Научная статья на тему 'Ривожланган мамлакатлар солиқ тизими: қиёсий таҳлил'

Ривожланган мамлакатлар солиқ тизими: қиёсий таҳлил Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
2720
532
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СОЛИқ ТИЗИМИ / СОЛИқ ЮКИ / СОЛИқ ТУРЛАРИ / СОЛИқ ТУШУМЛАРИ / СОЛИШТИРИШ ВА ТАҳЛИЛ / НАЛОГОВАЯ СИСТЕМА / TAX SYSTEM / НАЛОГОВАЯ НАГРУЗКА / TAX BURDEN / КЛАССИФИКАЦИЯ НАЛОГОВ / TAX CLASSIFICATION / НАЛОГОВЫЕ ПОСТУПЛЕНИЯ / TAX REVENUES / СРАВНЕНИЕ И АНАЛИЗ / COMPARISON AND ANALYSIS

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Азизов Олим Махмудович

Мақолада АҚШ, Франция, Буюк Британия, ва Япония солиқ тизимларининг айрим жиҳатлари Ўзбекистон солиқ тизими билан солиштириш орқали кўриб чиқилган. Солиштириш қонунчилик базаси, ўртача солиқ юки, солиқ турлари ҳамда солиқ тушумлари ва ставкаларининг кўрсаткичлари орқали келтирилган. Солиштириш жараёнида бир неча мамлакатларнинг солиққа тортиш тизимининг ўзига хос жиҳатлари ажратиб кўрсатилган.В статье рассматривается некоторые аспекты налоговых систем США, Франции, Великобритании и Японии путем сравнительного анализа с Узбекистаном. Сравнение проводится по таким показателям как: нормативная база, средний уровень налоговой нагрузки, состав налогов, классификация налогов по распределению поступлений между различными уровнями бюджетов, анализ динамики налоговых поступлений, состав и структура налоговых поступлений. В процессе сравнительного анализа выделяются отличительные особенности налогообложения отдельных стран и общие черты, присущие нескольким странам.In the article is considered tax system USA, France, Great Britain and Japan by benchmark analysis with Uzbekistan. The comparison is conducted on such factors as: legislation basis, average level of the tax load, composition of the taxes, categorization of the taxes on sharing the arrivals between different levels of public budget, tax revenues, composition and structure of the tax revenues. The discriminating particularities of the taxation of the separate countries stand out in process of the benchmark analysis and the general line, inherent several countries.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Ривожланган мамлакатлар солиқ тизими: қиёсий таҳлил»

Азизов О.М.,

Тошкент давлат иктисодиёт университети катта укитувчиси

РИВОЖЛАНГАН МАМЛАКАТЛАР СОЛИК ТИЗИМИ: КИЁСИЙ ТА^ЛИЛ

АЗИЗОВ О.М. РИВОЖЛАНГАН МАМЛАКАТЛАР СОЛИК, ТИЗИМИ: ЦИЁСИЙ ТАЦЛИЛ

Маколада АКШ, Франция, Буюк Британия, ва Япония солик тизимларининг айрим жих,атлари Узбекистан солик тизими билан солиштириш оркали куриб чикилган. Солиш-тириш конунчилик базаси, уртача солик юки, солик турлари х,амда солик тушумлари ва ставкаларининг курсаткичлари оркали келтирилган. Солиштириш жараёнида бир неча мамлакатларнинг соликка тортиш тизимининг узига хос жих,атлари ажратиб курсатилган.

Таянч иборалар: солик тизими, солик юки, солик турлари, солик тушумлари, солиштириш ва тах,лил.

АЗИЗОВ О.М. НАЛОГОВЫЕ СИСТЕМЫ РАЗВИТЫХ СТРАН: СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ

В статье рассматривается некоторые аспекты налоговых систем США, Франции, Великобритании и Японии путем сравнительного анализа с Узбекистаном. Сравнение проводится по таким показателям как: нормативная база, средний уровень налоговой нагрузки, состав налогов, классификация налогов по распределению поступлений между различными уровнями бюджетов, анализ динамики налоговых поступлений, состав и структура налоговых поступлений. В процессе сравнительного анализа выделяются отличительные особенности налогообложения отдельных стран и общие черты, присущие нескольким странам.

