Научная статья на тему 'SANAYI GHAZNAVI AND THE FORMATION OF PERSIAN AND TAJIK SUFI POETRY'

SANAYI GHAZNAVI AND THE FORMATION OF PERSIAN AND TAJIK SUFI POETRY Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
36
135
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СУФИЙСКАЯ ПОЭЗИЯ / ТЕРМИН / ИНОСКАЗАНИЕ / СКРЫТЫЙ СМЫСЛ / АБСТРАКЦИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Сўфиев Ш.З.

В статье анализируется феномен Санаи Газневи как зачинателя пресидско-таджикской суфийской поэзии. Его роль в становлении суфийской поэтической терминологии велика. Впервые в его творчестве наблюдается использование традиционных образов и мотивов в совершенно новом значении. Слова типа «кимор» («азартная игра»), «ринд» («плут»), «каландар», «бода» («вино») в творчестве Санаи обретают символическое значение. Такой подход к поэтической традиции стал основой появления нового напрвления в персидско-таджикской литературе.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

САНАИ ГАЗНЕВИ И СТАНОВЛЕНИЕ ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКОЙ СУФИЙСКОЙ ПОЭЗИИ

The article analyzes the phenomenon of Sanai of Ghazni as the founder of Tajik-Persian Sufi poetry. His role in the establishing and developing of Sufi poetic terminology is great. It was observed the use of traditional images and motifs in an entirely new meaning in his works for the first time. Words of the type "Qimor"("rogue"), "Rind"("rogue"), "Qalandar"("rogue"), "badeh"("wine") in the poems of Sanai acquire a symbolic value. His new approach to the poetical tradition became the basis of the appearance of the new direction in the Persian-Tajik literature.

Текст научной работы на тему «SANAYI GHAZNAVI AND THE FORMATION OF PERSIAN AND TAJIK SUFI POETRY»

САНОИИ FA3HABH ВА ОFОЗИ ТАКОМУЛИ ШЕЪРИ ИРФОНИИ

ФОРСИИ ТОНИКИ

Суфиев Ш. З.

Инcmumymu забон, адабиёш, шарцшиносй ва мероси xammuu Академияи илмуои Цумуурии Тоцики^он

Бахши бyзypге аз истилохоти илмй ва таълимии тасаввyф ба сypати вожагони илмй даp pисолаxои мансypи илмию дастypxои таълимию омузишии ахли тасаввyф мавpиди коpбypд каpоp гиpифтаанд. Ин истилохот даp зинахои аввали пайдоишy инкишофи тасаввyф ба вучуд омадаанд. Бештаpи онхо вожагони интизоъй ва зехнй хастанд. Истилохоте чун mацаллй, саув, сукр, фано, каpомаm, пир, уиммаm, mаквин, солик, сулук, далел, ucmueHo, уайpаm, mавба, зууд, ^w^m, фано, бацо ва f. аз ин кабиланд. Чунон ки ба назаp меpасад вожагони фавкуззи^ хислати тасвиpию хиссй надоpанд ва аксаpан исмхои маънодоpанд, ки доpои маънои умда буда, ба унвони «истилохоти илмии тасаввуф» шинохта мешаванд. Ин гypyxи истилохот даp pисолаxои иpфоние чун «Кашфу-л-махчуб»-и Дачвиpй, «Ат-тааppyф»-и Калободй, «Шаpxи тааppyф»-и Мустамлии Бyхоpй, «Ал-лумаъ фй-т-тасаввуф»-и Абyнасpи Саppочи Тусй, «Ш^хи шатхиёт»-и Рyзбеxони Баклии Ш^озй, «Футухоти Маккия»-и Ибни Аpабй ва Fайpа шаpx шудаанд.

Бахши дигаpе аз калимахои хосси сyфиён истилохоти истиоpй, ки бештаp даp шеъpи иpфонии фоpсии точикй дида мешаванд. Ин вожагон, ки FOлибан номи y^ypx^y падидахои табиию хиссиянд, ишоpаxое ба даpёфтаxои фаpовокей ва баённопазиpи оpифони шоиp мекунанд.

