Научная статья на тему 'РОСТ ЧИСЛЕННОСТИ НАСЕЛЕНИЯ И НЕКОТОРЫЕ ДЕМОГРАФИЧЕСКИЕ И МИГРАЦИОННЫЕ ПРОБЛЕМЫ В РЕСПУБЛИКЕ ТАДЖИКИСТАН'

РОСТ ЧИСЛЕННОСТИ НАСЕЛЕНИЯ И НЕКОТОРЫЕ ДЕМОГРАФИЧЕСКИЕ И МИГРАЦИОННЫЕ ПРОБЛЕМЫ В РЕСПУБЛИКЕ ТАДЖИКИСТАН Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
161
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ДЕМОГРАФИЧЕСКИЙ НАКЛОН / ПОЛИТИЧЕСКАЯ ЭКОНОМИКА / ТРУДОСПОСОБНОСТЬ НАСЕЛЕНИЯ / БЕЗРАБОТИЦА / ПРИРОСТ НАСЕЛЕНИЯ / ЧЕЛОВЕЧЕСКИЙ КАПИТАЛ

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Аброров А.П., Хакназаров У.Н.

В статье рассмотрены основные демографические проблемы, связанные с ростом численности населения республики. Проведён анализ отдельных аспектов миграционных проблем и его особенностей внутри региона. Автор предлагает разработанную концепцию по совершенствованию внутренней миграции среди районов и областей республики.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

POPULATION GROWTH, DEMOGRAPHIC AND LABOR MIGRATION PROBLEMS IN THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN

Population growth and demographic problems as well as labor migration issues are challenges in many many countriest of the world. Tajikistan is also facing similar problem, including employment problem at the present development stage of the country economy. Population is growing fast and number of labor migrants to other countries is increasingat the same time. While unemployment isues are solved through migration to Russian Federation, the country capacities are not fully utilized to provide jod offer to community. Tajikistan will direct its efforts to improve the situation through signing mutial beneficial coopera tion agreement with other countries, in order to facilitate the migrants situation. The other perspective is using the promoting to small busyness in Tajikistan.

Текст научной работы на тему «РОСТ ЧИСЛЕННОСТИ НАСЕЛЕНИЯ И НЕКОТОРЫЕ ДЕМОГРАФИЧЕСКИЕ И МИГРАЦИОННЫЕ ПРОБЛЕМЫ В РЕСПУБЛИКЕ ТАДЖИКИСТАН»

процесам в РФ. Даны рекомендации для эффективного направления мигрантов в регионах с целью обеспечения и более предпочтительные условия труда и высокой уровня заработной платы, их социальной защити, соответствующие нормами МОТ и т.д.

Ключевые слова: географические регулирования трудовая миграция, страна-реципиент, рабочий сил, уровень доходов, условия проживания, трудовая миграция, заработная плата.

THE GEOGRAPHICAL ASPECTS OF REGULATION OF THE TAJIK LABOR MIGRATION IN THE RUSSIAN FEDERATION.

This article discuses some conceptual provisions and result of the analysis of the regions of the Russian Federation with a purpose to regulate the labor migration from the Republic of Tajikistan. The actuality of geographical regulation of labor migration in the regions of the Russian Federation and the Republic of Tajikistan is revealed and justified. Concepts are given to the main factors of labor migration. Particular attention is paid to the analysis of migration processes in the Russian Federation. Recommendations are given for effective direction of migrants in the regions with a view to ensuring and preferring working conditions and a high level of wages, their social protection in line with International Labor Organization's standards and so on.

Key words: geographical regulation of labor migration, recipient country, Labor force, income level, living conditions, labor migration, salary.

Сведения об авторе:

Гулмирзоев Киёмуддин Хакмирзоевич, старший преподаватель кафедры геоэкологии географического факультета Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддина Айни. Телефон. (+992) 919-04-9463, е-mail: tkkiyomiфddin@mail.ru

About the author:

Gulmirzoyev Kiyomuddin Khakmirzoevich, Senior Lecturer, Department of Geoecology, Faculty of Geography, Tajik State Pedagogical University. Sadriddin Aini. Phone. (+ 992) 919-04-94-63, e-mail: tj-kiyomiddin@mail.ru

АФЗОИШИ А^ОЛЙ ВА БАЪЗЕ МАСЪАЛАХОИ ДЕМОГРАФИЮ МУХОЧДРАТИ МЕХДАТ ДАР ЧУМ^УРИИ ТОЧИКИСТОН

Аброров А., Хацназаров У. Н.

