Научная статья на тему 'РАЙОНЛАШТИРИЛГАН ТУТ НАВЛАРИ ВА ОЗУҚА БЕРУВЧИ ТУТЗОРЛАРНИ КАСАЛЛИКЛАРДАН ТОЗАЛАШ ҲАМДА ДАВОЛАШ ЧОРАЛАРИНИ ҚЎЛЛАШ УСУЛЛАРИ'

РАЙОНЛАШТИРИЛГАН ТУТ НАВЛАРИ ВА ОЗУҚА БЕРУВЧИ ТУТЗОРЛАРНИ КАСАЛЛИКЛАРДАН ТОЗАЛАШ ҲАМДА ДАВОЛАШ ЧОРАЛАРИНИ ҚЎЛЛАШ УСУЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
173
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Agro Inform
Область наук
Ключевые слова
Районлаштирилган тут навлари / тут ниҳоли / кўчати / интенсив типдаги махсус озуқа берувчи тутзорлар / катта ёшдаги тут ва мевали дарахтлар / патоген микрофлора / фитопатология / микробиологик препаратлар / фунгицидлар / профлактик / тут барги / цилиндроспориоз / хлороз / ун-шудринг / пўкак (қўзиқорин) / барг бужмайиши (жингалак) касаллиги / юқумли / препарат / эритма / қайта ишлов бериш / аралашма / даволаш. / Zoned mulberry varieties / mulberry sprout / seedlings / intensive feeding mulberries / adult mulberry and fruit trees / pathogenic microflora / phytopathology / microbiological preparations / fungicides / prophylactic / mulberry leaf / cylindrosporiosis / chlorosis / flour-dew / foam (fungus) / leaf curl (curly) disease / infectious / drug / solution / processing / mixture / treatment.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Чоршанби Беккамов, Аскар Бекмуратов

Республикамизнинг турли ҳудудларига районлаштирилган тут навлари ва озуқа берувчи тутзорларни парваришлаш даврида иқлим шароити, тупроқ таркиби хусусиятлари ҳамда ташқи муҳит омилларининг оқибатида касаллик қўзғатувчи микроорганизмлар таъсирида турли юқумли ва юқумсиз касалликларга қарши иммунитетни юқори даражасига қарамасдан бактериал, вирус, замбуруғ ҳамда қўзиқоринларнинг салбий таъсири асосида учрайдиган цилиндроспориоз, ун-шудринг,хлороз, барг бужмайиши (жингалак), пўкак (қўзиқорин) касалликларини даволашда патоген турига қараб қўлланиладиган воситалар ичида препаратлардан фунгицидлар билан даволаш ёрдамида тут ниҳоли, кўчати,катта ёшли дарахтлари ва интенсив типдаги озуқа берувчи тутзорларни соғлом ривожлантириш эвазига тўйимли барг етиштиришга эришилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

During the care of mulberry varieties and fodder mulberries, zoned in various regions of the republic, despite the high level of immunity to various infectious and non-infectious diseases caused by climatic conditions, soil composition features, as well as pathogenic microorganisms caused by environmental factors, on the basis of the negative effects of bacterial, viral, fungal and fungal factors, such diseases such as hydrosporiosis, powdery mildew,chlorosis, leaf wilt (frizziness).), remedies, applied depending on the type of pathogen in the treatment of cork (fungal) diseases, with the help of drugs, the nutritious leafy development of mulberry is achieved in exchange for the healthy development of its sprouts, seedlings, adult trees and nutritious mulberries of intensive type.

Текст научной работы на тему «РАЙОНЛАШТИРИЛГАН ТУТ НАВЛАРИ ВА ОЗУҚА БЕРУВЧИ ТУТЗОРЛАРНИ КАСАЛЛИКЛАРДАН ТОЗАЛАШ ҲАМДА ДАВОЛАШ ЧОРАЛАРИНИ ҚЎЛЛАШ УСУЛЛАРИ»

