Научная статья на тему 'ЎРКАЧ ҲОСИЛ ҚИЛГИЧ ИШЧИ ОРГАНЛАР ТАҲЛИЛИ'

ЎРКАЧ ҲОСИЛ ҚИЛГИЧ ИШЧИ ОРГАНЛАР ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

CC BY
16
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ўркач / нишабли далалар / эрозия жараёни / ridge / sloping fields / erosion process

Аннотация научной статьи по строительству и архитектуре, автор научной работы — Р.X.Товашов

Кўп ҳолларда нишабли далаларда ишлов беришдаги ўзига хос талабларни етарлича инобатга олинмаслиги ишлов бериладиган майдонларда эрозия жараёнининг пайдо бўлишига сабаб бўлади [4]. Нишабли майдонларда эрозия жараёнининг олди олинишида тупроққа ишлов беришнинг мақбул тизимини танлаш муҳим ҳисобланади. Тупроқни сув эрозиясидан ҳимоялаш бўйича олиб борилган илмий тадқиқот ишларига кўра сув оқимини тупроқ юзасида ушлаб қоладиган рельеф, жумладан ўркачли поғонасимон ишлов бериш, эгатсимон ариқчалар, тирқиш очиш ва шу каби усулларни қўллаш мақбул ҳисобланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANALYSIS OF ORGAN-PRODUCING WORKING ORGANS

In many cases, insufficient consideration of specific requirements for tillage in sloping fields leads to the occurrence of erosion processes in cultivated areas [4]. In preventing the process of erosion on sloping areas, it is important to choose the optimal system of tillage. According to scientific research on protection of soil from water erosion, it is preferable to use reliefs that retain water flow on the soil surface, including the use of ridge trenching, ditches, trenching and similar methods.

Текст научной работы на тему «ЎРКАЧ ҲОСИЛ ҚИЛГИЧ ИШЧИ ОРГАНЛАР ТАҲЛИЛИ»

УРКАЧ ^ОСИЛ КИЛГИЧ ИШЧИ ОРГАНЛАР ТАХДИЛИ

Р.Х.Товашов

^арши мухандислик-иктисодиёт институти

Аннотация: Куп уолларда нишабли далаларда ишлов беришдаги узига хос талабларни етарлича инобатга олинмаслиги ишлов бериладиган майдонларда эрозия жараёнининг пайдо булишига сабаб булади [4]. Нишабли майдонларда эрозия жараёнининг олди олинишида тупроцца ишлов беришнинг мацбул тизимини танлаш мууим уисобланади. Тупроцни сув эрозиясидан уимоялаш буйича олиб борилган илмий тадцицот ишларига кура сув оцимини тупроц юзасида ушлаб цоладиган рельеф, жумладан уркачли погонасимон ишлов бериш, эгатсимон арицчалар, тирциш очиш ва шу каби усулларни цуллаш мацбул уисобланади.

Калит сузлар: уркач, нишабли далалар, эрозия жараёни

ANALYSIS OF ORGAN-PRODUCING WORKING ORGANS

R.X.Tovashov

Karshi engineering and economics institute

Abstract: In many cases, insufficient consideration of specific requirements for tillage in sloping fields leads to the occurrence of erosion processes in cultivated areas [4]. In preventing the process of erosion on sloping areas, it is important to choose the optimal system of tillage. According to scientific research on protection of soil from water erosion, it is preferable to use reliefs that retain waterflow on the soil surface, including the use of ridge trenching, ditches, trenching and similar methods. Key words: ridge, sloping fields, erosion process