Донишгощ давлати омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Масъалахои халталаби глобалии демографй ин афзоиши босуръат ва суст назоратшавии ахолии кишвархо пир ва ё чавоншавии ахолй мебошад. Чунин холат дар давлатхои муттараки ва хам дар холати гузариши иктисодй ё иктисодашон суст ба назар мерасанд.

Чумхурии Точикистон босуръати баланди афзоиши ахолй дар байни мамлакатхои Осиёи Марказй мушкилоти хоси худро дорад, ки дар сурати 1% зиёд шавии мачмуи махсулоти дохилй сатхи камбизоати дар чумхури 0,62% кохиш меёбад. Мувофики маълумотхои омории соли 2014 дар чумхури новобаста ба болоравии мачмуи махсулоти дохилй (ММД) 7,9% айни замон таъмини кувваи кобили мехнат ба кор ва маоши муносиб душвор аст [3, с.24] . Аз ин ру танзими афзоиши ахолй мувофик ба рушди иктисодй дар мамлакат аз масъалахои асосии мубрами руз мебошад вале чорахои андешида шуда хануз вобаста ба сатхи иктисодии мамлакат нокифоя аст [3, с.18].

Афзоиши босуръати ахолй нисбат ба суръати инкишофи иктисодй дар баъзе мамлакатхо боиси тезутундшавии масъалахои шугли ахолй сатхи пасти камбизоатй, таъмини нопура бо маводи озука, нарасидани захирахои замин дарачаи пасти маълумотнокй, ба бадшудани вазъи саломатй оварда мерасонад. Масалан соли 1950 ба хар сари ахолии чахон ба хисоби миёна 5,3 га замин рост меомад ва соли 2014 ин нишондиханда ба 2,16 га рост омад, ки кариб 2,5 га камтар аст [1, с.4].

Ин мамлакатхо хали масъалахои демографиро дар рушди иктисодй ва дар як вакт кохиш додани сатхи афзоиши ахоли мебинанд. Ба монанди Чумхурии мардумии Чин, пиршавии ахоли барои мамлакатхои Аврупои Гарби, Япония дар нимаи авали асри ХХ 1 боиси

сарзадани бухрони демографии гашта аст.Аломатхои он афзоиши суст, камшавии афзоиши табии ахолй, пиршавии ахоли ва дар як холат карордоштан ё камшудани ахолии добили мехнат мебошанд. Бухрони иктисодй, ки тамоми сохахои истехсолотро фаро гирифта аст, дар мадди аввал масъалаи дар сатхи муайян нигох доштани нишондихандахои демографй, ки ташкили хизматрасонихои тандурустй, ба танзим даровардани тавалуд барои кишвари мо добили кабул аст. Насли солимро такозо мекунад, ки хамаи ин барои кохишдодани сатхи камбизоатй ва таъмини рушди устувори чомеа заруранд. Дар 23 соли охир дар нишондихандахои таркибии синусолии ахолй як катор тагиротхо ба амал овард. Таносуби мардон айни замон дар мамлакат чунин аст: мардхо 49,5% ва занхо 50,5 % ро ташкил медиханд [4, с.41]. ^исми зиёди ахолии мамлакат чавон мебошанд, ки синусоли миёна 25,2 % дар соли 2014, синусоли томактаби 18,2%-ро ташкил медихад, ки ин аз сатхи баланди таваллуд гувохи медихад.

Дар сурати рушди иктисодию ичтимоии мамлакат афзудани кувваи кобили мехнат раванди мусбат ба хисоб меравад. Х,ол он, ки бо чунин суръати баланд, ки дар соли 2014, -27,8 нафар бакайд гирифта шуда аст кобили кабул нест. Мувофики маълумотхои омори дар шароити имруза бо чунин суръати афзоиши ахолй сабаби норасоии чойхои кори мегардад. Агар ин тамоюл бо чунин суръат идома ёбад шумораи пешбини шудаи ахолй соли 2020-ум 9,65 млн нафарро ташкил мекунад ва ба хисоби миёна давомнокии умр барои мардон 71,1 сол ва барои занон 74,6 солро ташкил медихад, ки сатхи пасттарини давомнокии умр барои мардон айни замон дар манотики шахр 68,6 сол ва сатхи баландтарин барои занон 75,2 сол дар манотики дехот ба кайд гирифта шуда аст, ки дар чадвали зерин оварда шудааст [6, с.60].

