Научная статья на тему 'Режим и учет рабочего времени и порядок его установления'

Режим и учет рабочего времени и порядок его установления Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
418
74
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
трудовое право / трудовые отношения / сотрудники / режим рабочего времени / гибкое рабочее время / смена / сокращенное рабочее время / рабочая неделя. / labor law / labor relations / employees / working hours / flexible working hours / shift / reduced working hours / working week.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Дилфуза Абдуллаева

В статье рассматриваются вопросы правового регулирования режима рабочего времени и учета рабочего времени, разнообразия режима рабочего времени, интересов работников и работодателей, а также многих других обстоятельств, анализируются различные варианты режимов рабочего времени предприятий на основе опыта зарубежных стран.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Work-time regime and regulations of calculating working hours

The article deals with the issues of legal regulation of working hours and accounting of working hours, the diversity of working hours, the interests of employees and employers, as well as many other circumstances, analyzes various options for working hours of enterprises based on the experience of foreign countries.

Текст научной работы на тему «Режим и учет рабочего времени и порядок его установления»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Work-time regime and regulations of calculating working hours

Dilfuza ABDULLAEVA1

Specialized Branch of Tashkent State University of Law

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received May 2021 Received in revised form 20 May 2021 Accepted 15 June 2021 Available online 15 July 2021

Keywords:

labor law, labor relations, employees, working hours, flexible working hours, shift,

reduced working hours, working week.

The article deals with the issues of legal regulation of working hours and accounting of working hours, the diversity of working hours, the interests of employees and employers, as well as many other circumstances, analyzes various options for working hours of enterprises based on the experience of foreign countries.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Иш вацти режими ва хисоби хамда уни ташкил этиш тартиби

Калит сузлар:

мехнат конунчилиги, мехнат муносабатлари, ходимлар, иш ва;ти режими, мослашувчан иш ва;ти, смена,

;ис;артирилган иш ва;ти, иш хафтаси.

АННОТАЦИЯ

Ма;ола иш ва;ти режими ва иш вацтини хисобга олишни хукукий тартибга солиниши масалаларини тад;и; килишга каратилган булиб, мазкур мацолада иш ва;ти режимининг хилма-хиллиги, ходимлар ва иш берувчиларнинг манфаат-лари, шунингдек, бош;а куплаб холатларни хисобга олган холда, корхоналар иш ва;ти режимларининг турли хил вариантларни бир-биридан фаркли жихатлари хорижий мамлакатлар тажрибаси асосида тахлил килинган.

1 Head of the department of Private Law, Specialized Branch of Tashkent State University of Law, Tashkent, Uzbekistan.

E-mail: dilfuza.abdullayeva@yandex.ru.

Режим и учет рабочего времени и порядок его установления

Ключевые слова:

трудовое право, трудовые отношения, сотрудники,

режим рабочего времени, гибкое рабочее время, смена,

сокращенное рабочее время,

рабочая неделя.

АННОТАЦИЯ

В статье рассматриваются вопросы правового регулирования режима рабочего времени и учета рабочего времени, разнообразия режима рабочего времени, интересов работников и работодателей, а также многих других обстоятельств, анализируются различные варианты режимов рабочего времени предприятий на основе опыта зарубежных стран.

Корхоналарда иш вакти режимининг тугри танланиши ва кулланилиши катта амалий ахамиятга эга. Узбекистон Республикаси Мехнат кодексининг 120-моддасига мувофи; иш вакти режими кундалик иш ва;тининг (сменанинг) муддати, ишнинг бошланиш ва тугаш вакти, ишдаги танаффуслар вакти, сутка давомидаги сменалар сони, иш кунлари хамда ишланмайдиган кунларнинг навбат билан алмашиниши, ходимларнинг сменадан сменага утиш тартиби тушунилади. Ушбу модданинг камчилиги шундан иборатки, унда иш хафтасининг турлари иш вакти режими таркибига киритилмаган. Бош;а айрим хорижий давлатларда, хусусан, Россия Федерацияси Мехнат кодекси (100-модда) ва Цозогистон Республикаси Мехнат кодекси (100-модда)да иш хафтасининг турлари иш вакти режими тушунчаси мазмунини ташкил этади. Шунингдек, баъзи мамлакатлар мехнат конунчилигида (Россия Федерацияси) иш вакти режимининг тушунчасига айрим тоифадаги ходимлар учун нормаланмаган иш кунида ишлаш хам киритилган. Шу сабабли ушбу таркибий кисмларни миллий мехнат конунчиликда иш вакти режими тушунчаси мазмунига киритиш имкониятлари куриб чи;иш ма;садга мувофикдир.

Хорижий мамлакатларда беш кун ишланадиган иш хафтаси асосий иш хафтаси сифатида тобора кенг кулланилмокда. Хусусан, Цозогистон Республикаси-нинг янги тахрирда кабул килинган Мехнат кодексида (2016 йил) умумий коидага кура ходимлар учун беш кун ишланадиган иш хафтаси урнатилади, мехнат шартлари ва ишлаб чикариш тусига кура ушбу иш хафтасини урнатиш мумкин булмаган такдирдагина олти кунлик иш хафтаси белгиланади. Мазкур коида иш вакти режимига оид илгор коида хисобланиб, миллий конунчиликда хам уни мустахкамлаш зарур.

