Научная статья на тему 'ШАТЫРШАГүЛДіЛЕР ТұқЫМДАСЫНЫң МЕДИЦИНАДА қОЛДАНЫЛУЫ'

ШАТЫРШАГүЛДіЛЕР ТұқЫМДАСЫНЫң МЕДИЦИНАДА қОЛДАНЫЛУЫ Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
79
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЭФИР МАЙЛАРЫ / ВИТАМИНДЕР / ФЛАВАНОИДТАР / САПОНИНДЕР

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Амантаева М.Е., Сембиева Ж.С., Қожанова Қ.Қ., Биназарова А.

Соңғы жылдары фармацевтикалық өндірістің негізгі көзі ретінде фитопрепараттар көптеп қолданылуда, себебі дәрілік өсімдік шикізатынан алынған дәрілік препараттар синтетикалық аналогтарына қарағанда артықшылықтары өте көп екені белгілі. Осы зерттеуде Apiaceae тұқымдасының өсімдік түрлерінің Қазақстан Республикасында таралуы, ғылыми және халық медицинасында қолданылуы туралы мәліметтер келтірілген.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по фундаментальной медицине , автор научной работы — Амантаева М.Е., Сембиева Ж.С., Қожанова Қ.Қ., Биназарова А.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MEDICAL USE OF THE UMBRELLA FAMILY

In recent years, phytopharmaceutical products have been widely used as the main source of pharmaceutical production, since it is known that medicinal products from medicinal plant raw materials have more advantages than synthetic analogues. This study provides information about the distribution of plant species of the Apiaceae family in the Republic of Kazakhstan, its use in scientific and folk medicine.

Текст научной работы на тему «ШАТЫРШАГүЛДіЛЕР ТұқЫМДАСЫНЫң МЕДИЦИНАДА қОЛДАНЫЛУЫ»

Вестник КазНМУ №2-2020

УДК 615.32.004.14:665.526.8

Шатыршагулдтер тукымдасынын медицинада колданылуы

М.Е. Амантаева, Ж.С. Сембиева, К..К,. Кржанова, А. Биназарова

С.Ж. Асфендияров атындат Казак ¥лттык медицина университет1

Со^ы жылдары фармацевтикалык енд1р1ст1н нег1зг1 кез1 релнде фитопрепараттар кептеп колданылуда, себеб1 дэршк ес1мд1к шик1затынан алынFан дэр1л1к препараттар синтетикалык аналогтарына караFанда артыкшылыктары ете кеп екеш белг1л1. Осы зерттеуде Apiaceae тукымдасынын ес1мд1к турлер1н1н Казакстан Республикасында таралуы, Fылыми жэне халык медицинасында колданылуы туралы мэл1меттер келлршген.

Туй1нд1 сездер: Apiaceae, эфир майлары, витаминдер, флаваноидтар, фитосубстанция, фитопрепарат, сапониндер

К1р!спе

ТабиFаттын к¥рамдас бел1г1 болып табылатын ес1мд1к ресурстарын теракты пайдалану жэне корFау адам ем1р1нде манызды рел аткарады. Каз1рг1 уакытта дэршк ес1мд1ктер ете кунды жэне алмастырылмайтын табиFи ресурс болып табылады [1].

0с1мд1к шик1затында барлык жоFары ес1мд1ктерге ортак, химиялык курамы эртурлi (мысалы полисахаридтер, акуыздар, туздар жэне т.б.), сондай-ак белг1л1 б i р ес1мд1ктер уш1н ез1не тэн заттар кездесед1 [2]. Apiaceae тукымдастары да курамында адам организм1не терапевтк эсер керсете алатын химиялык косылыстар ете кеп.

Казакстан дэр1л1к ес1мд1ктершщ басым кепш1л1г1 кен таралFан ареалымен сипатталады. Мысалы Apiaceae жэне Asteraceae тукымдастарында барлык дэр1л1к турлерд1н уштен б1р1нен астамы палеарктикалык жэне голарктикалык ареал типт1 ес1мд1ктермен усынылFан [3].

