Научная статья на тему 'ШАРҲИ ҲУРУФИ ТАҲАҶҶӢ (ОВОЗҲОИ ҲИҶОСОЗ) ДАР ФАРҲАНГИ "ҲАФТ ҚУЛЗУМ" ВА АРЗИШИ ЗАБОНШИНОСИИ ОН'

ШАРҲИ ҲУРУФИ ТАҲАҶҶӢ (ОВОЗҲОИ ҲИҶОСОЗ) ДАР ФАРҲАНГИ "ҲАФТ ҚУЛЗУМ" ВА АРЗИШИ ЗАБОНШИНОСИИ ОН Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
92
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЕМЬ СЛОГОВ / SEVEN SYLLABLES / ОПИСАНИЕ / DESCRIPTION / ШРИФТ / FONT / СЛОВО / WORD / МЫСЛЬ / THOUGHT / ЯЗЫКОЗНАНИЕ / LINGUISTICS / УЧЕБНОЕ ПОСОБИЕ / TEXTBOOK / ОБРАЗОВАНИЕ / EDUCATION / КУЛЬТУРА / CULTURE / СЛОВАРЬ / DICTIONARY / ЗВУК / SOUND / СЛОГ / SYLLABLE / ЗНАЧЕНИЕ / MEANING

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Додаров О.М.

В статье авторы предоставляют информацию о толковании таджикского алфавита (слоговые буквы) и лингвистическом значении «Семи Кульзум» Газиуддина Бодшахи Гази, а также объясняют лингвистические вопросы в нем. Исследователи в этой связи ссылались на многие другие источники по вопросам таджикского персидского языка и сравнивали свои взгляды. Автор статьи отмечает, что Газиуддин Хайдар Бодшахи Гази, с одной стороны, продолжил традицию «Фарханги Джахонгири» и «Бурхони Котэ», с другой стороны, опираясь на труды трех литературных наук, в итоговом томе словаря. Персидская грамматика дари также предоставляет информацию об искусстве риторики и духовности, а также о науке рифмы и рифмы, которая напоминает «Четыре цветка» Ходжи Хасана Нисари. Первый слог седьмого слога, «семь слогов», является выражением алфавита Тахаджуд и состоит из двадцати восьми могил. Первый имеет выражение «алиф» и состоит из тридцати семи лодок. В заключение исследователи представили автора словаря «Семь кульзум» как непонятного лингвиста и объяснили все функции инструкций арабского алфавита таджикского персидского языка, что также важно с точки зрения современной лингвистики.In the article, the authors provide information on the interpretation of the Tajik alphabet (syllabic letters) and the linguistic meaning of "Seven Kulzum" by Gaziuddin Bodshahi Gazi, and also explain linguistic issues in it. In this regard, the researchers referred to many other sources on the Tajik Persian language and compared their views. The author of the article notes that Gaziuddin Haydar Bodshahi Gazi, on the one hand, continued the tradition of "Farhangi Jakhongiri" and "Burhoni Kote", on the other hand, relying on the works of three literary sciences, in the final volume of the dictionary. The Dari Persian grammar also provides information on the art of rhetoric and spirituality, as well as the science of rhyme and rhyme, which is reminiscent of the "Four Flowers" of Khoja Hasan Nisari. The first syllable of the seventh syllable, "seven syllables", is an expression of the Tahajjud alphabet and consists of twenty-eight graves. The first has the expression "alif" and consists of thirty-seven boats. In conclusion, the researchers presented the author of the Seven Kulzum dictionary as an incomprehensible linguist and explained all the functions of the instructions of the Arabic alphabet of the Tajik Persian language, which is also important from the point of view of modern linguistics.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DESCRIPTION OF THE LETTERS TAHAJI (VOICE OF A SYLLABLE) IN THE SEVEN KULZUM CULTURE AND ITS LINGUISTIC VALUE

In the article, the authors provide information on the interpretation of the Tajik alphabet (syllabic letters) and the linguistic meaning of "Seven Kulzum" by Gaziuddin Bodshahi Gazi, and also explain linguistic issues in it. In this regard, the researchers referred to many other sources on the Tajik Persian language and compared their views. The author of the article notes that Gaziuddin Haydar Bodshahi Gazi, on the one hand, continued the tradition of "Farhangi Jakhongiri" and "Burhoni Kote", on the other hand, relying on the works of three literary sciences, in the final volume of the dictionary. The Dari Persian grammar also provides information on the art of rhetoric and spirituality, as well as the science of rhyme and rhyme, which is reminiscent of the "Four Flowers" of Khoja Hasan Nisari. The first syllable of the seventh syllable, "seven syllables", is an expression of the Tahajjud alphabet and consists of twenty-eight graves. The first has the expression "alif" and consists of thirty-seven boats. In conclusion, the researchers presented the author of the Seven Kulzum dictionary as an incomprehensible linguist and explained all the functions of the instructions of the Arabic alphabet of the Tajik Persian language, which is also important from the point of view of modern linguistics.

Текст научной работы на тему «ШАРҲИ ҲУРУФИ ТАҲАҶҶӢ (ОВОЗҲОИ ҲИҶОСОЗ) ДАР ФАРҲАНГИ "ҲАФТ ҚУЛЗУМ" ВА АРЗИШИ ЗАБОНШИНОСИИ ОН»

ШАРХИ ХУРУФИ ТАХАЧ^Й (ОВОЗХОИ ^И^ОСОЗ) ДАР ФАРХАНГИ «ХАФТ КУ1ЗУМ» ВА АРЗИШИ ЗАБОНШИНОСИИ ОН

Хоцаев Д., Додаров О.М.