Истилохоти шеъpи иpфонй даp адабиёти фоpсии точикй такpибан бо Саноии Fазнавй pасмият ёфт. Пеш аз вай даp шеъpи шоиpони оpиф истифодаи тасвиpxои pамзию истиоpй бисёp кам аст ва ин гуна тасвиpxо pеша даp суннати адабии пеш аз Саной доpанд. Ба акидаи Шафеии Кадканй нахустин тачpибаxои шеъpи иpфонии фоpсиpо даp шеъpи шоиpони вобаста ба мазхаби Мухаммад ибни Киpом (ваф. 255/869), аз чумлаи Абyзаpи Ч^чонй, даpгyзаштаи каpни IV-ум ёфтаанд. Ин та^ибахо даp паpтави нyбyFи Даким Саной (1081-1141) чахиши азимеpо даp таъpихи шеъpи фоpсй эчод каpд [12, с. 45-47]. Саноии Fазнавй ин тасвиpxо ва истилохоти таFаззyлию хамpиpо даp шеъpи иpфонй тасбит каpд.

Аз ин py забони хосс даp адабиёти суфия якбоpа даp осоpи Саной ба вучуд наёмадааст, балки ин шоиpи фаpxехта аз меpоси фаpxангию адабии ^хан баxpаxои бисёp гиpифтааст. Масалан, тавсифу тасвиpи бода ва ишк бо зебоpyён даp шеъpи фоpсию аpабй суннати деpина дошт, ки аз он ахли тасаввуф чун мавод ва масолехи тайёpе баpои баёни тачpибаxои худ истифода каpданд. Суннати шеъpй хамаи имконияти лозимpо баpои андешахои сyфиёна пешакй омода сохта буд. Ин замина буд, ки шеъp ба зудй ба бyзypгтаpин pасонаи сyфиён мубаддал шуд. Ахли иpфон чамоли мутлаки Да^о даp чеxpаи маъшуки бенихоят зебову pаъное, ки даp шеъpи таFаззyлию даpбоpй pоич буд, ба амонат гиpифта, хатту холу чашму абpy ва нозу каpашмаи маъшук ба маънои pамзияш ба тасвиp кашида шуд. Су^у фано ва олами вачду завк бо тасвиpи мачлиси шаpобy майхона таъбиp шуд ва лахзахои ноби мукошифоти сyфиёна бо тасвиpи мастию ишкбозию бусу ra^py висол имкони баён пайдо каpд. Бисёpе аз ин тасвиpxо даp суннати шеъpи таFаззyлии фоpсии точикй вучуд дошт, аммо даp шеъpи иpфонй ин yнсypxо «заpофаmуои зебоишиноxmии ваудаmи илоуиро шару медиуанд ва симои намодине аз ваудаmи рууонй, ки дар цолиби инсонй рух менамояд, mаpсим мекунанд» [5, с. 268].

Оpифони бyзypге, ки аз шеъp баpои баёни тачpибаxои худ баxpа мегиpанд, xаp кадом доpои забон ва низоми истилохй ва тасвиpй хосе хастанд. Саноии Fазнавй аз вожахои цимор, xаpобоm, цаландар, лабосоm, mомоm, цаллош, ринд ва Fайpа pамзxои бадеъ месозад, ки даp он pyзгоp сахт бесобика ва такондиханда аст. Рyъёxои Рyзбеxони Баклй (в. 606|1210) даp «Кашфy-л-асpоp» аз хайси тасвиp бисёp зебо ва махсуси худи yстанд. Вай Хyдоpо ба шакли гули сypх ва паЙFамбаppо даp миёни даpёи шаpоб мебинад [3, с. 114]. Ин гуна pyъёxо даp осоpи Начмуддини Кyбpо, Азизуддини Насафй ва оpифони дигаp фаpовон дида мешавад [5, с. 37; 1, с. 231; 6, с. 266-267, 294, 302-304].

Даp таълимгоххову хонагоххои тасаввуф баp саpи маънои истилохоти илмию таълимии иpфонй чандон ихтилофи назаpе вучуд надошт. Ихтилофот даp мавpиди

тасвирхои хиссй 6уд, ки дар зохир хеч иртиботе бо забони шариат ва тарикат надошт ва дар олами Fайбии хyдопаpастон наметавонист мафхyме дошта бошад. Тасвирхо ва таъбирхое монанди «лабханди гул», «овози кабyтаp», «мох дар парда», «бода», «паймона», «соки», «зулф», «бyса», «мастй» ва амсоли инхо суолхои бешумор барангехт ва домани ахли тасаввуфро ба тухматхои зиёде олуда кард.