Wondershare PDFelement

УДК.638.22

Тадцицот

м

Аннотация. Республикамизнинг турли худудларига районлаштирилган тут навлари ва озука берувчи тутзорларни парваришлаш даврида иклим шароити, тупрок таркиби хусусиятлари хамда ташки мухит омилларининг окибатида касаллик кузгатувчи микроорганизмлар таъсирида турли юкумли ва юкумсиз касалликларга карши иммунитетни юкори даражасига карамасдан бактериал, вирус, замбуруг хамда кузикоринларнинг салбий таъсири асосидаучрайдиган цилиндроспориоз,ун-шудринг,хлороз, барг бужмайиши (жингалак), пукак (кузщорин) касалликларини даволашда патоген турига караб кулланиладиган воситалар ичида препаратлардан фунгицидлар билан даволаш ёрдамида тут нихоли, кучати,катта ёшли дарахтлари ва интенсив типдаги озука берувчи тутзорларни соглом ривожлантириш эвазига туйимли барг етиштиришга эришилади.

Таянч сузлар: Районлаштирилган тут навлари, тут нихоли, кучати, интенсив типдаги махсус озука берувчи тутзорлар, катта ёшдаги тут ва мевали дарахтлар, патоген микрофлора, фитопатология, микробиологик препаратлар, фунгицидлар, профлактик, тут барги, цилиндроспориоз, хлороз, ун-шудринг, пукак (кузикорин), барг бужмайиши (жингалак) касаллиги, юкумли, препарат, эритма, кайта ишлов бериш, аралашма, даволаш.

Аннотация. В период ухода за сортами шелковицы и кормовыми тутовниками, районированными в различных регионах республики, несмотря на высокийуровень иммунитета к различным инфекционным и неинфекционным заболеваниям, вызванным климатическими условиями, особенностями состава почвы, а также болезнетворными микроорганизмами, вызванными факторами внешней среды, на основе негативного воздействия бактериальных, вирусных и грибковых факторов возникают такие заболевания, как гидроспориоз, мучнистая роса, хлороз, увядание листьев (курчавость). Средства, применяемые в зависимости от вида возбудителя при лечении пробковых (грибковых) заболеваний, с помощью обработки фунгицидами из внутренних препаратов достигается питательное облиственное развитие шелковицы в обмен на здоровое развитие ее ростков,саженцев,взрослых деревьев и специальные кормовые плантации интенсивного типа.

Ключевые слова: Районированные сорта шелковицы, росток шелковицы, саженцы, питательные шелковицы интенсивного типа, тутовые и плодовые деревья старшего возраста, патогенная микрофлора, фитопатология, микробиологические препараты, фунгициды, профлактика, лист шелковицы, цилиндроспориоз, хлороз, мучнистая роса, грибковые поражения шелковицы, болезнь усыхания листьев (курчавость), инфекционный, препарат, раствор, обработка, смесь, оздоровления.

Annotation. During the care of mulberry varieties and fodder mulberries, zoned in various regions of the republic, despite the high level of immunity to various infectious and non-infectious diseases caused by climatic conditions, soil composition features, as well as pathogenic microorganisms caused by environmental factors, on the basis of the negative effects of bacterial, viral, fungal and fungal factors, such diseases such as hydrosporiosis, powdery mildew,chlorosis, leaf wilt (frizziness).), remedies, applied depending on the type of pathogen in the treatment of cork (fungal) diseases, with the help of drugs, the nutritious leafy development of mulberry is achieved in exchange for the healthy development of its sprouts, seedlings, adult trees and nutritious mulberries of intensive type.

Keywords: Zoned mulberry varieties, mulberry sprout, seedlings, intensive feeding mulberries, adult mulberry and fruit trees, pathogenic microflora, phytopathology, microbiological preparations, fungicides, prophylactic, mulberry leaf, cylindrosporiosis, chlorosis, flour-dew, foam (fungus), leaf curl (curly) disease, infectious, drug, solution, processing, mixture, treatment.

1

Кириш. Узбекистон Республикаси кишлок хужалигининг мухим йуналишларидан бири пиллачилик сохаси хисобланиб, уни келажакда ривожлантириш истикболини белгилаш ипак куртининг ягона ва алмаштириб булмайдиган озука базаси яъни тут дарахтининг барг сифати ва микдорига богликдир. Шу боис,тут дарахтининг касалликлари ва зараркунанда хашаротларни барг сифати ва микдорига салбий таъсир курсатиб колмасдан, балки уларни бутунлай нобуд килади.

