Научная статья на тему 'ШАШМАҚОМ УСУЛЛАРИ ҲАҚИДА'

ШАШМАҚОМ УСУЛЛАРИ ҲАҚИДА Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
121
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
Сақил / Ҳафиф / Рамал / Хазаж / Ду-як / Уфар / Фохтий / Турк / Мухаммас / Авсат / Чорзарб / Зарбул-Футҳ / Дурафшон / Самоий / Чанбар / Миатайн ритм / ўлчов баҳрлари / дойра-ноғора / усуллар

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Маъруфжон Мамиржон Ўғли Расулов

Шашмақом усуллари хақида бизнинг даврга қадар тадқиқотлар олиб борган мусиқашунос устозлар рисолаларидаги маълумотларга ва халқ мусиқа ижрочилигидаги амалиётда синалган услубларга, хулосаларга таяниб умумий ва керакли фикрларни қисқа ва лўнда баён этишга харакат қилганмиз. Усулларининг функционал жихатларини кўриб чиқамиз. жумладан халқ орасида оммалашган, характер томонлама таъсирчан халқчил ва амалиётда усулларнинг ўзига хос ривожланиш, жиловланишлари, мақомлардаги ўрни, вазифаси, функционаллиги тахлил этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ШАШМАҚОМ УСУЛЛАРИ ҲАҚИДА»

ШАШМА^ОМ УСУЛЛАРИ ХДКВДА

Маъруфжон Мамиржон угли Расулов marufj onrasulov92@mail .ru Андижон давлат университети

Аннотация: Шашмаком усуллари хакида бизнинг даврга кадар тадкикотлар олиб борган мусикашунос устозлар рисолаларидаги маълумотларга ва халк мусика ижрочилигидаги амалиётда синалган услубларга, хулосаларга таяниб умумий ва керакли фикрларни киска ва лунда баён этишга харакат килганмиз. Усулларининг функционал жихатларини куриб чикамиз. жумладан халк орасида оммалашган, характер томонлама таъсирчан халкчил ва амалиётда усулларнинг узига хос ривожланиш, жиловланишлари, макомлардаги урни, вазифаси, функционаллиги тахлил этилган.

Калит сузлар: Сакил, Хдфиф, Рамал, Хазаж, Ду-як, Уфар, Фохтий, Турк, Мухаммас, Авсат, Чорзарб, Зарбул-Футх,, Дурафшон, Самоий, Чанбар, Миатайн ритм, улчов бахрлари, дойра-ногора, усуллар

ABOUT THE METHODS OF SHASHMAQAM

Marufjon Mamirjon oglu Rasulov marufj onrasulov92@mail .ru Andijan State University

Abstract: We have tried to briefly and concisely state the general and necessary points, based on the information in the treatises of musicologists who have studied the methods of shashmaqom and the methods tested in the practice of folk performance, and conclusions. Consider the functional aspects of the methods. including those popular among the people, influential people, and in practice, the features of development, limitations, role, functions and functionality of the methods are analyzed.

Keywords: Sakil, Hafif, Ramal, Khazaj, Du-yak, Ufar, Foxti, Turk, Mukhammas, Avsat, Chorzarb, Zarbul-Futh, Durafshon, Samoi, Chanbar, Miatayn rhythm, measurement scales, drum-drum, methods

Кириш

Авваломбор кайд этиш жоизки, Шашмакомнинг таркибидан урин олган барча шуъбаларнинг номланиши усуллар номи билан богликдир. Сарахбор, Талкин, Наср, Савт, Мугулча, Кашкарча, Сокийнома, Уфар, Тасниф, Гардун, Мухаммас, Сакл ва хоказо.

Шашмакомнинг усуллар тизими хам оддийдан мураккабга тамойили асосида шакллантрилган. Хар бир усулнинг уз номи, формуласи ва шашмаком туркумида урни мавжуддир.

Адабиётлар тахлили ва методология

Шашмаком хакидаги маълумотларни Ахмад Дониш,Садриддин Айни, Абдурауф Фитрат ва бошка муаллифларнинг асарларидан топиш мумкин.