Иш вакти режимини белгилаш тартиби буйича нормалар тахлили шуни курсатадики, улар бир-биридан катта фарк килмайди. Хусусан, иш вакти режими ички мехнат тартиби коидалари, жамоа келишувлари ва жамоа шартномалари, шунингдек мехнат шартномалари оркали белгиланади (Узбекистон, Цозогистон, Тожикистон, Россия Федерацияси).

Хорижий давлатлар конунчилигида сунгги ун йилликлар мобайнида турли хил мобил иш вакти режимлари конунийлаштирилди, бу нафакат давлатнинг мехнат шароитларини яхшилаш буйича гамхурлиги, балки ишсизлик муаммо-ларини, аёллар ва ёшлар орасида хал килишнинг энг мухим кафолати булди. Хусусан, Франция, Германия, АЦШ каби давлатларда "кисмларга булинган иш куни",

"мocлaшyвчaн иш вaк;ти peжими", "иxчaмлaштиpилгaн иш x,aфтacи", "чaкиpyв бyйичa ишлaш", "вaxтa ycyлидaги иш вa;ти peжими", "уй xизмaтчилapи иш вa;ти peжими" кaби нocтaндapт иш вa;ти peжимидaн фoйдaлaниш ^нг ;yллaнилмo;дa.

Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Mexнaт кoдeкcидa вa бoш;a ^нун xyжжaтлapидa иш вa;ти peжимигa oид ;oидaлap яxши ишлaб чи;илмaгaн. Шу caбaбли Узбeкиcтoн Рecпyбликacининг Mexнaт кoдeкcигa "cмeнaли иш вa;ти peжими", "мocлaшyвчaн иш вa;ти peжими", "иш куни (cмeнa) ;иcмлapгa булинган иш вa;ти peжими" габи иш вa;ти peжимнинг тypлapини киpитиш лoзим. Taъкидлaш лoзимки, иш вa;ти peжимининг бyндaй тypлapи хукук тизимимиз yxшaш булган мaмлaкaтлap (ЦoзoFиcтoн, ^жик^™^ ^нунчилигига я;ин йиллap ичидa киpиб кeлди. Шyнингдeк, иш вa;ти coxacидaги глoбaл тeндeнциялapдaн биpи иш вa;ти peжимини индивидyaллaштиpиш вa пepcoнaллaштиpишдaн ибopaт булиб, ушбу aмaлиётни кeнг тaтби; этилиши xoдимлapгa зaмoнaвий ишлaб чик^ишнинг мухим шapти xиcoблaнaди.

Mexнaт кoнyнчилигидa иш вaкти peжими мaълyм биp кaлeндap дaвpидa (кун, xaфтa, oй вa бoшкaлap) xoдимлap учун бeлгилaнгaн иш вaктининг тaкcимлaнишини aнглaтaди.

Иш вaкти peжимининг тyшyнчacи кyйидaги тapкибий элeмeнтлapни уз ичигa oлaди: кyндaлик иш вaктининг (cмeнaнинг) мyддaти, ишнинг бoшлaниш вa тyгaш вaкти, ишдaги тaнaффycлap вaкти, cyткa дaвoмидaги cмeнaлap coни, иш кyнлapи xaмдa ишлaнмaйдигaн кyнлapнинг нaвбaт билaн aлмaшиниши, xoдимлapнинг cмeнaдaн cмeнaгa утиш тapтиби вa бoшкaлap [1].

Xoдимлapнинг иш вaкти peжими кopxoнaдa ички мexнaт тapтиби кoидaлapи, бoшкa лoкaл нopмaтив xyжжaтлap билaн, бу xyжжaтлap бyлмaгaндa э^, xoдим билaн иш бepyвчининг ^лишувига бинoaн бeлгилaнaди. Бу, биp тoмoндaн, кopxoнaгa юклaнгaн вaзифaлapнинг бaжapилишини тaъминлaca, бoшкa тapaфдaн xoдимлap тoмoнидaн иш вaктигa pиoя этилишини тaъминлaйди.

Иш вaкти peжимлapининг xилмa-xиллиги, yлap бaжapaдигaн вaзифaлap, xoдимлap вa иш бepyвчилapнинг мaнфaaтлapи, шyнингдeк, бoшкa кyплaб Xoлaтлapни xиcoбгa oлгaн xoлдa, кopxoнaлap иш вaкти peжимлapининг тypли xил вapиaнтлapни кyллaшлapи мумкин, yлapнинг тyFpи тaнлaниши вa ишлaтилиши кaттa aмaлий axaмиятгa эгa.