Давомнокии умр дар соли 2 008 то 2014 . Ч,адвали №1

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Дар чумхури 70,55 70,95 71,65 71,65 71,7 72 72,55

Аз ончумла мардон 69,4 69,7 70,5 70,8 70,9 71,1 72,0

Аз ончумла занон 71,7 72,2 72,8 72,5 72,5 72,8 73,1

Манбаъ:Таулили якцояи сощи маориф аз цониби Шуурат Мирзо ва ташкилоти Юнисеф соли

2014.

Чумхурии Точикистон то ба имруз кишвари дорои нишондихандахои баланди демографй хисобида мешавад. Хрлати демографй ва окибатхои иктисодий он бевосита ба муносибатхои дохилии оилахо низ таъсир расонида он дар сатхи иктисодй зохир мегардад. Чунин зухуроти ичтимои чомеаи Точикистонро бештар дар вилояти Хатлон ба мушкилот рубару намуда аст, 35,5% шумораи умумии ахолй вилоят ва ё 39,9% ахолии дехоти вилоят дар чунин холати ичтимои мебошанд [5, с.43]. Сабаби баланд шудани афзоиши табии ахолй дар Точикистони Ч,ануби ин нисбатан дар синусоли чавон оиладор намудани фарзандон ва ё баъди хатми мактаби миёна кисман барои тахсил намудан ичозат намедиханд. Нишондихандахои тавалуд аз руи синусол дар Чумхурии Точикистон ба хисоби миёна дар хамаи гурухои синусоли 14% кохиш ёфта аст. Аз руи пешгуихо дар соли 2050 таносуби умумии тавалуд ба 1000 нафар 2,1 тавалуд рост меояд [2, с.8]. Аз руи маълумотхои омори то соли 2020 бозори мехнат аз хисоби афзоиши табии шумораи ахолии кобили мехнат пурра мегардад. Вале, тахмин меравад, ки коэффитсиенти таваллуд зина ба зина кам шуда, шумораи кудакон ва хиссаи онхо дар сохтори афзоиши ахолй кам ва хиссаи шахсони сини нафака меафзояд. Пешгуихо нишон медиханд, ки вазъи мусоиди демографй хама вакт вучуд дошта наметавонад , ки дар чадвали зерин нишондода шуда аст.

Ч,адвали№»2

Ахолии Ч,умх,урии Точикистон ва таносуби он нисбати таваллуд, фавт афзоиши

табии

Солхо Ба хар 1000 нафар Ба хисоби % аз шумораи ахолй

Ахолй млн нфр Таваллуд нафар Фавт нафар Афзоиши табии нафар Тавллуд Фавт Афзоиши табии

2010 7580,8 197,1 45,5 151,6 2,6 0,6 2,0

2011 7744,1 201,3 46,4 154,8 2,6 0,6 2,0

2012 7907,5 237,8 39,5 189,8 3,0 0,5 2,0

2013 8081,8 226,3 52,3 174,0 2,8 0,6 2,2

2014 8280,4 240,0 41,4 198,6 2,9 0,5 2,4

2015 8462,6 228,5 42,3 182,1 2,7 0,5 2,2

2016 8648,7 243,2 43,2 200,0 2,8 0,5 2,3

2017 8847,6 256,5 53,1 203,5 2,9 0,6 2,3

2018 8980,6 242,5 44,9 197,6 2,7 0,5 2,2

2019 9113,5 246,0 45,6 200,4 2,7 0,5 2,2

Манбаъ: Вазорати ме^нат ва щфзи ицтимои а^оли 20 соли истицлолияти давлати Цум^урии Тоцикистон дастовард^ои со^аи шугли а^олй, Душанбе 2010.

Агар тамоюлхои демографиро чун фишор барои иктисодиёт, омили фишор ба бозори мехнат, инчунин хамчун омили хатар баррасй намоем, пас сиёсати кунунии давлат ба озодии мухочират мантикй мебошад. Дар мухлатхои наздик чунин сиёсат шояд дуруст бошад, вале дар ояндахои миёнамухлат ва дарозмухлат давлат ба норасоии кадрхои баландихтисос ва мушкилоти шадиди аздастдихии кадрхо ру ба ру мешавад. Нахустин аломати изтиробовари ин падидаро аллакай дучор шудан мумкин аст.