Ин суханони хилофи шариат чй нисбате ба олами лохут ва малакут дошт? Баъзе аз онхо дакикан бар зидди зохири шариату арзишхои дин буд ва бо асли дин танокуз дошт. Дар пайи барканору инкори ин тухматхо буд, ки зарурати шарху таъвили истилохоти ирфонй ба миён омад.

Шайх Мухйиддин Ибни Арабй гарчй дар насри хеш забони илмии хоси худро ба кор бурдааст, аммо дар шеъраш ба тасвирхои хиссй ва намодпардозй даст задааст. Дар «Тарчимону-л-ашвок» бар зидди тухматхое, ки ба y заданд, чунин посух мегуяд: «Инуо авуом Hecm, асрор аcm, асрори цалби дили ман ва дили %ар кас, ки %амнун ман аули илм аcm. Инуо авсофи цудс ва олами улвиcm. Xomир аз зоуири онуо бозгардон ва маъноро аз бomини ин алфоз биmалаб, mo дарёби» [4, с. 28-31].

Васфхои шоирона аз бодаву майхонаву сокй, рафтан ба майхона пеш аз тулуи офтоб, сабухй задан, садои хуруси сахарй, гулафшонй дар мачлиси шароб, ба хидмат омода будани сокй, доман ба камар задан, хидмат ба майхорону мастон, ранги сурхи бода ва сурхруии бодахорону мастон, зулолй ва сапедии бодаи ноб, бодаи омехта бо об, бодаи мактул бо об, дурди бода ва Fайpа дар шеъри кадими араб ба дарачаи нихоии зебоишинохтй расид. Ин сувари хаёли омода ва зебо, ки дар шеъри шоирони чохилй монанди Аъшаи Кдйс, Амрулкайс ва дар шеъри ахди аббосй, аз чумла дар хамрияхои Абунувос, Валид ибни Язид, Абулхандй, Башшор ибни Бурд, Дасан ибни Донй фаровон омадааст, як низоми хунарии мучаххаз ва омодаро дар ихтиёри суфиён карор дод.

Шабохати бисёр миёни бехудихои бодахорон ва дунёи чазаботу сукр ва хайрату мастии орифон барои вуруди тасвирхои ашъори хамрй ба забони суфиён замина мухайё кард. Дар хамрияхои асри аббосй ин тасвирхо дар сатхи идроки хиссй карор доранд ва хануз ба каламрави шуури ботинй ва замири нохудогохи шоирон рох наёфтаанд. Дар OFOЗи карни II-уми хичрй ба тадрич тасвирхои ашъори хамрй ба олами орифон рох ёфт. Суфиён ба мадади ин тасвирхо ба вачдхои ботинй ва чазаботи рухии худ ишора мекарданд. Дар миёни суфиёни табакаи нахуст барои баёни ахволи сукр ва сахв истилохоти хосе роич буд. Кадимтарин нишон аз истифодаи вожагони хамрй дар забони орифон суханест, ки Яхё ибни Маъози Розй (в. 258 х.к.) ба Боязиди Бастомй (в. 261 к.) навишт: «Ин чо касоне хастанд, ки чоме аз мухаббат дармекашанд, ки дигар ташна намешаванд». Боязид дар чавоб навишт: «Аз заъфи холати ту дар шигифтам. Ин чо мардоне хастанд,к ки дарёхои хастиро сар мекашанд ва дахон кушуда бештар металабанд» [13, с. 39]. Дамчунин дар бораи Боязид, ки пешвои ахли сукраш хондаанд, накл аст, ки шайх як руз сухани хакикат мегуфт ва лаби хеш мемазиду мегуфт: «Дам шаробаму хам шаробхору хам сокй!» [2, с. 188].

Чунин холат низ дар шеъри форсй афтод. Хамрияхои Рудакй ва Манучехрй, таFаззyлхои зебои шеъри Унсурй ва Фаррухй ва Fайpа, васфи ишку чавонй дар шеъри форсии точикй барои баёни дарёфтхои ботинй ва шуру вачдхои дарунии орифони шоир тасвирхо ва имкониятхои лозимро фарохам сохт.