Ключевые слова: налоговая система, налоговая нагрузка, классификация налогов, налоговые поступления, сравнение и анализ.

AZIZOV O.M. THE TAX SYSTEMS OF DEVELOPED COUNTRIES: THE COMPARATIVE CHARACTERISTIC

In the article is considered tax system USA, France, Great Britain and Japan by benchmark analysis with Uzbekistan. The comparison is conducted on such factors as: legislation basis, average level of the tax load, composition of the taxes, categorization of the taxes on sharing the arrivals between different levels of public budget, tax revenues, composition and structure of the tax revenues. The discriminating particularities of the taxation of the separate countries stand out in process of the benchmark analysis and the general line, inherent several countries.

Keywords: the tax system, the tax burden, tax classification, tax revenues, comparison and analysis.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 12

Мамлакатимизда ицтисодиётни либераллаштириш, ицти-содий ислоцотларни чуцурлаштириш ва мамлакатни модер-низациялаш шароитида бюджет-солиц сиёсатининг ацамияти ортиб бормоцда.

Мамлакатни ижтимоий ва иктисодий ривожлантиришнинг устувор йуналишлари-дан бири х,исобланган макроиктисодий баркарорликни таъминлаш, хорижий инвес-тицияларни купайтириш х,исобидан таркибий узгаришларни катъий давом эттириш, солик-бюджет сиёсатини янада чукурлаштириш, йирик ва кичик бизнес х,амда хусусий тад-биркорликни куллаб-кувватлашдан иборат. Бу вазифаларни амалга оширишда етакчи иктисодчилар томонидан хорижий давлат-ларда олиб борилаётган солик сиёсати ва солик, тизимининг амалдаги х,олати тах,лилини олиб бориш х,амда улардаги илFор тажриба-ларни миллий солик тизимига куллаш мух,им ах,амият касб этади. Шу сабабдан ушбу маколамизда ривожланган чет мамлакатлар солик тизимларини тах,лил килиб, Узбекистон солик тизимини такомиллаштириш буйича хулоса ва таклифларни беришни лозим топ-дик.

Ривожланган мамлакатлар солик,к,а тортиш буйича нисбатан купрок тажрибага эгадир-лар, чунки уларда замонавий куринишдаги солик тизими утган асрнинг 60-70 йилларида шаклланган. Узбекистонда эса мустакилликка эришгандан сунг солик тизими янгидан шакл-лантирилди ва бугунги кунда ислох,отлар натижасида муътадил тизимга айланди.

Ривожланган бозор иктисодиётига эга булган чет эл мамлакатларида кенг имтиёз-лар ва чегирмаларга эга булган прогрессив солик ставкали тутри соликка тортиш меха-низми етакчилик килади. Чет мамлакатлар-нинг бюджетни шакллантирувчи асосий солик ставкалари даражаси Узбекистон солик ставкаларига нисбатан анча юкоридир. Айрим соликлар масалан, мерос ва х,адя солиFи Узбекистон солик тизимида мавжуд эмас.

Юкори даражада ривожланган мамлакат-ларнинг конунчилиги инвестицияларни соликка тортишда кулай шароитлар яра-тишни кузда тутган. Ушбу мамлакатларда

инвестицион солик кредитига амал килиниб, тезлаштирилган амортизация кулланилади. Бу эса уз навбатида хусусий капитал куйил-маларнинг усишини таъминлаяпти. Компа-нияларнинг акциядорлик шаклида ташкил килишнинг кенгайиши икки марта соликка тортиш (компания даражасида ва акциядор-лар даражасида) муаммосининг вужудга келиши муносабати билан фойдани соликка тортиш таркибини кайта куриб чикишни такозо этди. Бир катор мамлакатларда (Германия, Япония, Австрия, Норвегия ва бошкаларда) корпорациялар фойдасидан олинадиган соликнинг турли ставкалари: юкори ставкалар - таксимланмаган фойда учун ва пасайтирилган ставкалар - таксим-ланган фойда учун амал килиб келмокда. Бельгия, Буюк Британия, Дания, Канада, Франция ва яна бир неча мамлакатларнинг конунчилиги акциядорлар дивидендларини даромад солиFига тортишда солик кредит-ларини кузда тутади.

