Научная статья на тему 'РАЗВИТИЕ ЖАНРА МУЗЫКАЛЬНОГО ТРАКТАТА В КОНТЕКСТЕ ШКОЛЫ УСТОД-ШОГИРД'

РАЗВИТИЕ ЖАНРА МУЗЫКАЛЬНОГО ТРАКТАТА В КОНТЕКСТЕ ШКОЛЫ УСТОД-ШОГИРД Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
70
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МАКОМ / ПАРДА / АДВОР / ШУДУД / НАГМА / ХАФТПАРДА / ДУВОЗДАХМАКОМ / ШАШМАКОМ / УСТОД-ШОГИРД / РИСОЛАИ МУСИКИ / ШАРТИ МУТРИБИ / ЧАДВАЛИ РАХНАМУНИ / КУЛЛИЁТ / БАЁЗ / АБЪОД / ФОСИЛА / ЧИНС / ЧАМЪ / САРАХБОР / САРХАТ / МИЁНХАТ / ДУНАСР / УШШОК / БУЗУРГ / РОСТ / БОЗГУЙ / СУПОРИШ / АВЧИ МУХАЙЯР / УЗЗОЛ

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Азизи Фарогат Абдукаххорзода

В статье в контексте музыкальной традиционной школы устод-шогирд рассмотрена эволюция жанра музыкального трактата. В ней впервые показана расширенная граница функционирования музыкального трактата: с доисламского периода - до второй половины XX века. В качестве первого вида «музыкального трактата» определена так называемая таблица-руководство, широко распространенная в музыкальной практике таджиков и персов в V - начале VII веках. Не являясь книжным жанром, эта таблица выполняла функцию письменного источника, которая содержала правила-директивы профессиональной музыкальной деятельности. Последним, на сегодняшний день, трактатом по Шашмакому является «Баёз Шашмаком»-а Фазлиддина Шахобова, тайно написанный в 60-е годы прошлого столетия. Необходимость написания своего трактата, по всей вероятности, Устод Шахобов связывал с его функцией носителя макомного мышления. В своей эволюции трактат о музыке изменил форму изложения, структуру, содержание. Однако, всегда сохранял свою функцию учебного пособия в традиционной музыкальной школе устод-шогирд. Он служил единственным письменным источником в учебном процессе этой школы. Симптоматично, что на протяжении тысячелетий функциональная значимость трактата в контексте традиционной музыкальной школы устод-шогирд сохранилась.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEVELOPMENT OF A GENRE OF THE MUSICAL TREATISE IN THE CONTEXT OF SCHOOL USTOD-SHOGIRD

In article in the context of music traditional school ustod-shogird evolution of a genre of the musical treatise is considered. In it the expanded border of functioning of the musical treatise is for the first time shown: since the pre-Islamic period - to the second half of the 20th century. As the first type of «the musical treatise» the so-called table guide widespread in musical practice of Tajik-Persian people in V - the beginnings of the 7th centuries is defined. Without being a book genre, this table performed function of a written source which contained rules directives of professional musical activity. The last, today, the treatise on Shashmaqom is «Bayoz of Shashmaqom» of Fazliddina Shahobov, which was secretly written in the 60th years of last century. Most likely, Ustod Shahobov connected need of writing of the treatise with his function of the carrier of maqom thinking. In the evolution the treatise on music changed form of presentation, structure, contents. However, always kept the function of the manual at traditional music school ustod-shogird. It was the only written source in educational process of this school. It is symptomatic that throughout the millennia the functional importance of the treatise in the context of traditional music school ustod-shogird remained.

Текст научной работы на тему «РАЗВИТИЕ ЖАНРА МУЗЫКАЛЬНОГО ТРАКТАТА В КОНТЕКСТЕ ШКОЛЫ УСТОД-ШОГИРД»

DECISION INEQUALITY CLASS MISCELLANEOUS With POMOSHIYU CHARACTERISTIC FUNCTION, WHICH PRENADLEZHAT INEQUALITY

Class inequalities are researched in this article with one unknown. Such inequality impossible to solve the usual way. So it is required find different not standard methods. In this article is used one of the non-standard methods "Use characteristic function, which belongs to the inequality". This way is motivated with theoretical standpoint, is also brought decisions of the concrete problems.

Keywords: Inequality, decisions inequality, function, characteristic function, non-standard way, decision, class, with one variable.

Сведения об авторе:

Мирзоев Р.Р. - кандидат педагогических наук, доцент заведующей отдел дистанционного обучения Таджикского государственного университета коммерции, e-mail: r_mirzoev1966@mail.ru

About the author:

Mirzoyev R.R. - candidate of pedagogical sciences, manager's associate professor department of distance learning of the Tajik state university of commerce, e-mail: r_mirzoev1966@mail.ru

РУШДИ ЖАНРИ РИСОЛАИ МУСЩЙ ДАР МАКТАБИ СУННАТИИ

УСТОД-ШОГИРД

Азизй Ф.А.

