Научная статья на тему 'САМООБРАЗОВАНИЕ - ВАЖНЕЙШИЙ ФАКТОР ПОВЫШЕНИЯ ПРОФЕССИОНАЛЬНОГО МАСТЕРСТВА УЧИТЕЛЕЙ'

САМООБРАЗОВАНИЕ - ВАЖНЕЙШИЙ ФАКТОР ПОВЫШЕНИЯ ПРОФЕССИОНАЛЬНОГО МАСТЕРСТВА УЧИТЕЛЕЙ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
163
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТВОРЧЕСТВО / ИННОВАЦИЯ / САМООБРАЗОВАНИЕ / СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ / ПРОФЕССИОНАЛИЗМ / ПОИСК / АНАЛИЗ / КВАЛИФИКАЦИЯ / КАЧЕСТВЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Корвонбекова Иклима

В статье автор обосновывает важность самообразования как одного из факторов повышения профессионального мастерства учителя и качеста образования, а также описҷвает его положительное влияние на формирование личностных, интеллектуальных и профессиональных навыков учителя в условиях развития рынка труда. Автор утверждает, что повышение профессионального матерства путём самообразования и саморазвития в условиях перехода на компетентностный подход в обучении, обеспечивается как фактор качественного образования. Самообразование - как важнейшее средство повышения методического мастерства, способствует творческому поиску новых путей использования инновационной технологии, вовлечения учащихся в активный творческий процесс на уроках, выбору творческих решений и развитию интеллектуальных способностей учащихся.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SELF-EDUCATION - THE MOST IMPORTANT FACTOR OF INCREASING PROFESSIONAL SKILLS OF TEACHERS

In the article, the author substantiates the importance of self-education as one of the factors for increasing the teacher’s professional skills and the quality of education, and also describes its positive impact on the formation of the teacher’s personal, intellectual and professional skills in the development of the labor market. The author argues that increasing professional motherhood through self-education and self-development in the context of the transition to a competency-based approach to learning is provided as a factor in quality education. Self-education - as the most important means of increasing methodological skills, contributes to the creative search for new ways to use innovative technology, involving students in the active creative process in the classroom, choosing creative solutions and development of students' intellectual abilities.

Текст научной работы на тему «САМООБРАЗОВАНИЕ - ВАЖНЕЙШИЙ ФАКТОР ПОВЫШЕНИЯ ПРОФЕССИОНАЛЬНОГО МАСТЕРСТВА УЧИТЕЛЕЙ»

развития творческих способностей учащихся является организация самостоятельных работ творческого характера при проведении внеклассных занятий, в том числе, экскурсии по фиЗике. В этой статье затрагивается содержание этой проблемы. В ней авторы выражают свою точку зрения по поводу методической организации самостоятельной работы творческого характера при проведении внеклассных занятий. Приводится пример задания по организации самостоятельных работ учащихся по физике во время экскурсий на набережную реки. С точки зрения авторов, организация самостоятельной работы творческого характера при проведении внешкольных занятий, в том числе экскурсий по физике, является хорошим средством развития творческих способностей учащихся. Поэтому учителя физики СОУ могут воспользоваться этим методом и методическими рекомендациями в своей практической деятельности.

Ключевые слова: самостоятельная работа, экскурсия, внеклассная работа, творческая способность, знание, умение, навык..

ORGANIZATION AND CONDUCT OF EXTRACURRICULAR PHYSICS CLASSES WITH THE AIM OF DEVELOPING STUDENTS CREATIVE ABILITIES

The development of students' creative abilities in the teaching process, including the teaching ofphysics, is one of the main tasks of instruction. For the development of students' creative abilities, there are various ways and methods. One of the ways to develop students' creative abilities is to organize independent creative work during extracurricular activities, including guided tours of physics. This article addresses the content of this issue. In it, the authors expressed their views on the methodological organization of independent work of a creative nature during extracurricular activities. An example of a task for organizing independent work during physical excursions to the embankment of a river is given. From the point of view of the authors, the organization of independent work of a creative nature during extracurricular activities, including physical excursions, is a good way to develop students' creative abilities. Therefore, physics teachers of the SDA can use this method and methodological recommendations in their practical activities.

