Научная статья на тему 'РЕКЛАМА И ЕЕ РОЛЬ В СФЕРЕ ТУРИЗМА'

РЕКЛАМА И ЕЕ РОЛЬ В СФЕРЕ ТУРИЗМА Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
115
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РЕКЛАМА / ТУРИЗМ / ПРОИЗВОДСТВО / УСЛУГИ / НАСЕЛЕНИЕ / БИЗНЕС / ЭКОНОМИЧЕСКАЯ / ОБЩЕСТВО / НАУЧНО-ТЕХНИЧЕСКАЯ РЕВОЛЮЦИЯ

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Сафаров Джамшед, Бахтовари Анвар

На самом деле реклама играет большую роль в развитии различных производственных и непроизводственных отраслей. Как отметил сам автор в своей статье «Реклама - двигатель бизнеса». Цель статья: Реклама играет большую роль, особенно в сфере туризма. Невозможно представить развитие туристической отрасли без рекламы. Поэтому для развития рекламы или саморекламы автор внес предложения и предложения в конце статьи. Все будет хорошо. Автор сравнил уровень развития рекламы в республике по отношению к предыдущим годам и сравнил ее развитие в годы независимости. По результатам исследования: Основные основы развития рекламы и ее эволюция в последние годы обусловили добавление информации об основных факторах производства: земле, капитале, труде и месте размещения рекламы в составе информации.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ADVERTISING AND ITS ROLE IN TOURISM

In fact, advertising plays a big role in the development of various manufacturing and non-manufacturing industries. As the author himself noted in his article “Advertising is the engine of business”. Purpose of the article: Advertising plays a big role, especially in the tourism sector. It is impossible to imagine the development of the tourism industry without advertising. Therefore, for the development of advertising or self-promotion, the author has made suggestions and suggestions at the end of the article. Everything will be fine. The author compared the level of development of advertising in the republic in relation to previous years and compared its development in the years of independence. According to the results of the study: The basic foundations for the development of advertising and its evolution in recent years have led to the addition of information about the main factors of production: land, capital, labor and advertising placement as part of the information.

Текст научной работы на тему «РЕКЛАМА И ЕЕ РОЛЬ В СФЕРЕ ТУРИЗМА»

РЕКЛАМА ВА НАЦШИ ОН ДАР СО^АИ САЙЁ^Й

САФАРОВ ЦАМШЕД,

ассистенти кафедраи география ва сайёщи Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи Абуабдуллощ Рудаки, ша^ри Кулоб, мщ. С. Сафаров - 16. Тел: 988881981;

БАХТОВАРИ АНВАР, ассистенти кафедраи география ва сайёщи Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи Абуабдуллощ Рудаки, ша^ри Кулоб, мщ. С. Сафаров 16. Тел: (+992) 985857591;

Дар цацицат ба рушди сощ^ои мухталифи исте^солй ва гайри исте^солй реклама нацши асоси мегузорад. Чи гунае, ки худи муаллиф дар мацолааш цайд намудааст, «Реклама ин му^аррики тицорат ба щсоб меравад».

Мацсади мацола: Махсусан дар со^аи сайёуй реклама нацши асосиро мебозад. Бе реклама рушди со^аи сайёщро тасаввур кардан мумкин нест. Пас барои рушди реклама ё худ таблигот муаллиф дар охири мацола пешнщодот ва таклифотро манзур намудааст. Хуб мешавад. Ки муаллиф дарацаи инкишофи рекламаро дар цум^урй нисбати сол^ои гузашта муцоиса намуда, чигунагии рушди онро дар сол^ои сощбистицлолй муцоиса менамуд.

Натицаи татцицот нишон дод, ки замина^ои асосии рушди реклама ва та^аввулоти он дар сол^ои охир ба он расонид, ки дар бораи омил^ои асосии исте^солот: замин, сармоя, ме^нат зам гардидани иттилоот ва дар дохили иттилоот цойгиршавии реклама то ба ИИТ оварда расонид.

Калидвожа: реклама, сайёуй, исте^солот, хизматрасони, а^олй, тицорат, ицтисоди, цомеа, инцилоби илми - техники.

