CC BY
35
SATELITSKO PRAĆENJE VOZILA RADI POVEĆANJA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA U JEDINICAMA VOJSKE SRBIJE
Igor S. Milanović, Vojska Srbje, 4. brigada Kopnene vojske, Vranje,
Aleksandar M. Gošić, Ministarstvo odbrane Republike Srbije Odsek za transport i transportna sredstva, Beograd
DOI: 10.5937/vojtehg1204179M
OBLAST: saobraćaj
VRSTA ČLANKA: stručni članak
Sažetak:
Cilj rada je da prikaže kako se, upotrebom određenih tehničkih re-šenja u oblasti satelitskog praćenja kretanja vozila, preventivno može deiovati na najvažnji faktor bezbednosti saobraćaja - „čoveka". Na pri-meru jedinica Kopnene vojske, u radu je izvršena kratka analiza bezbednosti saobraćaja za vozila do pet godina starosti. Uočen je problem većeg učešća ovih vozila u saobraćajnim nezgodama, te je pokušano da se, na primeru primene jednog softvera koji se nudi na tržištu, uka-že na sve koristi, ali i nedostatke koji bi se javili eventualnim uvođe-njem ovakvog načina praćenja vozila. Zaključak je da se preventivnim praćenjem vozila može uticati na povećanje bezbednosti saobraćaja, ali da se mora izvršiti tehno-ekonomska analiza, kako bi se stvorili uslovi za uvođenje ovog sistema u jedinice Vojske Srbije.
Kjučne reči: bezbednost saobraćaja, praćenje vozila, globalnipozicioni sistem.
Uvod
Razvoj tehnike u svim oblastima nesumnjivo doprinosi i razvoju tehničkih rešenja u saobraćaju. Najveći broj savremenih tehnič-kih rešenja upravo se ugrađuje u vozila koja su proizvedena poslednjih godina. U pojedinim vozilima koja su u Vojsci Srbje nabavjena 2005. go-dine i kasnje, savremeni uređaji smatraju se standardnom opremom na vozilu (ABS, ESP, air bag, tempomat, sigurnosna sedišta, senzori za ma-glu, kišu, grejači spojnih ogledala, senzori za parkiranje, itd.).
Ova savremena tehnička rešenja aktivne i pasivne bezbednosti vozila utiču prevashodno na jedan od četiri faktora bezbednosti saobraćaja, i to
179
igormvr@gmail.com
Milanović, I. i dr., Satelitsko praćenje vozila radi povećanja bezbednosti saobraćaja u jedinicama Vojske Srbije, pp. 179-195
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 4
na faktor „vozilo”. Pored postojećih uređaja, prednost vozila novije proiz-vodnje je i manja verovatnoća da neki od sistema na vozilu otkaže u toku vožnje. Iz toga se može zakjučiti da se učešćem novijih vozila u saobra-ćaju povećava nivo bezbednosti.
Većina autora smatra da je čovek najvažnji faktor bezbednosti saobraćaja (u literaturi se ovaj uticaj procenjuje na preko 85%) [1]. Veći broj saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju vozila novije proizvodnje govori da savremeni uređaji na vozilu nisu doveli do očekivanog po-većanja bezbednosti u saobraćaju, pa se može postaviti pitanje: Kako nekim novjim tehničkim rešenjima uticati i na čoveka kao faktor bezbednosti saobraćaja?
Uvođenje tahografa i njegova primena u saobraćaju nastali su kao posledica težnje vlasnika voznih parkova da imaju što boji uvid u racio-nalnost upotrebe vozila. Posmatrajući istorijski razvoj ovog uređaja, uočava se tendencja sprečavanja zloupotrebe od strane vozača i pove-ćanje broja zapisanih podataka na tahografskom listiću. Tahografi su doveli do povećanja bezbednosti u saobraćaju, a njihovim osavremenjava-njem taj trend se nastavja.
Na sadašnjem nivou razvoja tehnike, praćenje vozila putem glo-balnog pozicionog sistema (u dajem tekstu GPS) masovno se primenju-je. Cij praćenja vozila je, pored ostalog, i da se preventivno utiče na vozača, tj. čoveka kao faktor bezbednosti saobraćaja. Tema ovog rada je mogućnost primene GPS na vozila Vojske Srbje.
Upotreba globalnog sistema za pozicioniranje radi praćenja vozila
Globalni pozicioni sistem (Global Positioning System) trenutno je jedini potpuno funkcionalan globalni satelitski navigacioni sistem (Global Navigation Satellite System - GNSS). Sastoji se od 24 satelita raspore-đenih u orbiti Zemje, koji šaju radio-signal na površinu Zemje. GPS pri-jemnici na osnovu ovih radio-signala mogu da odrede svoju tačnu pozici-ju - nadmorsku visinu, geografsku širinu i geografsku dužinu - na bilo kom mestu na planeti, danju i noću, pri svim vremenskim uslovima.
GPS je razvilo Ministarstvo odbrane SAD pod imenom NAVSTAR GPS u agencji (neki izvori navode da je NAVSTAR skraćenica od Navigation Signal Timing and Ranging GPS, dok drugi navode da je to slučajno izabrano zvučno ime dato od strane John Walsh-a, osobe koja je imala ulogu u odlučivanju o sudbini projekta [2]). U početku je korišćen iskjučivo u vojne svrhe da bi kasnje bio stavjen na raspolaganje svima kao javno dobro. Godišnji troškovi održavanja sistema su oko 750 miliona američkih dolara.
