянканинг майдони угитлар буйича 288 м2, стимуляторлар буйича 144 м2, такрорлар сони 4 та булди. Х,ар бир угит вариантлари делянкаси майдони 2 кисмга ажратилиб, 1-кисми устирувчи стимуляторларда ишланмасдан (назорат); 2-кисми "гиббериллин" устирувчи стимуляторида 10 л сувда 0,6-0,7 г аралаштирилиб ишланди. Устирувчи стимуляторлар эритмаси билан (300 л/га) усимлик гуллаш даврида ишланди.

Тажриба даласида барча кузатиш, улчаш, тахлил ва хисоблашлар умумкабул килинган услублар ва агротавсиялар асосида олиб борилди[1,2,4,].

Х,осилдорлик курсаткичлари Б.А.Доспехов буйича дисперсион тахлил килиниб, тажриба аниклиги ва энг кичик аникликдаги фарк (ЭКФо,5) хисобланди[3].

Тадкикот натижаларининг курсатишича, ширин калампир Дар Ташкента нави кучатларининг экилгач 5-куни тутувчанлиги вариантлар буйича 94,2-96,4% ни ташкил

этди. Минерал, айникса органоминерал угитлар шароитида кучатлар тутувчанлигининг ошиш тенденцияси кузатилди. Ширин калампир кучати далага утказилгандан 1-хосилни теришгача булган усув даври факат 20 т/га гунг солинган вариантда 66 кунни, N200P160K100 кг/га минерал угитлари вариантида 69 кунни, органоминерал угитлар биргаликда кулланилганда эса 70 кунни ташкил этиб, 3-4 кунга узайгани аникланди.

Усимлик гуллаш даврида устирувчи стимулятор - гиббериллин билан (10 л сувда 0,60,7 грамм) ишлов берилганда усув даври 2-4 кунга узайгани кузатилди.

Органоминерал угитлар 20 т/га гунг + N200P160K100 кг/га меъёрда берилиб, усимлик гуллаш даврида гиббериллин 10 л сувда 0,6-0,7 г эритмаси билан ишланганда усимликнинг нокулай шароитга чидамлилиги ошиши, усиши ва ривожланиши сезиларли даражада узгариб, энг баланд буйли (86 см), барг сатхили (0,71м2), бакувват палак (905г) ва илдиз тизими(191г) шакллантириб, юкори махсулдорлик (917 г) ни таъминланиши аникланди. Шунда техник пишган мева вазни 115 г ни ташкил этиб, бошка урганилган вариантлардан 3-12 граммга зиёд эканлиги кайд этилди.

Умумий хосилдорлик тажриба вариантлари буйича 26,5 дан 35,3 тоннагача фаркланди. Энг юкори хосилдорлик (35,3 т/га) ширин калампир органоминерал угитлар 20 т/га гунг + №00РшК100кг/га меъёрда биргаликда берилганда устирувчи стимуляторлар "гиббериллин" кулланилганда олинди ва кушимча хосил факат 20 т/га гунг ёки минерал угитлар N200P160K100 кг/га вариантларига нисбатан 5,9-8,8 т/га ни ташкил этди. Энг юкори товар хосили хам (34,7т/га ёки 98,3%) шу вариантда кузатилди.

Хулоса килиб айтганда, ширин калампир экинини ^ашкадарё вилоятининг сугориладиган оч тусли буз тупроклар шароитида устириб, юкори товар хосил (32-35 т/га) олиш максадида органоминерал угитларни - 20 т/га гунг + N200P160K100 кг/га меъёрда биргаликда бериб, усимликнинг гуллаш даврида устирувчи стимуляторлар "гиббериллин" билан (10 л сувда 0,6-0,7 г) ишлаш максадга мувофик экан.

REFERENCES

1. Азимов Б.Ж., Азимов Б.Б. Сабзавотчилик, полизчилик ва картошкачиликда тажрибалар утказиш методикаси.Тошкент. Узбекистон миллий энциклопедияси. 2002. -Б.217.

2. Государственный реестр сельскохозяйственных культур, рекомендованных к посеву на территории Республики Узбекистан. Ташкент. 2022. -С.103.

3. Доспехов Б.А. Методика полевого опыта. Москва.1985.-С.351.

4. Литвинов С.С. Методика полевого опыта в овощеводстве. Москва. 2011. -С.648.

5. Расулов Ф.Ф. Ширин калампир етиштириш. Тошкент. 2021.-Б.62.

6. Остонакулов Т.Э., Зуев В.И., ОДДодирхужаев. Мева-сабзавотчилик (Сабзавотчилик). Тошкент. Навруз. 2019. -Б. 552.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.