Научная статья на тему 'СЎЗ ЛЕКСИК МАЪНОСИНИНГ ҲОСИЛА МАЪНО ЮЗАГА КЕЛТИРИШИ'

СЎЗ ЛЕКСИК МАЪНОСИНИНГ ҲОСИЛА МАЪНО ЮЗАГА КЕЛТИРИШИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
170
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
лексик маъно / ҳосила маъно / референт / метафора / метонимия / синекдоха / вазифадошлик / полисемантик сўз. / lexical meaning / derivational meaning / referent / metaphor / metonymy / synecdoche / function / polysemantic word.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — O. Maxmudova

Мақолада дунё тилшуносларининг сўз лексик маъносининг ҳосила маъно юзага келтиришига доир илмий-назарий қарашлари берилган. Сўзнинг семантик тараққиёти масаласи семасиологиянинг энг муҳим томони бўлиб, унинг тарихи ва ҳозири билан чамбарчас боғланади. Лекин шу билан бирга унинг бошқа томонлари ҳам бор. Бу эса лексик маънонинг семантик таркиби, сўзнинг семантик ҳажмидаги аҳамияти, ўзаро парадигматик ва синтагматик муносабати ва ҳ. Сўз семантик тараққиётини мантиқийсемантик асосда тадқиқ этиш семасиологияда алоҳида соҳа сифатида илгари сурилган даврдан аввал бошланган эди. Ушбу мақолада профессор М.Миртожиев тадқиқотлари мисолида сўзларнинг асосан семантик тараққий этиши ва сабаблари ҳақида фикр юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FORMATION OF THE LEXICAL MEANING OF A WORD INTO A DEVIRATIVE

The article presents the scientific and theoretical views of world linguists on the creation of a derivative meaning of the lexical meaning of a word. The question of the semantic development of the word is the most important aspect of semasiology and is closely connected with its history and modernity. But at the same time it has other aspects as well. These are the semantic structure of lexical meaning, the significance of a word in its semantic volume, mutual paradigmatic and syntagmatic connection, etc. The study of the semantic development of words on a logical-semantic basis began even before the period when semasiology was singled out as a separate area. In this article, on the example of research by Professor M. Mirtozhiev, the main semantic developments of words and their causes are considered.

Текст научной работы на тему «СЎЗ ЛЕКСИК МАЪНОСИНИНГ ҲОСИЛА МАЪНО ЮЗАГА КЕЛТИРИШИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

СУЗ ЛЕКСИК МАЪНОСИНИНГ ^ОСИЛА МАЪНО ЮЗАГА КЕЛТИРИШИ

Ойгул Махмудова Тохиржоновна

Фаргона давлат университети ук;итувчиси https://doi.org/10.5281/zenodo.7118036 Аннотация. Мацолада дунё тилшуносларининг суз лексик маъносининг %осила маъно юзага келтиришига доир илмий-назарий царашлари берилган. Сузнинг семантик тарацциёти масаласи семасиологиянинг энг му%им томони булиб, унинг тарихи ва %озири билан чамбарчас богланади. Лекин шу билан бирга унинг бошца томонлари %ам бор. Бу эса лексик маънонинг семантик таркиби, сузнинг семантик %ажмидаги а%амияти, узаро парадигматик ва синтагматик муносабати ва Суз семантик тарацциётини мантиций-семантик асосда тадциц этиш семасиологияда ало%ида со%а сифатида илгари сурилган даврдан аввал бошланган эди. Ушбу мацолада профессор М.Миртожиев тадцицотлари мисолида сузларнинг асосан семантик тарацций этиши ва сабаблари %ацида фикр юритилади.

Калит сузлар: лексик маъно, %осила маъно, референт, метафора, метонимия, синекдоха, вазифадошлик, полисемантик суз.

ОБРАЗОВАНИЕ ЛЕКСИЧЕСКОГО ЗНАЧЕНИЯ СЛОВА В ДЕВИРАТИВНОЕ Аннотация. В статье представлены научно-теоретические взгляды мировых языковедов на создание производного значения лексического значения слова. Вопрос о семантическом развитии слова является важнейшим аспектом семасиологии и тесно связан с ее историей и современностью. Но в то же время он имеет и другие аспекты. Это семантическая структура лексического значения, значимость слова в его смысловом объеме, взаимная парадигматическая и синтагматическая связь и др. Изучение семантического развития слов на логико-семантической основе началось еще до того периода, когда семасиология была выделена в отдельную область. В данной статье на примере исследований профессора М. Миртожиева рассматриваются основные семантические развития слов и их причины.