Шашмаком ва узбек маком йулларига мансуб асарларнинг лад ва усул тизими хусусида мусикашунос олим Отаназар Матёкубов "Макомот" китобида куйидаги фикрларни баён этади. "Мусикада агар парда макон (нагмаларнинг урни, жойлашуви) булса ийкоъ (усул,вазн) замон омили, вакт окимининг тартиблашувидир; нагмалар орасида утадиган вакт (ийкоъ) маком илмида, одатда, усул тушунчасида мужассамланади. Парда нуктаи назаридан макомот, муайян лад тизимини ташкил килади. Бошка бир улчамда макомот маълум усул тизимидан иборат. Классик мусиканинг биздаги мавжуд шакллари, энг аввало, айнан шу икки жихатдан тартиблашади; парда хамда усулларга караб маком туркумларининг таркибий кисмлари белгиланади. Бир суз билан айтганда, Шашмаком, Хоразм макомлари, Фаргона-Тошкент йуллари ана шу парда ва усул улчамларининг мувофиклашган тизимидан иборат"1.

Узбекистонда макомшунослик йуналишининг асосчиларидан бири макомшунос олим Исхок Ражабов (1927-1982) томонидан амалга оширилган мусикий шаркшунослик камровидаги тадкикотлар натижасида соханинг бир катор илмий муаммолари уз ечимини топган.

Шашмакомнинг яхлит туплам сифатида авлодларга сакланиб колишида, келажак - авлоднинг утмиш маданий тарихини урганишида катта манбаа - бу миллий мумтоз куйларимизни нота куринишидаги ёзма манбаъларидир. Шу жараённи бошлаб ва узининг бекиёс хиссасини кушган рус композитори В.А.Успенскийдир. У авваламбор уз эътиборини мусикий мероси бой булган Узбек ва Туркман халкларига каратган.

Натижалар

Маълумки Шашмаком икки улкан булимдан иборат булиб булар: чолгу ва ашула булимларидир. Одатда улар мушкилот (чолгу) ва наср (ашула) булими деб юритилади. Хар бир булимининг Шашмаком туркумига хос булган таркибий кисмлари мавжуддир. Шашмаком чолгу йулларига кирадиган асарлар оддий ва мураккаб усуллардан ташкил топган.

Яъни макомларнинг чолгу булимидаги куй йулларининг дойра усуллари турли-тумандир. Чолгу булимдаги куй йуллари аксарият холлардашу дойра усуллари номи билан аталади. Шашмаком чолгу булими куйидаги усулли куйларни уз таркибига олади. Тасниф, Таржееъ, Гардун, Мухаммас, Сакил.

1О.Матёкубов. Макомот, Т., 2004 й. (160 б)

Мусикачи бастакорлар утмишда дойра усулларини ифодалашда маълум коидага асосланган ритмлар услубини хам яратганлар ва улар мумтоз мусика намуналарида уз урнини топган ёки усулларни турли номлар билан атаганлар масалан Чапандоз, Чанбар ва хоказо."Чолгу булимларидаги куй йулларининг хар бири мустакил чолгу кисмлар хисобланади ва узларига мансуб булган макомлар номи билан кушиб айтилади. Масалан, Таснифи Бузрук, Таржеи Бузрук, Сакили Наво, Самойи Дугох, Мухаммаси Ирок, Гардуни Сегох ва хоказо. Шашмакомнинг бу чолгу йуллари куй тузилиши жихатидан жуда мураккаб ва пухта яратилганлиги билан ажралиб туради."2деб ёзади Исхок Ражабов.

Шашмакомнинг наср булими икки гурухга булинади ва улар биринчи гурух шуъбалари хамда иккинчи гурух шуъбалари деб номланган. Ушбу жараённи Исхок Ражабов куйидагича изохлаб утади. "Шашмаком шаклланишининг дастлабки даврларида ашула булимининг биринчи гурухига кирувчи Сарахбор, Талкин, Наср каби шуъбалар, уларнинг тароналари ва Уфарлар яратилган булса, кейинги йилларда Шашмаком таркиби бойиб борди, унга бастакор-созандалар янги-янги шуъбалар кушдилар."3