Keywords: independent work, excursion, extra-curricular work, creative ability, knowledge, skill, skill.

Сведения об авторах:

Мавлонов Изатулло Шашаевич - ассистент кафедры методики преподавания физики Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Адрес: 734003, Республика Таджикистан, город Душанбе, район И. Сомони, проспект Рудаки 121. Тел.: (+992) 918 14 64 10.

Ашуров Ашурмахмад Хусинович - ассистент кафедры методики преподавания физики Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Адрес: 734003, Республика Таджикистан, город Душанбе, район И. Сомони, проспект Рудаки 121. Тел.: (+992) 93 80780 81.

About the authors:

Mavlonov Izatullo Shashaevich - Assistant of the Chair of Physics Teaching Methodology of the Tajik State Pedagogical University named by S. Ayni. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe city, Rudaki Avenue, 121. Tel.: (+992) 918 14 64 10. Ashurov Ashurmahmad Husinovich - Assistant of the Chair of Physics Teaching Methodology of the Tajik State Pedagogical University named by S. Ayni. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe city, Rudaki Avenue 121. Tel.: (+992) 93 807 80 81.

УДК: 372.8 (575.3)

ХУДОМУЗИ ОМИЛИ МУ^ИМИ РУШДИ МАХ,ОРАТИ КАСБИИ ОМУЗГОР

КорвонбековаИ.

Пажуишго^и рушди маориф Академияи та^силоти Тоцикистон

«Равшанкунандаи хиради башар ва афрузандаи машъали илму донишу тавонои- омузгор, муаллим ва устод аст»

Эмомали Ра^мон

Арзёбй шудани сохди маориф хдмчун сохди афзалиятнок ва калидй аз чониби Асосгузори сулху Вахдати миллй-Пешвои миллат, Президенти Ч,умх,урии Точикистон, мух,тарам Эмомалй Рах,мон, вокеан ба рушди устувор ва пешравии сохд фазои мусоид фарохдм овард. Пешрафти устувори иктисодй, таквияти неруи инсонй, истифодаи навгонию бозсозии тамоми сохдх,ои хочагии халки кишвар, бахусус, дар самти татбики ислох,оти маориф икдоми арзишманд мах,суб меёбад.

Дар Паёми имсолаи Асосгузори сулху Вахдати миллй-Пешвои миллат, Президенти Ч,умхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон ба Мачлиси Олии Ч,умхурии Точикистон кайд карда шудааст:"...тахким бахшидани иктидори илмии кишвар, чорй кардани ихтироот дар истехсолот, устувор гардонидани пояхои моддиву техникии муассисахои таълимй, баланд бардоштани сифати таълим дар хамаи зинахои тахсилот, чалби боз ^ам васеи истеъдодхои чавон ба омузиши технологияхои муосир ва корхои эчодиву техникйаз чумла сохаи илму маориф мебошад». [1].

Омузгор хамчун пешбарандаи сиёсати давлат дар сохаи маориф, пеш аз хама, бо истифода аз технологияи муосири таълим хамчун омузгори сохибкасб, мутахассиси варзидаи аз нозукихои касб бохабар дар таълиму тарбияи насли наврас ба дастовардхои назаррас ноил мегардад. Омузгори муваффакбояд пайваста сатхи донишу малакаи худро такмил дода, мунтазам дар чустучухои эчодй бошад. Яке аз омилхои мухими такмили махорати касбй дар мархилаи кунунй ин худомузии омузгор арзёбй мегардад.

Худомузй - фаъолияти максаднокест, бахри ба даст овардани донишхои иловагй ва мустакилона, расидан ба хадафхои дар пешгузошта мебошад. Худомузии омузгор аз як тараф ба хусусияти хоси фаъолияти таълимй ва накши ичтимоии он, аз тарафи дигар ба вокеият ва майлхои тахсилоти давомдор, ки бо шароити доимии корхои педагогй, эхтиёчоти чомеа, эволютсияхои илмй ва амалияи он зич алокаманд мебошад.