Ключевые слова: лексическое значение, словообразовательное значение, референт, метафора, метонимия, синекдоха, функция, многозначное слово.

FORMATION OF THE LEXICAL MEANING OF A WORD INTO A DEVIRATIVE Abstract. The article presents the scientific and theoretical views of world linguists on the creation of a derivative meaning of the lexical meaning of a word. The question of the semantic development of the word is the most important aspect of semasiology and is closely connected with its history and modernity. But at the same time it has other aspects as well. These are the semantic structure of lexical meaning, the significance of a word in its semantic volume, mutual paradigmatic and syntagmatic connection, etc. The study of the semantic development of words on a logical-semantic basis began even before the period when semasiology was singled out as a separate area. In this article, on the example of research by Professor M. Mirtozhiev, the main semantic developments of words and their causes are considered.

Keywords: lexical meaning, derivational meaning, referent, metaphor, metonymy, synecdoche, function, polysemantic word.

КИРИШ

INTERNATIONAL5С!ЕМТ!ПСЮ^^ У01иМЕ 1 {ББиЕ 6 1ЛР-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Рус тилшунослари асосан Европа тиллари тилшунослигига таяниб, косила маъно юзага келишини тасниф килишган булса х,ам, куринишини белгилашда го^ бир, го^ ундан ортик фарк килишганлиги кузга ташланади.

Рус тилшуноси Л.А.Булаховский косила маъно юзага келишини олти куринишда кайд этади: 1) метафора (кузнечик - кичик темирчи, чигиртка), вазифадошлик (перо - пат, пулатдан ишланган ёзув куроли), эмоционаллик (голубчик - каптарча, суйгунчак бола), метонимия (пота — тер, мех,нат), халк этимологияси (давлеть - етишмок, босмок), алокадорлик (небо - осмон, танглай). Мазкур ишда синекдоха метонимиянинг бир куриниши деб кайд этилган.[ 12,58 ]

Баъзи немис, француз, инглиз ёки араб лексикологияси билан шугулланган рус тилшунослари факат метафора ва метонимияни курсатиш билан чегараланганлар.

А.А.Реформатский тугридан-тугри турт куринишда деб бергани х,олда, у Д.Н.Шмелевдан фаркли синекдохани алох,ида х,одиса сифатида талкин килади.[ 17,56 ]

Арман тилшуноси Э.Б.Агаян Д.Н.Шмелевда анча илгари х,осила маъно юзага келишини худди унга ухшаш х,олда синекцохани метонимия таркибида санаб, уч куринишдан иборат деб билган.[ 16,57 ]

Туркий халклар тилшунослигида х,ам бу х,одиса шу таснифлар доирасида куринишларга ажратилган. ^озок тилшуноси Г.Г.Мусабоев, шунингдек озарбайжон тилшуноси С.Жафаров, рус тилшуноси А.А.Реформатский таснифига кушилган. ^оракалпок тилшуноси Е.Бердимуратов факат метафора ва метонимияни тан олади.[ 1,128] Бошкирт тилшунослигида худди шу йул тутилгани х,олда, метонимия таркибида синекдоха х,ам келтирилади.

Татар тилшуноси К.С.Сабиров х,осила маъно юзага келишини беш куринишда деб билади: ухшашлик (метафора), алокадорлик (метонимия), вазифадошлик, камраш доирасига кура, хусусият якинлигига кура.[ 1,129 ]

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Узбек тилшунослари косила маъно юзага келишини тасниф зтишда асосан А.А.Реформатский билан хдмфикрлик килганлар: Факат уч дарслик муаллифлари фаркли караш билан чикишган. Р.А.Бигаев ва П.А.Даниловлар узларининг хдмкорликдаги дарсликларида косила маъно юзага келтирувчи х,одисаларнинг хдммасини метафора деб курсатишган. О.Азизов синекдохани метонимия таркибига киритиши билан юкоридагилардан фаркланади. [6,144 ] Я.Пинхасов уз дарслигида вазифадошликни тилга олмайди.

М.Миртожиев фикрича эса, суз х,осила маъносининг юзага келиши х,осил килувчи ва косила маъно референтлари муносабатига асосланган экан, унинг таснифида х,ам шу муносабатга асосланиш тула объектив булади.[ 1,130 ] Шу нуктаи назардан олиб караладиган булса, А.А.Реформатский таснифида анча аниклик бор, деб х,исоблайди. Узбек тилшуносларининг у билан хдмфикр булишларида х,ам жон бор. А.А.Реформатский суз х,осила маъноси юзага келишини тасниф килар экан, х,осил килувчи ва косила маъно референтлари муносабатини аник чегаралаб ола билган. Миртожиевнинг карашларида суз х,осила маъносининг юзага келиши х,осил килувчи ва косила маъно референтлари уртасидаги ухшашликка асосланса метафора, алокадорликка асосланса метонимия, бутун ва булак муносабатига асосланса синекдоха, бирини иккинчиси ижтимоий хдётдан суриб

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

чикаришига асосланса, вазифадошлик деб каралади. Бу куринишларнинг х,ар бири х,осил килувчи ва косила маъно референтлари уртасидаги узига хос муносабатларга кура бир-биридан фарк килиши, узаро чегараланиши акс этади.