180
Osim stručne i profesionalne upotrebe u raznim područjima nauke i tehnike i navigacji, GPS je našao široku primenu i u svakodnevnom ži-votu. Koristi se u saobraćaju, sportu (nautika, padobranstvo, planinare-nje, biciklizam i sl.), a sve češće se GPS prjemnici ugrađuju i u automobile kao deo sistema za navigacju i praćenje. [5]
Razvojem tehnike i mobilni telefoni treće generacje (sistem 3G), imaju mogućnost tačnog pozicioniranja. Lociranje je bazični servis, a tačnost ove informacje zavisi od toga da li se i kojom brzinom korisnik kreće i vremena koje je potrebno za pristizanje informacje. Servisi pozicioniranja su: lociranje judi i objekata, praćenje vozila, određivanje mesta sa kojeg su pozvani brojevi hitnih službi, obezbeđenje i dr. [6]
Preduzeća sa velikim brojem vozila u svojim voznim parkovima, ka-ko u razvjenim zemjama tako i u Srbji, uvode praćenje vozila od nekog nadzornog organa.
Sistem praćenja vozila utiče na povećanje bezbednosti u saobra-ćaju i to, pre svega, u preventivnom delovanju na vozača koji, imajući na umu da se može pratiti, koriguje svoj način vožnje. Smanjenjem bro-ja saobraćajnih nezgoda koje su u odgovornosti vozača čije se vozilo prati, povlači i smanjenje troškova osiguranja za pričinjenu materjalnu i nematerijlanu štetu oštećenom licu, smanjenje sudskih troškova, itd.
Pored povećanja bezbednosti u saobraćaju, praćenjem vozila sma-njuju se i troškovi održavanja vozila. Kontrolom indikatora na vozilu (broj obrtaja u motoru, temperatura u motoru, korišćenje kočnice i sl.), utiče se na vozača da vozilom upravja na najprihvatjivji način. Teško dokazive činjenice, kao što su vožnja sa većom temperaturom motora, vožnja pod većim brojem obrtaja, češće korišćenje kočnica, vožnja većom brzinom i sl., sada su postale veoma lako dokazive činjenice. Tako se preventivom smanjuju troškovi i u ovom domenu, i to: troškovi prevremenih servisa vozila, vanrednih popravki, potrošnje pogonskog goriva i sl. Pored sman-jenja troškova održavanja, mora se uzeti u obzir i to da preduzeće, koje se bavi prevozom, za vreme neispravnosti vozila trpi gubitke zbog manjeg broja raspoloživih vozila za izvršenje prevoženja. Preduzeća koja se bave prevozom lica ili tereta, upotrebom ovih sistema, povećavaju kvalitet svojih usluga, produktivnost voznog parka, smanjuju admi-nistrativne troškove, smanjuju troškove komunikacje sa vozačem, lakše upravjaju pošijkama i sl.
Na sledećoj slici može se videti način funkcionisanja sistema pra-ćenja vozila.
181
Milanović, I. i dr., Satelitsko praćenje vozila radi povećanja bezbednosti saobraćaja u jedinicama Vojske Srbje, pp. 179-195
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 4
Slika 1 - Prikaz funkcionisanja sistema GPS praćenja vozila1 [7] Figure 1 - Illustration of a GPS vehicle tracking system
Upotreba ovakvih softvera praćenja vozila u sistemu kao što je Voj-ska Srbje, svakako bi imala pozitivan efekat, jer se na taj način mogu obezbediti odgovarajuće informacije u svakom trenutku. Neke od tih in-formacja imaju manji značaj (trenutna količina goriva u rezervoaru, mes-to popune gorivom i sl.), dok deo informacja može biti od izuzetnog značaja. Tu se, pre svega, misli na očitavanje brzine kretanja, lokacje vozila, veličine usporenja i ubrzanja i sl.
Vozni park neborbenih motornih vozila Ministarstva odbrane i Vojske Srbije (MO i VS) čine motorna i prikjučna vozila opšte i specjalne namene i sredstva integralnog transporta. Ako se iz takve strukture izdvoje prikju-čna vozila i sredstva integralnog transporta, a preostala vozila opšte i specijalne namene raspodele po konstrukcji karoserje, dobjaju se dve grupe ovih vozila i to motorna vozila koja se za potrebe MO i VS posebno razvijaju i usvajaju (tzv. vozila povišene prohodnosti) i vozila nabavjena
1 http://www.king.ba, doradjen slikama vozila koje poseduje Kopnena vojska.
182
na tržištu koja se koriste u MO i VS, a da se ne razlikuju od vozila koja koriste ostali činioci društva (tzv. vozila komercjalnog dizajna).