Академики Академияи тахсилоти Точикистон, М. Лутфуллозода кайд мекунад, ки худомузй дар хамаи сохахои хочагии халк бехтарин рохи баланд бардоштани такмили ихтисоси кадрхо шумурда мешавад. «... бузургони чахонро худомузй бузург кардааст» [2]. Собикадори сохаи маориф Д. Бобоев чунин кайд намудаст: "Сатхи омодагии касбй ва салохиятнокии омузгор аслан аз худомузии омузгор... вобаста аст"[3].

Ч,им Рон педагоги машхур кайд мекунад, ки«...тах,силоти маъмулй ба кас кумак мерасонад, ки зиндагй кунад, худомузй бошад уро ба муваффакият комёб мегардонад»

[4].

Сенека Л.А.таъкид намудааст: «Мо барои мактаб не, балки барои хдёт меомузем»

[5].

Бояд кайд намуд,ки мух,ити муосири иттилоотй чунон тагйирпазир аст, ки агар Шумо маълумоти олиро 10-15 сол пештар гирифта бошед, имруз маълумотатон кух,на пазируфта шуда, такмили маълумоти касбй на танх,о барои шумо, балки барои муассисае, ки шумо дар он фаъолият доред, зарур шуморида мешавад.

Аз хулосахо бармеояд, ки худомузй ин фаъолияти максадноки доимй ва раванди мунтазами чустучу, дарёфт, тахлил, чамъбаст, хулосабарории маводи муосири таълимию методй ва истифодаи эчодии онхо дар фаъолияти педагогии доимии омузгор махсуб меёбад. Худомузй барои фаъолияти самарабахши мунтазами касбии омузгор шарти зарурй арзёбй мегардад. Ч,омеа хама вакт талабот ба омузгори дорои тахассуси баланд дошт, дорад ва хохад дошт.

Асосгузори сулху вахдати миллй-Пешвои миллат, Президенти Ч,умхурии Точикистон, Эмомалй Рахмон дар Рузи дониш ва дарси сулх (1.09.2014) хеле бамаврид кайд намуданд: "Мо зах,мати устодону омузгоронро хдмеша баланд арзёбй мекунем ва гамхориро дар хдкки онх,ое, ки дар ин сохд хизматх,ои шоиста кардаанд, идома медих,ем. Лекин пешрафти чомеа, тараккиёти илму техника ва технология такозо мекунад, ки онх,о низ барои баланд бардоштани сатх,и касбияти худ мунтазам кушиш кунанд. Агар омузгор сатх,и баланди касбият надошта бошад, мо х,еч го^ ва бо ягон восита сифати таълиму тарбияро бех,тар карда наметавонем" [6].

Вакеан, барои он, ки дигаронро омузонед бояд дониши назариявй ва амалии замонавй дошта бошед. Аз ин ру, омузгор бояд мунтазам дар пайи чустучуи навгонй ва як умр омузанда бошад. Дар мархилаи кунунии рушди муассисахои таълимй, баланд бардоштани сифати таълим пурра ба сатх ва сифати худомузй вобастагй дорад.

Худомузй бояд ба рушди тафаккур, азхудкунии малакахои эчодй, тахлили шароити мухити омузишй, арзёбии захирахои неруи зехнй, пешгуии натичаи фаъолиятхои таълимймуайян намудани ниёзхои чомеа дар даврахои муайян ва тахия намудани моделхои таълимй-чандирй мутобики талаботи ояндаи чомеа нигаронида шавад.

Барои ба ро% мондани худомузи амалуои зеринро ба эътибор гирифтан мууим аст:

- кор бо манбаъхои иттилоотй дар мавзуи худомузии педагогй;

-истифодаи самараноки объектхои мултимедй дар раванди таълим;

- арзёбии маводи электронй ва истифодаи максадноки он дар раванди дарс;

- тасаввуроти пурра доштан дар бораи маълумоти иловагй ва таълимй-медиавй тавассути шабакаи интернет, истифодаи тавсияхо дар раванди дарс ва истифода бурда тавонистани онхо, ичро кардани супоришхои гуногуни фаъолкунандаи тафаккур ва гайра;

- маълумот доштан дар бораи санадхои сохавй, аз чумла тавассути интернет, ворид намудани хуччатхо, маводи методй ва мониторинг.