Ривожланган мамлакатлардан бири АК,Шда х,ам солик сиёсати борган сари такомилла-шиб, кенгайиб бормокда. Соликлар икти-содиётни ривожлантириш воситаси булиб х,ам хизмат килмокда.

АКШ солик тизими уч даражадан иборат булиб, улар: федерал соликлар, штатлар солиFи х,амда мах,аллий соликларга були-нади.

Бюджет маблаFларини шакллантириш ва х,аракатлантириш Америка давлати ик,тисодий сиёсатини амалга оширишда марказий уринда туради. АКШнинг молия тизимида федерал х,укуматнинг бюджет механизми асосий роль уйнайди. Энг йирик ва баркарор тушумларни таъминлаб берадиган соликлар федерал бюджетга юборилади. Даромадлар ва харажатларнинг тахминан 70 фоизи федерал бюджет х,иссасига туFри келади.

Шуни х,исобга олиш керакки, бозор муно-сабатлари жуда ривожланган, тадбиркорлик эркин булганига к,арамай, АКШда давлат томо-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 12

1-жадвал. Ик,тисодий х,амкорлик ва ривожланиш ташкилоти (И^РТ)га аъзо мамлакатлар ва

Францияда ЯИМга нисбатан солик, юки (фоизда)*1

Солик ва бадаллар Франция ихрт

Жисмоний шахслар даромад солити (шу жумладан, ягона ижтимоий солик) 8,4 8,6

Корхоналар фойда солити 2,6 2,9

Ижтимоий бадаллар 16,8 9,0

Иш хаки фондига нисбатан солик 1,6 0,4

Мол-мулк соликлари 3,8 1,8

Товар ва хизматларга солик 10,8 10,9

Жами 45,0 34,1

*2013 йил холатида

нидан тартибга солиш хужалик механизми-нинг ажралмас таркибий кисмига айланиб колган. Солик сиёсати ва хусусий тадбиркор-ликка молиявий таъсир курсатиш давлат томо-нидан тартибга солишнинг асосий воситаси булиб хизмат килади.

Корпорация фойдасидан олинадиган солик ставкаси АКШда максимум 39 фоизни ташкил этади. Узбекистонда бу курсаткич 7,5 фоизни ташкил этади.

Европада саноати ривожланган йирик дав-латлардан бири Франция хисобланади. ушбу давлатдаги мавжуд соликларни шартли равишда 3 та йирик кисмга ажратиш мумкин: товар нархига киритилган эгри соликлар ёки истеъмол соликлари, даромад (фойда) солити ва шахсий мулк солити.

Франция солик тизими шуниси билан кизикарлики, айнан шу мамлакатда биринчи булиб 1954 йилда француз иктисодчиси Морис Лоре томонидан кушилган киймат солити (ККС) ишлаб чикилди. Франция Рес-публикаси бюджетининг асосий даромад ман-баи эгри соликлар булиб, уларнинг энг мухими кушилган киймат солитидир. Х,озирги кунда Францияда 20,6 ва 5,5 фоизга тенг булган катъий ва пасайтирилган ККС ставкалари кул-ланилади. Узбекистонда эса ККС ставкаси 20 фоизни ташкил этади.

Пасайтирилган солик ставкалари кишлок хужалиги махсулотлари, озик-овкат, дори-дармон, тиббий жихозлар, китоб, юк ва йуловчи ташиш, корхона ишчилари овкат-ланиши, маданий тадбирлар, туризм ва

1 www.mirec.ru/upload/pdf/2015-02/komissarova-french-tax-system.pdf 2.11.2016г.

мехмонхона хизматларига нисбатан кулла-нилади. ККСга нисбатан Франция конунчилиги бир катор имтиёзларни беради.

Тутри соликка тортиш даражаси пастлиги ва айни чотда эгри соликка тортиш даражаси юкорилиги Франциянинг узига хос хусусияти-дир.

Чет эл солик конунчилигини урганувчилар учун Япония солик тизими хам алохида кизикиш касб этади. Ривожланган мамлакатлар каторидан урин олган Японияда узига хос солик тизими амал килмокда.

Мамлакатда 3045 та шахар, шахарчалар, районларни бирлаштирувчи 47 та префектура булиб, уларнинг хар бири узининг мустакил бюджетига эга. Японияда солик тизими икки даражадан иборат булиб, давлат ва махаллий соликлар мавжуд.