Дар системаи маориф шумораи хонандагонеро, ки тарки тахсил карда, маълумот намегиранд, кам намудан зарур аст. Ба тачрибаи чахонй такя намуда (тачрибаи ИМА, Канада, мамлакатхои пешкадами ИА (Итиходи Аврупо) оид ба чалби кувваи корй), мавчудият ва ташаккули афзоиши сармояи инсониро дар катори захирахои канданихои фоиданок ва захирахои гидроэнергетикй дар Точикистон, хамчун боигарии мамлакат ва иктидор барои афзоиши иктисодй, ба рушди он маблаг чудо намуда, хисоб намудан зарур аст.

Сиёсати иктисодй ва ичтимоию мехнатй бояд дар дохили мамлакат ба чалби интенсивии кувваи корй дар сохаи расмй ва махсулноки шугл нигаронида шавад. Бешубха, ин амал нисбат ба рахой аз кувваи кории зиёдатй тавассути мусоидат ба мухочирати ахолй ба хорича вазифаи нихоят мураккаб аст. Аммо, рушди имрузаи иктисодиёти Точикистон аллакай хозир ба норасоии мутахассисони алохида (дар хочагии кишлок, сохтмон, энергетика, маориф, тандурустй ва г.) дучор гардидааст ва дар оянда норасоии захирахои мехнатии баланд ихтисос омили чиддии боздоранда мегардад. Дар тачрибаи фаъолияти макомоти давлатии масъул усулхои дар асоси маълумоти демографй дурнамосозиро чорй намудан зарур аст. Дар назди Вазорати мехнат ва хифзи ичтимоии ахолии Чумхурии Точикистон вазифаи масъул, мутахассис оид ба тахлили демографй, таъсис додан зарур аст. Тачрибаи чахонй нишон медихад, ки хангоми муомилаи мувофик, пешгуихои демографй барои ташаккули сиёсати иктисодй ва ичтимоию мехнатй, дар ояндаи чи кутохмухлат ва чи дарозмухлат метавонанд маълумоти нихоят зиёди манфиатовар диханд. Дар айни замон ба 1000 нафар ахолии кобили мехнати мамлакат ба хисоби миёна 1 корхонаи хурд рост меояд, ки яке аз нишондихандахои паст дар байни чумхурихои ИДМ ба шумор меравад. Афзоиши баланди ахоли ва вучуд надоштани чойхои кории лозима масъалахои мухочиратро бавучуд меорад. Соли 2015 мухочирони дохилй аз дехот ба шахрхо мардон 55,4% ва занон 44,6% ро ташкил доданд. Дар умум шумораи занхои мухочир аз дехот ба шахр баъд аз соли 2000 хеле зиёд шуд, ки дар чадвали зерин оварда шудааст.

Ч,адвали №3

Мухочирати дохили байни шахр ва вилоятхо_

Солхо

Минтакахо 2009 2010 2011 2012 2013 2014

В.М.К.Бадахшон (хаз- н) 5,897 4,357 5,524 3,298 2,115 2,663

Вилояти Сугд (хаз- н) 1,771 1,641 1,421 1,269 1,250 1,263

Вилояти Хатлон (хаз- н) 1,696 2,210 1,941 1,656 1,517 1,510

Шахри Душанбе (хаз- н) 638 848 955 861 559 734

Нохияхои тобеи марказ (хаз- н) 1,314 ,221 1,147 847 807 873

100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Аз ончумла мардон (хаз- н) 62,4 58,2 58,2 57 53,5 55,4

Аз ончумла занон (хаз- н) 37,6 41,2 41,8 43 46,5 44,6

Манбаъ: Агентии омори назди президенти Цум^урии Тоцикистон соли 2014.

