Научная статья на тему 'РАЗВИТИЕ ТВОРЧЕСКОГО ПОТЕНЦИАЛА СТУДЕНТОВ ВО ВНЕАУДИТОРНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ВУЗА'

РАЗВИТИЕ ТВОРЧЕСКОГО ПОТЕНЦИАЛА СТУДЕНТОВ ВО ВНЕАУДИТОРНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ВУЗА Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
30
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВНЕАУДИТОРНАЯ РАБОТА / ФОРМИРОВАНИЕ ЛИЧНОСТИ / МЕТОДЫ ПЕДАГОГИЧЕСКОГО ВОЗДЕЙСТВИЯ / СОЦИАЛЬНО-ПЕДАГОГИЧЕСКИЕ СВОЙСТВА ЛИЧНОСТИ / САМОСТОЯТЕЛЬНАЯ РАБОТА / ОБЩЕНИЕ / КОММУНИКАЦИЯ / КОМПЕТЕНЦИЯ / ТВОРЧЕСКИЙ ПОТЕНЦИАЛ / ТВОРЧЕСКАЯ АКТИВНОСТЬ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Хайруллоева Ситора Хайруллоевна

Организация внеаудиторной работы, способствующая актуализации творческого потенциала студентов, является необходимым условием формирования личности в современном обществе. Эффективность любых формирующих процессов во многом зависит от средств и методов педагогического воздействия, но более всего от подхода в использовании этих средств и методов, от учета социально-психологических свойств личности. Развивая творческую активность на занятиях иностранного языка, студенты стремятся получить больше дополнительной информации путем самостоятельной работы. Они становятся более открытыми для общения и обучения, стремятся выразить себя, показать свои таланты, добиваются успеха в дисциплине.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE DEVELOPMENT OF THE CREATIVE POTENTIAL OF STUDENTS IN THE AUDIO UNIVERSITY ACTIVITY

The organization of extracurricular work, contributing to the actualization of the creative potential of students, is a necessary condition for the formation of personality in modern society. The effectiveness of any formative processes largely depends on the means and methods of pedagogical influence, but most of all on the approach to the use of these means and methods, on taking account of the socio-psychological properties of the individual. Developing creative activity in the classes of a foreign language, students strive to get more additional information through independent work. They become more open to communication and learning, strive to express themselves, show their talents, achieve success in the discipline.

Текст научной работы на тему «РАЗВИТИЕ ТВОРЧЕСКОГО ПОТЕНЦИАЛА СТУДЕНТОВ ВО ВНЕАУДИТОРНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ВУЗА»

About the author:

Rahmonov Sh - candidate of pedagogical sciences, associatedprofessor, dean of faculty of Tajik steat pedagogical university named after SadriddinAini. Tel.: (+992) 918265609

ИНКИШОФИ НЕРУИ ЭЧДДИИ ДОНИШЧУЁН ДАР ФАЪОЛИЯТИ ФОРИГАЗДАРСИИ МУАССИСАИ ТА^СИЛОТИ ОЛИ

Хайруллоева С.Х.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Дар замони муосир дар чомеа барои шахсияти эчодкор, яъне инсоне, ки метавонад ба тарзи нав андеша ронад, пеши худ мустакилона максаду вазифахо гузорад, рохи халли гайримаъмулй пешниход созад, ба оянда сатмгирй намояд, - ба як сухан, инсони дорои «вируси навоварй» фармоиши нави ичтимой ба вучуд меояд [2, с.121].