Шашмаком Наср булими таркибига кирган шуъбалар узига хос кичик туркумдир ва бир нечта асарлардан иборатдир. Кичик туркум таркибига кирган асарлар одатда "тарона" деб юритилади. "Макомларнинг биринчи кисмидаги шуъбалари - Сарахборлар, Талкинлар, Насрлар ва уларнинг тароналари хамда Уфарлар бирин-кетин ижро этилади. Дастлаб Сарахборлар тароналари билан ижро этилиб, Талкинларга ва уларнинг тароналарига утилади. Кейин Наср йуллари тароналари билан укилиб, Уфарлар ижро этилади. Шу билан охирги супориш оркали Шашмаком ашула булимининг биринчи кисми тугалланади."4

Одатда Сарахбор, Талкин, Насрларнинг асосий усуллари Шашмаком таркибидаги макомларда узгармайди. Ушбу кичик туркумларнинг асосий кисмларидан кейин келадиган тароналар усуллари турличадир. Тароналар хар бир макомда узига хос таркиблашган булиб, муайян усуллар тизимида шаклланган. Одатда тароналар номланмаган ва ракамлар билан белгиланган. Тароналарнинг усуллари орасида оддий ва мураккаб усуллар мавжуддир.

Шашмакомнинг биринчи гурух шуъбаларидан кейин иккинчи гурух шуъбалари таркиблашган. "Шашмаком маълум бир чегарада тухтаб колмади, балки уз таркибий доирасини кенгайтириб борди. Шундай килиб, Савт ва Мугулчалар типида бир неча шуъбалар яратилдики, булар Шашмаком ашула булимининг иккинчи кисмидаги шуъбалар гурухига киритилди."5

2Ражабов. И Макомлар Т. 2006 (165 б) 3Ражабов. И Макомлар Т. 2006 (241-242 б) 4Ражабов. И Макомлар Т. 2006 (207 б) 5Ражабов. И Макомлар Т. 2006 (242 б)

CaBT Ba MyFygnagap xaM khhhk TypKyM xucoSgaHagu Ba Myafi^H Sem acapgaH uSopar. YgapHu TapoHagapgaH $apKu y3 ycyggapu homu SugaH arannrnHgagHp. YgapHu agoxuga acap cu^arnga xaM Ba TypKyM cu^araga xaM u^po этнm MyMKHH. Hkkhhhh rypyx mytSagap TypKyMu Myafi^H ycyggapra acocgaHraH Ba 6y tu3um Sapna caBT Ba MyFygnagapga KaTtuH paBumga caKgaHugagu.

CaBT Ba Myrynna ycygu geapgu Sup xug. .neKuH rn^poga SomgaHum ^apaeHu SugaH ^apKnaHagu. YHgaH KeftuH TagKuHna, KamKapHa, CoKuHHOMa Ba Y^apgap Kegagu.

MyxoKaMa

X-XVII acp MycuKa pucogagapuga my Kougara acocgaHraH gofipa ycyggapuHuHr HaMyHagapu KyngaS кegтнpнgagн. ByHga, acocaH, y3yH Ba KucKa SyFuHgapHuHr u^ogacu SygraH yHgom xap^gapgaH SyFuHgap тyзнgнS, SyFuHgap SupuKMacu эca metp ygnoBgapu Ba gofipa ycyggapuHuHr pyKHgapuHu TamKug этagн.

"gofipa ycyggapuga нmgaragagнгaн Sy pyKHgap apy3garu Ba3HgapHu xaM u^ogagafi ograH. Ymumga co3aHga Ba xoHaHgagap apy3 KougacuHu SugMaraHu xogga "TaH-TaHa-TaHaHaH" KaSu puTM TypoKgapu BocuTacu SugaH amyga Hyggapura moc KegaguraH metpgapHu xaM TaHgaS ograHgap"6

MaKoMgapga ycyggap acocaH gofipa HopgaMuga caKgaHagu. MymKugoT SyguMuga Surra, Hacp Ba y^apgapga ukku yn gofipa u^po этнgagн. Hacp SyguMuga ycyg amyganuHuHr oBo3ugaH SagaHg SygMacguru энг cogga Ba MyxuM ^MxaTgapugaH caHagagu.