Пеш аз хаким Саной истифода аз тамсилоту ишороти намодин дар рисолахои мансури орифон роич буд. Саной нахустин шоири форсигуст, ки дар густураи васеъе ба навпардозии намоду истилохоти ирфонй дар шеъри форсй пардохта ва ба забони истилохии шахсй даст ёфт, ки баъдхо дар суннати ирфонй ривоч пайдо кард. Вай барои баёни асрори хеш ниёз ба забоне пурзарфият дошт. Дар касидае аз ахли рузгор лаб ба шиква кушуда, ба забони ишорат шеърашро рамзгуна месозад: Аз гуфmани ибoраm гар ибраme нагири, Дар гардани ишoраm маънй гузид бояд [8, с. 875].

Аз норасоии забон барои баёни эхсосоти отифй ва бозёфтахои ботинии худ мегуяд:

Маъониро асоми на, асомиро маони на, Вагарна гуфmа гашmй, онни дар парда ниуон дорад. %ама дардам аз он ояд, ки уолам гуфm наmвoнам, Маро mунги сухан дар гуфm су^у нomавoн дорад.

Маониуои бисёр аcm андар дил маро, лeкин

Нагунцад нун сухан дар дил, забонро mарцимoн дорад.

Зи дарёи му%иmи ацл цайууни маониро

Суи кишmиирууонй забони манравон дорад [8, с. 115-116].

Саной бо даромехтани нишонахо ва ибороти гуруххои ичтимоии рузгор низоми далолии забонро ошуфта мекунад, забоне навин месозад, ки зохири рамзгуна ва ботини амик дорад:

Каce, к-аз кори цаллошй бар у баъзe аён гардад, Гумони у яцин гардад, яцини у гумон гардад. Нишот бошад он касро дар он дида, ки %ар coаm Нишони бeнишoнирo нишони у нишон гардад. Ба гоуи дидан аз дидан, ба гоуи гуфmан аз гуфmан, Чу курон бe басар гардад, ну гунгон бe забон гардад. Чунон гардад ^w^m у, ки васфи халк напзирад, Ба пушmи хоки уомун уамну Парвин осмон гардад [8, с. 131].

Рамзхо дар ин фазои рамзомез осонтар накши худро ичро мекунанд. У бисёре аз истилохоти адабй, ичтимой, динй ва расмии ирфониро аз заминаи фархангй ва забонй мутанавеъ карда, маънои нав ба онхо зам намудааст. Такрори ин вожахо ва таъкиди мукаррари шоир ба он вожахо ташахус (барчастагй) мебахшад ва кам-кам бар болои хар вожае сояе аз мафхумхои зимнй ва ишорй пайдо мешавад ва онхоро ба истилохот ё намодхое бо мафхумхои хос бадал мекунад. Саной ин вожахоро аз истилохоти роичи забони ирфонй чудо мекунад ва дар фазои символикии шеъраш ба онхо хуввияти истилохй мебахшад.

Чунон ки пештар ишора кардем, Саной вожагони (марсум) густаришёфта дар суннати шеъри таFаззyлиpо ба хидмат гирифт, то ишку чазабаи хешро ба тасвир кашад. Аммо омиле, ки ин вожагони шинохташударо аз маънои маъмулии худ фаротар мебарад ва ба каламрави намод ва истилох мерасонад, навъи тачрибаи шухудист, ки дастноёфтанй ва Fайpихиссист. Бархе аз ин истилохот иборатанд аз: ошик, маъшук, ишк,зулф, рух, ёр, дилбар ва Fайpа.

Эй ёри бemакаллуф, моро набиз бояд, В-ин куфли ранци моро имшаб калид бояд. Цому самоъу шоуид уозир шуданд бoрe В-ин хиркауои даъвй бар %ам дарид бояд. Имону зоуидиро бар %ам шикаcm бояд, Зуннори цоуидиро аз цон харид бояд. Аз руи он санавбар моро нарог бояд, В-аз зулфи он cиmамгар моро газид бояд. Чtoмe бауои цош би^он зи да^и дилбар, Омадмурод уосил, акнун мурид бояд... Аз гуфmани ибoраm гар ибраme нагири, Дар гардани ишoраm маънй газид бояд [8, с. 169].