Xyкyкшyн0c oлимлap M.Ю. Гacaнoв вa Г.К. Сapимcaкoвaлapнинг тaъкид-лaшичa, xoдимлap учун иш вaкти peжимининг кaйcи вapиaнтлapини бeлгилaш кepaклигини aниклaшдa кyйидaгилap инoбaтгa oлиниши лoзим:

б^инчи^н, кopxoнa тoмoнидaн ycтaв ёки низoм xyжжaтлapидa бeлгилaнгaн вaзифaлapни тули; вa cифaтли бaжapилиши;

и^иоти^н, иш вaкти тyFpиcидaги кoнyн xyжжaтлapидa вa бoшкa нopмaтив xyжжaтлapдa бeлгилaнгaн иш вaкти вa yндaн фoйдaлaниш билaн бoFлик булган xoдимлapнинг xyкyклapигa pиoя килиниши. Kopxoнaдa xaфтaлик дaм oлиш кyнлapи ypнaтилгaндa, бeш кунлик вa oлти кунлик иш xaфтacидa умумий дaм oлиш куни якшaнбa экaнлигини хи^бга oлиниши;

yчинчидaн, xoдимлapгa уз мaнфaaтлapини (oтa-oнa вaзифaлapини бaжapиш, у;иш вa мaлaкacини oшиpиш вa xoкaзo) мexнaт мaжбypиятлapини тyFpи бaжapиш билaн биpлaштиpишгa имкoн бepиш [2].

Бир сменада ишлайдиган корхоналарда, коида тарикасида, хамма учун ягона иш вакти режими урнатилади, бунда ходимлар беш кунлик ёки олти кунлик иш хафталари билан бир хил иш соатлари билан хар бир иш куни давомида мехнат вазифаларини бажаришлари шарт.

Кундалик ишнинг бошланиши ва тугаш вакти, шунингдек ушбу иш вакти режимидаги тушлик танаффуси ички мехнат коидалари билан белгиланади.

Иш вакти режими ходимлар учун иш хафтасининг турини белгилашни уз ичига олади.

Узбекистон Республикаси Мехнат кодексининг 120-моддасига биноан иш хафталари икки турга булинади [3]:

• икки кун дам олинадиган беш кунлик иш хафтаси;

• бир кун дам олинадиган олти кунлик иш хафтаси.

Узбекистон Республикаси Мехнат кодекси иш хафтасининг асосий турини белгиламайди ва корхоналарга нормал иш вакти кирк соатдан ошмаслиги шарти билан ходимлар учун кулай ва ишлаб чикаришга ярокли хар кандай иш хафтасини локал тартибда белгилаш хукукини беради.

Узбекистон Республикаси Мехнат кодексининг 120-моддасига кура иш хафтасининг тури корхонада ички мехнат тартиби коидалари, бошка локал норматив хужжатлар билан, бу хужжатлар булмаганда эса, - ходим билан иш берувчининг келишувига биноан белгиланади [4].

Амалда, аксарият корхоналарда иш хафтасининг тури ички мехнат коидалари ёки смена жадвали билан белгиланади. Кичик корхоналарда иш хафтасининг тури купинча ходимлар билан тузилган мехнат шартномаларида белгиланади.

Иш вакти режимларини аниклаштириш ва уларни жорий этиш тартиби, коида тарикасида, жамоавий-шартнома, локал тартибда, айрим холларда эса -индивидуал-шартномавий (мослашувчан иш вакти режими) билан белгиланади. Гап бунда иш вакти режимларини хукукий тартибга солишнинг локал ва шартномавий даражалари устунлиги хакида кетмокда.

Хукукшунос олимлар А.М. Лушников ва М.В. Лушниковалар, таъкидлаган-ларидек, бу глобал тенденцияларга мос келади ва иш вакти режимлари урнини янада кенгайтириш хисобланади [5].

Циёсий-хукукшунос И.Я. Киселев ёзганидек, мухим жихатлардан бири бу иш режимини индивидуализация килиш ва персоналлаштириш тенденциясидир. Бундай амалиёт куплаб Гарб муаллифлари томонидан замонавий ишлаб чикариш-нинг энг мухим хусусияти ва XXI асрда ишчи кучидан фойдаланишга хос булган модернизация килинган мехнат муносабатлари сифатида каралади. Бунда ходим-ларнинг узига хос хусусиятлари (ёши, оилавий шароити, рухияти, шахсий мойил-ликлари, маълум бир ходимнинг биологик ритми) инобатга олиниб, шу асосда хар бир ходимнинг иш юкламаси аникланади [6].

Хорижий давлатлар конунчилигида сунгги ун йилликлар мобайнида турли хил мобил (мукобил) иш вакти режимлари конунийлаштирилди, бу нафакат давлатнинг мехнат шароитларини яхшилаш буйича гамхурлиги, балки ишсизлик муаммоларини аёллар ва ёшлар орасида хал килишнинг энг мухим кафолати булиб хизмат килмокда.