Донишчуён дар машгулиятхои марбут ба забони хоричй фаъолияти эчодкории хешро ривоч дода, мекушанд, ки аз тарики кори мустакилона зиёдтар иттидоти идовагй ба даст оранд. Онхо барои муошират ва тахсил кушодтар мешаванд, чихати худифодакунй ва нишон додани истеъдоди худ талош меварзанд, дар омузиши фан ба комёбй ноил мегарданд. Мушохддакорй, муносибати нисбатан тахаммулпазирона ба нуктаи назари алтернативй ба рох монда мешавад, ки ин барои ташаккули чунин салохиятмандии умумифархангй мисли омодагй ба хамкорй бо хамкасбон мусоидат мекунад. Фаъолияти чустучуйй ва ошкоргардонии иктидори ботинй таквият меёбад, чунки хар донишчу барои аз гурух фарк намудан кушиш ба харч медихад. Фаъолияти эчодкорона ба ташаккул ва рушди салохиятхои умумифархангй ва касбй, ки барои амалй гардондани хамкории байнишахсй дар шароити коммуникатсияи байналмилалй заруранд; кобилияти донишчуён чихати бо истифодаи забони хоричй татбик намудани шаклхои гуногуни фаъолият; омодагии онхо ба худинкишофдихй ва худомузй, инчунин баланд бардоштани иктидори эчодии мутахасисисони оянда мусоидат мекунад [1, с.115]. Дар рафти чунин кор донишчуён эчодкорона фикр рондан, тархрезии мустакилонаи амалиёти нуткии худ, пешбинй кардани вариантхои халли масоили таълимй ва касбии дарпешистодаро меомузанд .

Барои ташаккули муваффаконаи фаъолияти эчодии донишчуён факултахои забони англисй ва забонхои романй-германй чихати фаъолияти беруназдарсй бо забони хоричй таваччухи зиёд зохир мекунанд. Фаъолияти эчодкоронаи Донишгохи давлатии омузгории Точикистон ба номи С. Айнй дар холати инкишофи мунтазами сифатй карор дорад. Дайати кормандон ва донишчуёни донишгох чихати баргузор кардани чорабинихои эчодй дорои иктидори тавонои зехнй-эчодй мебошад. Дар низоми чорабинихои форигасдарсй, ки дар кафедрахои забонхо баргузор мегарданд, бозихо, озмунхо, фестивалхои гуногун, махфилхои шеър, барномахои консертй ва театрикунонидашуда ва гайра чойгохи мухим доранд .

Дар бораи бозй алохида сухан гуфтан зарур аст. Шавки наврасон ба

бозй дар заминаи якчанд омил: кушиши фахмидани падидаи нав, худро татбик гардондан, дар накши лидер амал кардан ва ба таври одй вактхушй намудан пайдо мегардад [6, с.221].

Фаъолияти эчодкоронаи мухассилин дар бозй, чунон ки равоншиносон зикр мекунанд, метавонад хам ба таври эпизодй, лахзавй ва хам доимй зухур ёбад, дарачаи мухталифи ифоданокиро доро бошад - аз мустакилона ичро кардани коидахои маълум, тахвил додани тарзхои маъмулии фаъолият ба холати нав то коркарди халли нави худвижаи масъалаи бозигй чараён ёбад. Сатхи фаъолияти эчодкоронаи талабагон дар бозй аз сатхи мураккабй, хусусияти бозй, муносибати талабагон ба он, мавкеи калонсолон дар бозй вобаста мебошад. Бозй на танхо таклиди хаёт, балки хамчунин фаъолияти чиддиест, ки ба инкишофи шавку рагбати маърифатомузй, ташаккули арзишдоварихои ахлокй, обутоби ичтимой, банакшагирии фаъолияти худ нигаронида шудааст.

Бахо додани накши бозй мушкил аст. Бозй дар худ имкониятхои аз чахорчубаи коидахои навишташуда бернун баромадан, чахонбинии худро васеъ кардан, хамзамон ба коидахо аз канора нигаристанро фаро мегирад. Бозй ниёзмандиро чихати фаъол, созанда ва мустакил будан конеъ мегардонад ва тахрик мебахшад [7, с.143]. Тагйироти хусусияти бозй дар наврасон аз он иборат аст, ки бозихои бачагона ба замони гузашта интикол меёбанд, дар фаъолияти эчодкорона унсури бозигии наврасон ба мадди охир мегузарад, чустучуйи эчодй, кори чиддии тахлилй ва эчодкорона рохандозй мешавад. Бозй бештар бошуурона ва аз унсурхои маърифативу тарбиявй ганй мегардад. Дар бозихои накшофарй малакахои коммуникативй, ки зимнан ба рохбар макоми пешбаранда чудо карда мешавад, мавриди коркард карор мегиранд.