Худомузии омузгор бо ду рох амалй мешавад:

а) Ба таври инфиродй:

- тачрибаи корхои озмоишй;

- мунтазам мутолиа намудани рузномаву мачаллахои сохавй;

- пайваста мутолиа намудани васоити таълимию методй ва адабиёти бадей;

- аз назар гузаронидани маълумотхои интернетй (навгонихо) дар бораи маводи дарсй, пешрафти илми педагогика, психология, технологияи педагогй;

- халли масъала, машк, тест(санчишхо), кроссворд ва дигар масъалахои мураккабй таълимй;

- намоиши маводи дарсй ва тахкикотй.

б) Ба таври гурухй:

- иштирок дар семинар, тренинги омузишй, конференсияи илмию методй, махфил, шабхои саволу чавоб;

- иштирок дар дарсхои якдигар (тачрибаомузй);

- кор дар гуруххо;

- мунтазам гузаштани курсхои такмили ихтисос;

- иштирок дар чаласахои иттиходияхои методии мактабию нохиявй (шурохои педагогй ва методй);

- ташкили махфилхои беруназсинфй доир ба мавзуъхои дарсй;

- иштирок дар мусобика ва олимпиадахои сатхи гуногун;

Накшаи инфиродии худомузии омузгор азкисмхои зерин иборат аст:

- мавзуъ;

- максад;

- масъала (вазифа, проблема);

- натичахои чашмдошт;

- накша;

- мухлати ичрои хар як масъалаи банакшагирифташуда;

- ичро ва чораандешй намудани мавзуъ дар раванди кор;

- усул ва роххои таргиб намудани натичаи кор;

- хисобот.

Омузгор барои баланд бардоштани сатхи тайёрии илми-методй ва махорати касби худ пайваста дар омузиш мебошад. Сифати таълиму тарбия аз фаъол будани мачмуи омилхои ба он таъсиррасон, бахусус, аз сатхи тайёрии касбии омузгор, омода будани таълимгиранда ба тахсил, сатхи саводнокй ва маърифати падару модар, мухити зист, истифодаи васеи воситахои фаъолгардонии таълим ва таъмини иттилоотию иртиботии он вобаста аст. Омузгор дар шароити имруза на танхо ба ташкили чараёни таълим, инчунин бештар ба натичаи он, дарёфти механизмхои бедоркунии хаваси хонандагон ба донишомузй, таъмини афзоиши малакаи хаётии хонандагон мутаваччех бошад, ки ин омузгорро водор месозад, ки тавассути сарчашмахои худомузй сатхи омодагии худро ба дарс пайваста такмил дихад.

Сарчашмахои худомузй:

- адабиёт (методй, оммавй, бадей ва г.): омузгор метавонад малакаву махорати касбии худро мунтаззам тавассути мутолиаи китоб ва маводи таълимй, методй ва илмй такмил дихад. Ичрои ин амал сатхи маърифатмандй, эчодкориву навоварй, махорати омухтан, иртиботию коммуникативй ва тафаккури мантикии омузгорро баланд мебардорад;

- телевизор (оинаи нилгун): - тамошои барномахои таълимию тарбиявй вобаста ба касбияти омузгор;

- рузнома, мачаллахо: омузгорпайваста ба мутолиаи рузномаю мачаллахои сохавй машгул шуда, аз навгонихои соха (методика ва методология) бохабар мегардад;

- интернет:омузгори имруза дар шароити гузариш ба муносибатхои нави таълим фаъолият менамояд. Истифодаи шабакаи умумичахонии Интернет яке аз унсурхои асосии раванди худомузй буда, омузгорро барои дарёфти воситахои нави таълим ва навгонихои илмй, педагогикаю психология рохнамой менамояд;

- маълумотхои гуногуни аудиой ва видеой;

- семинар ва конференсияхо/омузгор метавонад дар семинархои омузишй ва конференсияхои илмй-амалии доимоамалкунанда дар сатхи муассисаи таълимй, нохиявй ва чумхуриявй фаъолона иштирок ва баромад намояд;

