Научная статья на тему 'ШАРЛОТТА БРОНТЕ АСАРЛАРИДА БАДИИЙ МАҲОРАТ'

ШАРЛОТТА БРОНТЕ АСАРЛАРИДА БАДИИЙ МАҲОРАТ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
54
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
mahorat / badiiy obraz / g‘oya / uslub / kontekst / ifodalash / yaratish / belgilash. / skill / artistic image / idea / style / context / express / create / define.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Дарвишова, Гулчехра Кенжабаевна

Ushbu maqolada Sharlotta Bronte ijodi tasvirlangan. Badiiy mahorat yozuvchining o‘z badiiy dunyosi; san’at olami – yozuvchi tasavvuridagi voqelikni badiiy vositalar orqali adabiyot qonuniyatlariga bo‘ysunishidir. Yozuvchi tasavvurida voqelikning yorqin ifodalanishi uning badiiy mahoratiga bog‘liq. Badiiy mahoratni puxta egallagan yozuvchigina fantaziyasini jonlantiradi.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ARTISTIC SKILL IN THE WORKS OF CHARLOTTE BRONTE

This article describes the creativity in the work of Charlotte Bronte. Artistic skill is the writer's own artistic world; the world of art is the realization of the reality of the writer's imagination through artistic means, subject to the laws of literature. The vivid expression of reality in the imagination of the writer depends on his artistic skill. Only a writer who has mastered the artistic skill can bring his fantasy to life.

Текст научной работы на тему «ШАРЛОТТА БРОНТЕ АСАРЛАРИДА БАДИИЙ МАҲОРАТ»

ШАРЛОТТА БРОНТЕ АСАРЛАРИДА БАДИИЙ МАЙОРАТ d https://doi.org/10.5281/zenodo.7352175

Дарвишова Гулчехра Кенжабаевна,

филология фанлари буйича фалсафа доктори, PhD Узбекистон Республикаси Жамоат хавфсизлиги университети

Annotation: This article describes the creativity in the work of Charlotte Bronte. Artistic skill is the writer's own artistic world; the world of art is the realization of the reality of the writer's imagination through artistic means, subject to the laws of literature. The vivid expression of reality in the imagination of the writer depends on his artistic skill. Only a writer who has mastered the artistic skill can bring his fantasy to life.

Key words: skill, artistic image, idea, style, context, express, create, define.

Ижоддаги энг кичик зарра хам бадиий махоратга мухтождир. Ёзувчи муайян гоя асосида тупланган алохида фактларни узининг шахсий тажрибаси билан бойитиб, калб призмасидан утказиб, купчиликка хос килиб умумлаштиради. Яъни аник гояга асосланиб, ёзувчи хаётдаги вокеликларни саралайди, тукийди, умумлаштиради, жонли, табиий ва бетакрор, гузал санъат асарини яратади. Яратган асари укувчи куз унгида яккол намоён булади, китобхон уй-хаёлларини узига тамоман банд этади.

Адабиётшуносликда бадиий олам тугрисида суз борар экан, аввало, бадиий сузнинг кай маънода кулланилиши ва кайси сохаларда урганилиб, тадкик этилишига эътибор каратсак. Лугатларда бадиий сузи бадииятга, нафис санъатга оид, гузал, ажойиб, вокеликни нафис санъат воситалари, усуллари, образлари оркали ифода этувчи, тасвирловчи, бадиийликка тегишли, мансуб, бадиий майорат, бадиий тасвир, бадиий тафаккур каби изохлар билан келтирилади.

Бадиий олам хакикий дунё - макон, замон, психологик ва ахлокий мухит каби параметр ва тоифаларга эга. Аммо шу билан бирга, асарнинг бадиий олами алохида тизим эмас, балки муаллифнинг ички дунёси ва вокелик уртасидаги муносабатлар натижасидир.

Умуман олганда, бадиий олам узига хос яхлит ахборот тизими ва бадиий маданият феномени сифатида бир катор коммуникатив объектларга каратилган. Улар орасида муаллиф асар матни, вокелик, контекст ва китобхоннинг фикрини инобатга олади. Ушбу таркибий кисмларнинг барчаси узига хос тизимни ва алохида мавжуд тизимларни англатади, улар турли мезонларга кура, мантикий, ирсий, интуитив, рамзий, семиотик ахборот ва бошкалар бадиий оламнинг ахборот тизими билан узаро богликдир.

Ёзувчининг тасаввуридаги вокеликни ёркин ифодалаш унинг бадиий махоратига боглик. Бадиий майорат санъатини мукаммал эгаллаган ёзувчигина уз тасаввурларини хаётий ва жонли вокелантира олади.