Япониянинг барча солик даромадларининг 64%дан ортитини хукуматни молиявий кудратини ифодаловчи федерал соликлар ташкил этади. Узбекистон солик тизимида эгри соликларнинг улуши купрок булган холда, Япония давлатида даромаднинг купрок кисмини тутри соликлар, яъни корпорация-ларнинг фойда солити ва жисмоний шахслар-нинг даромад соликлари ташкил килади.

Корпорацияларнинг фойда солити Японияда миллий префектура ва муниципалитет бюджетлар хисобига келиб тушади. Соликнинг миллий ставкаси 33,3 фоизни, префектура солити миллий соликнинг 5 фоизини, муниципалитет солити эса 12,3 фоизини ташкил этади. Шундай килиб, ушбу солик буйича олинган соликларнинг умумий хажми корпорация фойдасининг карийб 37 фоизини таш-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 12

2-жадвал. Чет мамлакатларда ва Узбекистонда асосий солик ставкалари (фоизда)1

Солик Узбекистон АКШ Франция Япония Буюк Британия

Даромад солиFи 0; 7,5; 17; 23 10; 15; 25; 28; 33; 35; 39,6 0 - 52 10; 20; 30; 40 20; 40

Корпорациялар фойда COЛИFИ 7,5 15-39 39 - 42 27; 28; 42 19; 28; 32,75

ККС ёки сотувдан олинадиган солик 0; 20 4-8 5,5; 7; 20,6 5 0; 5; 20

Ягона ижтимоий тулов, суFурта бадали (соликлар) 25; 15; 7,5 - 4,5; 8,5; 13,6 - 7,4 + 7,6

Мерос ва хддя солиFИ - 18-55 - 20 40

Жисмоний шахслар мол-мулк COЛИFИ 0,3; 1,8; 2,5 1-4 1,5 1,5 1; 3; 4

кил килади. Корпорация фойдасидан олина-диган соликнинг ЯИМдаги улуши карийб 4 фоизни ташкил этади.

Японияда кичик бизнес учун ушбу соликнинг имтиёзли ставкалари х,ам кузда тутилган. Бу солик буйича соликка тортила-диган база булиб, халкаро бухгалтерия х,исоби коидаларига асосан аникланадиган корпорация фойдаси х,исобланади. Охирги йиллар давомида корпорациялар фойдаси солитидан тушадиган тушумлар х,ажми, миллий бюджет умумий даромад х,ажмидаги барча тушумла-рининг чорак кисмини ёки 25 фоизини ташкил этади.

Япония солик тизимининг узига хос жих,ати яшаш учун солик жорий этилганлигидир. Япо-ниянинг х,ар бир фукароси яшаш солиFини (бир йилда 3200 иен) тулаши шарт.

Саноати ривожланган йирик давлатлардан бири Буюк Британияда солик тизими 19-аср-даёк шаклланган. Бирок у х,ам танаффусларни бошидан кечирди. Солик ислох,отлари 1965 х,амда 1973 йилларда амалга оширилган булиб, 1990-йилларда соликка тортишда жид-дий узгаришлар килинди. Буюк Британия солик тизими Узбекистон солик тизими каби икки поFонали булиб, улар умумдавлат ва мах,аллий соликларни ташкил этади. Умумдавлат соликларининг асосини жисмоний шахс-лардан ундириладиган даромад солити, кор-

1 http://topic.uz/; www.moluch.ru/archive/88/17152/; http://finance.cofe.ru/; www.dit.perm.ru/articles/ nalog/data/;www.ru.wikipedia.org/wiki/Japan;www. otchetsdan.ru/news/kakie-nalogi-platyat-v-anglii1

порациялар фойдасидан олинадиган солик,лар, капитал усишидан олинадиган солик,лар, нефт-дан олинадиган даромад соликлари, мерос-лардан олинадиган соликлар, кушилган кий-мат солиFи, бож, акциз солиFи, тамFа (герб) йиFимлари ташкил этади. Улар соликлар оркали ундириладиган бюджет тушумлари-нинг 90 фоизини ташкил этади. Мах,аллий соликлар х,иссасига асосан мол-мулк солиFи туFри келиб, ушбу солик тури умумий ундириладиган соликлар микдорининг 10 фоизини ташкил этади. Корпорация фойдасидан олинадиган солик максимум 23 фоизни ташкил этади. Корпорация фойдасидан олинадиган соликнинг ЯИМдаги улуши 2,4 фоизни ташкил этади.

