Научная статья на тему 'ШАЙХ УЛ-АКБАР МУҲЙИДДИН ИБН АЛАРАБИЙ ВА ШАРҚ МУТАФАККИРЛАРНИНГ АСАРЛАРИДА “КОМИЛ ИНСОН” ТУШУНЧАСИНИНГ ЎРГАНИЛИШИ'

ШАЙХ УЛ-АКБАР МУҲЙИДДИН ИБН АЛАРАБИЙ ВА ШАРҚ МУТАФАККИРЛАРНИНГ АСАРЛАРИДА “КОМИЛ ИНСОН” ТУШУНЧАСИНИНГ ЎРГАНИЛИШИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
67
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Insoni Komil (Komil inson) / Tasavvuf / Irfon / Jomiy / Ibn al-Arabiy / Aziziddin Nasafiy va Sharq mutafakkirlari / falsafiy-tasavvufiy qarashlar / ta’limotlar / amallar. / Insani Kamil (Perfect Man) / Sufism / Irfan / Jami / Ibn al-Arabi / Aziziddin Nasafi and Eastern thinkers / philosophical and mystical views / teachings / practices.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Рамазанов, Азиз Кучкарович

“Komil inson” g‘oyasi o‘nlab falsafiy va irfoniy nazariyalardan iborat bo‘lib, u tasavvufning diniy-falsafiy ta’limotida ratsionallik darajasida mustaqil o‘rin egallaydi, ijtimoiy va axloqiy nazariya nuqtai nazaridan asosiy ma’naviy yo‘llarning dirijyori hisoblanadi. Irfon falsafasiga “Komil inson” atamasini “al-Inson al-komil” shaklida kiritgan va uni islom falsafiy tafakkur tarixida alohida falsafiy islohot sifatida ishlatgan shaxs Shayx ul-akbar Muhyiddin ibn al-Arabiydir. (1165-1240). Lekin bu nazariyaning ilmiy-nazariy asoslari Shayx Aziziddin Nasafiy (1240, Nasaf 1300, Abrkoh) asarlarida "Insani Komil" va "Zubdat ul-haqoyiq" nomi bilan yaratilgan. Biz ushbu maqolada Sharq mutafakkirlari Mavlono Abdurahmon Jomiy (1414-1492)ning falsafiy va irfoniy, ma’naviy, ratsionalistik qarashlari tizimidagi “Komil inson” tushunchasini qisqacha tahlil qilishga harakat qildik.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE STUDY OF THE CONCEPT OF "PERFECT MAN" IN THE WORKS OF SHAIKH UL-AKBAR MUHYIDDIN IBN AL-ARABII AND THE EASTERN THINKERS

An idea of a “Perfect Man” consists of dozens of philosophical-Irfan theories, at the level of rationality it occupies an independent place in the religious and philosophical teaching of Sufism, and is a conductor of the main spiritual paths from the point of view of social and moral theory. The person who introduced the term “Perfect Man” into Irfan philosophy in the form of “al-Insan al-Kamil” and used it as a special philosophical reform in the history of Islamic philosophical thought is Sheikh ul-Akbar Muhyiddin ibn al-Arabi (1165-1240). However, the scientific and theoretical foundations of this theory were created in the works of Sheikh Aziziddin Nasafi (1240, Nasaf 1300, Abrkoh) under the name “Insani Komil” and “Zubdat ul-haqoyiq”. In this article, we tried to analyse briefly the concept of “Perfect Man” in the system of philosophy anf Irfan, spiritual, rationalistic views of Maulana Abdurrahman Jami (1414-1492).

Текст научной работы на тему «ШАЙХ УЛ-АКБАР МУҲЙИДДИН ИБН АЛАРАБИЙ ВА ШАРҚ МУТАФАККИРЛАРНИНГ АСАРЛАРИДА “КОМИЛ ИНСОН” ТУШУНЧАСИНИНГ ЎРГАНИЛИШИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ШАЙХ УЛ-АКБАР МУХЙВДДИН ИБН АЛ- АРАБИЙ ВА ШАРЦ МУТАФАККИРЛАРНИНГ АСАРЛАРИДА "КОМИЛ ИНСОН" ТУШУНЧАСИНИНГ УРГАНИЛИШИ