Шатыршагулдтер - тэж1рибеде, ботаникалык Fылымда ес1мд1ктер1н1н кен таралFан тукымдастарынын б1р1. Шатыршагулд1лер ен 1р1 жэне шаруашылык жаFынан да, дэр1л1к зат ретЫде де ен манызды гул ес1мд1ктер1н1н катарына

жатады. Бул тукымдаста улы ес1мд1ктер1 кеп емес, б1рак олардын кейб1реулер1 елеул1 кау1п тенд1ред1 (Cicuta virosa L., Conium maculatum L. жэне т.б.) [4]. Максаты

ЖоFарыда айтылFан мэл1меттерге байланысты Apiaceae тукымдасы ес1мд1к турлер1не эдебиетт1к шолу, яFни медицинада колданылу перспективасын зерттеу. Зерттеу материалдары мен эд1стер1

Ботаникалык сипаттамасы. Казакстан территориясында 82туысы жэне 227-ге жуык тур1 кездесед1. Бул тукымдаска жататын ес1мд1ктер б i р жылдык не кеп жылдык болып келед1. Кеп жаFдайда сирек бута немесе аFаш тур1нде кездесед1. Жапырактары - т1л1мделген болып кезектес1п орналасады Сабактары- куысты Гулдер1 - уак, кос жынысты. Култес1- бес желект1

ГYлшоFыры - курдел1 немесе шокпарбас Жем1с1- тукымша, жанFакша[5].

Таралуы. Казакстан территориясындаFы Apiaceae тукымдас ареалы эр ес1мдкке индивидуалды карастырылады. Сонда да, жалпылама турде карастырылFан 44турд1н таралу керсетюшп:

13% 25% ■ Ощустж Казахстан

12% ■ Шыгыс Казахстан

■ Ортальщ Казахстан

13% ■ СолтYстiк Казахстан

37% ■ Батыс Казахстан

Сурет 1 - КР территориясындагы Apiaceae тукымдасынын, таралуы

Химиялык курамы. Флаваноидтар аз таралFан, б1рак олар фармакологиялык кундылыкка аса ие. Курамында флавоноидтардын жоFары мелшер1 бар ес1мд1ктер (Ammi visnaga) ет айдайтын, капиллярды бек1т рет1нде пайдаланылады. Шатыргулд1лер тукымдасы биологиялык активт1 заттар (БАЗ) алуда кен1нен колданылады. Эфир майынын элемд1к енд1р1с1нде небэр1 22техникалык тур1нен 1200т алуда.

Шатыргулд1лер тукымдасында шамамен 3000 ес1мд1к тур i бар. Кос жарнактылар класынын ес1мд1ктер1не жатады. Жер шарында кен тараFан, эс1ресе Солтуст1к жарты шардын тропиктк емес аймактарында таралFан 300-дей туысы, 3 мыннан астам тур1 бар. Казакстаннын барлык аймактарында кездесет1н 82 туысы, 227 тур i белплк Тукымдас екшдер1 ездер1н1н барлык бел1ктер1нде эфир майлары немесе шайыр тэр1зд1 заттар, кумариндер, флавоноидтар, сапониндер белетЫ каналдар болады.

Vestnik KazNMU №2-2020

KecTe 1 - Apiaceae TyK,biM,qacbiHbiH, Ka3aK,craH,qa Tapa.FaH KePi6ip Tybicrapbi MeH TYp.epi [6]

Tyuc tYPí

Aegopodium Aegopodium alpestre Leded.

Aegopodium burttii Nasir

Aegopodium handelii H.Wolff

Aegopodium henryi Diels

Aegopodium kashmiricum (R.R.Stewart ex Dunn) Pimenov

Aegopodium latifolium Turcz.

Aegopodium podagraria L.

Aegopodium tadshikorum Schischk.

Apium Apium graveolens L.

Apium insulare P.S.Short

Apium inundatum (L.) Rchb.f.

Apium larranagum M.Hiroe

Apium xmoorei (Syme) Druce

Apium nodiflorum (L.) Lag.

Apium panul (DC.) Reiche

Apium prostratum Labill.

Apium repens (Jacq.) Lag.

Apium santiagoensis M.Hiroe

Apium sellowianum H.Wolff

Bifora Bifora americana

Bifora radians

Bifora testiculata

Eryngium Eryngium caeruleum M.Bieb.