- мастерклассхо:-хамчун синтези фаъолияти шахсй, корй, сифати шахсй ва муайянкунандаи натичаи баландтарини раванди педагогй мебошад;

- чорабинихо доир ба мубодилаи тачриба: омузгор барои сайкал додани махорати худ омузиш, шиносой ва таргиби тачрибаи пешкадами педагогии самарабахши омузгори сохибтачрибарро ба рох монда, иштирок дар дарсхои якдигар ва ташкили дарсхои кушодро низ рохандозй намояд;

- экскурсия, театр, намоиш, музей, консертхо;-

- курси такмили ихтисос ва семинархои омузишй:-ин чараёни доимии сайкал додани махорати касбии омузгор бо рохи худомузй, иштирок дар кори иттиходияи методй, конфронсу семинархои омузишй, омузиши тачрибаи пешкадами педагогй ва тахсил дар курсхои такмили ихтисос мебошад;

- омузгор дониши иловагй гирифта, ба худомузй машгул мешавад ва ба воситаи истифодаи технологияи муосири таълим идоракунандаи чараёни ояндаи таълим гашта, малакахои эчодкории худро ганй гардонда, шаклу мазмуни нави таълимро истифода менамояд.

Дар як амал агар натича ва ё дастоварде надошта бошад, бе манфиат арзёбй мегардад.Худомузии омузгор хам он вакт самара мебахшад, ки агар омузгор мунтазам ва пай дар пай бо омузиш ва дарёфти навгонихо машгул буда, ментазам дар чустучу ва эчод бошад.

Натичахои худомузй чунин метавон буд:

- тахия ва нашри дастурхои методй, макола, барнома, сенария ва тахкикот;

- тахия ва коркарди метод ва усулхои нави омузишию тадрисй;

- хисобот, баромадхо;

- тахияи маводи дидактикй, тест- санчиш, асбобхои айёнй;

- коркард ва тавсияхои методй барои татбики технологияхои нави иттилоотию иртиботй;

- тахия ва гузаронидани дарсхои намунавй бо истифода аз технологияи нави педагогй;

-ташкил ва тахия намудани мачмуаи корхои педагогй;

- гузаронидани тренинг, семинар, конференсиямастер-класс, чамъбасти маълумот доир ба проблемахои тахкикшуда;

- баланд бардоштани сифат ва самаранокии раванди таълиму тарбия;

Омузгор чй кадар зиёд аз маълумотхои нав, метод, усул ва воситахои таълим истифода барад, манбаю шаклхои мухталифи худомузиро истифода намояд, хамон кадар бештар барои такмил додани махорати касбии худ замина мегузорад.

АДАБИЁТ

1. Суханронии Асосгузори сулху вахдати миллй-Пешвои миллат, Президенти Ч,умхурии Точикистон, мухтарам Эмомалй Рахмон дар Рузи дониш ва дарси сулх аз 01/09-2014

2. Паёми Асосгузори сулху вахдати миллй-Пешвои миллат, Президенти Ч,умхурии Точикистон Эмомалй Рахмон баМачлиси Олии Ч,умхурии Точикистоназ 26/12-2018

3. Лутфуллозода М., Бобизода F. Андешахо перомуни салохиятхо ва ташаккули онхо Душанбе, 2017. - 76с.

4. Бобоев Хдбибулло. Мавкеъ ва макоми такмили ихтисос дар низоми миллии тахсилот. Душанбе-2019, 48с.

5. Рон Ч,им. Хазинаи хикмат: муваффакият, мансаб, оила. Нашриёти Алпина Паблишерз, 2010. ISBN 978-5-9614-1196-6

6. Сенека Л.А. Мактубхои маърифатй ба Лутсил. Рим. 1967.-187 С. (ба заб. русй)

7. Рачабов М., Кодиров Н. Рахнамои маводи омузиши барои директорони МТМУ оид ба таквияти чорабинихо барои бехтар намудани малакахои хониш дар синфхои ибтидой сах.6

САМООБРАЗОВАНИЕ - ВАЖНЕЙШИЙ ФАКТОР ПОВЫШЕНИЯ ПРОФЕССИОНАЛЬНОГО МАСТЕРСТВА УЧИТЕЛЕЙ

В статье автор обосновывает важность самообразования как одного из факторов повышения профессионального мастерства учителя и качеста образования, а также

описцвает его положительное влияние на формирование личностных, интеллектуальных и профессиональных навыков учителя в условиях развития рынка труда.