Франция, Германия, Англия, Россия, АЦШ каби мамлакатларда иш вакти режимини тартибга солиш хусусиятларини киёсий тахлил килиш шуни курсатадики, стандарт иш вакти режимлари билан бир каторда ностандарт иш

вакти режимлари кенг кулланилиб, буларга: иш кунининг кисмларга булиш, мослашувчан иш вакти режими, ихчам иш хафталари, чакирув буйича ишлаш, ишни ташкил этишнинг ротацион усули билан ишлаш иш вакти режими, иш вактини индивидуализация ва персоналлаштириш билан боглик булган уй ишчиларининг иш вакти режимилари.

"regulation.gov.uz" веб-сайтига жойлаштирилган Узбекистон Республикаси Мехнат кодексининг янги тахрирдаги лойихасида амалдаги Мехнат кодекси билан таккослаганда иш вакти режимларини тартибга солишни белгиловчи бир катор моддалар мавжуд.

Сунгги ун йилликларда хорижий мамлакатларда мослашувчан иш вакти режимига утиш тенденцияси пайдо булди. Мослашувчан иш вактини жорий этиш буйича тажрибалар биринчи маротаба Германияда йигирманчи асрнинг урта-ларида татбик этилган булиб, бундай тажриба кейинчалик бошка мамлакатларга кенг ёйилган. Бугунги кунда дунё буйлаб куплаб компаниялар мослашувчан иш вакти режимига утганлар [7].

Мослашувчан иш вакти режими, корхонада кунлик иш вактидан фойдаланиш усули булиб, унда айрим ходимлар ёки жамоалар томонидан ишлайдиган иш соатлари ва дам олиш вактларини узлари белгилаш имконини яратади. Яъни, бунда ходим узи кунлик ишнинг бошланиш ва тугаш вактини ёки маълум бир календарь давр ичида иш кунларининг сони ва давомийлигини белгилайди, шу билан бирга ходим белгиланган иш вакти нормасини ишлаб чикади [8].

Хорижий мамлакатлар амалиёти шуни курсатадики, ишнинг мослашувчан режими купинча савдо билан шугулланадиган ходимларнинг айрим тоифалари учун кулланилади (промоутерлар, сотиб олиш агентлари, 1Т технологиялар менежерлари, ижодий мутахассислар (дизайнерлар, рассомлар ва бошкалар). Бу ерда шуни инобатга олиш лозимки, бундай иш вакти режимида ишлайдиган ходимларнинг функционал мажбуриятлари корхонадаги бошка булимлар ёки бошка хамкасбларига тугридан-тугри боглик булмаслиги лозим.

Мослашувчан иш вактини жорий килиш нафакат ходим мехнат функция-сининг хусусиятлари, ишлаб чикаришнинг узига хос хусусиятлари, балки турли хил хаётий шароитлар билан хам боглик булиши мумкин. Масалан, ходим учун ички мехнат тартиб коидаларида кузда тутилган иш тартиби ушбу ходимга боласини мактабга, спорт секциясига ва бошка жойларга уз вактида олиб боришга йул куймаса, бундай ходимга мослушувчан иш вакти режимини белгилаш максадга мувофикдир. Аммо, шуни хам эътибордан чикармаслик лозимки, хатто бундай холатларда хам, ходим учун иш вактининг мослашувчан режимини урнатиш корхонадаги жамоанинг ишида асоратларни келтириб чикармаслиги, ишлаб чикариш ритмини бузмаслиги ёки корхона самарадорлигини пасайтирмаслиги кераклигини ёдда тутиш зарур [9].

Мослашувчан иш вакти режимининг узига хос версияси, бошка иш вакти режимлари сингари, Мехнат кодексининг 120-моддасига мувофик, ички мехнат коидалари, бошка локал норматив хужжатлар (масалан, тегишли меъёрий хужжат) ёки ходим билан иш берувчи уртасида тугридан-тугри мехнат шартномасида келишув асосида белгиланади.

Мослашувчан иш вакти режимининг таркибий элементлари куйидагилардир: • белгиланган иш вакти - ходим уз иш жойида булиши шарт булган вакт. Унинг давомийлиги ишлаб чикариш жараёнининг нормал жараёни ва хизмат курсатиш алокаларини амалга ошириш учун зарур булган вакт билан белгиланади;

• yзгapyвчaн иш вaкти - xoдим уз xoxишигa ^pa ишни бoшлaш вa тyгaтиш XУKУKигa эгa бултн вaкт. ^бул килингaн xиcoб-китoб дaвpидa xoдим учун бeлгилaнгaн иш вaкти нopмacининг бaжapилишини тaъминлaши;

• ишдaги тaнaффycлap - xoдим узи учун бeлгилaнгaн тaнaффycлapдaн дaм oлиш вa oвкaтлaниш, бoлaни oвкaтлaнтиpиш вa бoшкa мaкcaдлap учун фoйдa-лaнишгa xaкли булган вaкт дaвpи;

• xиcoб-китoб дaвpи дaвoмийлиги - xoдим иш вaктининг бeлгилaнгaн нopмacини ишлaб чи;иши кepaк булган кaлeндapь дaвpни бeлгилaйди.