Умуман олганда, табиатда куп йиллик усимликлар ичида тутгуллилар оиласига кирувчи тут (тут дарахти) оддий тузилган булсада,патоген микрофлорага чидамлилиги билан ажралиб туради. Аммо, тут дарахтидан ва махсус озука берувчи тутзорлардан мул-кул туйимли барг ва шифобахш мева бериши учун профилактик даволашни амалга ошириш, хамда зарарни олдини олиш буйича дастлабки касаллик белгилар пайдо булганда даволаа чораларини уз вактида бажариш мухим бу-ган тут баргини мавсумий етиштириш оркали туйимлигини ошириш мухим ахамиятга эга хисобланади.

Х,озирги ва;тда хар бир фермер,кластер ходими, ипакчи агроном,тутчилик

мутахассиси,касаначи ва кишлок хужалиги мутахассисларидан тут касалликларини тугри ани;лаб, замонавий карши кураш ва даволаш усулларини куллаш асосида, хосилдорлигини са;лаб колиш ватутбаргининг озукабоплигини ошириш йулларини билишни такозо этади.

Шунга жавобан, Узбекистон

Республикаси Президентининг 2019 йил 31-июлдаги"Пиллачиликтармогидачукуркайта ишлашни ривожлантириш буйича кушимча чора-тадбирлар тугрисида" ги П^-4411-сонли ва Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 17- январдаги «Пиллачилик тармогида ипак курти озука базасини ривожлантириш буйича чора-тадбирлар тугрисида» ги П^-

4567-сон карорларида пиллачилик тармогида амалга оширилаётган ислохатларни янада чукурлаштириш, сохани жадал ривожлантириш ва диверсификация килиш учун кулай шарт-шароитлар яратиш, ишлаб чикаришни ташкил этишни кластер усулини жорий этиш, махсус озука берувчи тутзорларни оилавий пудрат асосида шакллантириш ва пиллани чукур кайта ишлашда инвестициялар хажмини ошириш хамда кичик корхоналар фаолиятини юкори кушилган кийматли тайёр махсулотлар ишлаб чикаришни кенг йулга куйиш вазифалари белгиланган. Жахон кишлок хужалигида етиштирилган махсулотларнинг 30% дан ортиги вегетация давомида касалликлар, хашаротлар, бегона утлар салбий таъсири натижа^ид^ нлбуд булади. Бу зарарнинг микдорини к^майтиришда, ахолига экологик соф озик-овкаГ махсулотларини етиштиришда к^алликларни келтириб чикарган

микроорганизмлар турлар таркибини билиш, уларнинг биологик хусусиятларини урганиш, касалликларга карши тугри кураш чораларини ишлаб чикиш хамда даволаш усулларини белгилаш илмий ва амалий жихатдан долзарб хисобланади.

Муаммони урганилганлик даражаси: Пиллачилик сохасини жадал ривожлантириш ва диверсификация килиш учун кулай шарт-шароитлар яратиш, ишлаб чикаришни ташкил этишни кластер усулини жорий этиш, махсус озука берувчи тутзорларни оилавий пудрат асосида шакллантириш ва пиллани чукур кайта ишлашда инвестициялар хажмини ошириш хамда кичик корхоналар фаолиятини юкори кушилган кийматли тайёр махсулотлар ишлаб чикаришни кенг йулга куйиш вазифалари белгиланган ;[1]

Муаллиф У.Абдуллаев маьлумотига кура тут жуда кадимий дарахтлардан бири булиб, турли хил тарихий маълумотларга караганда унинг келиб чикиши кухна Хитой

Wondershare PDFelement

давлати хисобланади. Бу дарахтни Эрон, Араб, Турк, Татар ва Кавказликлар "тут" номи билан юритганлар. Тут Хитойдан Урта Осиёга, Афгонистонга, Шимолий Хиндистонга, Покистонга, Эронга кейинчалик Кавказ орти мамлакатларига сунгра эса дунёнинг 60 дан ортик давлатларигача етиб борган ;[2]

Хозирги ва;тга кадар тут усимлигида 100 дан орти; касалликлар ани;ланган булиб, бу тугрисида фитопатология фанида урганилиб, республикамиз шароитида кишло; хужалик усимликлари касалликларини мухим назарий ва амалий ахамиятга эга булган маълумотлари келтирилган.