Курдикки, косила маъно юзага келиши турт куринишда булиб, улар метафора, метонимия, синекдоха, вазифадошликдан иборат.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Профессор М.Миртожиев х,осила маъно бирор суз лексик маъноси референти билан объектив борликдаги нарса, вокелик, хдракат, х,олат, белги ёки сезги кабилардан бири алокадор ёки муносабатда булганлиги учун, унинг номида аталиб кетиши оркали юзага келади, деб х,исоблайди.[ 4,3 ] Яъни суз лексик маъноси иккинчи бир лексик маънони х,осил килади. Шунинг учун кейинги лексик маъно х,осила маъно деб номланади. Уша нарса, вокелик, хдракат, х,олат, белги ёки сезги кабилардан бири х,осила маъно референти эканлиги х,олда, х,осил килувчи лексик маъно референти билан муносабатда булади. Мисол сифатида уйин сузини келтиради. Уйин сузи 'кунгил очиш' 'эрмак максадидаги' 'машгулот' лексик маъносига эга: У жуда зерикиб нима уйин уйнашини... билмас эди (Ойбек). Ундан 'ракс' х,осила маъноси юзага келди: Уйин уам бир турли назокат касб этиб, Гулсунбиби йургалай кетди (АДодирий). Уйин сузининг бу лексик маъно ва х,осила маъно референтлари уртасида муносабат булгани учун, биридан иккинчиси юзага келган. Уларнинг иккиси х,ам от туркумидаги бир суз таркибига киради.

Профессор М.Миртожиев х,осила маънонинг юзага келиши ва ёндош х,одисаларни шундай изох,лайди: сузнинг муайян лексик маъноси тараккиётига кура х,осила маъно юзага келар экан, у узи оид булган суз кайси туркумга оид булса, шу туркумдан бошка туркумга утиб кетмайди: ^осил килувчи лексик маъно билан х,осила маъно маълум туркумдаги бир сузга мансуб эканлиги х,олда уша суз туркумида колади.[ 1,149 ]

Масалан, олтин япроц бирикмасидаги олтин сузи раШ белгисини билдирган. Олтин сузидаги лексик маъно 'сарик' 'жилоли' 'кадрли' 'металл' ифодасига эга эди. Бу ифода - от туркумига мансуб. У оид булган олтин сузи х,ам от туркумидадир. Лекин келтирилган бирикмада бу суз белги билдирган. Белги билдириш сифат туркумига хос. Шундай булгач, олтин сузида х,осила маъно юзага келган деб булмайди. Бу уринда олтин сузи мавжуд лексик маъносининг факат бир 'сарик' семаси билан вокеланган. От туркумига мансуб бундай сузлар уз лексик маъносининг бир семаси билан вокеланиши эпитет деб каралади. Профессор М.Миртожиев эпитетлар нуткий х,одиса эканлигини таъкидлайди. [ 4,151 ]

Лексик маъно тараккиётида референтларнинг мух,им белгиси катта а^амият касб этади. Айрим х,олатларда шахснинг му^им белгиси номи билан аталганлиги кузатилади. Масалан, чулок, найнов, пакана кабиларни олим х,осила маънонинг юзага келиши эмас, субстантивация деб х,исоблайди.

Профессор М.Миртожиев карашларида яна шуни куриш мумкинки, суз уз туркумини узгартириши, иккинчи туркум вазифасини олиши, ёрдамчи сузга айланиши конверсия деб аталиб, х,осила маъно юзага келиши билан алокаси йук. ^осила маънонинг юзага келиши х,осил килувчи лексик маъно оид булган сузнинг туркуми доирасида утиб, янги лексик маъно даражасида, уз референтига эга х,олда кузатилади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Х,осила маънонинг юзага келиши бутун ва булак муносабатида хам уз аксини топади. Бутун ва булак муносабати микдорий яхлитлик ва унинг бир донаси холида хам булиши мумкин. М.Миртожиев бунга мисол сифатида тук сузи семантикасига эътибор беради. У сут эмизувчилар терисидаги мугуз катламини хам билдиради, теридаги хар бир мугуз толани хам ифодалайди. Илмий карашларини ушбу мисоллар билан изохлайди: У... юзини цизгиш тук босган... жангчидан урганди (Ойбек) Дарёдан бир томчи, тунтздан бир тук (макол). Аввалги гапдаги тук сузи микдорий яхлитликни билдирса, кейинги гапда бир толани ифодалаяпти. Уларнинг бири хосил килувчи ва бири хосила маънолардир. Улар микдорий яхлитлик ва унинг бир донаси уртасидаги муносабатга кура хосила маъно юзага келишини акс эттирган.