Motorna vozila komercjalnog dizajna čine oko 20% od svih vozila opšte i specjalne namene i prosečna starost im je oko 15 godina, dok vozila povišene prohodnosti čine oko 80% vozila opšte i specjalne namene sa prosečnom starošću oko 27 godina. Od ukupnog broja kome-rcjalnih vozila, 23% čine vozila starosti do 5 godina, dok vozila povišene prohodnosti starosti do 5 godina čine oko 1% vozila od svih vozila povi-šene prohodnosti. Komercjana vozila, iako ih brojčano ima skoro 5 puta manje u odnosu na vozila povišene prohodnosti, prelaze 60% od ukupnog broja pređenih kilometara u MO i VS. U proseku jedno vozilo komercjalnog dizajna je u 2009. i 2010. godini prelazilo 8.012 kilometara u to-ku godine, odnosno skoro 8 puta više od vozila povišene prohodnosti (1.005 km/godišnje). Istovremeno, vozila komercjalnog dizajna učestvuju u 65% nezgoda vojnih vozila u MO i VS. U 2010. godini su u 35% nezg-oda vojnih vozila MO i VS učestvovala putnička vozila nabavjena od 2008. godine do sada. Iz ovoga se može zakjučiti da je potrebno posvetiti posebnu pažnju tzv. vozilima komercijalnog dizajna. [8]
U komandi Kopnene vojske praćenje upotrebe vozila obavja dispe-čer u grupi za saobraćaj i transport. Trenutno se praćenje upotrebe vozila vrši putem dnevnog izveštaja koji se prima od nižih jedinica, a koji pokaz-uje koja se vozila upućuju van matičnog garnizona, na kojoj relacji je vozilo upotrebjeno, predviđeno vreme upotrebe, razlog upotrebe i stareš-ina vozila. Bez obzira na troškove koje iziskuje korišćenje nekog od siste-ma praćenja vozila, analiza troškova i dobiti je na strani upotrebe sistema praćenja vozila.
Analiza bezbednosti saobraćaja za vozila stara do pet godina u Kopnenoj vojsci
Radi bojeg uvida u stanje bezbednosti saobraćaja kada su u pitanju vozila stara do pet godina, biće analiziran period 2008-2010. godine. U ovom trogodišnjem periodu biće razmatrana vozila koja su proizvedena 2003. godine, i to samo za nezgode koje su se dogodile 2008. godine, vozila koja su proizvedena 2004. godine samo za nezgode koje su se dogodile 2008. i 2009. godine i sva vozila koja su proizvedena 2005. godine i kasnje za celokupni posmatrani trogodišnji period.
U razmatranje su uzeta motorna vozila opšte i specjalne namene.
U Kopnenoj vojsci, na kraju 2010. godine, bilo je 2,4% vozila starih do pet godina. Na kraju 2008. godine procenat vozila starih do pet godina bio je 1,1%, ali je, nakon kupovine većeg broja vozila u 2009. godini, taj procenat povećan. U posmatranom trogodišnjem periodu vozači vojnih
183
Milanović, I. i dr., Satelitsko praćenje vozila radi povećanja bezbednosti saobraćaja u jedinicama Vojske Srbje, pp. 179-195
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 4
vozila izazvali su u proseku 54,5% nezgoda. U 2008. godini taj procenat je mnogo manji (34,3%), ali su u naredne dve godine vojni vozači bili odgovorni za skoro 2/3 nezgoda. U nezgodama za koje odgovornost snose vojni vozači, vojna vozila stara do pet godina učestvovala su u proseku sa 24,1%, uz napomenu da su u 2009. godini učestvovala sa čak 31,6%. Kada se uzmu u obzir sve nezgode, vojna vozila stara do pet godina učestvovala su u 22,2% nezgoda. Najnepovojnje stanje bilo je u 2009. godini (34,5%), gde je u svakoj trećoj nezgodi učestvovalo vozilo staro do pet godina.
70,00n % 60,0050,0040,0030,0020,0010,00-
34,29
0,00
16,67
11,43
65,52 /—7\
31,58 34,48
65,71 -----71
21.7422’86
54,55
24,07
22,22
ZZ7\
^7
2010.g.
2008-2010.g.
2008.g. 2009.g.
□ % broja SbN u odgovornosti vojnih vozača
□ % broja SbN vozila starosti do pet godina od ukupnog broja SbN (odgovornost uojnih vozača)
□ % broja SbN vozila starosti do pet godina od ukupnog broja SbN
Sitka 2 - Procentualno učešće broja nezgoda u kojima su učestvovala vojna vozila stara do pet godina, u ukupnom broju nezgoda, za period 2008-2010 [9]
Figure 2 - The percentage of traffic accidents with five - year old vehicles involved compared to all traffic accidents in the period between 2008 and 2010 [9]
Vozači vojnih vozila koja nisu starja od pet godina u periodu 2008-2010. godina izazvali su saobraćajne nezgode usled: nepažnje (38,5% od svih nezgoda u odgovornosti vojnih vozača), nepoštovanja saobraćajnih pravila i propisa (38,5%) i vožnjom pod dejstvom alkohola (7,7%). Karak-teristično je da su upravo vozači vozila starih do 5 godina izazvali više saobraćajnih nezgoda kada nisu poštovali saobraćajna pravila i propise (više za 6,8% nezgoda u odnosu na broj nezgoda sa vozilima starim preko 5 godina), a slična je situacja i kada je alkoholisanost vojnih vozača u pitanju (više za 5,3% nezgoda). Podatak se odnosi samo na nezgode u kojima odgovornost snose vojni vozači.
184
saobraćajnih pravila i vozača
propisa
□ Vozila starosti do 5 godina п Vozila starosti preko 5 godina
Slika 3 - Procentualno učešće uzroka nezgoda u odgovomosti vozača vojnih vozila starih do pet godina i preko 5 godina u periodu 2008-2010. [9]
Figure 3 - The reasons of traffic accidents caused by military drivers of five year-old vehicles and older vehicles in the period between 2008 and 2010 [9]
U posmatranom periodu, u nezgodama koje su izazvali vojni vozači, nastradalo je 10 lica, od čega su dve osobe poginule, tri osobe zadobile teže telesne povrede, dok je pet osoba zadobilo lakše telesne povrede.