Mиcoл тapикacидa кyйидaги xoдим билaн тузилган мexнaт шapтнoмacидa мocлaшyвчaн иш вaкти peжимини бeлгилaш тapтибини к^иб чи^миз: тaxминий иш кунининг бoшлaниш вaкти 9:00 дaн 11:00 гaчa; coaт 11:00 дaн 18:00 гaчa xoдим иш жoйидa булиши лoзим булган вaкти; coaт 18:00 дaн 20:00 гaчa тaxминий иш кунининг тугаш вaкти; 14:00 дaн 15:00 гaчa дaм oлиш вa oвкaтлaниш учун тaнaффyc; xиcoб-китoб дaвpи дaвoмийлиги биp иш куни; xaфтaдa иш вaкти дaвoмийлиги - 40 coaт; иш xaфтacининг тypи - икки кунлик дaм oлиш билaн бeш кунлик иш xaфтacи.

Mocлaшyвчaн иш вaкти peжими кyллaнилгaндa иш бepyвчи тoмoнидaн xoдим тoмoнидaн бaжapилгaн ишнинг aник кaйд этилишини xиcoбини тaъминлaши шapт.

Бaъзи oлимлap Гepмaния, Фpaнция вa Буюк Бpитaниянинг тaжpибacи мocлaшyвчaн иш вaктидaн фoйдaлaниш xoдимлapнинг чapчoк дapaжacини пacaйтиpaди вa мexнaт caмapaдopлигини ceзилapли дapaжaдa oшиpишини тaкидлaгaнлap [10].

Иxчaмлaштиpилгaн иш вaкти peжими.

Фpaнция мexнaт кoнyнчилигидa нoaнъaнaвий иш вaкти peжими яъни киcкapтиpилгaн (иxчaмлaштиpилгaн) иш xaфтacи мaвжyд. Бyндa aжpaлиб тypaдигaн rnpca шyндaки, кунлик иш coaтлapи 10 coaтгaчa yзaйтиpилиб, кoмпeнcaция тapикacидa кyшимчa дaм oлиш кyнлapи бepилaди, oдaтдa бyндaй дaм oлиш кyнлapи пaйшaнбa ёки жyмa кyнигa тyFpи кeлaди. Иш кунини 10 coaтгaчa yзaйтиpиш xap икки xaфтaдa биp мapoтaбa бyндaй дaм oлиш кунини oлишгa имкoн бepaди. Шyнингдeк, 35 coaтлик нopмaл иш вaкти бeлгилaнгaн бу дaвлaтдa кyплaб мeнeжepлap кyшимчa дaм oлиш кyнлapини oлиш учун xaфтacигa 40 coaт ишлaйдилap [11].

Вaxтa ycyлидaги иш вaкти peжими.

Вaxтa ycyли - бу ишнинг тaшкил этилиши булиб, yндa вaxтa у^ули кypилaётгaн oбъeктлap кopxoнaдaн yзoк мacoфaдa жoйлaшгaн шapoитдa ишлapни мexнaт pecypcлapидaн фoйдaлaниш acocидa тaшкил килишнинг шaкли химб-лaнaди. Вaxтa ycyли чeккa вa yзoк xyдyдлapдaги ишлaб чикapиш вa ижтимoий coxa oбъeктлapини кypиш, мухим axaмиятгa эгa булган oбъeктлapдa, шyнингдeк, ишлap жaдaл cypъaтдa oлиб бopилaётгaн, мaxaллий мexнaт pecypcлapи билaн тaъмин-лaмaгaн xyдyдлapдa кypилиш мyддaтлapини киcкapтиpиш мaкcaдидa кyллaнилaди.

Ишни тaшкил этишнинг вaxтa ycyли билaн, кoидa тapикacидa, иш вaктининг жaмлaб x^o6^ oлиш ycyли юpитилиб бyндaй ишнинг дaвoмийлиги биp oйдaн oшмacлиги лoзим. Вaxтa ycyлидa иш вaктини хигабга oлиш кyйидaгилapни кaмpaб oлиши ^pa^

• иш вaктининг дaвoмийлиги;

• ^pxorn жoйлaшгaн жoйдaн (йиFиш пyнктидaн) иш жoйигaчa вa opкaгa ^йтиб кeлиш вaкти;

• бepилгaн xиcoбoт дaвpигa тyFpи кeлaдигaн дaм oлиш вaкти.

Мехнатчи олим М.Ю. Гасанов таъкидлаганидек, ушбу хисобот давридаги барча юкорида курсатилган вактлар соат буйича махсус иш жадвали билан таксим-ланади. Унинг узига хос хусусияти шундаки, у нафакат сменали иш даврида иш вакти ва дам олиш вактини, балки иш жойига ва оркага кайтиш вактини, шунингдек смена даврида дам олиш вактини акс эттириши керак [12].

Бугунги кунда Узбекистон Республикаси вахта усули асосида ишлаш "Узок масофада жойлашган ва мухим ахамиятга эга булган объектларда курилиш-монтаж ишларини амалга оширишнинг вахта услуби тугрисида"ги Низом билан тартибга солинади [13].