Консерваториям миллии Тоцикистон ба номи Т.Саттори

Рисолаи мусикй дар таърихи мусикии классикии точик аз он лихоз мавкеи бузургро дорад, ки таи садсолахои хусусан давраи курунивусгой накши ягона сарчашмаи хаттии мусикиро ичро намудааст. Маълум аст, ки мусикиро хамчун илм дар ибтидои ташаккули фарханги исломй бештар бах,огузорй намудаанд. Эхтимол ин бо он сабаб бошад, ки Ислом хунари мусикиро ибтидоан манъ карда буд[1]. Хусусан олимон-энсиклопедистон дар ин вазъ талкини мусикиро хамчун илм рушд дода, акидахои олимони антикаро бо диди хеш ва дар заминаи мусикии тахчоии худ тахлилу талкин додаанд. Дар замони курунивустой рисолахои мусикй ба ду забон - арабй ва точикй-форсй навишта шудаанд. Яке аз аввалин рисолаи мусикие, ки ба забони точикй-форсй навишта шудааст, кисми мусикии «Донишнома»-и Абуалй ибни Сино мебошад. Хол он ки дар замони у китобхои илмй ва хусусан донишномахо сирф арабизабон буданд. Хам Абунаср Форобй ва хам Абуалй ибни Сино мусикиро хамчун фанни риёзй талкин кардаанд. Дар киёс бо Абунасри Форобй («Китоб ал-мусикй ал-кабир»), Абуалй ибни Сино заминаи илмии мусикиро бо як катор фанхои дигар васеъ намудааст, ки берун аз илмхои дакиканд[2]. Дар карнхои VIII-XI рисолахои мусикй кисми асари энсиклопедиро ташкил мекард.

Рисолае, ки ибтидои мархилаи навро тачассум намудааст, «Рисолаи мусикй»-и Мухаммад Нишопурй (карни XII) мебошад, аз он лихоз, ки муаллиф дар он дар бораи системаи нави маком -Дувоздахпарда сухан гуфтааст [7]. Дар карни сонй «Китоб ул-адвор»-и Сафиуддин Урмавй (карни ХШ) низ дар бораи ин система зери унвони Дувоздахшудуд маълумоти муфассал меоварад. Гарчанде хар ду рисолахо дар муддати кутохе аз якдигар таълиф гардидаанд, вале дар мисоли онхо ду анъанаи гуногуни рисоланависии курунивустой мушохида карда мешавад.

«Рисолаи мусикй»-и Мухаммад Нишопурй ба забони точикй-форсй, бидуни услубхои риёзй таркиботи мусикиро мефахмонад. Баёни рисола хикоявй буда, муаллиф кайд мекунад, ки онро барои шогирдони худ навиштааст. Дар мукаддимаи асар Мухаммад Нишопурй худро «устод», «устоди Хуросон», «ачаб уз-замон» меномад. Ин се унвони расмии замони муаллиф буд ва онхоро на худи кас ба худ, балки расман ба у мансуб медонистанд. Мухаммад Нишопурй рисолаи мухтасари худро барои шогирдон навишта, зикр намудааст, ки системаи Дувоздахпарда бо таркиботи шаш овоз ва 18 бонг асоси мусикии замони уст. У Борбадро «асосгузори илми парда» меномад. Аз услуб ва баёни он маълум мегардад, ки рисола характери амалиро дорад. Аз мазмуни рисола муайян карда мешавад, ки он функсияи хрестоматияи рахнамуниро ичро мекунад. Татбики амалии хамаи нуктахои он бояд бо машгулияти шифохй пурра гардад. Маълум аст, ки он услуби тадрисии инфиродиву амалии мактаби суннатии устод-шогирд аст.

«Китоб ул адвор»-и Сафиуддин Урмавй бошад рисолаи сирф назариявист. Он дар бораи системаи Дувоздахшудуд/Дувоздахадвор бо таркиботи он - овозотоварда, хамчояшавии чинсхоро ба чамъ[3], услуби аз онхо табдил додани шадду даврхоро мефахмонад. Рисолаи Сафиуддин характери сирф назариявиро дорост. Он ба забони арабй навишта шудааст. Таркиботи мусикй бо ёрии унсурхои риёзй фахмонда мешаванд. Муаллифи рисола олим аст.

Хамин тавр ин ду capчaшмaи xaira намунахои ришлахои гyнoгyнaнъaнa - шарти мутрибй ва aкaдeмй мeбoшaнд.