Бадиий махоратнинг мохиятини тушунишда ана шу хакикатни доимо эсда тутиш лозим. Бадиий асарда хаёт манзаралари суз воситасида яратилар экан, бадиий тил - бевосита реал фикр ва хиссиётнинг образли ифодасидир. Микро образ - хар кандай суз контекстда (бошка сузлар билан алокада) хаётийлигини, узининг хусусиятини, рангини, хидини, охангини курсата олади. Ёзувчи сузнинг грамматик, лексик, стилистик маъно куринишларидан энг зарур ва лозимини контекстга мувофик ишлатади, яъни тасвирланаётган х,аёт (эпизод, образ, характер)нинг мохиятини чукур очиб берувчи сузларни танлайди. Танланган хар кандай суз адабий асарда, албатта, муайян бадиий юкни ташиши лозим булади. У тасвирланаётган вокеанинг хакконийлиги ва тулалигини, кахрамоннинг хис-

туйгулари, кайфият ва кечинмаларини узида мужассам этишига - шу юкни кай даражада кутарганлигига караб унинг ахамияти ва кучини белгилаймиз.

Бадиий махорат-ёзувчининг бадиий таланти улчовидир. Бадиий махорат, бир томондан, реал хаётдаги янгиликни кура билиш ва уни адабиёт воситалари билан тасвирлаш санъати булса, иккинчи томондан, санъатнинг сирларини, техникасини, минглаб хиссий-тасвирий воситаларни чукур билишга богликдир. Бу икки томон диалектик алокада булса, узвий бирлашган холда "тасвирлашга ният килинган кахрамонларнинг хаётини бутун тулалиги ва аник нукталари билан кура билишга хизмат килса, тасвир укувчини хаяжонга сола билса, ана шундагина хаётнинг буюк хакикати узининг тугал ва гузал ифодасини топади.

Бадиий махорат ёзувчининг узига хос бадиий олами, бадиий асарни яратишдаги саньаткорлигидир. Ижодкорнинг бадиий махорати асар тилининг мохирона берилишида, образ яратишида, бадиий тасвир воситаларидан уз урнида, мохирона фойдаланишида, асар композициясини тугри тизимли шакллантиришда яккол намоён булади.

Булардан ташкари бадиийликнинг куйидаги 10 та мезони ёзувчининг бадиий махоратини аниклашга ёрдам беради:

1. Гуманизм (инсонпарварлик).

2. Эстетик туйгуни шакллантира олиш.

3. Х,аётий хакикатга

4. содиклик.

5. Чукурмушохада.

6. Муаллиф гоясининг мантикийлиги ва ижодий фантазиясининг

кенглиги.

7. Умумлаштириш ва типиклаштириш кобилияти.

8. Бадиий деталларнинг аниклиги ва кайсидир гояга хизмат килиши.

9. Сюжет курилиши ва образлар тизимини яратишдаг имахорат.

10. ^ахрамонлар ички дунёсини махорат билан очиб берилиши.

11. Асар тилининг бойлиги ва ранг-баранглиги

"Жейн Эйр" асарида муаллиф ахлокий кадриятларга алохида ургу беради ва улар кахрамонларнинг харакатлари ва баёнотлари, шунингдек, асарда мухитни тасвирлаш оркали такдим этилади. Бу ахлокий кадриятлар шахсий, ижтимоий ва диний мазмунда булиб, хар бири алохида маъно ва мазмунга эга.

1. Шахсий кадриятлар. Индивидуаллик билан боглик булиб, инсон уз-узини англаши оркали халоллик, камтарлик, самимийлик, сабр-токат, масъулият, интизорлик, узини тута билиш, жасорат, пушаймонлик, мехнатсеварликка эришса, куркув, нафрат, иккиюзламачилик ва газаб оркали маънавий таназзулга юз тутади.

2. Ижтимоий кадриятлар. Инсон атрофидагиларга симпатияси туфайли дустлик, кариндошлик, садокат, уйгунлик ва узаро ёрдам каби ришталарга асос солади.

3. Диний кадриятлар. Инсоннинг Худога интилиши итоаткорлик, шукроналик, миннатдорчилик ва тавба-тазарруда намоён булади.

Шарлотта Бронте асарларида хар учала кадриятлар Викториан даври анъаналари билан уйгунлашиб кетади. Ёзувчи асарларидаги образлар динамикаси дастлаб шахсий, кейин ижтимоий ва сунгра диний кадриятлар асосида тасвирланади. Демак, асарлари учун муаллифнинг узи ижтимоий символ-рамз вазифасини бажаради. Бронте ва у яшаган викториан даври адибаларининг асарларини биографик метод асосида тахлил килинса, аёлнинг нафакат оиладаги, балки жамиятдаги урни тасвири яккол намоён булади. Муаллиф асарлари реализм адабиётининг ажралмас кисмини ташкил килса-да, кахрамон ички дунёси,

уз-узини англаши, хис-туйгулари ва хакикат уртасидаги номутаносиблик бадиий тарзда мохирона баён этилган.