Eryngium campestre L.

Eryngium planum

Galagania Galagania ferganensis (Korovin) M.G.Vassiljeva & Pimenov

Galagania fragrantissima Lipsky Galagania

gracilis (Kamelin & Pimenov) Kamelin & Pimenov

Galagania neglecta M.G.Vassiljeva & Kljuykov

Kalakia Kalakia stenocarpa (Bornm. & Gauba) Alava

Apiaceae TyKbiMgacu TyucrapuHbiH aTayu MeH maFUH cunaTTaMacu, XMMMa.UK KYpaMU, Megu^Haga Ko.AaHbi.yu: Ammm (.aT. Ammi) Tyucu - eKi xu.auk menTeciH eciMfliKTepgeH Typagu. XuMMa.UK KYpaMu: KyMapMH, CypoKyMapMH, xp0M0H, C.aBaHoug,. Megu^Haga: "AMMMCypMH". AMMM^ypuHfli epeceKTepge bmtm.mto, ncopMa3g,a Ko.AaHaflu. K,a3aKcTaHAUK MeM.eKerriK peecrpge TipKe.MereH.

AcKeK (.aT . Anéthum) Tyucu — öipTMnTi, KucKa Mep3iMgiK 6ipxu.AHK menTeciH eciMgiKTepgeH Typagu. Xa.FU3 Typi-acKeK HeMece 6aKma acKeri (Anethum graveolens). XuMMa.UK KYpaMu: acKeK xanupaKTapuHga acKop6MH xsHe hmkotmh KumKu.u, KapoTMH, TMaMMH, pu6oC.aBMH, coHgaw — aK C.aBoHoMgrap-KBep^TMH, M3opaMHeTMH xsHe KeMn^epo., KeMipcy.ap, neKTMHgi 3aTTap, MMHepa.gu Ty3gap xmuhtufu (TeMip, Ka.Mw, Ka.b^M, CocCop xsHe t.6.) 6ap. AcKeK xeMicTepiHge 15-18% Maw xsHe 14-15% aKybi3 6ap. Maw.u MawAUH KYpaMUHa neTpo3e.MH KumKu.u (25, 3%), o.eMH KumKu.u (65,4%), na.bMMTMH KumKu.u (3,05) xsHe .MHO. KumKu.u (6,13%) Kipegi. Megu^Haga: XanupaKTapu MeH ca6aFUHaH TyH6a a.UHaAU xsHe I, II gspexe.i runepToHMa.UK aypyga Ko.AaHagu. XeMicrepgeH cna3Mo.MTMKa.HK scepi 6ap "AHeTMH" (KypFaK cbiFbiHflbicbi) npenapaTU a.UHAU. O. co3bi.Ma.u KopoHap.UK xeTKi.iKci3fliKTi eMgey ymiH, creHoKapgMa ycraMa.apbiHbiH a.guH a.y ymiH, KopoHapocna3MgapMeH Koca xypeTiH HeBpo3flapga, coHgaw-aK KYpcaK Kyucu Myme.epiHiH 6y.muK eTiHiH cnacTMKa.HK xaFflaW.apuHfla Ko.AaHN.aflN [7]. Cs6i3 (.aT. Daúcus) Tyucu. Xmmma.uk KYpaMu: TaMup MeH xeMicrepiHge KapoTMHougTap — KapoTMHgep, CuToeH,

CuToC.yeH xsHe .MKonMH, B, B2 BMTaMMHgepi, naHToTeH KumKu.u, acKop6uH KumKu.u; C.aBoHougTap, aHTo^aHMflMHflep, a3 Me.mepge эCмp Mawu, yM6e..M^epoH 6ap, a. TyKUMgapga — эCмp Mawu, C.aBoH KocuHgu.apu 6ap. Megu^Haga: cs6i3 runo- xsHe aBMTaMMHo3Aapga Ko.flaHU.agu. Эпмтe.мзaцмaFa uKna. eTegi, xacymaimi.iK ToTUFy-ToTUKcu3gaHy пpoцecтepiн 6e.ceHflipegi, KeMipcy.ap a.MacyuH peTTewgi. TyKUMgapuHaH cnaMo.MTMKa.UK scep 6epeTiH «flayKapMH» gspi.iK npenapaTUH a.y ymiH naMfla.aHU.aflu, TepaneBTMKa.UK scepi: KopoHap.UK TaMup.apgu KeHewTegi; aTepocK.epo3, creHoKapgMa Ky6u.ucTapu 6ap KopoHap.UK xeTKi.iráflk Ke3iHge Ko.flaHU.agu [8].