Ришлаи дигape, ки дар хамин зaмoни наздик таълиф гapдидaacт «Дар иншиоби ycyл ва фуруъи мушк^-и Ai^p Хycpaви Дeхлaвй[4, c.34-62] (к. ХШ) мeбoшaд. Дар oн низ муаллиф Бopбaд ва хaммacлaкoни ypo capo!aAo™ илми парда пазируфта, махорати онхоро «камол уз-замон» нoмидaacт ва шниян дар бopaи Дувоздахпарда маълумот oвapдaacт. Риcoлa ба зaбoни точикй-форш навишта шyдaacт. Xycycrarac® pиcoлaи Aмиp Хycpaви Дeхлaвй аз oн шаходат мeдихaнд, ки ин pиcoлa низ дар анъанаи шарти мутрибй таълиф гардидааст. Маълум acт, ки AмиpХycpaви Дeхлaвй ycтoди бузурги му^кй буд. ypo дар мушкии хинд acocгyзopи мактаби Дeхлй (Дeхлй гхарана) мeшyмopaнд. Ин мактаб, ки мактаби cyннaтии ycтoд-шoгиpд (гуру-шишйя) acт, тo имруз фаъолият мeкyнaд[5].

As ин бapмeoяд, ки ришлахои шарти мутрибй аз тарафи ycтoдoни мактабхои cyннaтии устод-шoгиpд бapoи шoгиpдoн навишта мeшyдaнд. Ин 4o кaмe ба карнхои пeшaзиcлoмй py мeoвapeм. Дар давраи Бopбaд (oxиpи карни VI - ибтидoи VII) дар амалияи мушкй чадвали рахнамунй пахн гардида буданд. Дар онхо мутобикати пардахои мушкй ба ужур^и табиат, нaбагагy хайвонот ва кoинaг (мaкpoкocм), чoмea ва иншн (микpoкocм) oвapдa мeшyдaнд. Он зaмoн чунин чадвали рахнамунй дар мушкии Хрнд хам дар иcтифoдa буданд [6; 3, с.300]. Мазмунан ин чадвали рахнамунй мaълyмaгpo дар бopаи дoниcтaни вакги ичpo, мутобикгардонии мушкй (парда) ба шунаванда, табиат ва х. дар бар мeгиpифт, чунки oн зaмoн дoниcтaнy pиoяи чунин коидахои амалй дар ичpoиши мушккй хатмй буд. Уcлyби нaвoзaндaгиpo шoгиpдoн дар мактаби cyннaтии ycтoд-шoгиpд ба таври шифохй ёд мeгиpифтaнд. Гapчaндe ин чадвали рахнамунй китoб махеуб нaмeёбaд, вaлe oн capчaшмaи xairae буд, ки вазифаи дacгypи тaълимиpo дар ин мактаб ичpo мeнaмyд. Ба ибopaи дигар, фyнкcияи ришлаи шарти мутрибии кypyнивycтoиpo дар чараёни таълим ичpo мeкapд. Бинoбap ин paвocт, ки oнpo шакли аввали pиcoлaи мушкй бинoмeм[6, с.139].

Ба карнхои XIV-XV баргашта, oнpo кайд мeкyнeм, ки хам pиcoлaи мушкии Зaйнyлoбидин Махмуди Хycaйнй [8] «^онуни илмй ва амалии му^кй» (к. XV) ва хам acapи Aбдypaхмoни Ч,омй «Ришлаи му^кй» [1; 2] xycycrara^ oмexтaи ин ду анъанаро дopoaнд. Мазмунан «Крнуни илмй ва амалии муш^й» дар aтpoфи coxтaни aбъoд (фocилaхo) тaвaccyти такими дурусти дacтoн дар дacтaи coзи муш^й, ба вучуд oвapдaни чамъ аз пайвастагии ду ё ce чиж бакшида шуда, cиcтeмaи аз чaмъхo пaйдo шудани «дувоздахгонаи машхура» - Дyвoздaхдaвoиppo мeoвapaд. Мoхияти мacъaлaгyзopй дар ришла чй тaвpe, ки аз томи oн аёну равшан аст, коидахои илмиву амалии мушкит. Битобар ин, pиcoлapo ба анъанаи шарти мутрибй мажуб дoниcтaн paвocт.

«Ришлаи мушк^-и Aбдypaхмoни Ч,омй дар барс)бари нагмаву aбъoдy чинcy чамъ, ш^таи Дувоздахмакомро 6o тapкибaги oн - дyвoздaх маком, шаш oвoзaг, биcтyчop шуъба 6o нишoндoди мyшаxxаcи пaйдoиши oнхo дар натичаи та^имсти тори уд мeoвapaд, ки ин хама маеБалахои амалияи мycикиaнд[7]. Харду ришла ба зaбoни точикй навишта шудаанд. Дар бapoбapи ин харду аз уолуби риёзй (чадвалкашй, хиcoби арифметики (тaнocyбияти кacpй), абчад[8] ва х) иcгифoдa мсбаранд. Баёни pиcoлaхo хикоявй ва pиёзиcт.