Slika 4 - Procentualno učešće vozila starih do pet godina i ostalih vozila po tri parametra
u periodu 2008-2010 [9]
Figure 4 - Participation of five-year old vehicles and other vehicles according to three parameters in the period between 2008 and 2010 [9]
Da bi se stekla slika o učešću vojnih vozila starih do pet godina u saobraćajnim nezgodama u odnosu na ostala vozila, izvršeno je upore-đenje pojedinih apsolutnih pokazateja. Vozila stara do 5 godina čine
185
Milanović, I. i dr., Satelitsko praćenje vozila radi povećanja bezbednosti saobraćaja u jedinicama Vojske Srbje, pp. 179-195
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 4
2,4% od ukupnog broja vozila, ali učestvuju sa 24,1% u nezgodama za koje su odgovorni vojni vozači. Iz toga se može zakjučiti da vozači vozila starih do 5 godina 10 puta češće (24,1/2,4=10,1), u odnosu na ostale vozače, učestvuju u nezgodama za koje su odgovorni vojni vozači.
Kupovinom novih vozila stvorili su se uslovi da se rasterete ostala vozila i sačuvaju njihovi resursi, te prethodno poređenje, ako bi se po-smatralo izdvojeno, moglo bi stvoriti pogrešnu predstavu. U zatvorenim sistemima može se lakše odrediti dinamički rizik, tj. broj nezgoda može biti upoređen sa brojem pređenih kilometara. Upravo je takva analiza urađena na primeru Kopnene vojske, i ona daje pouzdaniju sliku o učeš-ću u saobraćaju, a time i u saobraćajnim nezgodama. Vozila starosti do pet godina su u ukupnom broju pređenih kilometara učestvovala sa 5,6%, tj. u odnosu na druga vozila upotrebjavala su se oko 2,4 puta više (5,6/2,4=2,4), ili toliko su prosečno prelazila više kilometara. Sagledava-jući broj pređenih kilometara, vozači vozila starih do 5 godina, u odnosu na ostale vozače, više od četiri puta češće (24,1/5,6=4,28) učestvovali su u nezgodama u kojima su odgovornost za nastanak snosili vojni vozači.
Može se postaviti pitanje: Zašto su pokazatelji bezbednosti saobraćaja za vozila novjeg datuma proizvodnje na nižem nivou nego kod ostalih vozila? Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je nepravilan rad vozača vojnog motornog vozila, tj. uzrok je u „čoveku” kao faktoru bezbednosti saobraćaja. Način upravjanja vozilom starje i novje proizvodnje se razlikuje.
Kada upravlja vozilom novje proizvodnje:
- vozač zbog savremenih sistema na vozilu zapostavja svoju ulogu, koja treba da bude dominantna i podređuje se faktoru „vozilo”. Nakon nekog vremena upravjanja, vozač ima smanjenu koncentracju, jer smatra da će vozilo „ispraviti” svaku njegovu eventualnu grešku, te se ponaša nebezbedno i povećava sklonost ka rizičnom i agresivnom ponašanju u saobraćaju;
- vozač ne koristi u dovojnoj meri i na pravilan način savremene sist-eme bezbednosti vozila, kao i što ne vodi računa o njihovim manama. Ret-ko koji vozač zna da npr. antiblokirajući sistem na vozilu produžava zaust-avni put u odnosu na klasičan sistem kočenja i to kada se vozilo nalazi na ledu ili snegu. Ovo neznanje dovodi do toga da se vozač oseća „konforno” u svim vremenskim prilikama i da radnju kočenja ne počinje na vreme;
- zbog viška samopouzdanja i samouverenosti u vožnji, vozač potcenjuje ozbijnost pojedinih saobraćajnih situacja;
- vozač smatra da mu posebna obuka za upravjanje vozilom novje proizvodnje nje potrebna i, u načelu, ne poseduje potrebna vozačka zna-nja i veštine za upravjanje takvim vozilom;
- korišćenje nepisanog pravila o „kolegjalnosti” između pripadnika MO i VS i ovlašćenih lica MUP-a dovodi, takođe, do opuštenijeg ponaša-nja vozača vojnih vozila. Retko koji vozač vojnog vozila je do sada bio
186
sankcionisan od strane organa MUP-a zbog npr. prebrze vožnje. Radari koji slikaju prekršaj i kod kojih se ne može obrisati slika prekršioca kjuč su za rešavanje i ovog problema;
- indirektno na ponašanje vozača utiče i loša procena vremena putovanja, tj. lice koje planira vreme polaska i dolaska ponekad ostavi manje vremena nego što je zaista potrebno za izvršenje zadatka pre-voženja, itd. [10]
Predlog unapređenja bezbednosti saobraćaja uvođenjem satelitskog praćenja vozila
Na tržištu Srbje postoji veliki broj preduzeća koja nude usluge praćenja vozila. Neke od tih preduzeća su „D-LOGIC”, „Easytrack”, „S-kon-trola”, „GIS PKV”, „Beosky”, „Securus”, „NTS Telenor”, „Selma”, „Pogled” i dr. Veći deo ponuda praćenja vozila sastoji se od dobjanja najosnovnjih podataka o vozilu (lokacja vozila, brzina i smer kretanja, prikaz vremenskih pauza, prikaz pređenog puta i sl.).
U ovom radu biće prikazana mogućnost jednog od sistema za praćenje vozila. Korisnik ovog sistema je preduzeće „Kavim” koje je spci-jalizovano za autobuski saobraćaj, a čji će primeri biti prikazani i obja-šnjeni.