Яке аз вижагихои ба истилох табдил шудани вожагони маъмулии шеъри ирфонй, яъне маънои нав касб намудани вожагон ба андешаи ин чониб дар он аст, ки вожахо аз вокеияти забон ва маънои аслии худ дур мешаванд. Шоир вожахоро дар контексте чой мекунад, ки мукобили низоми маъмулии забон карор мегиранд ва дар натича дар нигохи хонанда бо мохияте нав чилва мекунанд. Масалан, хангоме, ки Саной вожагоне чун хароботу ринду масту майхонаро дар канори масчиду зохиду, мехробу тасбех карор медихад, ки аз як тараф забонаш танзолуд ва мутанокизнамо ба назар меояд ва аз чихати дигар забони истилохотии шеърро барчастатар месозад. Дар Fазали зерини Саной бо мукобили хам карор додани калимахои шаръй ва Fайpишаpъй танокузнамой ва забони истилохии шеър хеле возех ба назар мерасад: Дар роуи ww^m нашавй киблаи аурор, То кудваи асуоби лабocom нагарди. То хидмаmи риндон нагузинй ба дилу цон, Шои^аи суккони cамoвom нагардй [8, с. 364].

Саной часурона харими нишонахои мукаддас ва номукаддасро бо хам меомезад ва гайриинтизор бо зидди хам нишон додани вожахо пайванди калима бо матн катъ мешавад ва дар натича танокузнамоии забонй ба вожагон маънои хосси истилохй меафзояд:

Ea dapu Kab6au moMom uu na66auK 3aHeM, Ku 6a 6ymxoHa Hae6eM yaMe ^ou Huwacm [8, c. 292]. CaHOH 6o gy paBHm ucTHnoxoTH up^OHupo gap metpam Bopug KapgaacT: aBBan 6o MyTaH0KH3HaM0 Ba HOMaKmy^ Ba gymB0p6aeH 6ygaHH Ta^pu6au hp^ohhct, kh KanHMaxopo gap Ba3tu FaHpHMatMynH to xagge 6ap^acra MeKyHag Ba gyBByM hh kh TaKpopu naHBacTau MatHogopu hh KanHMaxocT, kh эxcоcотн xoHaHgapo 6apaHrexTa, TaBa^yxampo 6ap 6onou xem TaKBHaT MeguxaHg. BuHo6ap hh MyxTacu6y puHgy Kannomy KanaHgap oh KacoHe HecTaHg, khm o ohxopo 6o hh hom MemuHoceM, 6anKH KacoHH gurapaHg, kh gap onaMH amtopu CaHOH gopou Ma^xyMxou xoc 6yga, ^aH6au HaMogH gopaHg.

flap aga6ueTH ^opcn CaHoH 6a ryMOHH ronu6 HaxycTHH moupecT, kh yHcypxou ycTypaxou ^opcHH to^hkhpo, kh 3aMHHaxou MunnH Ba a^coHaH gopaHg, Bopugu Ta^pu6axou up^OHH HaMyg. ^omh ^aM ^axoHHaMO umopa 6a gunu co^y xaMa6uHH opu$ MeKyHag, recyu Pygo6a KaMaHgu Ha^0T6axmu opu$ MemaBag Ba f. Ea hk;uh doH, ku ^omu цaм dunu mycm, MycmaKappu Huwomy saM dmu mycm [9, c. 141]. flap metpu hp^ohhh 6atg a3 MaBnaBH ucTHnoxoTH hp^ohh aKcapaH 6a Knumexou aga6H 6agan myga 6ygaHg Ba T03arue, kh gap amtopu CaHOuro Attop gomTaHg to xagge KocTa myga 6yg Ba oh Tatcupe, kh gap amtopu hh ce HaxycTHH Ho6uraroHH metpu up^OHH xene 3au$ ramT Ba xoHaHga oh TaaccypoTH naHBacra 6o Ba^gy mypy ^a33o6uaTpo, kh a3 ocopu hh moupoH Me6apgopag, a3 metpu moupoHH 6atgH KaMTap эxcоc MeKyHag.

flap ocopu CaHOH TacBupecT muHOBap MueHH xaKHKaT Ba Ma^03, kh xaM th6kh cyHHaTH aga6H Ba xaM 6ogau aHrypucT Ba xaM 6ogau up^OHH. flap MacHaBHH «X,agHKaTy n-xaKHKa» Ba ra3anueTy Kacougu y 3yxypu hh ce TacBuppo a3 6oga Mymoxuga MeKyHeM.