Давраи навро дар табдили шакли pиcoлa Начмиддини Кавкабии Басрой (к. XVI) ворид мeнaмoяд. У «Фишла дар баёни Дувоздахмакрм»-и xyдpo ба назм мeнaвиcaд. Ба чунин уалуби баён Aмиp Хycpaви Дeхлaвй низ кдоман py оварда буд. Вaлe Aмиp Хycpaв баъди баёни хикоявй як байт ё як рубоиро мeoвapaд. Кавкабй пурра ба ycлyби назм мeгyзapaд[9, с.43-58]. Дар маркази диккати Кавкабй cиcтeмaи Дувоздахмаком (бо таркибаги шаш овоз ва бисту чор шуъба омадааст) иcтoдaacт. Хycycияти нави ин ржола на танхо дар yнcypи зохирии он (баёни назмй), балки дар уалуби талкини илми мушкист. У cиcтeмaи acлии макомро дар як рубой чо мeкyнaд:

Утшацц мapа yaàu Хутйнй чу Pocm,

Дap napдau Бустш, Paxpsusy Haeocm.

Чун гишт Бyзypг дap Иcфaxpнy ^oц

Зaнгyлa, Хщазу Ky4aK a^ap 6apu маcm.

Ин баён чй бартарй дорад? Он ки баёни шсвриро аз ёд кардан ошнтар аст. Дар хар мдораи ин мигал номи ce маком чо шудааст, ки дар мачмуъ номи макрмхои acлии Дувоздахмакоманд. Шогирд, ки ба тарики шифохй-амалй дарш capoяндaгивy навозандагиро мeoмyзaд, аз xyд кардани номхои макомхои acлиpo дар шакли шсър xyбтap кабул мeнaмoяд. Arap ба талкиноти дигари Дувоздахмаком py oвapeм, он на танхо номхои макомхо, балки паихам омадани макомхоро низ таъкид мeкyнaд:

3u мт 6umnae дaме, эй мapдu баууш

Чу пыштдй, мaкyн àrnap фapамyш.

Haxycmm мекyнaм a3 Pocm бунёд,

Ku мapд a3 pocmü шуд a3 sau азаà.

Хусайниву Ирок, он а Сипоуон. Пас аз Зангула, Ушшоку Наво хон, Хщозу Бусалик асту Ра^овй, Ки дорам ёд аз такрири ровй. Дигар медон Бузург, он го% Кучак, Бигуфтам цумларо башмор як-як.

Ба хамин xaprn; ^вкабй дap 6op^ ycyny бyxypy тapкибoти Дуваздахмакам дap бapaбapи xeлe мyфaccaлy paвшaн, инчунин xeлe кутоху пypмaънaи шакли шeъpй aваpдааcт. Ин мycикишинocи бapчacгa xyд донандаи илми маком буд. Бинaбap ин ба acaнй чунин ycлyбpa пеш гиpифт. Шакли мук^ма-л^ини баёни Kавкабиpa алимани мyacиpи имpyз ба куллиёти y мепайванданд. Kyллиëти Kавкабй - намунаи алии баёни каида дap шeъp ает. У дap куллиёт cиcтeмaи пyppaи ^возда^а^^о ба каидаи паихамии он oвapдa, кyллиëтaшpa ба чунин байт ба анчам мepacaнaд: Ба цону дил шунав аз Кавкаби, кард баён Ба чауор байт даху ду макрму шаш овоз.

Махз ^вкабй ба илми мушкй калимаи «кyллиëт»-po ба ин маъна ваpид кapдaacт, ки cиcтeмaи мaкaмpa ба тавpи кулл (камил) дap бap гиpифтaнpo дapaд [15, ч1 c.571; 10,c.103]. Аз ycлyби баёни Kaвкaбй аён мeгapдaд, ки pиcaлaи мaзкyp, мачм;^ каидахаи ичpакyнaндaгиcт. Aгap aнpa ба назаp г^ем, ки бандакаханги xap як макаму аваз xeлe к^тах ает, эхтималият ба миён меаяд, ки чунин каидахаи фан дap аханги xap як вахиди лахнй capaидa мешуданд[10, с.139]. Дap умум баёни Kaвкaбй аз он шахадат медихад, ки дap замани y наздикшавии шeъpy мycикй ба мapxилaи дигapи xyд pacидaacт. Дap анъанахаи pиcалaнaвиcй ифадаи шeъpии каидахаи мушки ва куллиёти Kaвкaбй шакли нави pиcoлapo ба вучуд aвapдaacт. Ин caтxи гyзapишe буд ба зинаи бoлoтapи тавъамии шeъpy мycикии к^а^икии тачик дap axиpи дaвpaи кypyнивycтoй. Зepa ки cиcтeмaи ceюми макамоти тачик - Шaшмaкамpа, ки хамзаман cилcилaи бyзypгxaчми бeнaзиp аот ва дap axиpи кapни XVIII ташаккул ёфтааот[11, c.104], метаван ба далелхаи дакик задаи на танха му^кй, балки назми клaccикии фapcy тачик низ намид. И^уз ин нуктаи бахсталаб хам буда наметаванад. Даp бapaбapи ин зимни Шашмакам шакли нави pиcoлaи мушкй ба вучуд амад, ки он баёз нам дopaд. Бaëзнaвиcй, xycycaн, дap ^ни XIX ба pyшди пypaвчи xeш дapaмaд. Дap баёзхаи аввалин бeштap acacи шeъpии макам ё нами жа^ии аcаpи мycикй маълумот махдуд мегашт. Вале ба мypypи заман xycycrara acаcии баёз хамчун pиcoлаи мушкй чунин зaxиp гapдид, ки композитсияи acapи мaкaмpa банд ба банд oваpда, зepи он функшяи acacии ин киcмpa гуфта, байти мyтaбикmyдаpa низ нишандад мeкapд.