Рамазанов Азиз Кучкарович

Фалсафа факультети, "Фалсафа ва маънавият асослари" кафедраси 1-курс таянч докторанти (PhD)

"Komil inson " g 'oyasi o 'nlab falsafiy va irfoniy nazariyalardan iborat bo 'lib, u tasavvufning diniy-falsafiy ta'limotida ratsionallik darajasida mustaqil o'rin egallaydi, ijtimoiy va axloqiy nazariya nuqtai nazaridan asosiy ma 'naviy yo 'llarning dirijyori hisoblanadi. Irfon falsafasiga "Komil inson " atamasini "al-Inson al-komil" shaklida kiritgan va uni islom falsafiy tafakkur tarixida alohida falsafiy islohot sifatida ishlatgan shaxs Shayx ul-akbar Muhyiddin ibn al-Arabiydir. (1165-1240). Lekin bu nazariyaning ilmiy-nazariy asoslari Shayx Aziziddin Nasafiy (1240, Nasaf -1300, Abrkoh) asarlarida "Insani Komil" va "Zubdat ul-haqoyiq" nomi bilan yaratilgan.

Biz ushbu maqolada Sharq mutafakkirlari Mavlono Abdurahmon Jomiy (1414-1492)ning falsafiy va irfoniy, ma'naviy, ratsionalistik qarashlari tizimidagi "Komil inson " tushunchasini qisqacha tahlil qilishga harakat qildik.

Kalit so'zlar: Insoni Komil (Komil inson), Tasavvuf, Irfon, Jomiy, Ibn al-Arabiy, Aziziddin Nasafiy va Sharq mutafakkirlari, falsafy-tasavvufy qarashlar, ta'limotlar, amallar.

Идея «Совершенного человека» состоит из десятков философско-ирфанских теорий, на уровне рациональности занимает самостоятельное место в религиозно-философском учении суфизма, является проводником основных духовных путей с точки зрения социальной и моральной теории. Человеком, который ввёл термин «Совершенный человек» в Ирфанскую философию в форме «аль-Инсан аль-Камиль» и использовал его как особую философскую реформу в истории исламской философской мысли, является Шейх уль- Акбар Мухиддин ибн аль-Араби (1165-1240). Но научно-теоретические основы этой теории были созданы в трудах шейха Азизиддина Насафи (1240, Насаф - 1300, Абркох) под названием «Инсани Комиль» и «Зубдат ул-хакойик».

+998 99 877 58 34

ANNOTATSIYA

АННОТАЦИЯ

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 11

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

В данной статье мы попытались кратко проанализировать понятие «Совершенный человек» в системе философско-ирфанских, духовных, рационалистических взглядов восточных мыслителей Маулана Абдуррахмана Джами (1414-1492).

Ключевые слова: Инсони Комил (Совершенный человек), суфизм, Ирфан, Джами, Ибн аль-Араби, Азизиддин Насафи и восточные мыслители, философско-мистические воззрения, учения, практики.

ABSTRACT

An idea of a "Perfect Man" consists of dozens of philosophical -Irfan theories, at the level of rationality it occupies an independent place in the religious and philosophical teaching of Sufism, and is a conductor of the main spiritual paths from the point of view of social and moral theory. The person who introduced the term "Perfect Man" into Irfan philosophy in the form of "al-Insan al-Kamil" and used it as a special philosophical reform in the history of Islamic philosophical thought is Sheikh ul-Akbar Muhyiddin ibn al-Arabi (1165-1240). However, the scientific and theoretical foundations of this theory were created in the works of Sheikh Aziziddin Nasaf (1240, Nasaf -1300, Abrkoh) under the name "Insani Komil" and "Zubdat ul-haqoyiq ".

In this article, we tried to analyse briefly the concept of "Perfect Man " in the system of philosophy anf Irfan, spiritual, rationalistic views of Maulana Abdurrahman Jami (1414-1492).

Keywords: Insani Kamil (Perfect Man), Sufism, Irfan, Jami, Ibn al-Arabi, Aziziddin Nasafi and Eastern thinkers, philosophical and mystical views, teachings, practices.