Дастлаб, республикамизга гуза касалликларини урганиш учун келган А.А.Ячевский бактериоз, фузариоз хлороз касаллигининг келиб чи;иш сабаблари урганилиб, уларга карши кураш чоралари тавсия килинди ;[3]

Узбекистан шароитида тут усимлигида бактериоз ва бактериал рак касаллиглари учрайди. Тутнинг бактериоз каса,лигинч кузгатувчиси - Pseudomonas mori бактерияси булиб, касаллик Урта Осиё, закавказье, Япония, Европа, Жанубий Африка, Америка, Австрия шароитида куп учрайди, республикамизда ушбу касалликни 1931 йил Н.Г.Запрометов ани;лаган;[4]

Республикамизда тут касалликлари тугрисидаги биринчи маълумотлар Н.Г.Запрометов илмий ишларида келтирилган булса, кейинчалик бундай тад;и;отларни Е.М.Ашкинадзе, И.М.Азимджанов, А.Шералиев, М.А.Зупаровлар утказганлар. Бирок, бу тад;и;отлар бундан кирк йил аввал утказилган булиб, унда келтирилган маълумотлар тутчиликнинг хозирги холатини узида акс эттира олмайди. Шу сабабли тут касалликлари ва уларга карши самарали кураш чораларини урганиш буйича илмий-амалий тадкикот ишларини олиб бориш мухим ахамиятга эга. [4.5]

Тут дарахтининг хосилдорлигини оширишда серхосил навларни етиштириш, кулай агротехник тадбирларни куллаш билан бирга унинг касалликларига карши кураш чораларини илмий асослаб ишлаб чикаришга тавсия этишдир. Тут барги хосилини ва туйимлилигини ошириш пиллачиликнинг озука базасини мустахкамлаш билан богликдир. Кейинги йилларда тут касалликлари туфайли тут уругининг унувчанлиги, нихол ва кучатлар нобуд булиши, экилган кучатларнинг экиш схемаси буйича парвариш килинишида касаллик аломатларини намоён булиши, озука берувчи тутзорларда юкумли ва юкумсиз касалликларнинг таркалиши, барг хосилдорлиги микдорини пасайиши хамда келтирадиг^н зарари тугрисидаги маълумотлар К.Рахмонбердиев, Ш.Мухаммаджонова,

М.Х,иббимов, Головин П.Н, Арсеньева М.В, K.Seigupta Govindaiah Pradip Kumar, Anusha, H. G, Bhaskar, R. N илмий ишларида келтирилган. [6.7.8.9.10]

Илмий тадкикот ишлари Тошкент вилояти, Ипакчилик илмий тадкикот институти ва К^оракалпогистон Республикаси Чимбой тумани худудлари кесимида фенологик кузатишлар олиб борилиб, тутда учрайдиган бактериоз, цилиндроспориоз, ун-шудринг, фузариоз, барг бужмайиш(жингалак) майда баргли, тут ва мевали дарахтларда учрайдиган пукак (кузикорин) касаллиги, чангчини чириш касалликларини аниклаш асосида даволаш усулларини куллаш ва такомиллаштириш амалга оширилди.

Тадкикотнинг илмий янгилиги шундан иборатки, турли касалликларга карши иммунитетнинг юкори даражаси тут ва мевали дарахтларда бактериялар, вируслар, замбуруглар ва кузикоринларнинг салбий таъсирида бахорда ва ёзда учрайдиган юкумли касалликларни даволаш патологик белгиларига караб воситалар, препаратлар

ва агротехник тадбирлар орцали царши курашиш ипакчиликнинг озуца базасини мустахкамлашга хизмат цилади.