Курдикки, сузнинг бирлик шакли купликни ифода этиши, яъни бирлик ва куплик уртасидаги муносабат билан микдорий яхлитлик ва унинг донаси уртасидаги муносабат узаро фарк килади. Бирлик шаклидаги суз купликни ифода этиши хосила маънони юзага келтирмайди. Х,осила маъно юзага келар экан, у уз референтига эга булади.

М.Миртожиев нуктаи назари билан айтганда, хосила маъно бир сузнинг муайян лексик маъносидан юзага келади. Агар суз бирор суз билан бирикмага киришиб, бирикма маъносини хосил килар экан, унинг компонентлари булган суздан хосила маъно излаш тугри булмайди. Чунки бирикмада фразеологик маъно булиб, у бутун бирикма таркибидаги хамма сузлар учун умумийдир. Улар бутунлигича бир тирик жон хисобланади. Х,осила маънонинг юзага келиши купрок референтлар киёсига асосланганлиги учун, айрим лолларда ухшатиш курилмаси хам унга (метафорага) мисол тарикасида келтириб юборилади.[ 4,153] МУ^ОКАМА

Шундан келиб чикиб бир катор мутахассислар: "Метафора ухшатишнинг кискарган шакли" - деган фикрни билдирадилар. Демак, хосила маъно узи оид булган сузнинг бирор лексик маъносидан юзага келиб, шу суз киритиладиган бирикма ёки курилма маъносига алокадор булади.

Олим ясама сузларнинг хам лексик маъноси тараккий этиши ва у хам косила маънони юзага келтириши табиий семантик ходиса эканлигини таъкидлайди. Умуман полисемантик ясама сузлар тилда салмокли кисмни ташкил килади. Уларнинг куп кисми ясама маънонинг семантик тараккиёти, хосила маъно бериши билан богликдир. Шу билан полисемантик ясама сузларнинг хаммаси хам косила маъно хисобида таркиб топган деб булмайди. Уларнинг каттагина кисми ясалишдаёк полисемантик холда юзага кслганлиги кузатилади.

Шуни айтиб утиш жоизки, косила маънонинг юзага келиши, хох туб суз булсин, хох ясама суз булсин, унинг факат бирор лексик маъноси тараккиёти натижасида янги лексик маънонинг юзага келиши булади. Суз аффиксациясига кура ясалган ясама маънолар унинг учун дахлсиздир. ХУЛОСА

Суз лексик маъносининг барча куринишлардаги тараккиёти объектив оламдаги нарса, вокелик, харакат, холат ва белги кабиларнинг узаро доимо алокада булиши, уларнинг бир бутун холатда тушунилиши ва булар тилда уз аксини топиши натижаси, экстралингвистик сабабдир.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Суз лексик маъносининг тараккиёти мохиятига кура уч куринишга булинади: 1) суз лексик маъносининг хосила маъно юзага келтириши; 2) суз лексик маъносининг кенгайиши ва торайиши; 3) эвфемизм ва дисфемизм.

Суз лексик маъносининг хосила маъно юзага келтириши сузнинг уз референти билан кандайдир муносабатда булзан референтига эга янги лексик маънони хосил килишидир. Х,осил килувчи ва хосила лексик маънолар бир сузда бир туркум хусусиятига эга булиши шарт. Х,осила маъно хамма вакт уз референтига эга холда нуткда вокеланади.

Суз хосила маъносининг юзага келиши икки нуктаи назардан куринишларга тасниф килинади: 1) у хосил килувчи ва хосила маъно референтлари муносабатига кура беш: узаро ухшашлигига асосланса - метафора, алокадорлигига асосланса - метонимия, бири бутун ва иккинчиси унинг булаги эканлигига асосланса - синекдоха, бирининг вазифасидан иккинчиси суриб чикаришига асосланса - вазифадошлик, бирининг харакати ёки харакати цикли иккинчиси булишига асосланса - тобелилик каби куринишларга ажралади; 2) хосила маъно сифати, яъни прагматик семага эга ёки эга эмаслигига кура прагматик семали хосила маънолар, прагматик семасиз хосила маъноларга булинади.