КИРИШ

Аллох инсонга пуфлаган нарса бу илохий нур ва узлигидир. Аллохдан келадиган барча нарса Илохий нурдир. Аллох барча илохий нурларнинг Нури, манбасидир! У чексиз, чегарасиз илохий нур денгизидир!...

Шу сабабли инсон жисмоний тана ва рухдан иборатдир. Аллох одамдан бошка хеч бир жонзотга Узининг Рухидан пуфламади. Шунинг учун инсон зотида сабаб (ходисаларни тушуниб етиш) ва фикрлаш (гоялар) мавжуд. Одам турли хил фанларни ва илохий билимларни ана шу сабаб ва фикрлаш оркали урганади. Билим узига хос жихат-сифат булиб, у Аллохга тегишлидир. Сабаб ва фикрлаш Рухнинг узига хос жихати ёки сифатидир. Шунинг учун одам

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Аллохгагина тегишли булган илохий билимга эришади ва Рух оркали узини, Яратувчисини ва бутун коинотни урганади.

Бутун маънавият тарихи шуни курсатадики, цивилизация дегани - бу рационаллик яъни инсон уз-узини англаши, узини камол топтириш ва одоб-ахлок, илим маърифат окилоналик учун олиб борган курашининг хосиласидир. Барча динлар, таълимотлар, тафаккур дахолари инсон кобилияти, рухияти ва ахлокини урганиш, инсонни тарбиялаб, тугри йулга бошлаш, нохисликлар, иллатлардан халос этиш билан шугулланиб келдилар. Инсон нима? Нима сабаб Парвардигор уни шунчалик буюк аклли, килни кирк ёрадиган акил заковатли, муъжизалар яратишга муносиб килиб танлади. Лекин инсон шу яхши иктидор холатларнинг борлигини билиб тубан ишларга кул уради. Хдйвоний хирсу нафс домига тушиб узини хароб этади, деган саволлар бутун Шарк мутафаккирларининг калбини купдан бери безовта килиб келган ва келмокда. Буюк дахо, мутафаккирларимизнинг тинимсиз изланишлари, асосида фанда, тасаввуфда "Комил инсон", Илим-маърифат, маънавиятда "Комил инсон", Одоб ахлок, Окилоналик тушинчаси ва назариясига асос солдилар ва бу урганишлар изланишлар, фанда кандай илмий тахлилларини берди.

Х,ар кандай метод маълум назария асосида яратилади ва тадкикотнинг зарурий шарти сифатида намоён булади. Х,ар бир методнинг самарадорлиги унинг чукур мазмун ва мохиятга эгалиги, назариянинг фундаменталлиги билан асосланади. Уз навбатида, метод мазмуни кенгайиб боради, яъни билимнинг чукурлашиши ва кенгайиши, тажрибага татбик этилиши билан методнинг кулами хам узгаради.

Комил инсон хакидаги гоялар тасаввуфнинг мохиятини ташкил этади.

Тасаввуф хакидаги купдан-куп илмий рисолалар, шсърий асарларда инсон, камолоти, ахлокий покланиш ва маьнавий юксалиш тавсиф этилади. Инсон хилкати тахлил ва тадкик килинади. Аждодларимиз инсонни инсоннинг узига тушунтириш, инсондаги илохийлик, эзгуликларни ривожлантириш учун курашганлар, бу борада хикмат булиб жаранглайдиган, дунё илму-фанини бойитадиган окилона бебахо фикрлари билан дунёни забт этганлар. Уларнинг улмас асарлари бугунги кунимиз учун айникса кимматли ва ардоклидир. Чунки, бугун миллий маънавият пойдеворини куяр эканмиз, улуг боболаримизнинг окилона сузлари, ёлгон гапирмаслик, ваъдасини уз вактида бажаришга булган иштиёки ва мукаддам гояларига таянамиз. Ана шу гоялар инсонда мужассамлигини асослашга киришган ва дунё фанларига етказишда, беминнат хизмат килган буюк алломаларимиз бор.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Биз хам мутафаккирларимизни денгиздан бир томчидек айрим фикир карашларини шархлаб, муносабат билдириб, ёшларга укувчиларга ибратли жихатларини курсата олсак, узимизни бахтиёр деб хисоблаймиз.