Баъди cyкyти нимаи аввали кapни XX донандаи бyзypги Шашмакам, capаяндa ва тaнбypии нaдиp Уатад Фазлиддин Шахабав (1911-1974) баёзе даp Шашмакам нaвиштaacт. Ин acap pиcaлaи мyфaccaлтapин дap шакли баёз acr Риcaлaи y 34 caл баъд аз вафоти Уатади бyзypг нaxycтин 6op pyи чaпpa дид [12]. «Баёзи Шашмаком»-и Фазлиддин Шахабав ягона pиcaлаи Шашмакам аат, ки дap дaвpaи шypaвй таълиф гapдидaacт. Оид ба навиштани pиcaлa xyди муаллиф дap яган ча на танха cyxaнe нaгyфтaacт[13], балки ба он «либоет дж^ пymaндaacт». Дap байгонии Уcтад Фазлиддин Шахабав ин pиcoлa дap шакли бapнoмaxoи paдиaй ва телевизианй oмaдaacт. Xap як бapнaмa ба калимахаи калидии ceнapияи бapнaмa, тибки <^ap кaдp», «cyxaни бapaндa», «дap ичpoи aнcaмбл шунавед» ва хаказа «мучаххазанида» myдaacт. Вакеан, ин pиcaлaecт, ки ба баёни илмии xeш дap кaтapи дигap баёзхаи Шашмакам наз^ нaдapaд. Он аз кжcм-мaкaлaxaи мycтaкил дap бapaи Шашмакам, ш^бахаи алахидаи макамха, киcмxaи дaxилй, бандхаи аханг вaбаcта ба xap як мавз^ъ aвapдa myдaacт. Уcтaди acил ма^ад гyзamтaacт, ки ба шунаванда Шaшмaкoмpo талкин намаяд, то ки шунаванда хам аз каидахаи ан вакиф гapдaд. Амалан, мycикии клaccикй ё cyннaтии тачик чунин myнaвaндapа мeпapacтaд. Ин шунаванда дap чapaëни шунидани макам кайфияти xocaepo пайда мекунад, чунки paфтy paвиши acappo амик мефахмад ва хамдами capaяндaвy навазанда acr. Зepи xap як xarn ш^баи макам байти газал oвapдa шyдaacт, ба мананди ин мишли Сapaxбapи Бyзypг: Даромади Сарахбор - ду мисраъ Эй, аз камоли уусни ту шавке дар офтоб, Муят кашида доираи шаб бар офтоб.

Миёнхат - байти дуюм

Он цо, ки зулфи туст, щма сар ба сар шаб аст, В-он цо, ки руи туст, щиа яксар офтоб.

Бозгуи аввал - байти сеюм

Богест орази ту, ки дорад ситорабор, Сарвест цомати ту, ки дорад бар офтоб.

Аз Уззол — бншти 4axppyM, Mucpau asern

Бap ма% мушк да^ву 6ap caps - гyлucmан,

Аз Ушшоц—Mucpau сонй

Дap лаж нyшàаpывy дap a^ap - афmаб

Мухрйяр — ду Mucpau 6aümu понцум

Аз чexpa афmабuвy sa 6yca maKKa0, Бж лащ acm 6ap manapam xßjHcap афmаб.

Авцп Мухрйяр — бшшш шишум, Mucpau assm

Халесш 6ap pyxu my, 6a нам Эжд, ан чунан-к,

Супораша Мухрйяр—Mucpau сонй

Хазрд цше ж xy6uu у зeвap афmаб.

Бозгун дуюм — бaйmu xифmум

Ha-wm^m, œap нaвыcaдй m шеъpu Aнвapй, Бap pyu pyy^op 6a o6u a афmаб.

Устод дар катсри чунин банду басти шсъру муш^й, уелубхои cracraacœrny макомбандиро xeлe муфагсал овардааст. Дар баробари ин истилохаги ри^ола xeлe мyшaxxac буда, аз чихати нишондоди фyнкcиoнaлии xeш равшану аён аст. Pиcoлaи Фазлиддин Шахобов - pиcoлaи ycтoди бузурги Шашмаком acт. Иcтифoдaи он дар амалияи мушкии Шашмаком хaтмиcт, зepo ки муаллиф, намояндаи мактаби клaccикии Шашмаком acт (1) ва ритла бар такяи илми Шашмаком дар ин мактаб acт (2).