Prednost ovog softvera je mogućnost praćenja kretanja vozila sa vise nivoa. Konkretno, u slučaju Kopnene vojske, to znači da kompletan uvid u rad vozila može imati dispečerski organ u komandama brigada, samostalnih batajona, ali i dispečerski organ komande Kopnene vojske.
Softver koji je uzet kao primer, u osnovi sadrži geografsku kartu R. Srbje koja, u zavisnosti od broja praćenih vozila, može biti manje ili vise detajna.
Ovakvim prikazom mogu se videti samo osnovni podaci o vozilima u kojima su ugrađeni uređaji za pratnju, kao što su trenutna brzina kretanja, smer kretanja, registarski broj vozila i još jedna oznaka vozila koja je interna za korisnika (u slučaju autobuskog prevoza - broj linje i sl.). Softver obeležava različitim bojama vozila koja su u pokretu (zelena boja) i vozila koja se trenutno ne upotrebjavaju (plava boja). Odabirom jednog vozila može se uočiti trenutno stanje broja obrtaja, trenutna brzina, kao i stanje goriva u rezervoaru.
Pored trenutnog stanja, softver dozvojava da se pregleda korišćenje vozila u nekom izabranom prethodnom periodu. Uzimajući u obzir da dis-pečerski organ ne može trenutno pratiti sva vozila i način njihove upotre-be, ovo je idealan način da se stekne uvid u korišćenje svakog vozila za određen period. Za zadati period može se iscrtati i istorja pređenog puta na karti.
187
Milanović, I. i dr., Satelitsko praćenje vozila radi povećanja bezbednosti saobraćaja u jedinicama Vojske Srbje, pp. 179-195
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 4
*l£ GPS Tracking by O-Lagic...
f ■? С Л Й http://ticketf rg.d -1 ogle, net/ luv/dispech/map.php#
Slika 5 - Prikaz praćenja vozila na karti2 [11] Figure 5 - Illustration of vehicle tracking on a map [11]
Softver dozvojava da se grafički prikaže osnovnih pet parametra za vozilo, i to: brzina kretanja, broj obrtaja motora, vrednosti usporenja i ubrzanja vozila, stanje goriva u rezervoaru i temperatura motora vozila.
Najvažnji deo kod ovog prikazivanja je definisanje graničnih veličina za ove parametre. U navedenom primeru uzeto je sledeće:
- brzina kretanja. Preko 50 km/h označeno je drugom bojom, jer se radi o gradskom autobusu, a brzina u naseju ograničena je na 50 km/h;
- broj obrtaja motora. Veličine od 1.000 do 1.500 obrtaja označene su zelenom bojom, jer taj broj obrtaja proizvođač smatra optimalnim, kako za opterećenje motora, tako i za utrošak goriva. Zutom i belom bojom označene su veličine ispod 1.000, tj. od 1.500 do 2.000 obrtaja, dok je roze bojom označen deo gde je broj obrtaja preko 2.000;
2 Prikaz praćenja vozila u realnom vremenu korisnika softvera D-logic.
188
Slika 6 - Grafički prikaz pet parametara prilikom korišćenja vozila3 [11] Figure 6 - Graphs of five parameters important for usage of a vehicle [11]
- ubrzanje - usporenje. Na skali su određene oblasti označene raznim bojama u zavisnosti od načina vožnje. Normalnim vrednostima (zelena boja) smatra se ubrzanje od 1,2 do 1,6 m/s2, kao i usporenje od 2,1 do 3 m/s2. Zutom bojom (delimično normalne vrednosti) označen je deo gde je ubrzanje od 1,6 do 1,8 m/s2 i usporenje od 3 do 3,8 m/s2. Cr-venom bojom (agresivna vožnja) obeležene su vrednosti ubrzanja veće od 1,8 m/s2, kao i usporenja veća od 3,8 m/s2. Ove vrednosti takođe se mogu korigovati u zavisnosti od marke vozila i preporuke proizvođača;
3 Prikaz parametara prilikom praćenja vozila u realnom vremenu korisnika softvera D-logic.
189
Milanović, I. i dr., Satelitsko praćenje vozila radi povećanja bezbednosti saobraćaja u jedinicama Vojske Srbije, pp. 179-195
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 4
- stanje goriva. Na osnovu stanja pokazivača na instrument-tabli može se pratiti stanje goriva, kao i vreme i količina preuzeta prilikom po-pune gorivom;
- temperatura motora. To je veoma važan parametar kada je režim rada vozila u pitanju. Zelenom bojom označene su vrednosti kada temperatura motora iznosi od 86 do 98 stepeni.
Kada se posmatra način vožnje, za svakog vozača ili za svaki period korišćenja vozila može se videti: vreme trajanja i procentualno učešće odre-đenog načina vožnje u ukupnoj vožnji (agresivno kočenje, kočenje iznad normale, normalno kočenje, normalna vožnja, normalno ubrzanje, ubrzavanje iznad normale, agresivna vožnja-ubrzanje), kao i vreme trajanja vožnje odre-đenim brzinama (u ovom slučaju do 50 km/h, 50 do 80 km/h i preko 80 km/h). Softver dozvojava da se za svako vozilo unesu i druge granične vrednosti.
Iz primera sa slike 7. može se videti da je treći vozač, u odnosu na druge vozače, najduži period kočio agresivno, agresivno ubrzavao i vozio brzinom većom od 50 km/h.