«Комил Инсон»! Бу тушунча акл, илим-маърифат, одоб, ахлок, окилоналик химати маънавият ва х бу сузларнинг энг баланд чуккиси "Комил инсон деб аталади! «ал-Инсон ал-Комил» тарзида ирфон фалсафасига олиб кирган ва уни Ислом фалсафий тафаккури тарихида алохида касб этган, фалсафий истилох сифатида куллаган киши бу Шайх ул-акбар Мухйиддин Ибн ал-Арабийдир (1165-1240). Комил инсон назариянинг илмий-назарий асосларини, Шайх Азизиддин Насафий (1240, Насаф - 1300, Абркух) нинг "Инсони Комил" ва "Зубдат ул-хакойик" номли асарларида яратилди. Ибн ал-Арабий Комил Инсонни бир неча турларга мослигини аниклайди. [1] «ал-Инсон ал-Хдкики». [2] «Ал-Инсон ал-Арфаъ» [3] «Ал-Инсон ал-Аввал» деб атайди, уни Хдкнинг Ердаги халифаси, кукда фаришталарнинг муаллими, энг гузал шаклу шамойилда яратилган хилкат [4] Энг комил, мушохада билан фикр юритиб, Хдкка ибодат этгувчи ягона ва акилли мавжудот [5] Парвардигорнинг комил тимсоли, барча илохий сифатларни узида мужассамлаштирган комил инсон, маърифат, маънавиятнинг етук сохибидир[6] Парвардигор, мартабасини, Халк мартабасидан юксакрок, Х,ак ва халк (оламда яратилган барча мавжудотларнинг) уртасидаги асл восита деб билади. Тарихимизни маънавият олими, уз даврининг етук саркардаси, Амур Темур даврида хам комил инсон, тасаввуф таълимоти маънавият, илм-марифат кенг ривожланди. Сохибкирон тасаввуф коидаларидан мамлакатдаги салбий иллатларни йукотишда, турли хил келишмовчиликларни, жанжал ва низоларни бартараф килишда, хакикат, адолат урнатишда, инсонпарварлик гояларини таркатишда одоб, ахлок маънавият ва комил инсоннинг рационаллик яъни инсондаги билиш ва интилиш кобилиятидан уринли фойдаланган. Амур Темур тасаввуфдаги покланиш, тугри ва софдил булиш, зино ва фахш ишлар билан шугулланмаслик, харом-хариш ишлардан кочиш, халол мехнат килиш, бирор касбни эгаллаш, мухтожларга мехр-шафкат курсатиш каби гояларни халкка сингдириш учун кураш олиб борди. Накшбандийлик тарикатининг йирик шайхлари булмиш Саййид Амир Кулол, Шайх Абу Бакр Тайободий, Мир Саййид Баракалар Темурнинг пирлари булиб, сохибкирон улар билан тез-тез, комил инсон, илим маърифат юрт ривожи учун маслахатлашиб, яхши машваратлар утказиб турган. Х,азрат Алишер Навоийнинг ижодий меросида хам инсонпарварлик ва комил инсон гояси мухим уринни эгаллайди. Унинг ижоди фалсафий фикрларга бой

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

булиб, унда жамият, инсон муносабати, инсоннинг бахт-саодати, комил инсон, фозил жамоа, таълим-тарбия хакидаги фикр-уйлари уз ифодасини топган. Алишер Навоийнинг ижтимоий-фалсафий карашларининг мухим хусусияти шундан иборатки, унда фалсафий фикрлар мажозий тарзда, бадиий ухшатиш, рамзий иборалар ёрдамида, зохирий ботиний маъноларда хам кенг баён килинади.

Дин, фалсафа, адабиёт, санъат ва хоказо — буларнинг хаммаси шу муаззам дарахтининг шохлари, унинг илдзи эса халкнинг ижоди, дунё караши ва фикрий кашфиётларидир [7]. Дунёвий таълим асосида хам, Юкоридаги фикрларимизни замирида хам умумилмий тадкикот методлари туради.

Умумилмий тадкикот методлари. Улар фалсафа билан махсус фанларнинг фундаментал назарий-методологик коидалари уртасида узига хос «оралик методология» булиб хизмат килади. Умумилмий тушунчалар каторига купинча «ахборот», «модель», «тузилма», «функция», «тизим», «элемент», «окилоналик», «эхтимоллик» сингари тушунчалар киритилади.