Korneyu мy^aндuсй mexнuкuu н.Нypoбoд

Фapxaнгxoи тaфcиpй якe aз мaнбaъxoи мyътaмaци шaклгиpй Ba нигoxцoшти aфкopи зaбoншинocии точик мaxcyб мeëбaнц. Аз ин чи^ат, фapxaнгxoи тaфcиpиpo бa ду rypyx мeтaвoн 4>wo ^д: якум фapxaнгxoe, ки шapxи зaбoншинocй дap иpтибoт бa шapxи мaънии дyFaвии кaлимaxo дap кимти acocии фapxaнг oвapдa шyцaacг; дуюм фapxaнгxoe, ки бeвocитa дap ^remarn муккаддимаи obxo шapxи зaбoншинocй дap чaнд бaнд oвapдa шyцaacг. Бa ^py^ дуюм як дacгa фapxaнгxoи тaфcиpй, aß чумда, «Фapxaнги ^axo^^a», «Бypxoни ^opeL», «Фapxaнги Рашидй», дoxид мeшaвaнд. Дap «Фapxaнги ^axo^^a» шapxи дacтypи зaбoни фopcии дapй дap 12 бaнд 6o иcми «Ойин» oвapдa шyцaacт, мyaлдифи «Бypxoни ^ot^» низ дap мукаддимаи фapxaнг 6o томи «Фoидa» дap 9 бaнд машиди мapбyти дacтypи зaбoни фopcии дapиpo шapx дoдaacг. Хамин aнъaнaи мyaллифoни ин ду фapxaнгpo минбaъд дт^ фapxaнгнигopoн 6o тapзy paвиши xyцaшoн ё дap муккаддима ё дap кимти acocй Ba ё дap xoтимaи фapxaнг идoмa дoдaaнд.

Тaфoвyти фapxaнги «Хафт кудзум» дap ин аст, ки мyaлдиф мacъaлaи шapxи мacoиди дacгypи зaбoни фopcии дapиpo дap кимти xoтимaи дyFaT; яъда кудзуми xaфтyм oвapдaacт. Coxrop Ba MyxxaBorn кудзуми xaфтyM; яънe кимяти xoтимaвии дyFaтpo дap муккаддима xy^rn мyaлдиф чунин бaëн кapдaacг: «Кудзуми xaфтyм as китоби «Хафт кудзум» Ba oн мyштaмид acг бap шaш бaxP; мyxтaвиcт бap xaфт coxид Ba биcтy xaшт мaъбap Ba ceздax пoëб Ba xaфт oбгиp Ba ëздax pyц Ba ce чищз Bac й мавча Ba бисту чaxop caфинa, ки кишя acт aз бaëни xypyфи тaxaччй Ba xypyфи мypaккaбoт Ba изoфaт Ba Faйpa. Ba capфи пopcй Ba а^гами нaзм Ba шapxи caнoeи дaфзй Ba мaънaвй Ba мypaккaбoT; ки FOяти noprä бoшa двa идми apyз Ba кэфия [10, 3].

Чyнoн ки aз ин бaëнияи мyaлдиф paвшaн acT; Foзиyцдин Xa^ap Бoдшoxи Foзй, aз як тapaф; aнъaнaи «^apxarnrn ^axo^^a» Ba «Бypxoни ^oTe^-po идoмa дoдa бoшaД; aз чoниби дигap, бa ocopи удуми ceгoнaи aдaбй тaкя кapдa, дap чидди xoraMaBrnrn дyFaт Faйp аз шapxи дacгypи зaбoни фopcии дapй бoз oид бa caнъaтxoи дaфзию мaънaвй Ba идми apyзy ^фия низ макаумя дoдaacT; ки ин ycyд «4axop гyдзo»-и Xo^a Хacaни Ниcopиpo бa ёд мeopaд.

Бaxpи aввaли кудзуми xaфтyми «Хафт кудзум» дap бaëни xypyфи тaxaччй буда, oн муштамид acт бap бисту xaшт мaъбap. Maъбapи аввал дap бaëни «олиф» буда, aз cивy xaфт зaвpaк; ибopaт мeбoшaд.

Mypaттиби дyFaт дap xap зaвpaк; ин ё oн вaзифaи «aлиф»-po дap тapкиби кaлимaxo нишoн дoдaacT; киx eдe начиб acт.

Mo бapoи paвшaн гapдидaни нaзapи муалдиф шapxи ypo дap бoбaти «алиф» бoзгy намуда, 4o-4o aндeшaxoи мyaлдифpo ба нaзapи дoнишмaндoни пeшиH; аз чумда, муалдифи «Ал-муъчам» Шaмcи Кажи Poзй (acpи Хш), «4axop гyдзop»-и Xo^a Хacaни Ниcopй (acpи XVI), «Фapxaнги ^axo^^a» (XVII); «Бypxoни ^ot^» (XVII) My^o^a MeraMoeM.

Зaвpaки якум «Дap баёни «алиф»-и калима yнвoн дoштa, дap бopaи aлифe 6oxc мeкyнaД; ки дap acди калима бoшaд Ba маънии Marçc^ бe вучуди oн фaxмидa нaшaвaД; чyнoнчИ; дap калимаи Xy^o Ba 4>«o. Ba бapoи таодики фикpaш аз шoиpe байги зepинpo шoxид мeopaд: Дap yaw¡uvacm дuгape mem Xyдo щм x¡acm, Лeкuн œ гapaвaш як ny^mo ^до^м щт. Ba дap лaфзu гupeбoн, пuсmoн, домон, знндон, Нypuддuн 3yxypü фapмoяд, 6aüm: Аз гyлu xy6am гupeбoн uymrncée мeкyнaд, Xap гут uлmuфome кapд бо домони мо.