Izveštaj ubrzanja г kočenj-a po vozilu
fe|d Регий внј|дР1'0-Р7-27 ^[2010-1)7-29 0Swl v-azila grad) тЬцта
Listaju ralorimi
Datum Vrereod Viemeto Что Дрезул*tooaije foetusвлМт»1ш Noraak*točtns - NomalroиЬшлв Utnanjeeiolpitse 4grtsvna voinii Do50km Cd51<l(>80 C4)81dol03
2010-07-27 950400 0552:03 2194)00 01911 1.774(03 03:51) 1554,{0501.42] 77394(0307 251 146%(00-00:42} 2.44 (03:91 ®) 10 644(0995») S9 H4(01114Z| IШ(ИЖЩ СУ.(«■MOO)
2010-07-27 1542 05 160009 1Ж (0100:37) 1714(003049) J 2ГА (0Э 01:32) 82374 (00-38:32) 2 9351(09 395«) 214V, (0901.02) 7 26% (03:03:29} 99834(00 28:45) 9.174 (ОЮОЗЗ) S%{09№00)
2010-07-27 1640 03 17'28'CC 2 S«*i (M0117) 1.4% (03 0340) 2 W. (0301 24) 79524(0038:22) 1 28*4. (3C0337) 1724(000363) 10 094 (» 04 51} «554(03 28:03) 3454{МвГ0Э) 0У.{03 0300)
2010-07-27 17.35.00 18.27.03 3.594(03.01.43) 1.734(00.00.52} 4.01% (00.02:13} 74.634 (00.25:43) 211% (030107) 1.674(00.03.48) 11.414(03.05.23} 33.864(00.24:21) 9.144{93.02.27) 02.(03.03.00)
Slika 7 - Prikaz provedenog perioda u određenom načinu vožnje, prilikom realizacije prevoženja, kada je veći broj vozača koristio vozilo4 [11]
Figure 7 - Illustration of a driving mode during a transportation in the case when more drivers used the same vehicle [l1]
Softer takođe dozvojava da se grafički prikaže brzina kretanja vozila i da se na mestu gde je npr. vozač prekoračio brzinu kretanja, tačno očita kada je i koliko prekoračena brzina kretanja.
Još jednu pozitivnu stranu softvera čini i mogućnost alarmiranja. Programu se mogu dati granične vrednosti za određene parametre (brzina kretanja, broj obrtaja, relacja kretanja i sl.), a kada se ove vrednosti prekorače, dispečreski organ automatski biva obavešten koje vozilo i po kom parametru beleži prekoračenje. Na taj način smanjuje se potre-ba da dispečerski organ svakodnevno vrši pregled svih vozila, već jednostavnim pregledom prikazanih alarma uočava koje vozilo je napravilo prekoračenje po određenom parametru.
Kod vozila novjeg datuma proizvodnje, koja za svoj rad koriste računar, softver ima mogućnost prikjučenja na njega i očitavanje parametara koje računar prikazuje vozaču.
4 Prikaz parametara prilikom praćenja vozila u realnom vremenu korisnika softvera D-logic
190
Uvođenjem ovakvog načina praćenja vozila, Vojska Srbije raspola-gala bi podacima kao što su:
- tačna lokacja vozila i smer kretanja - smanjuje se mogućnost zlo-upotrebe i korišćenje vozila van planirane relacje kretanja.
- brzina kretanja vozila - stalnim uvidom u trenutnu brzinu, kao i u brzinu kretanja vozila u prethodnom periodu, vozaču se ne daje moguć-nost da je neprimećeno prekorači. U slučaju saobaćajne nezgode može se očitati brzina vozila u trenutku nezgode. Po nekim izvorima, vozači u proseku smanjuju brzinu kretanja za 16%, a prekoračenje brzine proseč-no se smanjuje do 75% [12].
- vrednosti ubrzanja i usporenja vozila - idealan način da se izvrši selekcja vozača po načinu vožnje, tj. ostvaruje se uvid u režim rada vozila. Normalno je da, u slučaju pojave iznenadne prepreke, vozač naglo zakoči kako bi je izbegao, ali često naglo kočenje navodi na zakjučak da taj vozač verovatno češće od ostalih ulazi u opasne situacije. Nagla ubrzanja navode na zakjučak da vozač opterećuje motor vozila. Koliko je ovaj deo bitan za bezbednost saobraćaja, toliko je bitan i za smanjenje troškova održavanja vozila. Kada se uzme u obzir da vozila koja poseduje Kopnena vojska, a koja su stara do pet godina, mnogo ko-štaju i da je njihovo održavanje veoma skupo, smanjenje troškova održa-vanja dobja na značaju.
- broj obrtaja motora - indikator pravilnog režima rada vozila povezan je sa prethodnim parametrom, tj. sa smanjenjem troškova održavanja vozila.
- temperatura motora - ukazuje na to da li je vozač koristio vozilo bez prethodnog zagrevanja i dostizanja njegove radne temperature, kao i da li je u toku rada došlo do prekoračenja normalne temperature. Prili-kom kvara na motoru veoma je teško dokazati da li je motor u toku eksploatacje radio sa temperaturom većom od dozvojene, Ovim se taj problem otklanja i stvaraju se uslovi za pokretanje postupka za vanredno oštećenje na vozilu.
- količina goriva u rezervoaru - otklanja mogućnost manipulacje u vezi popune gorivom.
Kontrola upotrebe vozila koja bi se na ovaj način pratila može se vršiti:
- u komandi Kopnene vojske i komandama brigada, samostalnih batajona,
- prilikom redovnih kontrola usaglašenosti u kojima organi komande Kopnene vojske vrše kontrolu rada u komandama brigada, samostalnih batajona, kao i kontrolama batajona-diviziona u okviru brigada Kopnene vojske ili
- prilikom redovnih kontrola bezbednosti i zdravja na radu, zaštite životne sredine i zaštite od požara po elementu E-4 „saobraćajno-transportne mere zaštite”.