Xynocau KanoM hh, kh 6apou Bopug mygaH 6a Ma^xyMH ucTHnoxu metpu up^OHH xoHaHga 6oag a3 TapuKH Ta^pu6au hp^ohhh opu^H moup 6a onaMH nHHxoHH nacu KanHMae, kh MaBpugu ucTH^ogau ycT, 6ur3apag Ba gap hh onaM KaMe rapgum KyHag, to 6a gapKH MatHOH oh HOun maBag. XoHaHga Ha6oag a3 oh onaMH Mo6agyTa6ua HH3e 6epyH OBapag Ba 6a yHBOHH Ma^xyM KanaMgog KyHag. HcTunox aK ^axumroxecr, kh a3 TapuKH oh xoHaHga 6a ^axoHH Matpu^aTH opu$, kh xaMOH onaMH Mo6agyTa6uHcT, HHTHKon Mee6ag. A3 hh py, arap Kace a3 ucrunox MatHOH nyraBH 6u^yag, hokom xoxag MOHg. HcTunoxu hp^ohh, 6a Tat6upu MaBnoHO, «Hapg6oHH ocmoh» acT, kh a3 oh 6a 6om MepaBaHg. Ba aKHgau fflaHx MaxMygu ffla6ucTapH ugpoKH MaoHHH ucTHnoxoT Ba Tat6upxou up^OHH oh rox HMKOHna3up MemaBag, kh maxc a3 MoxuaTH Ta^pu6au up^OHH Ba xonoTy MaKOMOTH TapuKaTH cy^ua oroxH gomTa 6omag. fflaHx 6a hh Ha3ap acT, kh MatHOH naHgomyga a3 3aBKpo 6o 3a6oHH MatMynH HaMeTaBOH Tat6up Kapg, aMMO gap cypaTH 3apypaT MeTaBOH 6o poxH MyKoaca MOHaHguro ma6oxaTH hhc6hh oh h6opot Ba ucTHnoxoTpo a3 onaMH aTpo$ gape^T Ba 6a hh TapuK paMy3H ohxopo naH 6ypg: Xap oh Mawu, ku wyd a3 3aeK naudo, Ky^o ma-b6upu Mafau e6ad ypo? Hy aynu dun KyHad ma^cupu MabHu, Ea MoHaHdu KyHad mab6upu MabHu [10, c. 114]. Hh Ha3apu ffla6ucTapupo MeTaBOH MaxaKH Taxnun, TatBHn Ba mHHOXTH ucTHnoxoT Ba umopoTH amtopu opu^OHa xuco6ug. ffletpu acunu up^OHH Maxcynu unxoM, 3aBK Ba myxygu 6apoMaga a3 Ta^pu6au hp^ohhct. OmHOuro oroxH a3 ^a3OH Ta^pu6au hp^ohh Ba goHucTaHH aHre3axou 3aBKy myxygu hp^ohh 6a mo hmkoh Meguxag, to 6a MatHOH acnuu ucTHnoxoTH up^OHH gacT e6eM. Oh Kymumxou naHBacTau MyBBa^aKOHa, kh gap mHHOXTH MoxuaTH ocopu moupoHe nyH ^aKHM CaHOH, Attoph HumonypH, MaBnoHO Ba gurapoH mygaacT, maxogaT a3 oh acT, kh mopexoH Ba MyxaKKHKOH cap^H Ha3ap a3 MymKHnoTH aHHH Ba 3exHH MeTaBOHag 6a HuxoHxoHau acpopy paMy3H oph^ohh moup pox e6aHg.

AgaSneT:

1. Ridgeon, Lloyd V.J. Aziz Nasafi. Richmond, Surrey: Curzon Press, 1998.

2. Attop, MyxaMMag h6hh H6poxuM. Ta3KHpaTy-n-aBnHe. BappacH, Tacxexu MaTH, TaB3exoT Ba ^axopuc a3 MyxaMMag HcTetnoMH. Honu 16-yM. TexpoH: HHTumopoTH «3aBBop», 1386.

3. BaKnH, Py36exoH. Kam^y n-acpop Ba MyK0mH$0Ty-n-aHB0p. Tacxex Ba Tap^yMau gyKTyp MapaMH ^ycaHHH. TexpoH:HHTumopoTH «CyxaH», 1393.

4. H6hh Apa6H. Tap^HMOHy-n-amBOK. Tap^yMau ^opcH xaMpox 60 MyKaggHMaBy ^expucTH nyroTy ucTHnoxoT 6a Kymumu Tyn6o6o CatugH. Texp0H:1377. c. 28-31.