Барои ошкорсозии иктидори эчодии донишчуён интихоби чунин тарзу усулхо лозим аст, ки онхо хам ба доираи когнитивй ва хам ба доираи аффективй таъсир гузоранд. Бояд ба хисоб гирифт, ки мароку шавки муттасил тагйир меёбад, бознигарии он ба амал меояд, самти

ма^ад^^ иваз мeшaвaд. Аз ин py ташкиддихандагони фapcFaт бcяд шаклхои бapгyзоpии вакти xcдии дcнишчyëнpc бa хадди них,ой гyнcгyнpaнгй бaxшaнд.

Кор:ои мауфилй. Х,адафи ^pxm махфидхо инкишоф додани кобилиятхо в, истеъдодхои дcнишчyëн, ташаккуд додани дaëкaтxc ва малакахо, истифодаи донишхои мавчуда дap ^pxm махфилй аз чониби дcнишчyëн, тapбияи шавку xa^ac дap гохаи идму тexникa мeбcшaд [3, c.67]. Kcp бо донишчyëн дap махфил ба шавку хаваш муайяни онхо ниcбaт ба ягон намуди идм ë мавзуи таълимй, ба мapcкaнгeзй accc мeëбaд, мухтавои кcp бояд ба шавку хаваш онхо наздик бошад. Зимни ташкили кcpи махфилй ба тaшaббycкоpй ва xyдфaъcдиятии дcнишчyëн бо махфуз доштани накши pcxбapикyнaндaгии cмyзгcp такя бояд кapд. Кcpи махфилй бояд хатман paвиши аз дихози ичтимой манфиатнок дошта бошад, дcнишчyëн на факат бояд донишхои нав, лaëкaт ва млакахои амадй ба даст овapaнд, бадки инчунин ахамияти ичтимоии кcpи xyд дap мaxфилpc бубинанд. Накшаи кcpи махфил бояд мaшFyлиятxои гyнcгyнтapинpc фapc гиpaд, вaлe онхо бояд хатман ба густа/ртши чахонбинии умумии мyxaccидин, ба ташаккули кобидияту малакахои амадй, ба тapбияи шaxcияти гуногунчабха инкишcфëтa нигapcницa шаванд. Яке аз талаботи мухими ба махфил capвapии пeдaгcгй анчом додан бояд фapоxaмcозии шapcитxc бapcи фаъодияти пypчицдy чахди мустакилона (мaъpифaтй, бaдeй, вapзишй ва хоказо) бошад. Дap коpи махфилхо бояд иттилоъдихии донишхои нав бо шавкангезй, ycyлxcи гyфтcpии иттилои донишхо бо кcpxcи амалии мyxaccилин дypyст тавъам кapдa шаванд. Фаъодияти махфидй бояд cшкcpy кушод бошад. Taлaбaгон дap кcpи xyд до^ ба шакли намоишхо, cмcдaccзиии идхо, aзнaзapгyзapcниxc, мyccбикaxcи вapзишй xиccбcт медиханд.

Иттщодияи махфилй. Ин ccзмcни xyдфaъолиятиecт, ки cдaмcнpc дap вакти xолй муттахид мeaмcяд. Acccи иттиxcцияxcи мaxфилиpо умумияти одамон дap заминаи шаваку завки yмyмиe, ки каноатманд гapдондaни онхо амалиети якчcяpQ талаб мeкyнaд, ташкил мeдиxaд.

Ма:фил:ои мубо^исавй. Бapои cшкcpccзии иктицcpи эчодй ycyдxcи бaxcy мyнcзиpa мaxcycaн apзишмaнд xcxaнд буд. Уcyдxcи мaзкyp ба ycyлxcи таълими фаъодона дcxил мeшaвaнд - инхо чунин ycyдxcи таъдиманд, ки ба инкишофдихии тaфaккypи мустакидонаи эчодй ва лaëкaти мacъaлaxcи Faйpимaъмyлии кacбиpc бо кacбияти баланд хал кapдaни талабагон paвcнa кapдa шудаанд. Maкcaд на факат аз мycaллax гapдcндaн бо донишхо, кобилиятхо ва малакахои масталахои кacбиpc хал кapдaн, балки инчунин аз инкишоф додани мaxоpaти фикppонй, фapxaнги фаъодияти эчодии тaфaккyp вapзицaн ибcpaт аст [4, c.8]. Ба ин ycyoxc чидду чахди фаъолияти мaъpифaтcмyзй, pcбитaи зичи нaзapия бо амалия, тамоюд ба aзxyцкyнии ycyra,№ диaлeктикии тахлил ва халли масталахои мypaккaб, инкишофи peфдeкcия, фазои xaмкоpй ва xaмэчcцкcpй, мyccицaт ба aзxyдкyнии ycлyби бccaмapaи тaфaккyp ва фаъолият xcc мeбcшaнд.