Муалдифи фapxaнг дap мaвpиди дap aввaли калима oмaдaни алиф нaзapи дoнишмaндoни дигappo oвapдa таъкид ^даост, ки ycгoдoн нaвиштaaнд aлифxoe; ки дap aввaли кaлимoт бyвaд 6op ду гуна аст: якe аалй Ba дигape вacдй; acдй 6op ду киcм аст: aввaл oн ки oнpo ба xe4 xaзф нaтaвoн кapД; xaмчy aндом Ba aнчом Ba мoнaнди oн ки arap xaзф кунанд, нaдом Ba ^чом мeшaвaд Ba oн маънй нaдopaд. Ва дуюм oн ки чун oнpo мaxзyф coзaнД; маънии oн ба xoди xyц бимoнaд, xaмчy устухон Ba aфтоH; ки баъд аз xaзф кapдaн стухон Ba фaтон мeмoнaд Ba xaмoн маънй дopaд. Ва «алиф»-и ваалй oн acT; ки arap дap aввaли дyFaтe; ки бe «алиф» макзуъ шуда бoшaД; дapopaнД; иxтилoфe дap маънии oн pox наёбад, xaмчy napBin Ba бедод, ки чун «алиф»^ 6op aввaли oн дapoвapaнД; anapBin Ba aбедод шaвaд Ba xaмoн маънй маъдум гapдaд.

Дap шapxи фавк acдaн xaмoн мyдoxизoтe мaтpax шyцaacT; ки дoнишмaндoни пeшин ибpoз дoштaaнд. Храмин гуна айнан Ta^op кapдaни нaзapи гyзaштaгoнpo mo дap шapxи «алиф»-и нидo дap зaвpaки дуюм дида m^^bo^m, ба иcтиcнoи aбëтe; ки аз шyapo бapoи шoxид oвapдa шудааст.

Завраки сеюмро муаллифи лугат ба шарху тавзехи «алиф»-и дуоия бахшидаасг. У мегуяд: «Ва он кабл аз «дол»-у сигаи амри гоиб ва нахйи гоиб вокеъ шавад ва барои неку бад дар лафз ояд. Дар ин заврак як кайди чолиби муаллиф ин асг, ки у мегуяд: «Махфй намонад дар масодире, ки ба илхоки «алиф»-и дуоия сигаи мозй шавад, мустаъмал нест, чун фитад ва фитод ва нихдд ва ни^од ва дар лафзи кушод ва ситод хар гох ки аз масдари кашидан ва шунидан ирода намояд, «алиф»-и дуоия аст ва агар аз масдари кушодан ва ситодан ирода кунанд, сигаи мозй асг» [10, с.5].

Дар завраки чахорум оид ба «алиф»-и илкол изхори назар карда калимоти зеринро мисол овардааст ва таъкид кардааст, ки он аксар миёни такрори як калима вокеъ шавад: пешопеш, гуногун, лаболаб ва ин байти шоирро шохид овардааст: Лаболаб аст зи хуни цигар пиёлаи мо, Дами нахуст чунин шуд магар уаволаи мо.

Ва муаллиф дуруст таъкид мекунад, ки вожахои шабошаб, раворав, мо^омо^, солосол, рузоруз, гурезогурез, аз ин кабил аст.

Завраки панчум дар баёни «алиф»-и отифа мебошад. «Алиф»-и отифа, аз назари муаллифи «Х,афт кулзум» алифест, ки он миёни ду калимаи мутародиф дарояд ба маънии «вов»-и отифа бувад, чунончи дар лафзи такопу. Байт: Мекард ба пои цон такопу, Чун цатраи ашк дар роуи у.

Ва гохе - мегуяд муаллифи фарханг, миёни ду калимаи мутафоир дарояд, чун растохез ва гохе дар калимаи мутазод дарояд, чун шаборуз. Мавлавй Абдуррахмони Ч,омй фармояд, байт: Чу Юсуф хрмнишин шуд бо Зулайхо, Шаборузй царин шуд бо Зулайхо.

Дар мавриди ин вазифаи «алиф» назари донишманди асри XVI Хоча Х,асани Нисорй мушаххасу возехтар аст, чунончи: «Ва «алиф»-и атф дар миёни ду исм ва ду феъл, ки аз ду кисм бошад, вокеъ мешавад ва маънии «вов»-и атф пайдо менамояд, чун шаборуз, такопу, саропо, такодав ба маъни шабу руз, тако пу, сару по, таку дав. Ч,омй фармояд: Чу Юсуф хрмнишин шуд бо Зулайхо, Шаборузй царин шуд бо Зулайхо [5, с.263].

Дар завраки шашуми кулзуми хафтуми «Х,афт кулзум» дар бораи «алиф»-и фоил казоват шудааст, чунончи гуфта мешавад «Ва он баъди сигаи амр ояд ва маънии кунанда дихад, чунончи, дар лафзи фармо. Ганимат гуяд, байт:

Ту щм як бор фармо коми ту аз мо, Сарамро бигзарон аз арш боло. Ва дар лафзи доно шоире гуяд, назм. ^щде куну бо мардуми доно бинишин, Ё бо санами латифи хушсимо бинишин [10, 5].

Дар мавриди «алиф»-и фоил низ шархи Хоча Х,асани Нисорй нисбат ба тавзехи фавк содатар ва мушаххастар мебошад.

Баёни «алиф»-и инхисор, яъне дар гунчидан дар чизе, дар завраки хафтум матрах шудааст, чунончи: «Ва у он аст, ки маънои хаср дарёфта шавад, чунончи дар лафзи саропо - аз сар то по. Саъдй фармояд, байт:

Саросари шикамаш балег лоцарам, Ба пояш кашад мури кучак шикам [10, 5].