191
Milanović, I. i dr., Satelitsko praćenje vozila radi povećanja bezbednosti saobraćaja u jedinicama Vojske Srbje, pp. 179-195
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 4
Prilikom primene ovakvog načina praćenja rada vozila u Kopnenoj vojsci, mogu se očekivati sledeći problemi:
- vozila koja se ne koriste na vangarnizonim relacjama ne prjavjuju se dispečerskom organu komande Kopnene vojske. Alarm može signalizirati prekoračenje nekog parametra prilikom korišćenja vozila u garnizonu, tako da je potrebna dodatna informacja o vozaču i starešini vozila, kao i o zadatku koje je izvršavalo vozilo u garnizonu.
- vozila koja se svrstavaju u vozila pod pratnjom i vozila sa prven-stvom prolaza na osnovu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima [13] mogu prekoračiti dozvojenu brzinu kretanja.5 To iziskuje poseban vid pratnje vozila kada su na tim zadacima:
- mogućnost otpora kod jednog dela judstva prema ovakvom načinu praćenja vozila, a time i praćenja lica,
- veća opterećenost dispečerskog organa komande Kopnene vojske angažovanjem na dodatnim obavezama kontrole upotrebe vozila.
Pre instaliranja ovakvog sistema aktom komandovanja mora se defi-nisati upoznavanje celokupnog judstva (vozači, starešine vozila, organi Saobraćajne službe, rukovaoci koja duguju vozila i sl.) sa graničnim pa-rametrima koji se kontrolišu i načinom preduzimanja mera za lica koja prekoračuju postavjene parametre.
Zaključak
Uzimajući u obzir sadašnji nivo razvoja tehnike i sve veće korišćenje raznih tehničkih rešenja u saobraćaju, izvodi se zakjučak da će pre ili ka-snje upotreba ovih tehničkih rešenja postati neophodna i u praćenju i kontroli upotrebe vozila Vojske Srbije.
S obzirom na to da je ekonomski faktor dominantan, kako u društvu tako i u Vojsci Srbje, odluka o kupovini nekog sistema praćenja vozila mora biti podržana jednom detajnjom tehno-ekonomskom analizom na višem nivou. Sa jedne strane bi bila cena ugradnje i održavanja sistema praćenja vozila, dok bi sa druge strane bila veličina posledica saobra-ćajnih nezgoda, kao i veličina troškova održavanja zbog nepravilne upotrebe vozila. Tu se odmah nazire problem određivanja cene izgubjenog judskog života ili povrede lica u saobraćajnoj nezgodi.
Razvijenje zemje su nešto ranje uvele satelitsko praćenje svojih vozila na zemji. Težnja je bila da se vrši praćenje vozila (borbenih i ne-borbenih) koja učestvuju u operacjama van matične zemje, ali i da se imaju informacje za vozila koja su u zemji i značajna za sistem odbrane. Prate se osnovni podaci za vozilo, kao što su tačne koordinate vozila, pravac i brzina kretanja, mesto upućivanja i sl. [14] Savremene saobra-
5 čl. 106-110, Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima „Službeni glasnik RS", broj 41/09.
192
ćajne i transportne sisteme u razvijenim zemjama karakteriše postojanje klasičnih i novih elektronskih, komunikacionih i informacionih tehnologja ugrađenih u transportnu infrastrukturu i saobraćajna sredstva sa cijem da se olakša upravjanje saobraćajnim tokovima, smanje saobraćajna za-gušenja, vremena putovanja i ukupni transportni troškovi, kao i da se po-digne kvalitet saobraćajnih usluga i putovanje učini sigurnjim. [15]
Ovim radom ukazuje se na mogućnost primene sistema praćenja vozila u jedinicama Kopnene vojske. Navedena su moguća pobojšanja, kao i mogu-ći problemi koji bi se primenom ovakvog načina praćenja vozila mogli javiti.
Rad je prikazao samo jednu mogućnost delovanja na faktor „čovek", kao najuticajnji faktor bezbednosti saobraćaja. Preventivnim delovanjem na vozača mogu se izbeći saobraćajne nezgode u kojima vojni vozači snose odgovornost za njen nastanak, čime bi se izbegle i posledice koje proističu iz tih nezgoda.
Literatura
[1] Jovanov, D., Rakočević, V., Đoković, T., Martinov, M., Baza podataka o opasnim mestima na državnim putevima I i II reda - studja slučaja JP „Putevi srbije", Naučno stručni skup - Bezbednost saobraćaja u planiranju i projek-tovanju puteva, Palić, Srbja, 2007.
[2] Parkinson, B. W., Global Positioning System: Theory and Applications, chap. 1: Introduction and Heritage of NAVSTAR, the Global Positioning System, American Institute of Aeronautics and Astronautics, str. 3-28, 1996.
[3] Ко, J., Guensler, R., Hunter, M., Analysis of effects of driver/vehide* characteristics on acceleration noise using GPS -equipped vehicles, str. 21-31, 2010.
[4] Rezaei, S., Sengupta, R., Krishnan, H., Guan, X., Bhatia, R., Tracking the position of neighboring vehicles using wireless communications, Transportation Research Part C: Emerging Technologies, Vol. 18, Issue 3, str. 335-350, 2010.