Хамин тавр, агар ба тaъpиxи мaкoмpиcoлaнaвиcии точикон назар афкажм, тaъpиxи кадимаи он ба карнхои тoиcлoмй мeбapaд [14, с.2б]. Мушохидахои xeшpo натичагирй намуда шаклхои pиcaлapo дар макомаги точик ба таври зайл муайян карда ба даврахои зepин мажуб мeдoнeм: давраи аввал - чадвали рахнамунй (к. V-VII),

давраи дуюм - а) ри^ма^ои илмй-назариявй (кдоми донишнома дар карнхои VIII-XV); б) шарти мутрибй (бо нишондоди конуни ичрокунандагй, дар к. XII-XV), давраи гузариш - куллиёт (к. XVI), давраи геюм - баёз (к. XIX-XX).

Aз хамаи шаклхои ритла танхо шакли илмй-назариявии он шрф бо донишнома ва муаррифии xycycиятх,oи илми муш^й вoбacтaacт. Шаклхои дигари pиcoлa бо чараёни таълими мактаби cyннaтии ycтoд-шoгиpд зич алокаманданд. Ин ри^ма^о хама дар равияи назарияи амалй таълиф гардида омузиши шифохии мустакими шогирдро аз тарафи устод дар назар дорад.

Якчанд cyxarne оид ба худуди тaъpиxии ва пайдоиши жанри pиcoлa гуфта мeгyзapeм. Мycикишинocoн, одатан, худуди тaъpиxии pиcoлaнaвиcиpo зимни макомаг ба карнхри IX-XIX тааллук мeдихaнд [10, c.3; 12, c. 140-160]. Манзури мо ба ин нукта дигар acт. Pиcoлaнaвиcй ба фарханги мардуми дигари чахон, аз тамаддунхои кадим, минчумла, мардуми эронй, мyшaxxac мардуми точику фор^ гyзaштaacт. Дар миcoли жанр ва фунгсияи pиcoлaи муш^й намунаи три^омии он - чадвали рахнамунй маълум мeгapдaд, ки он хануз дар давраи Борбад (к.VI-VП) иcтифoдaи xeлe ycтyвoppo ноил гардида буд. Ва «Баёзи Шашмаком»-и Фазлиддин Шахобов давраи тaъpиxии pиcoлaи мycикиpo то шл^ои 60-уми карни гузашта вaceъ мeгapдoнaд. Бинобар ин, метавон гуфт, ки дар тавр^и мушкии точик анъанаи pиcaлaнaвиcй зимни макомаг ва мактаби cyннaтии ycтoд-шoгиpд давраи карнхои V - нимаи дуюми карни XX-po фаро мeгиpaд.

АДАБИЁТ

1. Aбдypaxмam Джами. Трактат о музыю. - Тат^ит: Изд AH Узб.ССP. - 1960. - 111c.;

2. Aбдypaхмoни Ч,омй. Pиcoлaи мycикй.//Aбдypaхмoни Ч,омй. Оcop. Ч,илди хаштум. - Дyшaнбe:«Aдиб». - 1990. - С.

231-266.

3. AfflM Ф. Маком и Фалак как я^ния пpoфeccиoнaльmora традиционного музыкального твopчecтвa таджиков. -

Дyшaнбe:«Aдиб». - 2009. - 398c.

4. Arnora Ф. Шашмаком и рага - Дyшaнбe, 1999. - 166c.

5. AMoxorn Aфзaхзoд. Мавки cypyp.//Фaзлиддиm Шахобов. Оcop ва пажухиш. ЧД - C. 62-98.

6.Волкова О.Ф. Опиcaниe гснов индий^ой музыки. // Учeныe зaпиcки TapiycMcnc yнивepcиIeгa. Вып.181. Труды по знаковым cиcтeмaм. 2. 1965.

7. Джумаев А. Трактат о музыке Мухаммад Нишапури - ранний источник по системе Дувоздахпарда: история

изучения, проблемы датировки и атрибуции.// ФАЛАК: услуби пажухиш ва омузиш. Мачмуаи маколот. -Душанбе:«Адиб». - 2015. - C.81 - 132.

8. Зайнулобидин Махмуди Хусайнй. Крнуии илмй ва амалии мусикй.//Осори тамаддуни хаттй. Ч,.Ш.Тахия ва

тавзехоти А. Рачабов - Душанбе:«Дониш». - 1987. - 336c.

9. Начмиддин Кавкабй. Рисолаи мусикй. Рисола дар баёни Дувоздахмаком. Бо тавзехоти А. Рачабов. - Душанбе:

«Ирфон». - 1985. - С.43-58.

10. Раджабов И.Р. Макомы. Автреф. д-ра иск-ния. - Ташкент-Ереван. - 1970. - 215с.

11. Шагинян М. Человек и время. История человеческого становления.// Шагинян М. Собр.соч. Т.1. - Москва: Изд.лит. - 1986. - 719с.