Кириш. Хрзирги кунда бошокди дон экинларидан олинаётган хосил гектарига 7-15 центнерга тугри келмокда. Бирок, агротехник тадбирлар тугри кулланилса хар гектар ердан 15-25 центнер галла олиш мумкинлиги тажрибаларда исботланган. Демак, лалми ерлардан юкори хрсил олиш имкониятлари мавжуд булсада, аммо ишлаб чикаришда хосилдорлик жуда паст. Бунга асосан бахорда нишаб ерларни экин экилган даврда, ер устини усимликлар билан етарли даражада копланмаганлиги сабабли, ёккан кучли ёмгир томчилари тупрок агрегатларини парчалаб лойкага айлантиради, хосил булган лойка эса уз йулида тупрокдаги майда капилляр найчаларни беркитиши тупрокнинг сув утказувчанлик кобилиятини сусайтиради, натижада нишабликда кучли сув окимлари пайдо булади. Бу эса сув эрозиясини келтириб чикаради ва натижада тупрокни юкори унумдор катламининг емирилишига сабаб булади [1]. Уз-узидан маълумки экинларнинг хосилдорлиги эрозияланган тупрокларда кескин камаяди. Бу эса лалми ерларда тупрок унумдорлигини ошириш учун килинадиган ишлар тупрок намлигини саклаш ва эрозияни олдини олишга каратилган булиши лозимлигини курсатади [2, 3].

Тадкикот усули. Куп холларда нишабли далаларда ишлов беришдаги узига хос талабларни етарлича инобатга олинмаслиги ишлов бериладиган майдонларда эрозия жараёнининг пайдо булишига сабаб булади [4]. Нишабли майдонларда эрозия жараёнининг олди олинишида тупрокка ишлов беришнинг макбул тизимини танлаш мухим хисобланади. Тупрокни сув эрозиясидан химоялаш буйича олиб борилган илмий тадкикот ишларига кура сув окимини тупрок юзасида ушлаб коладиган рельеф, жумладан уркачли погонасимон ишлов бериш, эгатсимон арикчалар, тиркиш очиш ва шу каби усулларни куллаш макбул хдсобланади. Тупрокни сув эрозиясидан хдмоялаш мажмуасида тупрок юзасида ангизни саклаган холда агдармасдан ишлов бериш билан бир вактда арик ва уркач хосил килишни таъминлайдиган ишчи органлардан фойдаланилади.

Тадкикот натижалари. Арикча кундаланг кесими юзасининг шакли туртбурчак, учбурчак, доиранинг бир кисми ёки параболоид куринишларда булиши мумкин. Ушбу шакллар бу операцияни бажарадиган ишчи кисмлар турига боглик Одатда тупрокда туртбурчак шаклдаги арикчалар плуг корпуслари, учбурчак шаклдаги арикчалар эгат очгич, параболоид шаклдаги арикчалар эса сферик дисклар ёрдамида хосил килинади [5].

Арик ва уркач хосил килгичлар ёрдамида учбурчак шаклдаги арикчалар хосил килишда хар иккала томонда хам уркач шаклланади. Бу эса агрегатнинг боришида хам кайтишида хам ишчи органни доимо бир томонга жойлаштириш имконини бермайди.

Агрегатнинг боришида хам кайтишида хам бир томонда уркач шакллантиришни инобатга олган холда, туртбурчак шаклдаги арикчалар хосил килишда буриладиган плуг корпусларидан фойдаланиш мумкин. Буриладиган плуг корпусларини яратиш буйича дунё тадкикотчилари томонидан илмий изланишлар олиб борилган.

Жумладан, Мильцев А.И. ва бошкалар томонидан плуг корпуси ишлаб чикилган. Таклиф этилган плуг корпус (1-расм) рамага 3 урнатилган буриш механизмли 2 буриладиган туткич 1, туткичга махкамланган икки тумшукли 5 лемех 4 хамда агдаргич 6, парабола шаклига эга дала 7 ва эгат 8 четларидан ташкил топган [6].

1-расм: Плуг корпуси

Мерцедин Г.Р. томонидан плуг корпуси ишлаб чикилган. Таклиф этилган плуг корпуси туткич, агдаргич, симметрик лемехлар, дала тахтаси, ён лемех, плуг корпусининг айланиш шарнири, бошкариш ричагли кулф хамда узайтиргичларни уз ичига олади [7].

чикилган.

Погорилий В.В. ва бошкалар томонидан буриладиган плуг ишлаб чикилган. Таклиф этилган буриладиган плуг ишчи органи лемех, плуг корпусига нисбатан симметрик кукрак, агдаргич хамда дала тахтасидан ташкил топган [9].