РЕКЛАМА И ЕЕ РОЛЬ В СФЕРЕ ТУРИЗМА

СА ФАРОВ ДЖАМШЕД,

ассистент кафедры географии и туризма Кулябского государственного университета им. Абуабдулло Рудаки, про. C. Сафаров-16. Тел: (+992) 988881981

БАХТОВАРИ АНВАР,

ассистент кафедры географии и туризма Кулябского государственного университета им. Абуабдулло Рудаки, про. C. Сафаров-16. Тел: (+992) 985857591

На самом деле реклама играет большую роль в развитии различных производственных и непроизводственных отраслей. Как отметил сам автор в своей статье «Реклама -двигатель бизнеса».

Цель статья: Реклама играет большую роль, особенно в сфере туризма. Невозможно представить развитие туристической отрасли без рекламы. Поэтому для развития рекламы или саморекламы автор внес предложения и предложения в конце статьи. Все будет хорошо. Автор сравнил уровень развития рекламы в республике по отношению к предыдущим годам и сравнил ее развитие в годы независимости.

По результатам исследования: Основные основы развития рекламы и ее эволюция в последние годы обусловили добавление информации об основных факторах производства: земле, капитале, труде и месте размещения рекламы в составе информации.

Ключевые слова: реклама, туризм, производство, услуги, население, бизнес, экономическая, общество, научно-техническая революция.

ADVERTISING AND ITS ROLE IN TOURISM

SAFAROV JAMSHED,

Assistant of the Department of Geography and Tourism of the Kulyab State University named after Abuabdullo Rudaki, pro. C. Safarov-16. Phone: (+992) 988881981

BAKHTOVARIANVAR,

Assistant of the Department of Geography and Tourism of Abuabdullo Rudaki Kulyab State University, pro. S. Safarov-16. Phone: (+992) 985857591

In fact, advertising plays a big role in the development of various manufacturing and non-manufacturing industries. As the author himself noted in his article "Advertising is the engine of business".

Purpose of the article: Advertising plays a big role, especially in the tourism sector. It is impossible to imagine the development of the tourism industry without advertising. Therefore, for the development of advertising or self-promotion, the author has made suggestions and suggestions at the end of the article. Everything will be fine. The author compared the level of development of advertising in the republic in relation to previous years and compared its development in the years of independence.

According to the results of the study: The basic foundations for the development of advertising and its evolution in recent years have led to the addition of information about the main factors of production: land, capital, labor and advertising placement as part of the information.

Key words: advertising, tourism, production, services, population, business, economic, society, scientific and technological revolution.

Мукаддима. Таблигот ё худ реклама дар замони муосир ахамияти махсусро ба худ касб кардааст. Таблигот ё худ реклама пайваст ба ташаккул ва рушду равнаки низоми бозорй буда, дар баробари дигаргун шудани сохтори чамъиятй ва Инкилоби илмию техникй имкон дод, ки истифодабарандагон бо иттилооти зарурй таъмин гашта, аз байни онхо маълумоти зарурй пахн гардида ва харидор ин ё он намуди мол ва ё хизматрасониро интихоб ва дастрас намоянд. Аз нигохи иктисодй дар даврахои ташаккулёбии сохтори чамъиятй инсоният чор давраи низоми иктисодиро аз сар гузаронидааст: низоми иктисодии анъанавй, низоми иктисодии бозорй, низоми иктисодии маъмуриву фармонфармой (амрй) ва низоми охирон ин низоми иктисодии омехта аст. Мутахассисони сохаи реклама инкишоф ва таърихи пайдоиши рекламаро ба пайдоиши низоми бозорй рабт медиханд. Баъзе аз мутахассисон рекламаро ба даврахои аввали низоми анъанавй рабт медихднд. Зарур ба ёдоварй аст, ки дар баробари инкишофи илму техника ва шабакахои ичтимой сохаи мазкур аз нав эхё гардид.