^w6mctok (.aT. Levisticum) TyucuHa — 6ipTMnTi Kenxu.guK menTep xaTagu [8]. Xmmma.uk KYpaMu: eciMgiKTiH 6ap.UK 6e.iKTepiHge эCмp Mawu 6ap, ohhh KypaMUHa D-a-TepnMHeo., цмнeo., cipKe cyu, M3oBa.epuaH xsHe 6eH3ow KumKu.u Kipegi. 9p Typ.i opraHgapga эCмp MawuHUH caHU 0,1-2,7 %. TaMup.apga эCмp MawuHaH 6acKa mawup.ap, opraHMKa.UK KumKu.gap, KpaxMa., KaHT, KapBaKpo., cecKBMTepneHgep, spi xanupaKTapuHga acKop6MH KumKu.u 6ap. Megu^Haga: K,a3aKcraH CapMaKoneaga xok, 6ipaK meTe.giK CapMaKonea.apFa eHri3i.reH. Gcímaíktíh Hecen awAawTUH xsHe KaKupuK TycipeTiH scepi 6ap, ac KopuTy MeH Ts6eTTi xaKcapTagu, MeTeopM3Mre Kegepri Ke.Tipegi; TaMup.apuHUH 6aKTepuaFa Kapcu 6e.ceHgi.iri 6ap.

BecTHMK KasHMy №2-2020

KecTe 2 - WaTbipwaryAqmep ly^uMgacuHa xaiaibiH eciMfliK iypnepi, iapanybi, XHMHanbiK, KypaMbi, KongaHbinybi [10]

GeiMfliK aiaybi flapmiK muKi3aibi Tapa.ybi XuMuonbiK KypaMbi KongaHbrnybi

ErieiiK XeMieiepi Co.iyeiiK nicKeH xeMiciepiHge 0,7-1,4% э$мp AcкopнIy xyMwciapwH

KopuaHgp (Fructus coriandri) KaзaкeIaн MaMbi ia6w.FaH, ohh^ Heri3ri xaкcapIaAH, ei

(Fructus o6.hch KoMnoHeHii nuHanoo. (80%.). Tyngen aMflaMibiH, reMoppoMFa

coriandri) iypFaH eciMgiKie Aeцм.Ai a.bAe™AIepAeн iypaibH э^мp MaMbi Ken Menmepge xмнaкIa.aAH. Kapcн acepi 6ap.

3epe XeMieiepiHfle(Fru To6h. Eeinge, Э^мp MaMbiHbiH, Heri3ri AioHuflga xaHe imeK

xeMieiepi(Caru ctuc Carvi) AкIe6e, TopFaM, KoMnoHeHiiepi KapBoH (30-60%), ayMaF^HflaFb

m carvi L.) AniaMfla, Ine, Aм™Apoкapвoн, D-nuMoHeH xaHe ay^pcMHynapfla,

Ky^re KapBaKpon. BygaH 6a^a KyMapuHgep, acKa3aHHbiH

AnaiaynapbiHga ^.aвaнoмAIap, uiniK 3aiiap, KaMegbiep MeH MuHepangw iy3gap 6ap. ceкpeцмflcнннн ieMeHgeyiHge, мeIeopмзмAe пaмAa.aнн.aAH.