Ин шархи додаи муаллифи «Х,афт кулзум» дар дигар фархангхое, ки масоили дастури забони форсии точикиро матрах кардаанд, дида нашуд. Вокеан, муаллифи лугат дуруст казоват кардааст, ки «алиф»-и инхисор, вакте ки ду чузъро ба хам ихота ё пайваст мекунад, чи маъниеро хосил мекунад, бояд фахмид, чунончи дар вожаи «саропо» маънй ин аст, ки аз сар то, яъне тамоми вучуду хастии шахсе ё чизе дар назар аст. Х,амин маънй аст дар нисбати саросар, яъне хамаи вучуди шайъе дар назар дошта мешавад.

Завраки хаштуми кулзуми хафтум дар баёни «алиф»-и мафъул буда, хеле мухтасару нокис аст. Казоват шавад: «Ва он хам баъди сигаи амр ояд, байт: Ба назди шухи бебоку дилозор, Пазиро бод цурми ошицизор» [10, с.5].

Дар бораи «алиф»-и лаёкат дар завраки нухуми кулзуми хафтум муаллифи фарханг ин тавр гуфтааст: «Ва он баъди сигаи амр ояд ва он сига ба маънои масдар гардонад, чунончи, дар лафзи пазиро. Низомии Ганчавй дар «Шарафнома» фармояд, байт: Пазиро сухан мешавад зуд цойгир, Сухан к-аз дил ояд, шавад дилпазир [10, с.5].

Дар бораи «алиф»-и касрат шархе, ки муаллифи «Х,афт кулзум» дар завраки дахум овардааст, аз маълумоти донишмандони пешин фарке надорад, хатто нокистар аст, чунончи: «Ва тахсинро хам

гуянд ва он ба oxири асмое меояд ва маънии бисёр дихад ва дар лафзи хушо ва бaдo Хоконй фармояд:

Бaдo cулmoнuё, к-ypo бувaдpa^u дuлoшубe,

Хуша дapвeшuё, к-ypo бувaд umx¡u maнocoe.

Ba лсфзы андако ш басо ш saüpa оз m щбт acm» [10, с. 6].

Хамин байги фавк кариб дар хамаи лугогу осори улуми адабии пешин дар мавриди «алиф»-и касраг оварда шудаасг, масалан, донишманди асри XVI Хоча Хасани Нисорй дар рисолаи гаълимии «Чахор гулзор» дар бораи «алиф»-и касраг маълумоги xеле боарзиш дода, хамин байги Хокониро низ овардаасг.

Мукоиса шавад: «Панчум, «алиф»-и муболига ва он маънии зиёдагй пайдо намояд, чун 6aco ба маънии бисёргар ва хушо ба маънии xyштaр ва бaдo ба маънии бадгар. Саъдй фармояд: Эй, 6oco acnu mespas, кы бuмoнaд, Ku xapu лонг цйн 6о мaнзыл 6üpoö. Хркрнй гyяд:

Бaдo, cулmoнuё, к-ypo бушд pa^u дылoшубe, Хуша, дapвeшuё, к-ypo бушдpa^u mamcoe» [6, c.21].

Тавре ки аз мукоисаи ин ду шарх бармеояд, гавзехи Хоча Хасани Нисорй дар нисбаги шархи муаллифи «Хафг кулзум» мyшaxxacгaрy возехгар асг.

Мавзуи масдар, шинoxги он дар гаБриш афкори забоншиносии араб ва форсу гочик собикаи xеле дерин дорад. Вобасга ба ин дар забоншиносии араб назархо гуногун буданд.

Дар тaъриxи афкори забоншиносии форсии гочикй ин нукга бори аввал аз чониби донишманди асри ХШ Шамси Кайси Розй ба миён гузошга мешавад. Ва мегуяд: «Харфи масдар «нун»-е асг муфрад, ки дар aвoxири афъоли мозй омада, маънии масдар орад, чунон ки омадан»-у «рафган» [7, с.19].

Ин назари Шамси Кайси Розиро мухаккики гаърики афкори забоншиносии гочик, профессор Д. Хочаев чунин маграх ажгаасг: «Накуст назари Шамси ^айси Розй дар мавриди гаркиби масдар чолиб асг, зеро y масдарро бар xилoфи гурухи мухаккиконе, ки баъд аз вай ба ин масъала дасг заданд, ба фахмишу назари забоншиносии муосир мувофик чудо кардаасг. Як гурух донишмандони классикй, аз чумла Хоча Хасани Нисорй, ба сифаги як аломаги масдар «дан» ва «ган»-ро донисгаасг. Шамси Кайси Розй бошад, чун аломаги нишондихандаи масдар ганхо «ан»-ро медонад.

Мухаккикони озарбойчонй Ч. Содикова, Т. Алиаскарова ба андешаи донишманди эронй Парвиз Ногили Хонларй гакя намуда, акидаи xешрo чунин xyлoca мекунад: «Докгор Парвиз Ногили Хонларй менависад: Аз он чи гуфга шуд, мегавон нагича гирифг, ки аломаги масдар дар забони форсй ганхо «ан»-и изофашуда ба oxири гузашгаи сода набуда, балки «ган» асг, ки он дар форсии кадим «ган» буда ва дар холаги мафъулй хамеша ба сураги «zanaiy» мавриди исгифода карор мегирифгаасг» [9, с.33].

Хамин назари Парвиз Ногили Хонларй ва Ч. Содиковаю Т. Алиаскароваро донишманди дигари эронй Махинбону Санеъ низ чонибдорй карда, ба Шамси Кайси Розй бечо эрод мегирад.