Бояд тазаккур дод, ки ягон сохаи истехсолот ва хизматрасониро бе сохаи реклама тасаввур кардан нашояд. Зеро «Реклама ин мухаррики истехсолот аст» кайд намудаанд мутахассисони сохаи мазкур [6, с. 33]. Реклама сарфаи вакт ва дастрасии доимии истехсолотро ба истеъмолкунандагон ва тагйирпазирии нархро танзим менамояд. Ба истехсолкунандагон бошад шароити хубу мусоиди ракобатиро фарохам меорад, ки дар натича нарх арзон ва сифати махсулоту хизматрасонй бехтар хохад шуд. Новобаста аз шаклхои давлатдорй дар чомеаи башарият, ки фарогири тамоми мамолики чахон аст, реклама накши асосиро дорад. Дар давраи муосир ба кавли дигар реклама «сархад» надорад. Аз ин ру, истехсолкунанда ва хизматрасонро водор месозад, ки чи гунае, ки дар видеороликхо ва буклетхо таърифу тавсияи махслуот ва хизматрасониро нишон бедихад, махсулотхо ва хизматрасонй чавобгбошад [5. с. 90].

Дар давлатхои муттараккикардаи чомеаи чахонй барои реклама маблагхои зиёде харч карда мешавад, ки он дар интихо даромади хуберо низ ба даст меорад. Дар бораи чигунагии реклама ва хусусиятхо ва шаклхои реклама, хамеша омузиш ва тахкикотхои илмй дар сатхи баланд баргузор гашта, роху усулхои нави пешниходи он нишон дорда мешаевад.

Чи гунае, ки дар боло кайд карда шуд, реклама хамкадами тараккиёти чомеа ва инсоният аст. Кофтукобхои археологй исбот мекунанд, ки реклама замоне пайдо гаштааст, ки мубодилаи мол ва тичорат пайдо гаштааст. Бостоншиносон дар махалли минтакахои шахрнишини кадима тахтачахои чубин, пластмасй, ва гилиро ёфтаанд, ки руи онхо хизматрасонихо, фарогатхо ва маълумортхо дар бораи молу махсулот навишта шуда чун таблиг-реклама истифода бурда мешуд. Рушду равнаки реклама бо рушди истехсолот, мубодилаи мол ва умуман рушди чомеа вобаста буд. Масалан дар харобахои шахри кадимаи мисрии Мемфис, ки 5 хазор сол пеш аз мелод вучуд дошт, сутуни сангиеро дарёфт намуданд, ки руи он чунин навиштачот ба назар мерасид: «Инчо ман Ринос зодаи чазираи

Кипр зиндагй мекунам. Бо мехрубонии худоён ва ёрии онхо метавонам ба ивази маблаги муайян хобхои шумоёнро таъбир намоям».

Аз нигохи мутахассисон таърихи рушди рекламаро ба якчанд мархаларо чудо намудан мумкин аст [5, с. 19]:

1. Реклама дар асрх,ои 5 пеш аз мелод то 19 мелодй. Дар ин давра реклама ба тарзхои содда, дар махаллахо, шахрхо ва худудхои як ё на зиёда аз ду давлат буда, мухити нисбатан танг дошт.

2. Реклама дар замони давлатдории собик Иттих,оди Шуравй. Дар ин давра реклама дар холати бояду шояд амал мекард. Дар даврахои капиталистй сохаи мазкур рушд намуд (ИМА, Британияи Кабир, Ч,опон, Фаронса ва гайра). Аммо дар худуди Иттиходи Шуравй сохаи мазкур бинобар рушди чамъияти сотсиалистй рушд накардааст.

3. Реклама аз соли 1991 то х,ол. Дараи ташаккулёбй ва рушди реклама мебошад. Аз ин ру, низоми иктисодии омехтаро «модари реклама» номидан мумкин аст.

Бозори муосири реклама дар Точикистон имруз на он кадар рушд ёфтааст. Он вобаста ба як катор омилхо ва мушкилихо суст инкишоф ёфта истодааст.

-касбй набудани рекламадихандагон;

-хусусияти кабули реклама аз чониби мардум.