Олинган маълумотларнинг долзарб-лиги юцумли касалликлардан цутилиш учун касаллик цузгатувчи микроорганизмлар ва паразит цузицоринни тутнинг асосий органлари илдизи,танаси, новдаси, куртаги, барги ва мевасида ранг узгаришлари, догларни пайдо булиши,шишларни ярага айланиш, догларни урнида бушлиц хосил булиши ва касалланган жойдаги тешикчаларни купайиши орцали касаллик тезроц тарцалиши каби салбий жараёнлар тут ва мевали дарахтларнинг ривожланишига, усишига, шаклланишга, хосилдорлигига ва баргнинг туйимлилик даражасига таъсир курсатиши каби салбий узгаришларни бартарф этишда янги инновацион усулларни уз муддатида цуллаш тавсия этилади.

Якуний натижалар тахлили шуни курсатадики, Тошкент вилояти, Ипак'чтик илмий тадцицот институти ва Корацалпогистон Республикаси Чимбой тумани худудларида купроц учрайдиган юцумли касалликлардан бактериоз, цилиндроспориоз, ун-шудринг, фузариоз, барг бужмайиши (жингалак), пукак(цузицорин) касалликлари тут ва озуца берувчи тутзорлар хамда мевали дарахтларда ушбу касалликларни келтириб чицарувчи микроорганизмлар таъсирида учрайдиган касалликларга царши курашишда кимёвий препаратлардан цуйидаги Альетт и.к. -2,0 кг/ га, Спораген с.э.к - 5,0 кг/га, Квадрис 25% с.к -0,8 л/га, Строби 50% с.д.г - 0,2 кг/га, Скор 250 э.к -0,2 л/га, Темир купораси 0,5% ли, Топсин 70% н.к, Тифани 70% н.к, микробиологик препаратлардан Триходермин н.к, Бист с.к каби фунгицидлардан тутнинг ёшига цараб меьёрдаги ишчи эритма тайёрланиб, битта дарахтга 0,5-5 литр сепиш керак булади. Бу профилактик жараён куртакларни кукариш

босцичи ва гуллаш давригача амалга оширилиши лозим.

Умуман , пукак касаллигини келтириб чицарувчи цузицорин паразитидан цутилиш учун 0,5% мис купорасининг (10 литр сувга 500 гр) ишчи эритмаси билан пукаклашган тешик жойини даволаш учун махаллий угит, тупроц ва охак аралашмасини (2:1:1) тайёрланган атала аралашмаси тешик жойини махсус чутка билан суваш усули цулланилиши тавсия этилади.

1-расм: Тутнинг цилиндроспориоз касаллигининг аломатлари.

Айницса, цузицоринларга царши курашишда дарахтни охак-олтингугурт цайнатмаси билан пуркаш усули тавсия этилиб, эритмани тайёрлаш усули 0,5 л иссиц сув ва 0,6 кг сундирилган охак аралаштирилади. Аралашмага доимо 0,4 кг олтингугурт кукунини цушиб, 1,5 литр иссиц сув цушинг ва цопцоц билан ёпилган оловга цуйинг ва цайнатишнинг давомийлиги 15 дацицадан кейин тайёр эритмани совутиш керак хамда хафтасига бир маротаба тут танасига сепиш керак.

2-расм: Тут дарахти танасида х,осил буладиган ва учрайдиган пукак (цузицорин) касаллигининг куриниши

Шунингдек, тут дарахтига цайта

ишлов бериш учун суспензия суюлтирилади, битта дарахтга 3-4 литр эритма керак булиб, куртаклари буртгунча икки марта сепилади (1214 кундан кейин яна кулланилади). Мухтасар килиб айтганда, тут касалликларини олдини олишнинг энг яхши усули профилактик чора сифатида магистрални яъни тананинг ёрик жойларини охак билан оклашдир.

Ундан ташцари, самарали таъсир этувчи эритма сифатида 2кг охак ва 300 гр мис сульфатни 10 литр сувга аралаштириб, ривожланаётган баргларни дарахт гуллашдан олдин кор эриганидан кейин дархол кайта ишлов берилади. Яна бир самарали даволаш усулларидан бири сифатида саримсок эритмасидан фойдаланиш тавсия этилиб, бунда 100 дона саримсокни майдалаш, 1 литр сувга солиш ва пишириш керак хамда совуганидан кейин сикиб олиш лозим. Ана шу олинган суюцлик эритмасини 1 литрига ёки 300 мл кичик идишларда 10 литр сув билан аралаштириб, усиш даври бошлачандач сунг 2-3 марта касаллик оркали узгарган ва тут танасининг шишган жойларини 7-8 литр эритмаси билан ювинг.