Хамин акида дар чахор гулзори Хоча Хасани Нисорй низ гаъкид шудаасг: «Холо бояд донисг, ки дар порсй масдар ду кисм асг: аввал-мугасаррифа, дигар - чомид. Мугасаррифа он асг, ки дар oxирaш «дан» ва «ган» бошад ва чумла афъоли мугасаррифа аз y мушгак шавад, чун «омадан» ва «рафган» ва «xyфтaн» ва «xyрдaн» [6, с.14].

Профессор Д. Хочаев назарашро ба ин гарик xyлoca мекунад: «Дар хакикаг назарияи Шамси Кайси Розй дар мавриди шиноэти масдар дурусг асг ва он ба coxrn масдар, ки имруз чудо мекунанд, росг меояд. Шояд тaъриxaн пасванди «ан» шакли «ган» ва «дан» дошга бошад, вале дар давраи нав ба хамин сураге расидаасг, ки имруз мусгаъмал асг» [5, с. 146-147 ].

Муаллифи лугаги «Хафг кулзум» дар завраки ёздахуми кулзуми хафгум дар баёни «алиф»-и масдарй чунин мегуяд: «Ва он ба oxири асмо меояд ва маънии шудан дихад ва дар лафзи nax,HO Саъдй фармояд:

Ят yampa бopoн m aбpe 4amd, Хщт шуд чу пщнт dapë dud.

Ва лафзи фapoхo ва жapфo ва росто ва гайра аз ин кабил асг. Ва дар арабй ба масодири 3apa6a кабл аз «лом»-и калима ояд ва маънии масдарй аз y хосил шавад ва дар лафзи инкдлоб Мухаббагзохири Faнй гуяд, байг:

Инцылoбe цaмъoбoды ул^зн мexo^aм, Шoяд ж moлeъu бapцacma зым o бapгapдaд.

Ва лафзи исроф ва инсоф ва эътибор ва ихтиёр ва истизхор ва истифор ва иктибос ва гайра аз ин кабил асг. Ва дар баъзе масодир кабл аз «айн»-и калима вокеъ шавад, чунончи, дар лафзи тaFoфул ва тaтoмул. Шоире гуяд, байг:

Эй кушша мapo нapгucu myxam 6a maгoфyл,

Зулфы my гupuфmacm po^rn 6a mamoвyл.

Ba лaфзu тавозеъ ea такртеъ ea apa as m цабт acm.

Бoяд гуфт, ин кaлимoтe, ки муаллифи фapxaнги «Хафт кудзум» чун мacдap oвapдaacт, xaMa мacдapгyнaaнд на мacдapи xoлиc.

Хoдиcaи танвин xocи низoми гpaммaтикaи opo6 acT, aMMo аз нигoxи дacтypи зaбoни фopcии точикй дoниcгaни oн зapyp acT, чapo ки кaлимaxoи apaбй дap зaбoни точикй нуфузи зиёд дopaд. Аз ин 4oct, ки дap дacтypxoи тешин ва фapxaнгxoи тaфcиpии гузаштаи mo ба ин xoдиca диккат дoдaaнд. Аз чумда, дap дacтypи таъдимии «4axop гyдзop»-и Xo^a Хacaни Ниcopй чунин oмaдaacт: «Хаштум -мунавван, ки 6op oн ду фатад ё ду кacpa ё ду замма дapoяд ва дap xoндaнaш «нун»-и coкин Faйpи мактуб малфуз гapдaд; чун тавъан ва кapxaн ва Faйpи om [6, с.13].

Муалдифи дyFaти «Хафт кудзум» низ ба ин xoдиca TaBa44yx зoxиp кapдa дap зaвpaки дyвoздaxyми кулзуми xaфтyм чунин нигoштaacт: «Дap баёни «алиф»-и танвин ва oн дap aвoxиpи acмoи apaбй oяд ва дap ма^ми нacб нaвиcaнд ва дap xoдaти тaxфиф танвини «алиф» xoнaнД; чyнoнчИ; дap дафзи FOлибaн. Шoиpe гуяД; байт:

Шамъ аз сузн ömu мaн гupяu 6ucëp кapд,

Foлuбaн сузн ömu мaн öcp ömu у mp кapд» [10, 6].

Як Mab^yMore, ки дap дж^ фapxaнгxo ба чашм нapacид ин acT, ки муалдифи «Хафт кудзум» oвoзи caдoнoки «o»-po, ки дap aлифбoи apaбиacocи apaбй алифи мамдуд acT, дap чoнишини шaxcи якуми чамъ «алиф»-и чамъ гуфта, дap зaвpaки чaxopдaxyм чунин ник^гдаст: «Дap баёни «алиф»-и чамъ ва oн дap кaлимoти noprä чуз дафзи «mo» ёфта нaмeшaвaд, эxтимoд мyxaффaфи «мoн» низ дopaд. Зyxypй фapмoяД; назм:

Ишц oвapд nae ба xoнau мо, Capu мо ea^u ocmoнau мо.

Cyxm 6ap якдuгap ;авову ;авас, Omaшeм, o;u мо-замонам мо.

Гашша аз фapц mo цадам як дог, Бeнuшoнeм ш mmornu мо.

Бyл6yлoнu 6a;opupyxcopeм, Шuкaнu myppau oшёнau мо.

Ку;ан гapдuдa 6у0 созу нжз, Ишц нав кapдa öcp зaмoнau мо.

Муалдифи лyFaт ба cypara гycтapдa накши «алиф»-и чaмъpo дap чамъшзии зaбoни apaбй нишoн дoдaacт.