Y3SeK xagK MycuKa caHtaruHuHr cagMoKgu KUCMUHU TamKug этyвнн MaKoM aHtaHagapu TapuxaH y3yH Ba MypaKKaS TapaKKueT HyguHu SocuS yTraH. By KaSu u^ogKopguK xaMga u^ponuguK Me3oHgapu ugK Sop capoH caHtarKopgapu KacSuH $aogнaтннннг Maxcygu cu^arnga y3 u^ogacuHu TonraH Ba KefiuHnaguK yHuHr oF3aKu ycgyS mapoнтнgaгн puBo^gaHumu KeHr Tyc ograH.

MaKoMmyHoc oguM Hcxok Pa^aSoB TOMoHugaH aMagra omupugraH MycuKuH mapKmyHocguK KaMpoBugaru TagKuKoTgap Hara^acuga coxaHuHr Sup KaTop ugMuH MyaMMogapu y3 enuMuHu TonraHguru xaKuga WKopuga SaeH этгaн эgнк. YcTO3HuHr afiHuKca "Yh ukku MaKoM" тнзнмн, mapK HoTa e3yBu xaKuga oguS SopraH тagкнкoтgapннннг Hara^agapuga mapK MycuKamyHocguK ugMuga Myafi^H TaaccypoTgap M3ara KegraH.

fflamMaKoM y3ug Kecug XVIII - acpHuHr SupuHnu apMuga, y3SeK - to^uk xagKgapuHuHr MycuKuH ^aHpu cu^arnga M3ara KegraH. XIX acp oxupu XX acp Somgapuga fflamMaKoM xaKugaru MatgyMoTgapHu AxMag ^oннm,Cagpнggнн AHhu, ASgypay^ Ompar Ba SomKa Myaggu^gapHuHr acapgapugaH Tonum MyMKuH.

6 Pa®a6oB. H MaKoMgap T. 2006 (168 6)

Шашмаком усуллари тадкикоти ва сакланиб келишлиги учун мусикашунос В Успенскийнинг хизматлари алохида уринлидир нота шаклига тушурилган узбек халк мусикаси ва Шашмакоми усуллари хамон мусикашунослар илмий изланишларида асосий манбаадир. Ижро ва амалиёт жараёнида усулчиларнинг асл усул шаклларига турлича ёндашувлари эса агогика ва импровизацион бир жараёндир. Бунда хар бир ижрочи узига хос услуб эгаси эканлиги куринади ва усулларнинг асл мохиятига асосланиб ижрочи махорати асосида турлича жиловланади.

Усуллар макомларнинг тузилиш характерини белгиловчи омилларидандир. Уларни ажрата олиш макомлар киёфасини тугри тушунишга имкон беради. Утмишда машхур булган Сакил, Х,афиф, Рамал, Хазаж, Ду-як, Уфар, Фохтий, Турк, Мухаммас, Авсат, Чорзарб, Зарбул-Футх, Дурафшон, Самоий, Чанбар, Миатайн каби ритм улчов бахрлари ва дойра-ногора усуллари бизнинг кунгача етиб келган. Бу усуллар мусика асарлари, хусусан маком йулларида учрайди. Улар качон ва ким томонидан яратилгани бизга коронгу. Уларни содда ёки мураккаблигига караб, олдин-кейин яратилганини билиб олиш мумкин.

Хулоса

Маълумки, маком йулларининг энг зарур унсурларидан бири дойра усулларидир. Дойра усуллари маком, куй ва ашула йулларини характерли томонларини очиб беришда хал килувчи омиллардан хисобланади. Шу боис булса керак Шашмаком усуллари ва усуллар тизими алохида услубда ва тизимда уз исботини топган. Тизимлилик уларни туркумийлигини таъминлаган булса алохидалик жихатларида ранг баранглик аломати куп учрайди. Одатда бундай холларда усуллар маълум даражада турланади, сайкалланади, тизимлашади, сокинлашади, жадаллашади ва х.к бунинг хам заминида характер мавжудлигини унутмаслик лозим.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Акбаров И. Мусика лугати. Тшкент. 1997 й.