5. Люисон, Леонард. Фаросуи имон ва куфр. Шайх Мадмуди Шабистарй. Тарчумаи дуктур Мачдуддини Кайвонй. Чопи 4-ум. Тедрон: Нашри марказ, 1389.

6. Насафй, Азизуддин ибни Мухдммад. Китобу-л-инсони-л-комил. Бо пешгуфтори Денри Корбэн. Бо тасдед ва мукаддимаи Мерижан Мол. Тарчумаи мукаддима аз Зиёуддини Дедширй. Тедрон: Интишороти «Тадурй» ва Анчумани эроншиносии Фаронса дар Эрон,

1379.

7. Покатчй Адмад. Равоншиносии рангдо дар андешадои ирфонии Начмуддини Кубро// Мачмуаи маколоти шайх Начмуддини Кубро. Ройзании фардангии Эрон дар Туркманистон, 1380.

8. Саноии Газнавй, Абулмачди Мачдуд ибни Одам. Девон. Бо мукаддимаву давошию федрастдо. Ба кушиши Мудаммадтакй Мударриси Разавй. Тедрон: «Китобхонаи Саной»,

1380.

9. Саноии Газнавй, Абулмачди Мачдуд ибни Одам. Маснавидои Даким Саной.. Ба кушиши Мухдммадтакй Мударриси Разавй. Тедрон: Интишороти «Донишгоди Тедрон», 1360.

10. Шабистарй, Махмуд ибни Абдулкарим. Гулшани роз. Мукаддима ва тасдед ва тавзедоти Самади Муваддид. Чопи 3-ум. Тедрон: Интишороти «Тахурй», 1390.

11. Шафеии Кадканй, Мудаммадризо. Забури порсй. (Нигоде ба зиндагй ва газалдои Аттор). Тедрон:Огад, 1378.

12. Шафеии Кадканй, Мудаммадризо. Нахустин тачрибадои шеъри ирфонй//Дарахти маърифат. Ч,ашнномаи устод Зарринкуб. Ба кушиши Алиасгари Мудаммадхонй. Тедрон: Сухан, 1376.

13. ^ушайрй Абдулкарим ибни Давозин. Рисолаи ^ушайрия /Тарчумаи Абуалй Дасан ибни Адмади Усмонй. Бо тасдедоту истидрокоти Бадеъуззамони Фурузонфар. Тедрон: Ширкати интишороти илмию фардангй, 1374. С. 39

САНАИ ГАЗНЕВИ И СТАНОВЛЕНИЕ ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКОЙ СУФИЙСКОЙ

ПОЭЗИИ

В статье анализируется феномен Санаи Газневи как зачинателя пресидско-таджикской суфийской поэзии. Его роль в становлении суфийской поэтической терминологии велика. Впервые в его творчестве наблюдается использование традиционных образов и мотивов в совершенно новом значении. Слова типа «кимор» («азартная игра»), «ринд» («плут»), «каландар», «бода» («вино») в творчестве Санаи обретают символическое значение. Такой подход к поэтической традиции стал основой появления нового напрвления в персидско-таджикской литературе.

Ключевые слова: суфийская поэзия, термин, иносказание, скрытый смысл, абстракция.

SANAYI GHAZNAVI AND THE FORMATION OF PERSIAN AND TAJIK SUFI POETRY

The article analyzes the phenomenon of Sanai of Ghazni as the founder of Tajik-Persian Sufi poetry. His role in the establishing and developing of Sufi poetic terminology is great. It was observed the use of traditional images and motifs in an entirely new meaning in his works for the first time. Words of the type "Qimor"("rogue"), "Rind"("rogue"), "Qalandar"("rogue"), "badeh"("wine") in the poems of Sanai acquire a symbolic value. His new approach to the poetical tradition became the basis of the appearance of the new direction in the Persian-Tajik literature.

Keywords: the Sufi poetry, a term, an allegory, a hidden meaning, abstraction.

Сведения об авторе: Суфиев Ш. З., кандидат филологических наук, ведущий научный сотрудник Института языка, литературы, востоковедения и письменного наследия Академии наук Республики Таджикистан, e-mail: sufizadeh@gmail.com

About author: Sufiev Sh. Z., PhD in Philology, leading researcher of Institute of Language, Literature and Oriental Studies of Academy of Science of the Republic of Tajikistan

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.