[5] Radojević, S., Tačnost i modernizacja globalnog pozicionog sistema, Vojnotehnički glasnik/Military Technical Courier, Vol. 57, br. 4, pp. 122-137, 2009.
[6] Stefanović, R., Osnovne karakteristike mobilnih sistema treće generaci-je i trendovi daljeg razvoja, Vojnotehnički glasnik/Military Technical Courier, Vol. 56, br. 1, pp. 39-49, 2008.
[7] http://www.king.ba, 28. 01.2011.
[8] Vukašinović, R., Osmokrović, N., Zinaja, D., Struktura i eksploatacija komercijalnih vozila u MO i VS, V stručni skup „Bezbednost vojnih učesnika u saobraćaju", Beograd, 2011.
[9] Kopnena vojska: Analiza bezbednosti saobraćaja za period 2008-2010. godina, Niš, 2011.
[10] Tešić, S., Ljubojević, S., Durković, M., Analiza uticaja vozila novije pr-oizvodnje na bezbednost drumskog saobraćaja u Vojsci Srbije, X međunarodni simpozijum „Prevencja saobraćajnih nezgoda na putevima 2010", str. 494-499, Novi Sad, 2010.
193
Milanović, I. i dr., Satelitsko praćenje vozila radi povećanja bezbednosti saobraćaja u jedinicama Vojske Srbjje, pp. 179-195
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 4
[11] http://www.d-logic.net, 28. 1.2011.
[12] http://www.kbz-electronic.hr, 28. 1.2011.
[13] Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, „Službeni glasnik RS" broj 41/09, Beograd, 2009.
[14] http://www.ehow.com, 28. 1. 2011.
[15] Đurković, V., 2009., SYMORG 2008 SYM-OP-IS 2008 International congress - motor vehicles & motors 2008 - prikaz naučno-stručnih skupova -Vojnotehnički glasnik/Military Technical Courier, Vol. 56, No. 1, pp. 125-140.
SATELLITE VEHICLE TRACKING AIMING TO INCREASE TRAFFIC SAFETY WITHIN THE SERBIAN ARMED FORCES
FIELD: Traffic
ARTICLE TYPE: Professional Paper Summary:
The purpose of this work is to show how to affect the most important factor of traffic safety - an individual, by using some technical solutions of satellite tracking of vehicles. By using units of the Land Forces as an example, a brief analysis of traffic safety for vehicles less than 5 years old has been performed. It is noticed that the number of traffic accidents with these vehicles involved has increased, so we tried to use one software package commercially available in order to show all advantages and disadvantages which could be noticed during this kind of vehicle tracking. The conclusion is that preventive vehicle tracking can improve traffic safety, but that a techno-economic analysis has to be done as well, in order to create all the necessary conditions for the introduction of this system in the units of the Serbian Armed Forces.
Introduction
Development of technology in all areas undoubtedly contributes to the development of technical solutions in traffic. A number of traffic accidents involving recently-produced vehicles shows that contemporary devices in vehicles did not contribute to traffic safety as much as it had been expected. Most authors believe that "an individual" is the most important factor of traffic safety.
Using a global positioning system for vehicle tracking
A GPS was developed as an NA VSTAR GPS by the US Department of Defense in the DARPA Agency. One of the areas where it is widely used is vehicle tracking. The system of vehicle tracking increases traffic safety, above all by preventive influence on drivers who change the ways they drive knowing that they are being monitored. Besides the increase of traffic safety, tracking of vehicles also decreases maintenance costs.
194
The analysis of traffic safety in the Land Forces considering five-year old cars
The analysis included vehicles for general and specific purposes, with a special attention on vehicles less than 5 years old, for the period from 2008 to 2010. At the end of 2010, 2.4 % of vehicles in the Land Forces were five years old. In this period of three years, drivers of military vehicles caused 54.5% of traffic accidents on average. Considering all traffic accidents, military vehicles made in last five years participated in 22.2% of the accidents. In this period, there were 10 casualties: two people died, three were seriously injured, and five were with light injuries in traffic accidents caused by military drivers.
Newer vehicles are driven differently than older ones. In this part of the work, all characteristics of the way of driving newer vehicles are pointed out.
A suggestion for traffic safety improvement by using a satellite tracking system
There are many companies dealing with vehicle tracking in Serbia. The advantage of the software shown in the work is a possibility of vehicle tracking at many levels, with an option to see the usage of a vehicle in any previous period. The software shows graphs of the following five basic parameters for a vehicle: speed, revolutions per minute, values regarding acceleration and braking, amount of fuel in the tank, and engine temperature. It allows seeing individual driving characteristics of all drivers. Various restrictions for particular parameters can be set within the software with a possibility of alarm if they are reached. In this part of the work, all the benefits which the MoD could have with the introduction of the system are given, as well as possible problems during its usage.
This work shows possible applications of a vehicle tracking system within the units of the Land Forces. Possible improvements are given as well as problems which could occur during its usage. The work showed only one possibility to act on "an individual" as the most important factor of traffic safety.
Key words: traffic safety, tracking of vehicles, global positioning system.
Datum prijema članka/Paper received on: 22. 07. 2011.
Datum dostavjanja ispravki rukopisa/Manuscript corrections submitted on: 26. 12. 2011.
Datum konačnog prihvatanja članka za objavjivanje/ Paper accepted for publishing on: 28. 12. 2011.
195
Milanović, I. i dr., Satelitsko praćenje vozila radi povećanja bezbednosti saobraćaja u jedinicama Vojske Srbje, pp. 179-195