Уcyли мyбcxиcaи ^pyxï дcнишxcpc бexтap ва мустахкам мeгapдонaд, хачми иттилооти нaвpc мeaфзcяд, кобилияти 6,xc кapдaн, иcбcт кapдaн ва дифоъ кapдaни акидаи xyд ва ба акидаи дигapcн гуш н^ода^о кcpкapд мeнaмcяд. Дap бaxcy мyнозиpaxо донишчу на танхо аз матдаби нав огох мeгapдaд, балки хамчунин нуктаи нaзapи xyдpc мecaнчaд, cyxaн гуфтан, дap назди омма cyxaнpонй кapдaн ва бо ин pcx таъкид кapдaни «ман»-и xyдpc меомузад [5, c.27]. Myбcxиca paфтcpи чaндиp ва ccзгcppc бо тaъcиpи мутакобилаи одами бepyнa меомузонад. Ин шакл бeш аз хама бapcи ошкоp гapдcндaн, инкишоф додан ва мустахкам намудани paFбaтy ниëзмaнциxcи иттилcIй-мaъpифaтй истифода бypдa мeшaвaд.

Дap чамъбаст таъкид намудан мухим аст, ки эxcоcоти мycбaтe, ки дap paвaнци мyошиpaти зичи Faйpиpacмии дcнишчyëн, cмyзгcpcн ва мaъмypияти муаееиеаи тaxcилcти одй падид мecянд, ба инкишофи зaxиpaxcи эчодии шaxcият мyccицaт мeкyнaнд, ки ин бapои шaвкcвapтap ва Faнитap гapдондaни омузиши забони xcpичй имкон мeциxaд.

АДАБИЁТ

1. ЛиcтGпaц Е. А. ПpGблeмa кpитичecкcгG и твcpчecкcгG мыIшлeния в cyщeствyкщиx мeIGдax обучения инGCтpaнны:Iм языкам.

Aльмaнax ccвpeмeннcй науки и об^^вания Taмбcв: ГpaмGтa, 2007. № 3- C.115. http://www.aramota.neí/materia]ls/1/2007/3-

2/43Ыга!

2. Мутовкина О.М. Рaзвитиe твоpчecкcй активности стyдeнтQ: на зaнятияx по инGcтpaннcмy языку. Известия BопгGrpaцcкcго

ГGcyцapcтвeннcго Texничecкcго Унивepcи'тeтa, 2013. №5 - c.121

3. Попова, О. В. ^ужовая paботa по rPro-iemma™ в начальной шкоде / О. В. Попова // Начальная школа плюе до и

поле. — 2008 .— N 1 .— С. 66-69 .— ISSN 978-5-85939-147-9 .— Пил.: c. 69 .—

<URL:http://www.school2100.ru/arch_mag_stat/magst_01-08_20.pdí>.

4. CaйфyлдGeв ХГ. Taвcияxcи мегодй ба cмyзгоpcн бapGи бexдcшIи (:ифати машгулиятхо цap acGCи тexнQлcгияи -

Душанбе, ДДОT, 2013. - 16 c.

5. Уcпeнcкий, ВБ. ^c^ccroi в образовательном пpcцecce [Текст] / ВБ. Утенакий. - Яpоcпaвдь: Изд-во ЯГПУ, 1997. - 58 c.

6. Устинина Г.Ф. Роль внeayцитQpнcй paботыI в фcpмиpcвaнии иноязынной компетенции студентов // Ccвpeмeннaя

педагогика. 2014. № 3 Рлекфонный pecypc]. URL:http://pedagogika.snauka.ru/2014/D3/2146

7. Эльконин ДБ. nfflxcrora! щы. - M.: Педагогика 1978. - 304 c.