Шу нуктаи назардан караганда, таликли тасаввуфшунос олим, Махмуд Асъад Жушоннинг фикрига кушилсак булади. У "Хулклар узгарадими?"-деган саволга, "узгаради, факат таълим-тарбия туфайли",- деб жавоб беради. Таникли Турк олимининг айтишича, инсондаги тугма ёки руёбга чикмаган фазилат хам тарбияга мухтож. "...потенциял(имконият) сифатида инсоннинг ичида яхши хулклар мояси булиши мумкин. Унинг мижозида, зуваласида бордир бу "моя", бу асос. Аммо уни ривожлантириш керак. Бу эса окилоналик, таълим-тарбия билан булади" [8],-дейди тасаввуфшунос олим, Махмуд Асъад Жушон хазратлари. Худди шундай етук ва камолотга етган инсонни тарбиялаш уз-узидан булмайди. Етук шахслартугрисидаги яхши тасаввурлар, илм-маърифат, одоб-ахлок, окилоналик маънавияти, хушёрлиги хар бир даврда ривожланиб амалда тадбик этилиб келинмокда.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Уз замонасининг нуфузли олими Абдурахмон Жомий наздида хам «Комил инсон» тушунчаси икки маънога эга: Биринчиси, яратилган мавжудотлар ичида энг мукаммал мавжудот бу инсондир. Иккинчиси, инсоният ичида энг Комил Инсон. Инсон хакикати (жавхари, мохияти, субстанцияси) эса Хдк ва халк тажаллийгохидир. Абдурахмон Жомий узининг "Шаруи рубоиёт фи исботи ваудати вужуд" номли асарининг «Хазароти хамс» тушунчасига берган шархида бешинчи хазратни «Комил Инсон мартабаси» деб атайди.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Мавлоно Жомий Комил Инсон сифатларини санаб утиш ё унинг таърифу тавсифини келтиришни лозим топмайди, балки Илохий борликнинг Комил Инсон вужудида тажаллий этишини айтиб утади [9].

Инсон зотининг хакикати илм-маърифат китобат, шеър, маънавият илми, асл инсонийлик, окилоналик хикмати, халол, поклик каби яна бир канча санъатлар ва кобилиятларга эга. Аммо бу санъат ва бу махоратлар хар кимга хар хил берилган. Абдурахмон Жомий Комил Инсон сифатларини санаб утиш ё унинг таърифу тавсифини келтиришни лозим топмайди, балки Илохий борликнинг Комил Инсон вужудида тажаллий этишини уз асарларида айтиб утади. Чунки Комил инсон борлиги билан хам, калби билан борликни ёритиб туради! Яна хикматли, окилона сузлари хам инсонларни акли-у заковвати, илм-маърифати ва ундаги эзгулик амаллари яна-да, камол топишида дастурул амал булиб хизмат килади. Худдики, Абул вафо хазратлари, Бахрул доно хазратлари ва бошка улуг мутафаккирларимиз бунга мисол була олади.

Комиллик хакида суз юритар эканмиз, Мавлоно Мухаммад Жалолиддин Румийнинг хикматлари, маъноли фикрлари, юкоридаги фикрларимиз асосини яна-да, тулдириб куркамлаштиради. Хдзрат Мухаммад Мавлоно Жалолиддин Румий айтадилар: "Бутун бир ^уръони каримни кулимга олиб караканман, Бутун бошли К^уръони каримни хар бир сахифаси одоб-ахлокдан окилоналикдан иборат экан деб айтадилар"! Аллох иймон-эътикоди мустахкам булган чин муминнинг калбидадир. Бу чин муминлар калби да факат Аллох бор ва улар Аллохнинг якин дустларидир. Унинг юраги катта электр чирогига ухшайди. Уни топган инсон Аллохни топдим дея хисоблайди, чунки унинг юрагидан илохий нур ёруглик таралади. Муминлар уни курган пайтида унинг юзидаги илохий нурни куришади ва улар бунинг таъсири одоб-ахлок, эзгулик йули эканини билиб шу йулда бардавом булишга ахд килишади. Комил инсон У жисмонан ва рухан сокин, хуш феъл инсондир!