Бронте асарларининг индивидуал узига хослиги ёзувчи жамиятга ва узлигига синчиклаб разм солади, шунинг натижасида асарларида аёлларга хос хис-туйгуларни жамият мезонлари билан параллелликда кузатади.

Муаллиф услубининг узига хослиги Каррер Белл эркак тахаллуси остида ижод килган пайтларидаёк адабий танкидчилар ва китобхонларнинг бахс-мунозараларига сабаб булган. Теран нигох билан ижтимоий хаёт тасвиридаги энг кичик деталларгача илгай олиш кобилияти сабаб аник аёл киши деб тахмин килинса, билимдонлиги ва зукколиги нуктаи назаридан, уша даврда факат эркакларнинг саводхонлиги назарда тутилиб, нашр килинган асарлар муаллифи, шубхасиз, эркак киши деган фикрлар илгари сурилади.

Шарлотта Бронте услуби бадиий тасвирларга бойлиги билан викториан адибаларининг асарларидан фарк килади. Ёзувчининг гап курилишида мураккаб узун гаплар кузатилиб, гап кисмлари икки нукта, нуктали вергуллар билан ажратилади. Танланган сузлар мураккаблиги билан, муаллиф ички дунёсининг узига хос кирраларидан далолат беради. Мисол учун, Жейннинг Рочестер биринчи учрашуви куйидагича тасвирланади: "The incident had occurred and was gone for me: it was an incident of no moment, no romance, no interest in a sense; yet it marked with change one single hour of a monotonous life". Яъни "Х,одиса содир булди ва бир зумда утиб кетди: на бир лахзалик, на бир ошик-маъшуклик ва на бир кизикиш бор эди; аммо бу зерикарли хаётнинг бир соатини узгартириш билан белгиланди". Мазкур жумланинг мазмунига карайдиган булсак, услубий жихатдан такрор "на"нинг ишлатилиши оркали маъно кучайиб, гап охирида Жейн ва Рочестер хаётида хеч кандай маъно йуклигини мохирона очиб беради. Асарда ишлатилган баъзи расмий диалоглар ва кушма гаплар Виктория даври адабиётига хос булса-да, айнан шу сифатлар Жейннинг саводхонлиги ва фалсафий фикрлашини очиб беришга хизмат килади. Асарда кайта-кайта такрорланган поэтик сифатлар Жейннинг уй-хаёлга чумган холатда тасвирлашга ургу беради.

Шарлотта Бронтенинг "Жейн Эйр"дан фаркли равишда эркак доминант биринчи романи "Укитувчи" тахририят томонидан бир неча марта рад этилади. Биринчи шахс ровийлигига асосланган мазкур роман, хикоя килиш услуби оркали хам ёзувчининг субъектив карашлари сингдирилганлигини курсатади. Асар бош кахрамони Уильям Гарси эркак булса-да, муаллиф ушбу персонаж оркали викториан жамиятидаги аёллар такдирини, уларнинг ижтимоий мавкеини очиб беради. Сюжет курилиши содда булиб, вокеалар равон тилда баён этилади.

Роман бошида Уильям оддий хизматчи сифатида гавдаланади. Меросдан махрум, суст ва куркок персонаж сифатида тасвирланади. Шу уринда адибанинг махорат кулами жамиятдаги аёллар такдирини эркак кахрамон образида очиб беришида аникланади. Чунки Уильям каби викториан жамиятида аёлларнинг хукуклари поймол килинган, на оилада, на жамиятда уларнинг роли, хукуки ва мажбуриятлари мавжуд эди.

Умуман олганда Шарлотта Бронте ижодида ёзувчи бадиий махоратини аниклашда инсонпарварлик, эстетик туйгуни шакллантира олиш, бадиий деталларнинг аниклиги, сюжет курилиши ва образлар тизимини яратишдаги махорат, кахрамонлар ички дунёсини махорат билан очиб берилиши каби бадиийлик мезонлари тадкик этилди.

FOYDALANILGAN ADABIYOTLAR RO'YHATI (REFERENCES)

1. Bronte Ch. Jane Eyre. - London: Smith, Elder and Co., Cornhill, Third Edition, 1857. - P. 135.

2. Халлиева Г. ^иёсий адабиётшунослик. - Тошкент: "Академнашр", 2020. - Б. 40.

3. Journal of Tomsk State University.2015. - № 390. - p.p.11 - 16

4. https://blog.bookstellyouwhy.com/why-you-should-read-charlotte bront%C3%ABs-the-professor

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.