KagiMri aHue XeMieiepiHfle(Fru ^a^iaH^a XeMiciepiHge 1,2-3% geMiH э^мp FbrnbiMU мeAMцмнaAa im

(Anisum ctus Anisi MageHu iypfle MaMb 6ap. OnapflbiH Heri3ri Kaiyga, AIX xyMbicbiHbiH

vulgare vulgaris) eeegi. KoMnoHeHiiepi aHeion(80-90%), HamapnaywH^a,

Gaertn.) MeiuxaBuKon (10%) ia6wnFaH. racipuiie, мeIeopмзмAe. XanbK мeAMцмнacннAa .aкIaцмflнн peiieMfli, ap iypni iy3gbKiapFa Kocy ymiH KongaHagb

KagiMri XeMieiepiHfle(Fru ^a^iaH^a XeMiciepiHge 3-5% э^мp MaMb KaKbpbK iycipeiiH,

^eHxe.b ctus Foeniculi) MageHu iypfle 6ap,oHbH RypaMbrna aHeion (50- 6poHxuiie, AIX

(Foeniculum eeipinegi. 60%), ^eHxoH, KaM^eH, 6acкa MaMnap iyMinreHge, ei iacrapbi

vulgare Mill.) Kipegi. XaпнpaкIapннAa э$мp MaMb, KapoiuH, C, B, K, E gapyMeHgepi Ke3flecefli. gepiiHge пaмAa.aнaAH.

BaKma aeKeK (Fructus Anethi Ka3aKciaHHbiH XeMieiepi MeH me6iHge AHeiuH npenapaib

(Anethum graveolentis) 6apnbiK ^ypaHoxpoMoHgap BucHaruH MeH anbiHagbi. On

graveolens L.) aMMaFWHfla KennuH, nupaHoKyMapuHgep cna3MonuiuKpeiiHge

Ke^iHeH ecipi.eiiH BucHafluH xaHe ^.aвaнoмAIap geMiKneHiH angbH any

MageHu eciMgiK. квapцe™н, u3opaMHe™H, ymiH xaHe coзн.мa.н

KeMge xa6aMbi KeMn^epon Ke3flecefli. Э^мp KopoHapnbK

iyp.epi Ke3flecefli. MaMnapb (2,8-4%) XeMiciepiHge KapBoH (30-50%), ^ennaHgpeH, Aa..aпмo. (30% geMiH). LUe6i C, B1, B2, PP gapiMeHgepiHe, кapa™нoмAIapFa eie 6aM. xeiicneyminiKKe KonflaHbrnagbi.

XanbiK мeflмцмнacbнfla. KeK6ac eciMgiri Tu6ei мeflмцмнacbнfla apiypni кaн Keiy Ke3iHg,e KonflaHbrnagbi. TaMbipnapbi 6ac xaHe lie aypyu, кaн iaMbipnapbiHbiH cna3Macbi Ke3iHg,e cna3Mo^MiMKa^bK, ceflaiuBii, aybipcbiHygbi 6acKbim peiiHge KongaHbrnaflbi. An, KbiiaM мeflмцмнacbнfla peBMa™3Mg,e, runepioHuaHbi eMgeyge Keneien KonflaHbrnagbi. KppbiibmAbi

Apiaceae IyкнмAacIapнннц eciMfliKiepiHiH KonflaHbinybi eie KeH cneKipni, хмммfl.пblк KypaMbi eie 6aM. Bacкa engepge xaHe epie зaмaннaн 6epi xanbiK мeflмцмнacNHfla 6oncbiH, FbrnbiMU MegmuHafla 6oncbiH MaHbi3g,bi pen aIкapFaн. BuonoruRnbiK acepi xoFapbi 6yn eciMgiKiep iyKbiMgacbi KaзaкcIaн Pecny6^MKacNHfla Ke^iHeH iapanFaH. CoHflbiKiaH ga, maiHpmary.nAi.nep iyKbiMflacbiHbiH eeiMgiK iypnepiH apbi KapaM 3epiiey xaHe iaxipu6ere eHri3y e3eKii Macene 6onbin ^brnagbi.

e^EBI/IETTEP TI3IMI

1 W,ep6aKoBa A. M., KoniuHa A. B., KaHapcKuM A. B. Buonori/mecKU aKiuBHbe Bem,eciBa numaMHMKoB // M3B. By3oB. /lee. xypH. -2013. - №3. - C. 7-16.

2 AgeKeHoB C.M. XuMMMecKue u3yMeHue paeiMie.bHoro cbipbfl Ka3axeiaHa- ueioMHMKa ^uionpenapaioB // Pa3pa6oiKa u BHegpeHMe hobhx neKapciBeHHbix epegeiB u opraHU3B^oHHbix $opM ^apMa^BiumecKoM fleflienbHoc™: e6. Hayn. ip. - Tomck, 2000. - 63 e.