Газал: "Валий (Комил инсон) калби иккала дунёда хам чексиз нуфузга эга"

У улди деб хеч качон айтмангиз. Уладиган факат жисмоний танадир; ундаги Аллохнинг нури (рухи) эса абадийдир [10]. Рух Аллохнинг каттиклигидир (киличидир) ва уни тери ураб туради. Уз кинидан чиккан килич эса янада купрок афзаликка эга. Пайгамбаримиз (с.а.в.) "Менинг дустларим худди осмондаги юлдуз кабидирлар. Пайгамбаримизнинг бу муборак сузлари айни хакикатдир, чунки самода катта ёруг юлдузлар ва кичик ёруг юлдузлар бор. Кичик юлдузлар сони жуда куп, аммо катта юлдузлар жуда ноёбдир. Бу

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

epyr Ba yHKaH MHgy3Hap BanufiHap - Ahhoxhuot gycTHapuHu paM3ufi u^ogacugup. By Kaöu 6ywK maxcHapra X,a3parn Anu (p.a.), A6y EaKp CugguK (p.a.) Ba my KaöuHap Kupagu. X,aK ^bmohu ^aKarruHa 030ga Kanöga 3yxyp этagн. Kanö noKHuru эca TaBÖa öuHaH xocuh öyHyp. ^bh TaBÖara эpнmгaн KuMca, yHu TaKpop öy3umra KypKagu. Xyggu "HacyxHuHr TaBÖacu" xuKoaTugaru Hacyx tumcohu Kaöu. MaBHOHO PyMufi xa3paTnapuHuHr "MatHaBufi MacHaBufi" acapuga ry3an umK Kuccanapu MaB^yg. Ahhoxhuot MapxaMaru una umK TycargaH, KyruHMaraHga Kanöra Kupuö KeHagu. Kanögara umK, yfira KeHraH MexMoH aHraur öapnagaH a3u3, MyKappaM caHanagu. MexMoHHuHr xap KaHgafi ucTarura mafi öyHuö TypraHuMu3 Kaöu, komuh uHcoHHuHr, acuH uHcoufiHuKKa öyHraH Tanaö ucraKnapu, umKHuHr xaM Tanaö ucTaKHapu, TyreHHapu Kapmucuga öat3aH o^M3 KoHaMu3 [11].

"MatHaBufi MacHaBufi" hu komuh uhcoh эмac, öaHKu KoMuHHuKKa uHTuHraH uhcoh Ba yHuHr KucMara, komuh umKu Tyrpucugaru энг öeöaxo acap geö afiTa onaMu3. By MyxuM ^anca^ufi-Hnoxufi KareropuaHap opKanu MaBHoHo ^anoHugguH PyMufi y3 3aMoHuHuHr Ba yHgaH KefiuHru gaBpHapHuHr MyxuM MyaMMocu öyHraH Macananapra Mypo^aar KuHagu: [12]

HcnoM mabnuMomuöa ma^öup HUMaHU a^namaöu.? YMyMaH, ma^öup rnco^a yyKMpoHMU, uhcoh ma^upHu^ xpamyeuucuMu? Onnoy qyöpamu ea oöaM %ucMamuöa yHU^ yyKMpomrn Mae^eu? OöaM öonanapu ma^öup cayHacuöa kum? K^ucMam HuMa? Хуöoгa uhohmok^ HuMa?

AfiTum ^ou3Ku, öy MyaMMonap ohuc yTMumgaH öyryHru KyHra Kagap TypHu ^anca^ufi oKuMHap, Ma3xaö Ba MaKTaÖHap ToMoHugaH ypraHungu Ba xaMoH ypraHuHMoKga. By ypTaga roanap, Ha3apuaHap uxtuho^u xycycuga ucraraHna MucoHHap KeHTupum MyMKuH. Ammo umMu3 goupacugaH neKuHMacnuK MaKcaguga öu3 öy MyxTanu^ Ma3xaÖHap xycycuga öaxc ropumoKgaH TufiuHaMro.