Мухоч^ати мeхнатии ахолии Ч,yмхypии Точикистон мухоч^ати мавсимй ва камиxтисос мeбошанд, ки даp он 96% мухоч^он ба фeдepатсияи Русия сафаp мeкyнанд. Аз ин шyмоpа 55% онхо даp сохахои соxтмон, 30% даp дигаp шуглхои камиxтисос фаъолият мeкyнанд [4, с.32]. Вазъи ичтимоию иктисодии имpyзаи кишваppо бe мухоч^ати мeхнатй ба xоpича тасаввyp каpдан Fайpиимкон аст. Айни хол мухоч^ати мeхнатй ба xоpича омилe мeбошад, ки ба низоми таъмини зиндагии аксаpияти оилахои Точикистон таъсиpи калон мepасонад. Бинобаp ин, Ч,yмхypии Точикистон, ки даp он мушкилихои мухими даp зepи таъсиpи вазъи дyшвоpи иктисодию ичтимой бавучудомада истисно нeст. Сабаби сатхи баланди бeкоpй даp байни чавонон ин набудани тачpибаи коpй мeбошад [2, с.69]. Маълумоти омоpии мукоисавй нишон мeдиханд, ки музди мeхнат даp Точикистон даp байни Иттиходи давлатхои мустакил аз хама паст мeбошад [5, с.15]. Музди мeхнат ба хисоби миëнаи мохона даp Точикистон та^ибан 11 маpотиба нисбат ба Россия кам мeбошад. Бинобаp ин, бозоpи мeхнати Россия баpои кувваи коpии Ч,yмхypии Точикистон чалбкунанда мeбошад [3, с.13]. Чй тавpe ки тахлилхо нишон мeдиханд, мушкилихои иктисодии давpаи гyзаpиш, имкониятхои махдуди бо коp таъмин намудан, инчунин музди мeхнати паст, сабабхои асосии мухоч^ати ахолй баpои чустучуи ^p даp xоpича гаpдидааст. Баpои ин теш аз хама бастани шаpтномахо байни идоpахои даxлдоp, ки даp он фаpохам оваpдани тамоми шаpоитхо бояд ба инобат гиpифта шаванд. Даp шаpтномахо воpид намудани нуктахои зepин заpyp мeбошанд: Ба pасмият даpоваpдани хичpати мyхочиpони мeхнати ба кишваpхои коpдиханда хифзи ичтимоии онхо.

Аз чумла истифода бypдани xизматpасонихои тиббй, pох надодан ба истисмоpи онхо аз чониби гypyхои алохида, поймолкаpдани хукукхои мyхочиpон, ташкили интиколи муташакилонаи маблаFхои онхо ба воситаи бонкхо. Инчунин чалби бeштаpи мyхочиpони мeхнатй ба хамон минтакахоe, ки ба кувваи кобили мeхнат ниëзи бeштаp доpанд.

Баpои мyхочиpони оянда шаpоит мyхаë намудан заpyp аст,ки онхо теш аз сафаp каpдан ба ин ë он кишваp оид ба чои коp, ташкилот шаpоити мeхнат зист, иxтисоси лозима, маълумоти заpypи дошта бошанд. Пeш аз хама манфиатхои чyмхypиpо ба инобат г^ифта мyхочиpони мeхнатиpо ба коp таъмин намудан лози аст. Ин имкон мeдихад, ки онхо иxтисосашонpо такмил дода ва касбхои навpо аз xyд кунанд. Бо назаpдошти маълумотхои пeшниход шуда ва тахлили онхо чунин xyлоса баpоваpдан мумкин аст:

а) Мухоч^они мeхнатии бepyнй аз чониби давлат даp асоси дастypхои илман асоснокшуда ба амалоии хоз^азамони идоpакyнии чунин pавандхо ба танзим даpоваpда шаванд [1, с.110]. Чунин таpзи батанзимдаpоpи бояд ба истифодаи пypа ва самаpаноки иктисодию ичтимоии pаванди мyхочиpат pавона каpда шаванд.

б) Макомоти даxлдоpи давлатй бояд тамоми чоpахоpо даp мавpиди мухоч^ати мeхнатй андeшанд. Амали намудани чоpабинихо оид ба он,ки хаp мухоч^и мeхнатй даp асоси шаpтнома ба созишномахои даxлдоpи байнал- милалй чавобгу аст,ба фаолият гиpифта шаванд. Даp чунин холат хаp мyхочиp аз хукуку yхдадоpихои xyд бояд огох бошад. Асосан мyхочиpон аз мадди назаpи коpмандони хифзи хукук дyp набошанд. в) Албата заpyp аст, ки тамоми даpомади мyхочиpони мeхнатй бо pохи конуни ба оилахои онхо pасонида шаванд.

АДАБИЁТ

1. Абдyллoeв К. Бoзopu мe^нam. - Душинбе, 2011.