3 TeMeflxueBa H.r. nepcneKiuBbi u3yMeHu^ u Meno.b3oBaHMA Ka3axeiaHeKMX anKanoufloHocHbix buaob poga Echinops L. // BuoiexHonorufl. Teopua u npaKiuKa. - CienHoropeK: 2008. - №3. - C. 28-36.

4 nuMeHoB M. T. TaKcoHoMumecKue flononHeHUfl u u3MeHeHUfl no pogy Cnidiocarpa (Umbelliferae) // Boi. xypH. - 2005. - T.90, №2. - C. 250-256.

5 CoBpeMeHHbie no^xogw k Ha3HaMeHuro ^uionpenapaioB // 3gopoBbe pe6eHKa. - 2016. - №3(71). - C. 117-120.

6 OeipoyMoBa T. A., nuMeHoB M. T., yKpauHcKafl y. A. Pa3Hoo6pa3ue MUKpoMop^onoruu bo.ockob u эмepгeнцeв Ha n.ogax 3oh™mhhx (Umbelliferae) u ero iaKcoHoMumecKoe 3HaMeHue // Boi. xypH. - 2010. - T.95, №9. - C. 1219-1231.

7 Al-Jenoobi F.I., Al-Thukair A.A., Alam M.A., Abbas F.A., AlMohizea A.M., Alkharfy K.M., Al-Suwayeh S.A. Modulation of CYP2D6 and CYP3A4 metabolic activities by Ferula asafetida resin // Saudi Pharm. J. - 2014. - №22(6). - P. 564-569.

Vestnik KazNMU №2-2020

8 Bagheri S.M., Dashti-R M.H., Morshedi A. Antinociceptive effect of Ferula assa-foetida oleo-gum-resin in mice // Res. Pharm. Sci. - 2014. - №9(3). - P. 207-212.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

9 Ty6aHOB 1/1. A. u gp. 974. Levisticum officinale Koch — /lro6ncroK .eKapcTBeHHbM // /.MrocTpMpoBaHHbm onpege.MTe.b pacreHuM

Средней России. В 3 т. — М.: Т-во науч. изд. КМК, Ин-т технолог. Иссл., 2003. - Т.2. - С. 637-645. 10 В.Н. Ковалев, Н.В. Попова, В.С. Кисличенко и др. Практикум по фармакогнозии: Учеб. Пособие для студ. Вузов. - Харьков: Изд-во НФаУ: Золотые страницы: МТК-книга, 2004. - 512 с.

М.Е. Амантаева, Ж.С. Сембиева, К..К,. Кожанова, А. Биназарова Казахский Национальный медицинский университет имени С.Д. Асфендиярова

МЕДИЦИНСКОЕ ПРИМЕНЕНИЕ СЕМЕЙСТВА ЗОНТИЧНЫХ

Резюме: В последние годы в качестве основного источника фармацевтического производства широко используются фитопрепараты, так как известно, что лекарственные препараты из лекарственного растительного сырья имеют больше преимуществ, чем синтетические аналоги. В данном

исследовании представлены сведения о распространении видов растений семейства Apiaceae в Республике Казахстан, использовании в научной и народной медицине. Ключевые слова: Apiaceae, эфирные масла, витамины, флаваноиды, фитосубстанция, фитопрепарат, сапонины

M.E. Amantayeva, Z.S. Sembiyeva, K.K. Kozhanova, A.A. Binazarova Asfendiyarov Kazakh National medical university

MEDICAL USE OF THE UMBRELLA FAMILY

Resume: In recent years, phytopharmaceutical products have been widely used as the main source of pharmaceutical production, since it is known that medicinal products from medicinal plant raw materials have more advantages than synthetic analogues. This study provides information about the

distribution of plant species of the Apiaceae family in the Republic of Kazakhstan, its use in scientific and folk medicine. Keywords: Apiaceae, essential oil, vitamins, flavonoids, phytosubstance, phytopharmaceutical products, saponins

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.