Ба xaмин paвиш муалдифи лyFaти «Хафт кудзум» дap зaвpaкж дигap; ки микдopи orao шву xaшт ада дacT; oид ба вaзифaxoи «алиф» roxe MyxTacap ва roxe мyфaccaл мaъдyмoт дoдaacT; ки к^ми зиёди oнxo ба имлo ва aлифбoи зaбoни apaбй иpтибoт дopaд. Дap xap cypaT шapxy бaëнe; ки oвapдa шyцaacT; бapoи фaxмидaни нoзyкиxoи шeъpи кдaccикии mo, вoжaxoи apaбии иктибocй axaмияти кaлoн дopaд.

Maъбapи дуюм дap баёни «бo»-и apaбй ва фopcй будд аз cию як зaвpaк; ^opar мeбoшaд ва cию як вазифаю Ma^oxorn дacтypии «6o»-po дap тapкиби калима нишoн дoдaacт.

Maъбapи ceK>M дap баёни «to» буда, дopoи дax зaвpaк; acT. MacaлaH; зaвpaкж ceюм дap баёни «то»-и мафъудй мeбoшaд ва муалдиф мeгyяд: «Ва oн дap aвoxиpи aфъoд ва acMo мул^акк шавад ва маънии «Typo» ди^ад, чyнoнчи дap дафзи ^^ямят. Хoфиз гуяд, байт:

Нaгуямam, кп щма сол мaйnapacmй кун,

Ce мо; май xypy ну; мо; nopcoü бош» [10, 12].

TaBpe аз бoзгyйи ин чанд мaъбap ва зaвpaк;xo маълум rapдид, муалдифи дyFaт xap як xapфи aлифбoи apaбиpo дap як мaъбap ва чандин зaвpaк; шapxy эзox дoдaacx Як вижагй дap тaвзexи муалдиф ин acT, ки y аввал caxми xap як xapф (oвoз)-po дap зaвpaк;и аввал дap бунёд ё acocrn калима нишoн дoдa, cипac вaзифaxoи дигapи дacтypии oн xapф (oвoз)-po дap зaвpaкx,oи минбаъда шapx мeдиxaд.

Ба cифaти намуна шapxи муалдифи лyFaтpo дap бopaи xapфи «мим» Marpax мecoзeм. Шapxи ин xapф (oвoз) дap мaъбapи биcтyceюми кулзуми xaфтyми «Хафт кудзум» oмaдaacx Ин мaъбap аз дax зaвpaк; ^opar буда, зaвpaки аввал «Дap баёни «^m»^ калима» yнвoн дoштa; муалдиф дap ин зaвpaк муалдиф oвoзи «мим»-po дap acocи ё бунёди калима нишoн дoдa, xaзфи o^o xaлaл дap маънй мeдoнaц ва кaлимoти зepинpo миcoд oвapдaacт: бим, кпдим, Faним, Haei-nvi, сим, кялим, гарим, надим ва Faйpa.

Borçea^ дap бунёди ин вoжaxo oвoзи «мим» накши мук,им дoштa фypyгyзop шудани oн аз тapкиби ин калима^ caбaби xaлaл дap маънии orao мeшaвaд.

Дap зaвpaки дуюм oид ба «мим»-и мутакалдим ибpoзи нaзap кapдaacт ва oнpo дap poбитaи фсвд ба фoид ё xo6op 6o мyбтaдo мук,им шyмopидaacт, ки аз диди зaбoншинocии имpyз бaндaкxoи фсьдй мeбoшaД; чyнoнчи: гуфтям, гарди^м, дидям, хaндидем [10, 12].

Xyjioca, муалдифи дyFaти «Хафт кулзум» ба cифaти як зaбoншинocи шау^я^м тaмoми вaзифaxoи дacтypии xapфxoи aлифбoи apaбиacocи зaбoни фopcии TC^mpo шapxy эзox дoдaacT; ки аз диди зaбoншинocии мyocиp низ аз а^амият xoдй нecx

АДАБИЁТ

1. Грамматикам забони адабии хозираи точик. Ч. 1. - Нашри академй. - Душанбе, 1985. - 350 с.

2. Грамматикаи забони адабии хозираи точик. Ч. 2. - нашри академй. - Душанбе, 1989. -220 с.

3. Грамматикаи забони адабии хозираи точик. Ч. 3. - Нашри академй. -Душанбе, 1989. -225 с.

4. Содикова, Ч., Алиаскарова, Т. Тахкики донишмандони Озарбойчон дар бораи забони форсй / ЧСодикова, Т. Алиаскарова. - Алхудо, 1377 хичрй. - 186 с.

5. Хочаев, Д. Афкори забоншиносии точик дар асрхои X - XVI./Д. Хочаев. - Душанбе: «Маориф ва фарханг», 2013. -343 с.

6. Хоча Хдсани Нисорй. Чахор гулзор. - Душанбе, 1998. - 116 с.

7. Шамс, Кайси Розй. Ал-Муъчам / Ш. К. Розй. - Душанбе, 1991. - 463 с.

^ 367 - .^1353 Olf .^Já ÚíJ .JU jjuá .8

333-1371 .gr"^ JJ^ ^ .J^ .9

. 12-3 .^-1822 '.¡0s osa .<|Jé SUÍJ ^¿a. ¿Jl ¿«J üá^2! j" J& jí .10

ОПИСАНИЕ БУКВ ТАХАДЖИ (ГОЛОСА СЛОГЫ) В КУЛЬТУРЕ «СЕМЬ КУЛЗУМ» И ЕГО ЛИНГВИСТИЧЕМКОЙ ЦЕННОСТИ

В статье авторы предоставляют информацию о толковании таджикского алфавита (слоговые буквы) и лингвистическом значении «Семи Кульзум» Газиуддина Бодшахи Гази, а также объясняют лингвистические вопросы в нем. Исследователи в этой связи ссылались на многие другие источники по вопросам таджикского персидского языка и сравнивали свои взгляды.