2. Абдуллаев Р. Узбек мумтоз мусикаси Тошкент: 2008 й.

3. Виноградов В.С. Классические традиции Иранской музыки.

4. Гафурбеков Т. Фолклорные истоки узбекского профессионального творчества. Тошкент: "Укитувчи",1984 й.

5. Джами Абдурахман. Трактат о музыке. /Пер. С перс. А.Н.Болдырева. коммент. В.М.Беляева. Тошкент. 1960 й.

6. Жабборов А. Узбекистон бастакорлари ва мусикашунослари. Тошкент: "Янги аср авлоди", 2004 й.

7. Ибн Сино Абу Али. Жавомиъ ил мул-мусикий. ^охира , 1956 г.

8. Ибрагимов О.А. Фергано-ташкентские макомы. Ташкент 2006 г.

9. Иброхимов О. Маком ва макон. Тошкент: 1996 й.

10. Икромов И. Дойра дарслиги. Тошкент: 1997 й.

11. Икромов И. Лутфуллаев А. Дойра. Тошкент: 2012 й.

12. Йулдошев А. Дойра жилолари. Тошкент: 2010 й.

13. Коваль Г.Л. Интонирование Узбекской традиционной музыки. Ташкент: "фан", 1990 г.

14. Кароматов Ф.М. О локальных стилях Узбекской традиционной музыки. М., 1964 г.

15. Камолхужаев А. Ливиев А. Дойра дарслиги. Тошкент: 1985 й.

16. Матёкубов О. Макомот. Тошкент: "Мусика", 2004 й.

17. Матёкубов О. Огзаки профессионал мусика асосларига кириш. Тошкент: "Укитувчи", 1983 й.

18. Мамадалиев Фаттоххон. Миллий мусика ижрочилиги масалалари. Тошкент: "Янги аср авлоди", 2001 й.

19. Мулла Бекжон Рахмон угли, Мухаммад Юсуф Девонзода. Хоразм мусикий тарихчаси. Тошкент: 1998.

20. Назаров А. Фаробий ва Ибн Сино мусикий ритмика хусусида. Тошкент: 'Тафур Гулом номидаги адабиёт ва санъат нашриёти", 1995 й.

21. Ойхужаева Ш. Маком тароналари. Тошкент. 2011 й.

22. Ражабий Юнус. Музика меросимизга бир назар. Тошкент: "Г.Гулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти", 1978 й.

23. Ражабий Юнус. Шашмаком. Тошкент. 2007 й.

24. Ражабий Юнус. Узбек халк мусикаси. (V) Тошкент: 1962 й.

25. Ражабов И. Маком масалаларига доир. Тошкент: "узадабийнашр". 1963.

26. Ражабов И. Макомлар. Тошкент: "Санъат". 2006 й.

27. Ражабов И. Маком асослари (Урта ва олий укув юртлари учун укув кулланма). Тошкент. 1992 й.

28. Семенов А.А. Среднеазиацкий трактат по музике Дарвиш Али (XVII век). Тошкент. 1946 й.

29. Самадов Р. Анъанавий доира ижрочилиги. Тошкент. 2004 й.

30. Самадов Р. Зарблар хазинаси. (укув методик кулланма). "Мусика нашрёти" Тошкент. 2012 й.

31. Фитрат Абдурауф. Узбек классик мусикаси ва унинг тарихи. Тошкент: "Фан" 1993 й.

32. Marufjon, R. (2022). A Matter of Rhythm in Oriental Classical Music. Pioneer: Journal of Advanced Research and Scientific Progress, 1(6), 80-84.

33. Маъруфжон Мамиржон Угли Расулов, & С.М.Бегматов (2022). МАВДМЛАРДА УСУЛЛАР УРНИ ВА АХДМИЯТИ (ФАРГОНА ТОШКЕНТ

MA^OM HYRHAPH ycmftAPH MHCO^HAA). Oriental Art and Culture, 3 (2), 810-821.

34. Marufjon, R., & Begmatov, S. M. (2023). Music by Uzbek Mumtaz Shashmaqom. CENTRAL ASIAN JOURNAL OF ARTS AND DESIGN, 4(1), 33-36.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.