Ушбу Низом ишларни вахта усули асосида ташкил этишни батафсил тартибга солувчи Узбекистондаги ягона норматив-хукукий хужжатдир. Гарчи ушбу Низом узок ва айникса мухим объектларда курилиш-монтаж ишларини ишлаб чикаришда вахта усулини куллашга багишланган булса-да, ишларни ташкил килишнинг ушбу усулидан фойдаланиш зарурати булган бошка тармоклардаги корхоналарда хам вахта усул буйича локал нормаларни ишлаб чикишда ёрдам бериши мумкин. Масалан, нефт ва газ саноати корхоналарида, геологик кидирув ишларида, ахоли пунктларидан узокда жойлашган обектларда, энергетика объектларига хизмат курсатувчи корхоналарда ва бошкаларда кулланилиши мумкин [14].

Уй ходимларининг иш вакти тартиби.

Узбекистон Республикаси Мехнат кодексининг 15-моддасига биноан нафакат корхоналар ва якка тартибдаги тадбиркорлар, балки конун хужжатларида назарда тутилган холларда, ун саккиз ёшга тулган жисмоний шахслар хам иш берувчи сифатида катнашишлари мумкин.

Ун саккиз ёшга тулган шахслар тадбиркорлик фаолияти ва фойда олиш билан боглик булмаган шахсий эхтиёжларини кондиришга ходимларни ишга ёллашлари мумкин, масалан: энагалар, ошпазлар, богбонлар, хайдовчилар шулар жумласи-дандир. Халкаро стандартлар ва хорижий мамлакатларнинг купчилигида бундай ходимларга нисбатан "уй ишчилари" атамаси кулланилади [15].

Афсуски, Узбекистонда уй ходимларининг мехнатини тартибга солувчи норматив-хукукий хужжатлар кабул килинмаган. Бугунги кунда уларнинг мехнат фаолияти яширин. Шу билан бирга, бундай ходимлар сони йилдан-йилга купайиб бормокда. Бу эса, уй ходимларининг мехнатини хукукий тартибга солишнинг самарали моделини ишлаб чикиш зарурлигидан далолат беради. Бунда мазкур тоифадаги ходимлар учун иш вакти ва дам олиш вакти масалалари айникса мухим хисобланади. ХМТнинг 189-сонли "Уй ходимларининг муносиб мехнати тугри-сида"ги конвенцияси ва 201-сонли Тавсияси, шунингдек, айрим хорижий давлатлар тажрибаси ушбу сохада ёрдам бериши мумкин.

Германияда конун даражасида уй ходимларининг кунлик ва хафталик дам олиш вакти, ишга чикиш вакти, мехнатга лаёкатсизлик таътиллари ва ишдан бушатишганлик учун туловлар белгиланган.

Америка Цушма Штатларида "Уй ходимларининг хукуклари тугрисида"ги конун олти штатда кабул килинган. Ушбу Цонунда уй ходимлари учун асосий хукуклар ва уларни химоя килиш механизмлари, иш вакти режими, энг кам ойлик иш хаки, дам олиш кунлари, мехнатга хак тулаш ва бошкалар белгиланганлар [16].

Шуни тaъкидлaш ^pa^^ Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Mexнaт кoдeкcининг янги тaxpиpи лoйиxacидa ушбу тoифaдaги xoдимлap мexнaтини хукукий тapтибгa галишни нaзapдa тyтaдигaн aлoxидa 6O6 бepилгaн.

Шуни тaъкидлaш кepaкки, Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Mexнaт кoдeкcининг янги тaxpиpи лoйиxacидa ушбу тoифaдaги xoдимлap мexнaтини хукукий тapтибгa coлишни нaзapдa тyтaдигaн aлoxидa 6O6 aжpaтилгaн.

Иш кунини киcмлapгa булинган иш вaкти peжими.

Xopижий мaмлaкaтлapдa иш кунини киcмлapгa булиш иш вaкти peжимининг вapиaнтлapидaн биpи cифaтидa кapaлaди. Taъкидлaнишичa, мexнaтнинг узига xoc xycycияти тyфaйли зapyp булган иш жoйлapидa, шyнингдeк иш куни (cмeнaдa) интeнcивлиги биp xил бyлмaгaн ишлapдa иш вaктини киcмлapгa булиш peжимидaн фoйдaлaнишгa йул кyйилaди вa бyндaй peжим фoйдaли xиcoблaнaди.

Xopижий дaвлaтлap aмaлиётидa, иш вaктини киcмлapгa булиш кyпинчa интeнcив ишлapдa, яъни ишдaги юклaмa aйpим coaтлapдa кyпaйиб, aйpим пaйтдa кaмaядигaн шapoитдa ишлaйдигaн ёки xизмaт кypcaтaдигaн кopxoнaлapдa кyллaнилaди. Macaлaн, шaxap йyлoвчи тaшиш тpaнcпopти куннинг aвж coaтлapидa кyпpoк тpaнcпopт вocитaлapи ишлaшини тaлaб килaди. Иш кунини киcмлapгa aжpaтиш caвдo тaшкилoтлapи, умумий oвкaтлaниш, aлoкa, yй-жoй ^ммутал xyжaлиги, axoлигa мaиший xизмaт кypcaтиш вa бoшкaлapдa xaм кyллaнилиши мумкин [17].