REFERENCES

1. Миртожиев М. Узбек тили семасиологияси. -Т., 2010;

2. Сафаров Ш. Семантика. -Т.: УзМЭ, 2013. - Б.105.

3. Аликулов T. Полисемия существительных в узбекском языке: АКД. -Т., 1966.

4. Миртожиев М. Узбек тилида полисемия. -Тошкент: ФАН, 1975. -Б.3.

5. Рахматуллаев Ш. Х,озирги адабий узбек тили. Биринчи китоб. -Т.: Мумтоз суз, 2010. -Б.40-79;

6. Нурмонов А. ТА. III жилд. - Б.142-163;

7. Турсунов У ва б. Х,озирги узбек адабий тили.З-нашри. -Т.: Укитувчи, 1992;

8. Nurmonov A., Sobirov A., Yusupova Sh. Hozirgi o'zbek adabiy tili. Kasb-hunar kolleji va akademik litseylar uchun darslik (III jildlik). II qism. -Т.: Ilm-ziyo, 2010. - Б.26-44.

9. УТИЛ. 5 жилдлик. -Тошкент: УзМЭ, 2006-2008.

10. Махмудов Н., Одилов Ё. Суз маъно тараккиётида зиддият. Узбек тили энантиосемик сузларининг изохли лугати. -Тошкент: "Академнашр", 2014/6

11. Марузо Ж. Словарь лингвистических терминов. - М., 1960.

12. Булаховский Л.А. Введение в языкознание, ч. II. - С. 57-68.

13. Raycvska N. English Lexicology. - Kuib, 1961. -Р. 102-123.

14. Шанский Н.М. Очерки по русскому словообразованию и лексикологии. - М., 1959. -С.153.

15. Шмелев Д.Н. Очерки по семасиологии русского языка. - М., 1964. -С. 57.

16. Реформацкий А.А. Введение в языкознание. стр. 54-60.

17. Умарова Н.Р. THE CONCEPT "WORD" IN NAVOI'S WORKS // ФарДУ. Илмий хабарлар, 2020. - №4. -Б. 127-130. [10.00.00 № 20]

18. Umarova N.R. The interpretations of the nation "CONSEPT" // ERPA internati Rustamovna, U. N., & Toxirjonovna, M. O. (2022). Polysemy-Semantic Universal. International Journal of Culture and Modernity, 14, 11-15.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

19. Umarova N.,Maxmudova O.Tilshunoslikda leksik ma'no va tushunchaning umumiy va xususiy xarakterlanishi. OzMU xabarlari (2022 1/3)

20. M.O.Tokhirjonovna.Semantics of the Word in Children's Speech. International Journal of Culture and Modernity 17, 267-273.

21. M.O.Tokhirjonovna. VOCABULARY DEVELOPMENT IN ONTOGENESIS IN PRESCHOOL CHILDREN. Modern Journal of Social Sciences and Humanities 5, 375-379.

22. S.N.Olimovna. MAKTABGACHA TA'LIM TASHKILOTLARIDA HAR BIR YOSH GURUHIDA TEVARAK ATROFNI IDROK ETISHNING O 'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI. Results of National Scientific Research 1 (1), 115-119.

23. Toxirjonovna, O. M. (2021, October). SOZ TURKUMLARINI TASNIFLASHDA INTERFAOL METODLARDAN UNUMLI FOYDALANISH JARAYONIDA KOMPETENSIYAVIY USULLARNING QOLLANISHI. In " ONLINE-CONFERENCES" PLATFORM (pp. 219-224).

24. Maxmudova, O. (2022). ONA TILINI ZAMONAVIY TEXNOLOGIYALAR ASOSIDA O 'RGANISH. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), ¿(Special Issue 4), 97-104.

25. Rustamovna, U. N., & Toxirjonovna, M. O. (2022). Polysemy-Semantic Universal. International Journal of Culture and Modernity, 14, 11-15.

26. Abdumalik o'g'li, O. R. (2021). THE BRIEF INVESTIGATION OF CONTEMPORARY SPEECH STYLES OF THE ENGLISH LANGUAGE. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 9(12), 1280-1283.

27. PaxMOHOBa, ft M. MYHO^OTHHHr Y3HTA XOCHHKHAPH: nPOOHHAKTHKA HHCnEKTOPHAPHHHHr ftEBHAHT XYH^-ATBOPHH OY^APOHAP EHHAH HmiAm MYAMMOHAPH. INVOLTA.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.