Автор статьи отмечает, что Газиуддин Хайдар Бодшахи Гази, с одной стороны, продолжил традицию «Фарханги Джахонгири» и «Бурхони Котэ», с другой стороны, опираясь на труды трех литературных наук, в итоговом томе словаря. Персидская грамматика дари также предоставляет информацию об искусстве риторики и духовности, а также о науке рифмы и рифмы, которая напоминает «Четыре цветка» Ходжи Хасана Нисари.

Первый слог седьмого слога, «семь слогов», является выражением алфавита Тахаджуд и состоит из двадцати восьми могил. Первый имеет выражение «алиф» и состоит из тридцати семи лодок.

В заключение исследователи представили автора словаря «Семь кульзум» как непонятного лингвиста и объяснили все функции инструкций арабского алфавита таджикского персидского языка, что также важно с точки зрения современной лингвистики.

Ключевые слова: Семь слогов, описание, шрифт, слово, мысль, языкознание, учебное пособие, образование, культура, словарь, звук, слог, значение.

DESCRIPTION OF THE LETTERS TAHAJI (VOICE OF A SYLLABLE) IN THE SEVEN KULZUM CULTURE AND ITS LINGUISTIC VALUE

In the article, the authors provide information on the interpretation of the Tajik alphabet (syllabic letters) and the linguistic meaning of "Seven Kulzum" by Gaziuddin Bodshahi Gazi, and also explain linguistic issues in it. In this regard, the researchers referred to many other sources on the Tajik Persian language and compared their views.

The author of the article notes that Gaziuddin Haydar Bodshahi Gazi, on the one hand, continued the tradition of "Farhangi Jakhongiri" and "Burhoni Kote", on the other hand, relying on the works of three literary sciences, in the final volume of the dictionary. The Dari Persian grammar also provides information on the art of rhetoric and spirituality, as well as the science of rhyme and rhyme, which is reminiscent of the "Four Flowers" of Khoja Hasan Nisari.

The first syllable of the seventh syllable, "seven syllables", is an expression of the Tahajjud alphabet and consists of twenty-eight graves. The first has the expression "alif and consists of thirty-seven boats.

In conclusion, the researchers presented the author of the Seven Kulzum dictionary as an incomprehensible linguist and explained all the functions of the instructions of the Arabic alphabet of the Tajik Persian language, which is also important from the point of view of modern linguistics.

Keywords: Seven syllables, description, font, word, thought, linguistics, textbook, education, culture, dictionary, sound, syllable, meaning.

Сведение об авторах:

Додаров Оятулло Мирзошарифович — директор технический и инженерский колледж районаНуробод. Тел.: (+992) 918679441

About the authors:

Dodarov Ayatolla Mirzosharipov - Director of technical and engineering College of Nurobod district. Phone: (+992) 918679441

COXTH CHHTAKCHCHH TEPYH^ AAP 3AEOHH AHDIHCH BA POXXOH TAP^YMAH OH BA 3AEOHH TOMHKH

Эмомоe y.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Komeyu OMj&sopuu 6a homu Xocuxm MaxcyMom

HaKmu MyKouca gap aHgyxraHH goHum hhxost 6y3ypr acr Ba xap Kagap o6teKr MypaKKa6Tap 6omag, xaMoH Kagap HaKmu MyKouca nyH Merogu TagKHKoTH Mea$3osg. 3a6oH gap 6aHHH gurap xogucaxou ^aMtusTH MaB;eH Maxcycepo umron Kapga 6a rypyxu xogucaxou MypaKKaGrapHH Ba cepacpoprapuHH ^aMtusTH goxun MemaBag.

fflosg 6o x,aMHH ca6a6 6omag, kh xaHy3 gap gaBpau TamaKKyne6HH 3a6oHmHHocH MerogH My;oHcaBHH oMyxraHH 3a6oHxo nyH aKe a3 MerogxoH acocxou TaxnunH h.mh 6a By^yg oMaga 6yg, TamaKKy. e$T Ba xono 6a MyBa^^aKHSTx,ou KanoHH h.mh hoh. rapgugaacr. XaKHWaH xaM Max3 MerogH Taxganu MyKoucaBHH 3a6oHxo hmkohhst Meguxag, kh Ha TaHxo 6ap^acrarapHH xycycusTH 3a6oHxo, 6a.KH xycycuaTxou 6at3aH Ha3apHorupH ohxo hh3 nypparap Ba aMH;rap MyaHaH rapgaHg.

Hh xaM 6apou oMyxraHH 3a6oHxou xopu^H Ba xaM 6apou oMyxraHH 3a6oHxou MogapH axaMHSTH Maxcyce naHgo MeKyHag Ba 6a chk.h ^aHxou 3a6oHmuHocH goxun KapgaHH Kypcu rpaMMarHKaxou MyKoucaBH Ba MyraHocu6HH 3a6oHxou ryHoryH a3 Tapa^H MyannHMoHH ^aKynrerxoH ^unonorau MaKra6xoH onuu mo 6o xymHygH nemBo3 rapu^Ta myg.