Иш кунининг киcмлapгa булиш шyнингдeк, кopxoнaдa ишлaйдигaн xoдим-лapининг xap кунлик ишлapи бoшкa xoдимнинг мexнaт вaзифaлapини бaжapишгa имкoн бepмaйдигaн xoллapдa xaм кyллaниши мумкин. Macaлaн, xoдимлap уз xoнaлapидa вaзифaлapини бaжapaётгaн вaктдa oфиc xoнaлapини тoзaлaшнинг им^ни мaвжyд эмac. Шу мyнocaбaт бyндaй xoдимлap мexнaт вaзифaлapини тулик бaжapишлapи учун иш кунини киcмлapгa булиш мaкcaдгa мyвoфик. Бyндa иш кунининг биpинчи киcми кopxoнaдa иш бoшлaнишидaн oлдин, иккинчиcи эca иш тyгaгaнидaн кeйинги тaкcимлaниши мумкин [18]. Mиcoл тapикacидa xoдимгa иш кунини киcмлapгa булиш peжими бeлгилaнгaн: ишнинг бoшлaшни вaкти 8:00; тaнaффyc вaкти coaт 12:00 дaн 16:00 гaчa; ишнинг тугаши coaт 20:00.

Xoдимлap учун иш кунини киcмлapгa булиш peжими бeлгилaнгaндa кyйидaги Xoлaтлap эътибopгa бepиш лoзим:

• бyндaй иш peжимини жopий этиш, aгap у иш куни дaвoмидa тypли xил интeнcивлик, ишнинг узига xoc xycycиятлapи ёки бoшкa жиддий caбaблapгa бoFлик булга;

• бyндaй иш peжимини бeлгилaйдигaн кopxoнaнинг лoкaл xyжжaтидa кyйидaгилapни тaъминлaш кepaк;

• иш кунини киcмлapгa булиш билaн иш вaкти peжими бeлгилaнaдигaн кopxoнa xoдимлapининг тoифaлapини бeлгилaш;

• ишдaги yзилишлap coни вa мyддaти;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

• тaнaффycлapнинг бoшлaниш вa тyгaш вaкти;

• кунлик ишнинг умумий дaвoмийлиги;

• иш xaфтacининг тypи;

• иш куни киcмлapгa булиб жopий килингaн caнa;

• бyндaй иш вaкти peжимининг aмaл килиш мyддaти, aгap бyндaй иш вaкти peжим мaълyм биp мyддaтгa бeлгилaнгaн бyлca.

Хукукшунос олим М.Ю. Гасанов таъкидлаганидек, иш кунини кисмларга булиш, ходимни ишга кабул килиш чогида хам, кейинчалик хам белгиланиши мумкин. Агар корхонада иш кунини кисмларга булишини назарда тутадиган локал акт мавжуд булса, у холда ходим бундай хужжат билан олдиндан танишиши ва бундай иш вакти режимнинг барча элементлари батафсил баён этилган булиши лозим [19].

Шуни хам таъкидлаб утиш лозимки, Узбекистон Республикасида ходим-ларнинг айрим тоифалари (куткарувчилар, хайдовчилар, хаво кемалари экипажи) учун бажарадиган ишларнинг хусусияти билан боглик булган иш режимлари алохида кабул килинган норматив-хукукий хужжатлар билан тартибга солинади.

Шундай килиб, хозирги вактда Узбекистон Республикаси мехнат конун-чилигини ривожлантиришнинг мухим йуналишларидан бири бу иш вактининг хукукий режимини модернизация килишдир.

Шу муносабат билан, хулоса килиш шуни айтиш лозимки бундай иш вакти режими бир томондан иш берувчига иш уринлари йукотилишининг салбий окибатларидан кочишга имкон берса, бошка томондан эса ишлаб чикариш билан боглик харажатларнинг пасайишига олиб келади.

Бу ерда энг мухим нукта - бу иш режимини индивидуализация килиш ва персоналлаштиришга каратилган глобал тенденция булиб хисобланади. Хукукшунос И.Я. Киселев хакли равишда таъкидлаганидек, "куплаб муаллифлар томонидан замонавий ишлаб чикаришнинг энг мухим хусусияти, мехнатнинг модернизациялашган шакли булиб, шахснинг узига хос эхтиёжларини эътиборга олинади" [20] бу эса бугунги кунда мехнат конунчилигининг глобал хакикатидир.

Юкоридагилардан келиб чикиб, иш вакти режимига оид нормаларни тахлил килиш асосида Узбекистон Республикаси Мехнат кодексини 1201-модда билан тулдириш таклиф этилади:

"1201-модда. Иш вакти режими

Иш вакти режими - муайян календарь давр мобайнида (иш куни, хафтаси, иш вактини жамлаб хисобга олишда - хафталик хисобга олишдан ортадиган муддат мобайнида) иш вактининг таксимланиши хисоланади.