Буюк Британия солик тизимида туFри соликлар етакчи х,исобланади. Бюджет даро-мадида туFри соликлар улуши 70%ни ташкил этади. Узбекистонда эса бу курсаткич 30%ни ташкил этади.

Дунё солик амалиётида макродаражадаги солик юкини аниклашда олинган ЯИМ х,аж-мига нисбатан солик туловчилардан ундирил-ган барча солик ва мажбурий туловларнинг суммаси инобатга олинади.

Турли мамлакатлардаги ЯИМга нисбатан солик ундириш даражаси туFрисидаги маъ-лумотлар 3-жадвалда келтирилган.

Ушбу маълумотлар асосида мух,им хуло-салар чикариш мумкин. Биринчидан, бугунги кунда дунёнинг иктисодий ривожланган купчилик мамлакатлари ЯИМ ва миллий даро-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 12

3-жадвал. Турли мамлакатларда солик, тушумларининг ЯИМ га нисбатан уртача юки (фоизда)1

Мамлакат Соликлар, йитимлар ва мажбурий туловлар юки Мажбурий туловларсиз соликлар юки

Австрия 45,5 29,9

Буюк Британия 33,9 27,7

Германия 42,9 23,1

Дания 52,8 49,7

Испания 35,5 21,7

Италия 42,9 27,4

Канада 36,3 31,0

Нидерландия 44,8 26,6

АКШ 31,8 22,7

Франция 46,3 24,9

Швеция 54,2 38,1

Япония 28,6 18,2

Хитой 20.0 15.0

Россия 30,7 22,1

Узбекистон* 26.7 20

* - 2014 йил маълумотлари.

маднинг солик тизими оркали кайта таксим-ланишининг юкори даражасига эришганлар. Шу сабабли, ушбу мамлакатларда бюджет даромадлари усишини асосан соликлар тар-кибини узгартириш ва шу асосда соликлар тушуми ошишини ЯИМ усиши билан тутридан тутри ботлик булишини таъминлаш оркали амалга ошириш мумкин. Иккинчидан, махал-лий солик туловчиларимиз учун солик юки унчалик катта эмас. Чунки хакикатда Узбекис-тонда соф солик юки даражаси охирги йил-ларда ЯИМга нисбатан 20 фоизни ташкил этмокда.

Ривожланган мамлакатлар солик тизимла-рини тахлил килиш ва солиштириш асосида

1 Муаллиф томонидан куйидагилар ёрдамида тузилган: http://www.e-reading.club/chapter. php/92147/l4/Barulin_-_Nalogovyii_menedzhment. html; Пансков В.Г. Налоговое бремя в российской налоговой системе. // «Финансы», 1998. № 11; Российский статистический ежегодник. М., 2005.; www.mirec.ru/upload/pdf/2015-02/komissarova-french-tax-system.pdf 2.11.2016г.; Каримов И.А. 2015 йилда иктисодиётимизда туб таркибий узгаришларни амалга ошириш, модернизация ва диверсификация жараёнларини изчил давом этти-риш хисобидан хусусий муж ва хусусий тадбиркор-ликка кенг йул очиб бериш - устувор вазифамиздир. - Т.: «Узбекистон», 2015. -3-б.; https://soliq.uz/uz/ press_center/news/soliq-siyosati-ijtimoiy-iqtisodiy-rivojlanishning-eng-muhlm-omili/?sphrase_ia = 396203; https://soliq.uz/uz/press_center/news/taraqqiyot-

mizning-huquqiy-kafolati/?sphrase_id = 396269

шундай хулосага келиш мумкинки, ушбу тизимлар турлича булишига карамасдан, уларда нафакат мамлакатларининг ички вази-фаларини адо этишда, балки ташки иктисодий даражада хам самарали фаолият юритишда ухшашликлар мавжуд.

Турли мамлакатлар солик тизимларининг шаклланиш жараёни тахлили натижалари ва уларнинг Узбекистон учун ахамияти урганилиб, солик тизимини такомиллаштириш муаммоси нафакат иктисодий жихатдан ривожланаётган давлатларда, балки ривожланган мамлакатларда хам мавжуд эканлиги аникланди.