РАЗВИТИЕ ТВОРЧЕСКОГО ПОТЕНЦИАЛА СТУДЕНТОВ ВО ВНЕАУДИТОРНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ВУЗА

Организация внеаудиторной работы, способствующая актуализации творческого потенциала студентов, является необходимым условием формирования личности в современном обществе. Эффективность любых формирующих процессов во многом зависит от средств и методов педагогического воздействия, но более всего от подхода в использовании этих средств и методов, от учета социально-психологических свойств личности. Развивая творческую активность на занятиях иностранного языка, студенты стремятся получить больше дополнительной информации путем самостоятельной работы. Они становятся более открытыми для общения и обучения, стремятся выразить себя, показать свои таланты, добиваются успеха в дисциплине.

Ключевы слова: внеаудиторная работа, творческая активность. творческий потенциал, формирование личности, методы педагогического воздействия, социально-педагогические свойства личности, самостоятельная работа, общение, коммуникация, компетенция.

THE DEVELOPMENT OF THE CREATIVE POTENTIAL OF STUDENTS IN THE AUDIO UNIVERSITY ACTIVITY

The organization of extracurricular work, contributing to the actualization of the creative potential of students, is a necessary condition for theformation ofpersonality in modern society. The effectiveness ofanyformative processes largely depends on the means and methods ofpedagogical influence, but most ofall on the approach to the use of these means and methods, on taking account of the socio-psychological properties of the individual. Developing creative activity in the classes of a foreign language, students strive to get more additional information through independent work. They become more open to communication and learning, strive to express themselves, show their talents, achieve success in the discipline.

Key words: extracurricular work, creative activity. creative potential, formation of personality, methods of pedagogical influence, social and pedagogical properties of the personality, independent work, communication, communication, competence.

Сведения об авторе:

Хайруллоева Ситора Хайруллоевна - ассистент кафедры английского языка Таджиского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (+992) 919 432772

About the author:

Khayrulloeva Sitora KhairuHoyevna - Assistant of the English Language Department of the Sadriddin Aini Tajik State Pedagogical University, tel.: (+992) 919 432772.

ШАХСИЯТИ ДУЗАБОНА ДАР СИМОИ ЯК ФАРД -БИЛИНГВ БО ДОНИШИ ДУ ЗАБОН

Сайфуллоева З., Хайруллоева С.Х

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи САйни

Дар методикаи таълими забони хорич,й дар сох,аи тахрилоти олй ташаккули шахсияти забонй мав^еи асосиро ишгол менамояд. Олими барчаста А.Н.Шукин дар баробари максадхои умумии ^абулшудаи омузиши забонх,ои хоричД (амалй, маърифатй, тарбиявй ва такомулй) инчунин хадафи стратегиро муайян мекунад, ки он тачассуми фармоиши ичтимоии чомеа нисбати донишчуён мебошад. Мафхуми хадафи стратегй инъикоси ташаккули шахсияти забонии дуюм дар раванди омузиши забон мебошад, яъне чунин сатхи забондонй, ки ба гуфтугуи сохибзабон (шахсияти забонй) хос аст, ки вай дар робита бо раванди коммуникатсия инъикос намудани хд^и^ати гирду атроф (тасвири ч,ах,он) ва ноил шудан ба хадафх,ои муайян дар ин ч,ах,онро доро мебошад. Агар тахти шахсияти забонй сохибзабон дар назар дошта шавад, он гох тахти шахсияти забонии дуюм фарде мебошад, ки вай дорои дониши як забони хоричй мебошад [1, с.87]. Дар таркиби шахсияти забонии дуюм А.Н.Шукин се сатхро чудо кардааст: 1) вербалй-семантикй (дониши системах,ои забонй ва ^обилияти истифодаи он дар х,олатх,ои гуногуни муошират); 2) когнитивй (дониши мафхумхо, идеях,о, а^идах,о доир ба тасвири ч,ах,он); 3) прагматики (имконияти амалй намудани хадафхо, вачххо, манфиатхо, бах,одихр дар раванди фаъолияти нутк) » [8, с. 105].

^ангоми омузиши дилхох забони хорич,й дар хар як фард бояд дар натич,а шахсияти забонии дуюм ташаккул ёбад. Мувофи^и акидаи Ю.Н. Караулов дар ин холат сатхи вачхнокй (прагматикй) муфид мебошад, зеро ^исматх,ои он ба дониши прагматикй равона карда шуда, онхо дар «эх,тиёчоти коммуникативй-фаъолиятмандии шахсият» тачассум мегарданд [5, с.53].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.