Иш вакти режими иш хафтасининг тури (икки кун дам олинадиган беш кунлик иш хафтаси ёки бир кун дам олинадиган олти кунлик иш хафтаси, мослашувчан жадвал буйича дам олиш кунлари бериладиган иш хафтаси, туликсиз иш хафтаси), кундалик иш вактининг (сменанинг) муддати, шунингдек туликсиз иш куни (сменаси), ишнинг бошланиш ва тугаш вакти, ишдаги танаффуслар вакти, сутка давомидаги сменалар сони, иш кунлари хамда ишланмайдиган кунларнинг алмашинишини белгилайди.

Иш вактининг режими мехнат тугрисидаги конун хужжатлари, жамоа шартномалари ва келишувлари, локал норматив хужжатлар, шунингдек умумий коидалардан фарк килувчи иш вакти режими мехнат шартномаси билан белгиланади".

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Гасанов М.Ю., Сарымсакова Г.К. Правовое регулирование рабочего времени и времени отдыха: учебное пособие. - Т.: ИПТД ООО "Фукаролик жамияти", 2017. - С. 52.

2. Гасанов М.Ю., Сарымсакова Г.К. Правовое регулирование рабочего времени и времени отдыха: учебное пособие. - Т.: ИПТД ООО "Фукаролик жамияти", 2017. - С. 54.

3. https://lex.uz/docs/142859.

4. Гасанов М.Ю., Сарымсакова Г.К. Правовое регулирование рабочего времени и времени отдыха: учебное пособие. - Т.: ИПТД ООО "Фударолик жамияти", 2017 - С. 55.

5. Лушников А.М., Лушникова М.В. Курс трудового права: Учебник: В 2 т. Т. 2. Коллективное трудовое право. Индивидуальное трудовое право. Процессуальное трудовое право. - М.: Статут, 2009. - С. 466.

6. Киселев И.Я. Сравнительное и международное трудовое право. Учебник для вузов. - М.: Дело, 1999. - С. 198.

7. Лушников А.М., Лушникова М.В. Курс трудового права: Учебник: В 2 т. Т. 2. Коллективное трудовое право. Индивидуальное трудовое право. Процессуальное трудовое право. - М.: Статут, 2009. - С. 468.

8. Гасанов М.Ю., Сарымсакова Г.К. Правовое регулирование рабочего времени и времени отдыха: Учебное пособие. - Т.: ИПТД ООО "Фударолик жамияти", 2017. - С. 59.

9. Киселев И.Я. Сравнительное и международное право. - М.: Изд-во «Дело», 1999. - С. 200.

10. Филипова И.А. Международное и национальное трудовое право. Учебное пособие. - Нижний Новгород: Нижегородский госуниверситет, 2015. - С. 76.

11. Лушников А.М., Лушникова М.В. Курс трудового права: Учебник: В 2 т. Т. 2. Коллективное трудовое право. Индивидуальное трудовое право. Процессуальное трудовое право. - М.: Статут, 2009. - С. 469.

12. Гасанов М.Ю., Сарымсакова Г.К. Правовое регулирование рабочего времени и времени отдыха: Учебное пособие. - Т.: ИПТД ООО "Фударолик жамияти", 2017. - С. 68.

13. Утверждено Государственным комитетом РУз по архитектуре и строительству 11 ноября 1998 г., зарегистрировано Министерством юстиции РУз 28 ноября 1998 г. No 551 с изменениями, внесенными Постановлением Государственного комитета РУз по архитектуре и строительству от 29 июля 2013 г. No 3, зарегистрированными Министерством юстиции РУз 23 августа 2013.

14. Гасанов М.Ю., Сарымсакова Г.К. Правовое регулирование рабочего времени и времени отдыха: учебное пособие. - Т.: ИПТД ООО "Фударолик жамияти", 2017 - С. 68.

15. Трудовой кодекс Российской Федерации от 30.12.2001 N 197-ФЗ (ред. от 16.12.2019).

16. Киселев И.Я. Сравнительное и международное трудовое право. Учебник для вузов. - М.: Дело, 1999. - С. 205.

17. Миронов В.И. Трудовое право: Учебник для вузов. СПб.: Питер, 2009. - С. 386.

18. Гасанов М.Ю., Сарымсакова Г.К. Правовое регулирование рабочего времени и времени отдыха: Учебное пособие. - Т.: ИПТД ООО "Фударолик жамияти", 2017. - С. 79.

19. Гасанов М.Ю., Сарымсакова Г.К. Правовое регулирование рабочего времени и времени отдыха: Учебное пособие. - Т.: ИПТД ООО "Фударолик жамияти", 2017. - С. 81.

20. Киселев И.Я. Сравнительное и международное трудовое право. Учебник для вузов. - М.: Дело, 1999. - С. 210.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.