2. Дacmoвapд^ou co^a^ou мe^нam, шугл вa ^uфзu uцmuмou a^oлй дap 20- coлu Иcmuцлoлuяmu дaвлamuu Чyм%ypuu Toцuкucmoн. - Дyшaнбe 2011.

3. Ma^yu мaцoлa^ou жмш кoнфpoнcu цyм^ypuявu вaзopamu мe^нam вa ^uфзu uцmuмou a^oлй Душо.нбе 2011.

4. Омopu coлoнau Чyм%ypuu Toцuкucmoн. - Дyшaнбe 2015

5. Taxflmx;ou якцoяu co^au мaopuф coлu 2013.

6. Ю.Шoкupoв. Иcлo^omu мyздu мe^нam ^aнгoмu гyзapuш 6U uцmucoдй бoзopй дap Чyм%ypuu Toцuкucmoн. - Дyшaнбe 2012

РОСТ ЧИСЛЕННОСТИ НАСЕЛЕНИЯ И НЕКОТОРЫЕ ДЕМОГРАФИЧЕСКИЕ И МИГРАЦИОННЫЕ ПРОБЛЕМЫ В РЕСПУБЛИКЕ ТАДЖИКИСТАН

В статье рассмотрены основные демографические проблемы, связанные с ростом численности населения республики. Проведён анализ отдельных аспектов миграционных проблем и его особенностей внутри региона. Автор предлагает разработанную концепцию по совершенствованию внутренней миграции среди районов и областей республики.

Ключевые слова: демографический наклон, политическая экономика, трудоспособность населения, безработица, прирост населения, человеческий капитал.

POPULATION GROWTH, DEMOGRAPHIC AND LABOR MIGRATION PROBLEMS IN THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN

Population growth and demographic problems as well as labor migration issues are challenges in many many countriest of the world. Tajikistan is also facing similar problem, including employment problem at the present development stage of the country economy. Population is growing fast and number of labor migrants to other countries is increasingat the same time. While unemployment isues are solved through migration to Russian Federation, the country capacities are not fully utilized to provide jod offer to community. Tajikistan will direct its efforts to improve the situation through signing mutial beneficial coopera tion agreement with other countries, in order to facilitate the migrants situation. The other perspective is using the promoting to small busyness in Tajikistan.

Key words: Disturbing, Economics, employable, unempioyed, Population growth, comparative, Human Capital demographical gradient, stirring, gain, out-of-work, popuiation, the capital of popuiation, cultural.

Сведения об авторах:

Аброров А.П., докторант PhD 3-курса кафедры экономической и социальной географии факультета географии ТГПУ им. Садриддина Айни; e-mail: ahmadjon@mail. ru

Хакназаров У.Н., докторант PhD 3-курса кафедры экономической и социальной географии географического факултета ТГПУ имени Садриддина Айни; e-mail: ahmadjon@mail.ru; Tel:918130069

About authors:

Abrorov A.P, PhD 3-year PhD student of the Department of Economic and Social Geography, Faculty of Geography, TSPU. Sadriddin Ainu; e-mail: ahmadjon@mail.ru Khaknazarov, U.N., PhD 3-year doctoral candidate of the Department of Economic and Social Geography of the Geographical Faculty of Sadriddin Ain TSPU; e-mail: ahmadjon@mail.ru; Tel: 918130069

ВЛИЯНИЕ ИЗМЕНЕНИЯ КЛИМАТА В ТАДЖИКИСТАНЕ НА ОБРАЗОВАНИЕ

СТИХИЙНЫХ БЕДСТВИЙ, СВЯЗАННЫХ С ВОДОЙ И МЕРЫ АДАПТАЦИИ

МЕСТНЫХ СООБЩЕСТВ

Наимов Х.Ф. Муртазаев У. И., Холикзода М.

Таджикский государственный педагогический университет им. САйни

Изучение процессов изменения климата и его влияние на воды основывается не только на анализе температуры воздуха, атмосферных осадков и снежного покрова, но и стихийных гидрометеорологических явлений (высокие и низкие температуры, пыльные бури, сильные осадки, селевые явления, снежные лавины, выпадение града и т.д.).

Высокие температуры.

Зона неблагоприятного теплового режима (равной и выше 40°C) охватывает всю равнинную часть республики. На основании анализа данных наблюдений выявлена тенденция на 30 % и более увеличения числа дней с температурой выше 40°C практически во

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.