Узбекистон солик тизими эса мустак,илликка эришилгач шаклланди ва унинг такомилла-шиш жараёни давом этмокда.

Юкорида келтирилган маълумотлар асосида куйидагиларни таклиф этиш мумкин:

• мажбурий туловларни инобатга олган холда солик юкини иктисодиёт буйича уртача 15 фоизга тушириш ва соликка тортиш меха-низмини солик туловчиларнинг турли катламлари учун тушунарли холда шакллан-тириб, имкон кадар соддалаштириш;

• махсулот ишлаб чикаришни махаллий-лаштириш ва ракобатбардош махаллий махсулот ишлаб чикарувчиларга нисбатан солик имтиёзлари ва преференцияларни (имтиёзларни) куллаш;

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 12

• импорт урнини босадиган ва экспортга йуналтирилган мах,сулот ишлаб чикарувчи-ларни куллаб-кувватлаш;

• Солик кодексида барча соликлар ва мажбурий туловларни х,исоблаш жараёнини аник формулалар оркали ифодалаш.

Шу билан бирга жах,он тажрибасидан келиб чиккан х,олда ва жах,он стандартларига мос-лашиш максадида юридик шахслардан оли-надиган фойда солиFини корпорация фойда соли™ деб аташни таклиф этмокчимиз. Чунки ушбу солик турини купчилик мамлакатларда

корпорациялар деб аталмиш йирик корхо-налар-акционер жамиятлари тулайдилар.

Ривожланаётган мамлакатларда утказила-ётган ислох,отлар тажрибасини тах,лил килиш, мамлакатимизда солик сох,асида узгаришларни амалга оширишда фойдали сабокларни бериши мумкин. Аммо шу уринда миллий иктисодиётимизнинг узига хос шаро-итлари, ах,олининг мех,нат анъаналари ва шунга ухшаш бошка омилларни инобатга олиш даркор.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Адабиётлар:

1. Каримов И.А. 2015 йилда иктисодиётимизда туб таркибий узгаришларни амалга ошириш, модернизация ва диверсификация жараёнларини изчил давом эттириш х,исобидан хусусий мулк ва хусусий тадбиркорликка кенг йул очиб бериш - устувор вазифамиздир. - Т.: «Узбекистон», 2015. -3-б.

2. Шамсутдинов Ф., Шамсутдинова Ш. Чет мамлакатлар солик тизими. (дарслик) - Т.: «Iqtisod-moliya», 2010 йил. -540-б.

3. Bureau of Economic Analysis [Электронный ресурс]. Режим доступа: http://www. bea.gov

4. Сайт компании Price-waterhouse Coopers [Электронный ресурс]. - Режим доступа: www.pwc.

5. Состав и структура налоговой системы США [Электронный ресурс]. Режим доступа: http://www.imi-samara.ru/node

6. Митрофанова И.А., Тлисов А.Б. Компаративный анализ налоговых систем РФ, США и КНР. // «Молодой ученый», 2015, №8. -С. 573-578.

7. Пансков В.Г. Налоговое бремя в российской налоговой системе. // «Финансы», 1998, № 11; Российский статистический ежегодник. - М., 2005.

8. www.ngmu.ru/cozo/mos/article/text_full.php?id = 31

9. http://www.soliq.uz 2.11.2016 й.

10. topic.uz

11. www.moluch.ru/archive/88/17152/

12. finance.cofe.ru

13. www.dit.perm.ru/articles/nalog/data

14. www.ru.wikipedia.org/wiki/Japan

15. www.otchetsdan.ru/news/kakie-nalogi-platyat-v-anglii1

16. www.ru.wikipedia.org/wiki/Japan

17. http://www.e-reading.club/chapter.php/92147/14/Barulin_-_Nalogovyii_menedzhment. html

18. www.mirec.ru/upload/pdf/2015-02/komissarova-french-tax-system.pdf 2.11.2016г.;

19. https://soliq.uz/uz/press_center/news/soliq-siyosati-ijtimoiy-iqtisodiy-rivqjlanishning-eng-muhim-omili/?sphrase_id = 396203

20. https://soliq.uz/uz/press_center/news/taraqqiyot-mizning-huquqiy-kafolati/?sphrase_ id = 396269

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 12

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.