Ба ин нигох накарда фаъолияти рекламавй то як андоза дар Точикистон хуб аст. Пайдоиши рузномаю хафтаномахо мачалахои зиёду гуногун, кушодашавии шабакахои гуногуни радиёй ва телевизионй ба рушду равнаки реклама мусоидат менамояд. Дар баробари ин рушди сохаи интернетй имконият фарохам меорад, ки ин соха дар худуди чумхурй ба авчи аъло расад [6, с. 54].

Реклама ё ташвикот -ин техникаи муоширот буда вазифаи асосии он барпо намудани робита дар байни истехсолкунандаи махсулот ва истеъмолкунанда бо максади водор намудани истеъмолкунанда барои харид намудани махсулоти пешниходшуда мебошад. Вазифаи асосии ташвикот ичроиши вазифаи фуруш мебошад.

Акнун дар бораи накши реклама дар фаъолияти сайёхй сухан мекунем. Дар баробари сатхи инфрасохтор, нарасидани кадрхои баландихтисос,набудани рекламаи мавзеъхои сайёхй низ яке мушкилотхое мебошанд ки барои рушиди сохаи сайёхй монеаъа эчод мекунад [3, с. 56].

Дар бозори хизматрасонии туристй накши мухимро чанбахои таблиготй (реклама), иттилоотй ва хукукй мебозанд, зеро барои амалй намудани хизматрасонии муносиб, ки пардохт шудааст кафолат дода шавад. Бисёре аз коршиносон чор тавсифи заминавии бозори туристиро муайян намудаанд, ки онхо хусусияти сифатй ва микдори доранд.

Бозори туристй бояд чунин хусусиятхо дошта бошад:

- сохторишуда, дар сохтори он бояд даххо ихтисосхои махдуди бозор ба монанди бозори автобусхои сайрй, сайрхои табобатй ва бехдоштй, туризми корчалонй ва гайра;

- озод-чунин бозор шумораи бемахдуди харидорон ва фурушандагон, хариду фуруши микдори бемахдуди хизматрасонй, иттилооти пурраи дурусти фурушандагон ва хизматрасонии онхоро пешниход менамояд;

- ракобатпазир- ракобат яке аз чузъхои асосии иктисодй бозоргонй ба шумор меравад;

- тамаддуни (фархангй) -доштани фарханги волои иктисодй, ки аз руи чорчубаи амалй намудани тичорат, эхтиром гузоштани шарикон ва ракибон, риоя намудани принсипхои маънавй ва ичрои ухдадорихои ба зима гирифташуда.

Аз ин ру, барои рушди сохаи реклама дар сохаи сайёхй ва умуман дар сохахои хизматрасонй ва истехсолот Хукумати Чумхурии Точикистон ^онуни Чумхурии Точикистон «Дар сохаи реклама» аз кабул намудааст, ки ин ба танзим даровардани сиёсати дохилй ва хоричии кишварро дар самти реклама дар сохаи сайёхй низ муайян менамояд [14, с. 55].

Барои такмил ва ривочу равнак додани сохаи реклама дар самти сохаи сайёхй як катор тадбирхоро амалй намуд:

1. Хамкорй бо ширкатхои байналмиллалие, ки дар самти таблигот фаъолият менамоянд;

2. Бехтар намудани хизматрасонии сайёхй ва мукаммалсозии объектхои сайёхй;

3. Дар амал татбик намудани ^онуни Чумхурии Точикистон «Дар бораи реклама» махсусан дар самти сохаи сайёхй;

4. Тайёр намудани мутахассисон дар самти реклама дар х,удуди кишвар ва ё хоричи он ваа гайра.

АДАБИЁТ

1. Аброров Х..А. Муъчиза^ои табиати Точикистон. / Х..А. Аброров, М.М. Акмалов - Душанбе, Ирфон, 2014.-219с.

2. Аброров Х..А, Точикистон кишвари беназири кул^о. / / Х..А. Аброров - Душанбе, 2003.- 198

3. Абдурахимов С.Я. Инновационно - геоэкологические проблемы природно - техногенного разнообразия Таджикистана. / С.Я.Абдурахимов - Худжанд: Нури маърифат, 2014.- 432с.