12. Шамилли Г. Эволюция иранской классической музыки в зеркале жанра рисалаи мусики//ФАЛАК ва масъалахои таърихй-назариявии мусикии точик Мачм. мак. - Душанбе:«Адиб». - 2009. - С. 140-160

13. Шахобов Фазлиддин. Баёзи Шашмаком. Бо тавзехоти Ф. Азизова - Душанбе:«СИЭМТ». - 2007. - 288с.

14. Шахобов Фазлиддин. Осор ва пажухиш. Ч,илди 1. Баёзи Шашмаком. Нашри дуюм. - Душанбе:«ЭР-Граф» -2011. - 288c.

15. Фарханги забони точикй. Дар ду чилд. Тахрири М.Шукуров ва диг. - Москва: Сов. энц. - 1969. - 951с.; 949с.

РАЗВИТИЕ ЖАНРА МУЗЫКАЛЬНОГО ТРАКТАТА В КОНТЕКСТЕ ШКОЛЫ УСТОД-ШОГИРД.

В статье в контексте музыкальной традиционной школы устод-шогирд рассмотрена эволюция жанра музыкального трактата. В ней впервые показана расширенная граница функционирования музыкального трактата: с доисламского периода - до второй половины XXвека. В качестве первого вида «музыкального трактата» определена так называемая таблица-руководство, широко распространенная в музыкальной практике таджиков и персов в V - начале VII веках. Не являясь книжным жанром, эта таблица выполняла функцию письменного источника, которая содержала правила-директивы профессиональной музыкальной деятельности. Последним, на сегодняшний день, трактатом по Шашмакому является «Баёз Шашмаком»-а Фазлиддина Шахобова, тайно написанный в 60-е годы прошлого столетия. Необходимость написания своего трактата, по всей вероятности, Устод Шахобов связывал с его функцией носителя макомного мышления.

В своей эволюции трактат о музыке изменил форму изложения, структуру, содержание. Однако, всегда сохранял свою функцию учебного пособия в традиционной музыкальной школе устод-шогирд. Он служил единственным письменным источником в учебном процессе этой школы. Симптоматично, что на протяжении тысячелетий функциональная значимость трактата в контексте традиционной музыкальной школы устод-шогирд сохранилась.

Ключевые слова: маком, парда, адвор, шудуд, нагма, Хафтпарда, Дувоздахмаком, Шашмаком, устод-шогирд, рисолаи мусики, шарти мутриби, чадвали рахнамуни, куллиёт, баёз, абъод, фосила, чинс, чамъ, сарахбор, сархат, миёнхат, дунаср, Ушшок, Бузург, Рост, бозгуй, супориш, авчи Мухайяр, Уззол.

DEVELOPMENT OF A GENRE OF THE MUSICAL TREATISE IN THE CONTEXT OF SCHOOL USTOD-SHOGIRD

In article in the context of music traditional school ustod-shogird evolution of a genre of the musical treatise is considered. In it the expanded border of functioning of the musical treatise is for the first time shown: since the pre-Islamic period - to the second half of the 20th century. As the first type of «the musical treatise» the so-called table guide widespread in musical practice of Tajik-Persian people in V - the beginnings of the 7th centuries is defined. Without being a book genre, this table performed function of a written source which contained rules directives of professional musical activity. The last, today, the treatise on Shashmaqom is «Bayoz of Shashmaqom» of Fazliddina Shahobov, which was secretly written in the 60th years of last century. Most likely, Ustod Shahobov connected need of writing of the treatise with his function of the carrier of maqom thinking. In the evolution the treatise on music changed form of presentation, structure, contents. However, always kept the function of the manual at traditional music school ustod-shogird. It was the only written source in educationalprocess of this school. It is symptomatic that throughout the millennia the functional importance of the treatise in the context of traditional music school ustod-shogird remained.

Keywords: maqom, parda, advor, shudud, naghma, Haftparda, Duvozdahmaqom, Shashmaqom, ustod-shogird, risolayi musiqi, sharti mutribi, jadvali rahnamuni, kulliyot, bayoz, ab 'od, fosila, jins, jam', sarhat, miyonhat, dunasra, Ushshoq, Buzurg, Rost, bozguy, suporish, avji Muhayyar, Uzzol.

Сведение об авторе:

Азизи Фарогат Абдукаххорзода, музыковед, доктор искусствоведения

Тaджыкcкaя нaцuанaльнaя канcepвamаpыя ым. Т. Cammopoea Тел. (+992) 918700621 email: farog48aziz@mail.ru

About the autor:

Azizi Farogat Abdukakhkhorzoda, - musicologist, doctor of Art Tajik national conservatory under T. SattorovPhone: (+992) 918700621 e-mail: farog48aziz@mail.ru

ПЕДАГОГИЧЕСКОЕ ОБЩЕНИЕ, КАК ФОРМА УЧЕБНОГО СОТРУДНИЧЕСТВА ПРЕПОДАВАТЕЛЯ И СТУДЕНТОВ В УСЛОВИЯХ ВУЗОВСКОГО ОБУЧЕНИЯ

Алпев С.Н.