Автор утверждает, что повышение профессионального матерства путём самообразования и саморазвития в условиях перехода на компетентностный подход в обучении, обеспечивается как фактор качественного образования.

Самообразование - как важнейшее средство повышения методического мастерства, способствует творческому поиску новых путей использования инновационной технологии, вовлечения учащихся в активный творческий процесс на уроках, выбору творческих решений и

развитию интеллектуальных способностей учащихся.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ключевые слова: творчество, инновация, самообразование, совершенствование, профессионализм, поиск, анализ, квалификация, качественное образование.

SELF-EDUCATION - THE MOST IMPORTANT FACTOR OF INCREASING PROFESSIONAL SKILLS OF TEACHERS

In the article, the author substantiates the importance of self-education as one of the factors for increasing the teacher's professional skills and the quality of education, and also describes its positive impact on the formation of the teacher's personal, intellectual and professional skills in the development of the labor market.

The author argues that increasing professional motherhood through self-education and self-development in the context of the transition to a competency-based approach to learning is provided as a factor in quality education.

Self-education - as the most important means of increasing methodological skills, contributes to the creative search for new ways to use innovative technology, involving students in the active creative process in the classroom, choosing creative solutions and

development of students' intellectual abilities.

Keywords: creativity, innovation, self-education, improvement, professionalism, search, analysis, qualification, quality education.

Сведения об авторе:

Корвонбекова Иклима - соискатель Институт развития образования Академии образования Таджикистана. Тел: (+992) 502075841

About the autor:

Korvonbekova Iqlima - Researcher of the Institute of Educational Development Academy of Education of Tajikistan. Phone: (+992) 502075841

БАЪЗЕ ПРОБЛЕМАМИ ТАШАККУЛ ДОДАНИ САЛО^ИЯТ^ОИ ТАДЦИЦОТИИ ХОНАНДАГОНИ СИНФХОИ ИБТИДОИ ДАР ДАРСХРИ ТАБИАТШИНОСИ

Табаров Д.Д., Алимов С.Ш.

Донишгохи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Яке аз талаботхои давлат ва чомеаи башарии имруза аз кормандони сохаи маориф аз он иборат аст, ки хонанда баъд аз хатми мактаб бояд дорои он салохиятхое бошад, ки донишхои дар мактаб андухтаашро дар хаёти вокеии шахсию чамъиятиаш бомахорат истифода бурда, аз он суд бурда тавонад. Имруз максаду мароми сохаи Маорифи Точикистон, низ ба он нигаронида шудааст. Барои амалинамоии ин хадаф аз тарафи Вазорати Маориф чорахои зиёд андешида шуда истодааст. Гузаронидани курсхои омузишй, семинару тренингхо ва корхои фахмондадихй дар байни муаллимони муассисахои тахсилоти ибтидой, умумй, литсею колечхо ва мактабхои олии кишвар бо таври густурда идома дорад. Барои пурра амалишавии таълими босалохият дар муассисахои тахсилоти ибтидой корхои зиёде ба анчом расида истодааст.

Зеро дар синфхои ибтидой, дар хонандагони хурдсол салохиятхое пайдо мешаванд, ки минбаъд ташаккул ёфта ба салохиятхои калидй табдил меёбанд. Досил намудан ва ташаккул додани салохияхои тадкикотй дар хонандагони хурдсол мушкиле мебошад, ки халли он вазифаи аввалиндарача ва асосии муаллимони синфхои ибтидой мебошад. Пас худи салохият чист? Салохият кобилияти дар фаолиятхои хаётй бо махорати баланд амалй карда тавонистани донишхои андухташуда буда зина ба зина ташаккул меёбад.

Чунончи педагог ва психологи бузурги рус А.В.Хуторский, тасдик мекунад, ки салохиятнокй хамбастагии томи сифатхои шахсият (дониш, махорат, малака, ва

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.