Юкорида келтирилган плуг корпуслари тахлилидан куринадики, агрегатнинг боришида хам ва кайтишида хам ишчи органни бир томонда жойлаштириш агрегатнинг конструкциясини мураккаблашуви ва металл сарфини ошишига олиб келади. Шу сабабдан арик ва уркач хосил килишда буриладиган плуг корпусларидан фойдаланиш максадга мувофик эмас.

Параболоид шаклдаги арикчалар билан уркачларни доим бир томонда хосил килиш сферик дискли ишчи органларни куллаш оркали амалга оширилади [5]. Бирок нишабликларда тупрокни экишга тайёрлаш билан бир вактнинг узида экиш ишлари хам бажарилганда арикчалар ва уркачлар хосил килишда сферик дискли ишчи органлардан фойдаланиш технологик жараённи бузилишига сабаб булади.

Хулоса. Юкорида келтирилган камчиликларни бартараф этиш максадида уркач хосил килгични пассив ярим текис диск куринишида тайёрланиши максадга мувофикдир [10]. Бунда тупрок зарраларини узокка отиш масофаси камаяди, натижада талаб даражасидаги уркач хосил килинади. Уркач хосил килгичлар кундаланг кесими эллипс куринишидаги тупрок палахсасини кесиб олади ва ён томонга агдаради. Бунда, биринчидан сув эрозиясига карши уркач шакллантирилади, иккинчидан дала юзасига экилган уруглар устига тупрок тукилади, яъни улар кумилади. Дон экилган далада ариклар ва уркачларни хосил килиш нишабли далаларда экинларни сув эрозияси жараёнларидан саклайди.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Maxamov X., Tovashov R., Tovashov B., Jabborov F. Combination machine for soil cultivation and sowing grain //International scientific conference «Construction mechanics, hydraulics and water resources engineering» C0NMECHYDR0-2021. - Tashkent, 2021. - 264, 04049 (2021)

2. Tovashov R.Kh., Makhamov Kh.T., Tovashov B.R. Justification of Parameters of the Loosening Working Body //International Journal of Advanced Research in Science, Engineering and Technology Vol. 7, Issue 7 , July 2020. pp. 14336-14339

3. Tovashov R.Kh., Makhamov Kh.T. Analysis of combined machines for minimal tillage of soil //International Journal of Advanced Research in Engineering and Technology Vol. 11, Issue 8, August 2020. pp. 609-616

4. Mahamov Kh.T., Tovashov R.Kh., Ochilov S.U. Part of the soil surface with minimal tillage analysis of lateral suction techniques and technologies //Academicia: An International Multidisciplinary Research Journal - Kurukshetra, 2020. - №10 (4). - p. 706-713.

5. Мардонов Ш.Х. Нишабли далаларга ишлов беришда кулланиладиган юмшаткич сферик дискининг параметрларини асослаш: Техн. фан. фалс. док. (PhD) дисс.... - Ташкент, 2019. - 45-б.

6. А.С. 640688 Корпус плуга // Мильцев А.И., Коротков В.М., Москвичева В.Д., Сизов О.А., Катаев Б.А. и Мамедова Л.В. // Бюл.-1979. - №1

7. Патент UA 84932 С2 Корпус плуга мерцедшаобертовий // Мерцедш Г.Р. // Бюл.-2008. - №23

8. Патент RU 2063667 С1 Корпус плуга // Казакевич П.П., Пилецкий А.З., Точицкий А.А., Мармалюков В.П., Байлук Н.Д., Самусевич М.П., Барановский В.В. // Бюл.-1996

9. Патент UA 30406 U Плуг поворотний // Погорший В.В., Тищенко М.Т., Шуспк Л.П., 1ваненко Л.О., Коршенко В.М. // Бюл.-2008

10. Товашов Р.Х., Махамов Х.Т., Х,амроев О.Ш. Нишабликларга ишлов бериш ва экиш сеялкаси арик очгичининг тажрибавий тадкикотлари натижалари //Инновацион технологиялар. - ^арМИИ, 2021. - Махсус сон. - Б. 105-108.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.