XY^OCA

1. KaMonoT coxuÖHapuHuHr xaeTHapuHu, e3raHHapuHu ypraHuö TagKuK KuHap экaнмнз, komuhhuk acHuga uHcoHra xaga KuHuHaguraH ap3oH öywM эмacннrннн aHa öup öop aHrHafiMu3. Komuhhuk cupHapuHu, yHuHr KouganapuHu xap KaHgafi uhcoh yMpHu, BaKTHu cap^Haö eKu энr a3u3 HapcacuHu KypöoH kuhuö ypraHagu. By HetMaT Kumura paH^y MamaKKaTcu3 öepuHMacHuru, yHra MexHaT, TaKBo, uhum-Matpu^, xuKMaT, oKuHoHanuK, caöp, myKp, uöpaT Ba acocuficu Komuh uHcoHgaru, umK Ba umK эpнmнннmннн MaBHoHo ^anoHugguH PyMufi xa3paTHapu "MatHaBufiu MacHaBufi" acapuHuHr xap öup xuKoaTuga ucöotuhu öepraHHap gecaK MyöoHara öyHMac.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

2. X,uKoaTgaru Ky^nu MaHTuK, yTKup Kapamnap, roanap afiHuKca KyptoH KapuM, oaTnapura TaaHraHnuru ynyH xaM, xagucu mapu^napHu эtтнpo$ этгaнннгн ynyH xaM y3HHHHr öeöaxo KagpuHu fiyKoTMaraH Ba gyHe TypryHna ®aMuaT xaMga gaBnarra axmunuK fiynuga xu3Mar Kunagu. hhcohhhot MatHaBufi komohot gapa^anapuHu Tonumura epgaM öepagu.

3. Eu3, MaBnoHo cuHrapu Ba eTyK annoManapuMroHu u^oguHu ypraHap экaнмнз, ynapHuHr öapnacuga öup HapcaHu - atHu KaMonra эpнmнm op3ycuHu KypaMu3. EyHgafi op3y öyryHru xaeraMrogaru, ep M3ugaru öapna uHcoHnap KanöuHu TapK этмacннгннн TunafiMro.

A.H.nOX, öronapHu komuh uhcohhuot Hnoxufi naKupuruHu эmнтagнгaн, yHuHr öy^KHuruHu Ba Hnoxufi uhm cupnapuHu, unM-Matpu^aT cupnapuHu TymyHuö eiaguraH, axmu komuh uHcoHnapugaH kuhcuh!

REFERENCES

1. KapaHr: MyxfiugguH uöh an-Apaöufi. OyTyxoT yn-MaKKua. -C. 300. EupuHnu CHo3Ka

2. KapaHr: MyxfiugguH uöh an-Apaöufi. HHmo yg-gaBofiup. -.HafigaH. 1331. -C. 4. ukuhhu CHo3Ka

3. KapaHr: MyxfiugguH uöh an-Apaöufi. AKgar an-MycraB^ro. -.HafigaH. 1331. -C. 94. YnyHHu CHo3Ka

4. KapaHr: MyxfiugguH uöh an-Apaöufi. OyryxoT yn-MaKKua. 1-^ung. -C. 260. TypiuHHu CHo3a

5. Yma MaHÖa, 2-^Mng. -E.441. öemuHnu CHo3Ka

6. KapaHr: Aögyppa33oK KomoHufi. fflapxu Oycyc. -C. 11. ohtuhhu CHo3Ka

7. KapaHr: Ha^MugguH komuhob. TacaBBy^ eKu komuh hhcoh axnoKu. 1-kutoö. T.: ME3yBHuM, 1996. - 1öeT.

8. MaxMyg Actag ^ymoH. TacBBy^ Ba ry3annuK.-T:. AgoHaT,2004.-134 ö.

9. KapaHr: Ha^MugguH komuhob. TacaBBy^ eKu komuh hhcoh axnoKu. 1-kutoö. -T.: ME3yBHuM, 1996. -E143 10) ^.PyMufiMataHBufi MacHaBufi, A.MaxKaM Tap® // I - ®ung. T.,mapK. 1999 fi. 8-ö.

10. ^.PyMufi.MataHBufi MacHaBufi, A.MaxKaM Tap®; // I - ^ung. T.,fflapK. 1999 fi.

11. C. MefinueBa. Ky3Hu WMrun, Ky3ra afinaHcuH KyHrun, HomupnuK ergycu" HampueTu, 2011 fi, 45 ö.

60-ö

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.