Тaджыкcкuй гаcyдapcmeeнный neдaгагuчecкuй yнueepcыmem ым. С.Айнй

Рaхмamoвa Ш.

Фылшл Macкаecкuй гаcyдapcmeeнныйyнueepcыmem ым. М.ВЛаманасаш в г. flyirna^e)

Современному обществу нeoбxoдимы отециалисты, xoporno владеющие культурой речи, c вьгсоким уровнем пpoФeccиoнaльнoй и коммуникативной компетенциями. Pынoчныe отношения требуют от cпeциaлистa новы« качеств, такж, как инициативность, предприимчивость, шофе^исна-льная мобильность, умение адаптироват^я в измeняющиxcя ycлoвияx, умение грамотно, правильно выразить cвoю мыль и обладать культурой речевого общения.

Общение является предметом изучения многт наук, как филошфия, пcиxoлoгия, педагогика, coциoлoгия, лингводидактика, лингвистика, теория информации и др.

В литературе большое внимание уделяется шдержанию понятия «общение» (Б.Г. Ararn^, Г.М. Aндpeeвa, М.Т.Громкова, Ю.С. Критская, A.A. Леонтьев, Б.Ф. Ломов, AB. Пeтpoвcкий, Б.Д. Парыгин, С.И. Самыгин и др.). В этт paботax общение paccмaтpивaeтся как у^овие, повышающее эффективность обучения, вocпитaния и образования. Такой подаод позволяет установить cвязи между общением и образованием, общением и обучением. Ученые подчеркивают, что проце^ обучения имеет коммуникативную природу. Так, Б.Г. ABarn^ отмечает, что обучение «не есть только передача и ycвoeниe информации — знаний и правил деятельности. Обучение есть вместе c тем общение, коммуникация, coотвeтствyющaя структуре общества и гостодствующему в нем типу мeжлюдcкиx взаимоотношений» [1: 42].

В cвязи c этим, общение выполняет дидaктичecкyю функцию и определяет xapa^rep развития и coциaльнoгo становления человека. Именно в проце^е общения пpoиcxoдит coциaлизaция личности и ее caмopeaлизaция. По этому поводу Т.М. Дридзе пишет: «Нет cфepы человечежой деятельности, которая не могла бы быть ра^мо^ена жвозь призму общения, не говоря уже о том, что и caмo общение, oпocpeдoвaнo знаками, вге более кристаллизируется в caмoстoятeльнyю деятельность c определенной пcиxoлoгичecкoй структурой, c coбствeннoй стратегией решения тex или иныи кoммyникaтивнo-пoзнaвaтeльныx задач»[2: 5]. Общение определяется как проце^ установления контактов людей, порождаемы« потребностью в coвмeстнoй деятельности и включающий в тебя взаимообогащение информацией, выработку coвoкyпнoй позиции и единой стратегии взаимодействия. По мнению A.A. Бодалева, общение, это «... cлoжнeйшee переживание отношений oбщaющиxcя друг c другом, к coвмeстнoй деятельности, к ее результатам, к caмим тебе, и одновременно яркий показатель умения oбщaющиxcя понять и объективно оценить друг друга» [3 : 6].

В пcиxoлoгo-пeдaгoгичecкoй литературе можно обнаружить разные направления иccлeдoвaния проблемы общения. Так, c позиции деятельностного подаода общение — это еложный, многоплановый проце^ установления и развития контактов между людьми, порождаемый потребностями в coвмeстнoй деятельности и включающий в тебя обмен информацией, выработку единой стратегии взаимодействия, воотриятие и понимание другого человека. Данное положение, -coraaœo точке зрения A.Я.Зимнeй, позволяет квалифицировать cпeцифичecкoe для педагогиче^ого проце^ общение как форму coвмeстнoй учебной деятельности cyбъeктoв [4, c.237].

В coциaльнoй пcиxoлoгии ученые выделяют три взaимocвязaнныx компонента пpoцecca общения: коммуникативный, интерактивный и перцептивный (Г.М. Aндpeeвa, A.A. Бодалев, Б.Д. Парыгин, AB. Пeтpoвcкий). Коммуникативная сторона общения представляет тобой обмен информацией между общающимся индивидами, интерактивная — организацию взаимодействия между общающимся индивидами, а перцептивная — востриятие друг друга партнерами по общению и установление на этой остове взаимопонимания и эмоционального контакта. Соответственно выделяются функции общения: 1) информативная - передача cвeдeний; 2) интерактивная (регуляционно-коммуникативная) — организация взаимодействия между людьми; 3) перцептивная (аффективно-коммуникативная) функция - вocпpиятиe друг друга партнерами по общению и установление на этой остове взаимопонимания (Б.Ф. Ломов). Такой подаод позволяет

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.