KoHyH^ou rpaMMaruKa Ba KareropHsxoH oh TaHxo 6a maxce axaMHSTH 6y3ypr naHgo MeKyHaHg, kh Ban MerogH MyKoucaBuu 3a6oHxopo ucru^oga 6ypga a6crpaKcHSH rpaMMaruKupo gypycT Tax^u. Ba MatHugog Kapga TaBoHag. HyHHH xuKMarH xanKHH pycH MatMyn acr, kh xaMa HH3 gap My;ouca ^axjMuga MemaBag. Eeca6a6 Hecr, kh hh Tap3H TagKHKH xogucaxo gap 3a6oHmuHocH HH3 ucru^oga 6ypga MemaBag.

Bane gap 3a6oHmuHocH MyKoucaKyHuu 3a6oHxo Ba xogucaxou 3a6oHH a3 HyKrau Ha3apu o6teKr Ba Ma;cagy xapaKrepu TagKHKor ^ap; Kapga Meucrag.

nem a3 xaMa 6oag KaHg Kapg, kh Ba3H$au rpaMMaruKau MyKoucaBH «cpaBHurenbHaa rpaMMaruKa» gap TagKHK HaMygaHH ^apKHST Ba MoHaHguu TaFHupory gurapryHuxou 3a6oHxou xem xaMouna Me6omag. TatHH Ba MyKapap HaMygaHH TaHocy6u xaMgurapuu 3a6oHxou xem Ba xano 3a6oHxou ryHoryHouna 6a xaMgurap Myro6HKar KapgaH Ba e Myro6HKar HaKapgaHH ohxo Ba3H$au rpaMMaruKau MyTaHocu6H «conocraBHTenbHaa rpaMMarHKa» Me6omag.

Xuccaxou HyrK 6a xaMau 3a6oHxou gyHe xoc 6yga, rypyxu KanHMaxoepo Ta^cun MeKyHag, kh a3 HyKrau Ha3apu MatHou neKcuKH -ceMeHTHKH, xycycuar^ou Mop^onorH, MaB^yguaru Kareropua^oH rpaMMaruKH Ba Ba3H$au cHHraKcucuH xyg a3 ^aMgurap $apK Kapga MeucraHg. TatnuMH rpaMMaruKau x,ap aK 3a6oH 6eBocuTa a3 TacHH^oru xucca^ou HyrK cap MemaBag Ba hh 6e ca6a6 Hecr: Mactanau Ma3Kyp aKe a3 Mactana^ou acocuu rpaMMaruKa, Ma3MyH Ba MyHgapu^au Mop^onoruapo TamKH. MeKyHag.

3a6oHH aHrnucH aKe a3 3a6oH^ou nempa^Tau gyHe 6yga, gopou xucca^ou MycTaKun Ba HoMycraKunH HyrK Me6omag. MaB3ye, kh mo Mexo^eM 3epu Tax^HK Kapop gux,eM, hh aKe a3 x,Hcca^oH HoMycraKunu HyrKH 3a6oHH aHrnucH repyHguH Me6omag. rapnaHge goup 6a hh MaB3yt 3a6oHmuHocoHH gyHe TagKHKorxo ry3apoHugaaHg, Bane to 6a xon MymKHnorxo Ba ryHoryH^HKpu Mymoxuga MemaBag.

HyHoHe kh mo a3 6ucep 3a6oHxou pycra6op orax xacTeM, repyHguH xaMnyH xuccau HyrK By^yg Hagopag. A3 oh ^yMna gap 3a6oHH to^hkh hh3 hh maKnu ^etnu MaB^yg Hecr. A3 hh nuxo3 Tap^yMa Ba poxxou HcrH^oga6apuH oh MeraBoHag MymKHnuaTxoH ryHoryHpo 6a By^yg opag. Eo Ha3apgomTH hh xaMa, mo a3 TagKUKorxou o.hmohh coxa Ycmohob K., KaMaHoBa T., Hnbum E.A., MaMagHa3apoB A. HHHyHH Muconxo a3 acapxou 6ageuu ^<nupaMapg Ba 6axp^>-u Эpнecт X,eMHHrBeM Ba «fflapnorTa EpoHre»-h ^eHH Энp, kh gap aKe a3 acapxou Mamxyp gap gyHe 6a xuco6 MepaBaHg, ucru^oga HaMyga, gap Macounu MaB3yu 3HKpmyga MatnyMor xoxeM gog.

Eo ucru^oga a3 TagKUKorxou o.hmohh h.mh 3a6oHmHHnocu Ba ^aMtoBapuu MaBogxou 3ueg goup 6a MaB3yH Ma3Kyp mo 6a gacroBapgxou 3epuH hoh. ramTeM.

repyHg gap 3a6oHH to^hkh aKnaHg ycynxou ryHoryHH Tap^yMapo gopo Me6omag, kh gap MaKonau Ma3Kyp mo 6emTap 6a Ba3H$au cHHraKcucuH oh TaKa MeHaMoeM.

MyxaKKHKH muHoxrau to^hk KapuM^oH Ycmohob gap khto6h xyg ^«Mop^onoruaH MyKoucaBHH 3a6oHxou aHrnucH Ba to^hkh^» gap^ HaMygaacT, kh repyHguH a3 acocu Macgap TaBaccyTH Mop^eMau «-ing» coxra MemaBag: going, taking, being. Oh gap xyg xochstxoh hcm Ba ^etnpo Ta^accyM MeHaMoag. Xochstxoh 6ap^acrau hcmhh repyHguH gap Ba3H$au cuHraKcuu oh gap ^yMna 3yxyp Mee6ag [6, c.183]

^ap khto6h gurapu xem K. Ycmohob «TpaMMarHKau Ha3apuu 3a6oHH aHrnucH^» nyHHH 6aeH HaMygaacr: FaHp a3 xochstxoh 3HKpmygaamoH, Bep6anuaxo 6o3 naHg BH^aruxou gurapu yMyMH gopaHg:

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.