4. Баротов Р.Б. Ганчи ку^истон. / Р.Б.Баротов - Душанбе: Маориф, 1985 - 104 с.

5. Баротов Р.Б. Кандани^ои фоиданоки Точикистон. // Р.Б.Баротов - Душанбе: Ирфон, 1970.- 54с.

6. Баротов Р.Б. Лаъли Бадахшон. / / Р.Б.Баротов - Душанбе: Маориф, 1970.- 68с.

7. Баротов Р.Б, Новиков В.П. Каменное чудо Таджикистана. / / Р.Б.Баротов - Душанбе: Ирфон, 1984.- 120 с.

8. Баротов Р.Б. Асрори кувдои Точикистон. - / Р.Б.Баротов -Душанбе: Ирфон, 1971.- 56 с.

9. Баротов Ч,Д. Географияи минтакаи Кулоб. / Ч,.К. Баротов - Душанбе: Бухоро, 2015.- 120 с.

10. Будыко М.И. Изменения климата. / М.И. Будыко-Л.: Гидрометоиздат, 1974.-185с.

11. Воронов А.Г. Биогеография с основами экологии. / А.Г. Воронов - М.: 1987.- 285с.

12. Грищенко Е.В.Берегите рыбные богатства родного края. / Е.В. Грищенко, А.Х. Расулов, Ф.А.Ахроров -Душанбе: Дониш, 1983.- 78с.

13. Давлатов А.С. Лексия^о аз географияи биологй. / А.С. Давлатов - Душанбе, 2013.- 308 с.

14. Давлатов А.С. Асос^ои экология. / А.С. Давлатов - Душанбе: Матбуот.- 285 с.

15. Девонакулов А. Асрори ном^ои кишвар. / А.Девонакулов - Душанбе: Ирфон, 1989.- 224с.

16. Енкова А.П. Писта. / А.П. Енкова - Душанбе: Ирфон.- 1975.- 56 с.

17. Кодиров Ф.С. Захира^ои туристй: ёдгори^ои фар^ангй - таърихй ва табий. / Ф.С. Кодиров - Душанбе: Ирфон, 2012.- 128с.

18. Мамадризохонов А.А. Экотуризм дар минтака^ои ку^истони Точикистон. / А.А. Мамадризохонов -Душанбе, 2013. - 484с.

19. Мухаббатов Х.М. Проблемы природопользования в горных регионах Таджикистана. / Х.М. Мухаббатов - Душанбе: Дониш, 2016.- 465с.

ИСТОРИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ ФОРМИРОВАНИЯ И РАЗВИТИЯ

ТУРИСТИЧЕСКИХ ДЕСТИНАЦИЙ В РЕСПУБЛИКЕ ТАДЖИКИСТАН

БОБОЕВ НЕГМА ТДЖОН ДАВЛА ТОВИЧ,

старший преподаватель кафедры «Туристическая география» Кулябский государственный университет имени Абуабдуллох Рудаки. Адрес: 735360 Республики Таджикистан г. Куляб улица С. Сафаров 16, Phone: (+992) 985375144, E-mail:bnematdzhon@mail.ru

В статья рассматривается комплексное исследование периоды развития туристических детонаций в Республике Таджикистан.

Цель статьи: Прослеживается перечень целей туризма в предварительный период развития туристических дести наций. Основное внимание в работе автор акцентирует на описание древних авторов о исторических территориях, географических описаниях, ресурсной базы и карты современного Таджикистана. Автором выяснены факторы, которые способствовали системному и ускоренному развитию туристических детонаций в Республике Таджикистан в советское время.

По результатам иследования: на основе изучения автором составлен основные инфраструктурные проекты туристско-рекреационных детонации, созданные в Республике Таджикистан во второй исторический период. В статье проанализировано правовая база регулирования развития детонаций, также описаны административно-управленческие инфраструктуры обеспечения туристских детонаций в республике.

Ключевые слова: туристическая детонация, инфраструктура, материально-техническая база, Шелковый путь, коммуникационное-дорожные системы, туристические и рекреационные объекты, экотуризм, санаторно-курортный комплекс, международные стандарты.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.