Шу билан бир каторда, республикамизнинг турли удудларида усувчи куп йилик усимликлар гурухига тегишли тут ва мевали дарахтлар баргида бужмайиш (жингалак) касаллиги асосан махсус озука берувчи тутзорларнинг хамда мевали дарахтларнинг хосилдорлигини пасайтиради. Одатда, ушбу вирусли касаллик хашаротлар томонидан таркаладиган инфекция булиб, барг томирлари уртасида ажинлар, донадор тугунлар, ранг узгариши, бужмайиши куринишида пайдо булади. Бунда барглар уралади, хажми кискаради,ёш новдаларнинг усиши узгаради, уларнинг сони камаяди ва деформацияланган холга келиб колади.

Демак, кичик баргларга ухшайдиган турли ранг узгариши окибатида

бужмайиш(жингалак) вирусли касалликнинг ташувчилари зараркунандалардир.

Бинобарин, бу касалликни даволаш куп холларда тут усимлигида, махсус озука берувчи тутзорлар ва мевали дарахтларни касалланиш даражасига караб Скор 250э.к-02 л/га фунгицид эритмаси оркали карши курашиш олиб борилганда самараси деярли сезилади.

3-расм: Тут дарахти баргининг бужма-

йш (.жингалак) касаллиги

Олиб бориладиган даволаш жарёнлари орасидаги муддат танаффуси 1-2 хафта утгандан кейин иккинчи бор Скор 250э.к-02 л/ га фунгицид эритмаси билан ишлов беришда ёш тут таналарига 1-2 литр ва катта ёшли тут дарахтлари хамда мевали дарахтларни мевага киргунга кадар 7-8 литр микдорда ювиш оркали даволашни белгиланган муддатда амалга ошириш уз натижасини беради.

Хулоса

1. Республикамизда тутчиликка ихтисослашган хужаликларда тут нихоли ва кучатларини етиштиришда ташки мухит омиллари хамда тупрок структураси бузилиши окибатида учрайдиган бактериоз, фузариоз, хлороз, ун-шудринг ва барг бужмайиши каби касалликларига карши курашиш хамда даволаш усулларини куллашда Альетт и.к-2.0 кг/га, Спораген с.э.к-5.0 кг/га, Триходермин (микробиологик препарат), БИСТ с.к, Скор 250 э.к-0.2 л/га, Квадрис 25% с.к.-0.8 л/га, Строби 50% с.д.г -0.2 кг/га фунгицидлардан фойдаланиш тавсия этилади.

42

Agro ТпЮгт N2 [4] 2022

t . г

2. Катта ёшли тут дарахти ва махсус озука берувчи тутзорлардан мул-кул, хосилдорлиги ю;ори ва туйимли тут баргини етиштиришда фацатгина агротехник тадбирларга риоя килибгина колмасдан, балки унинг юкумли ва юкумсиз касалликларига царши курашишда профилактик даволаш чоралари ва агротехник тадбирлардан таш;ари куп учрайдиган юкумли

пукак касаллигига темир ёки мис купорасининг 0,5%ли 10л сувга 500гр аралашма буйича гектарига 800 литр атрофида ишчи эритмани битта дарахг\а 3-4 литр хисобида ва кайта куртаклар/ буртгунча икки марта 12-14 кундан кейин яна 'епилиши кулланилса ижобий натиждларга эришишга замин яратилади.

Фойдал:нил|н адабиётлар:

1. Узбекистан Республикас Президенти.шнг 2020 йил 17-январдаги «Пиллачилик тармотида ипак курти озука базасини ривожлантириш буйича чора-тадбирлар тутрисида» ги ПК|-4567-сон карори. Тошкент, 2020 й. 1-6-бетлар.

2. У.Абдуллаев. - «Тутчилик». Т.: «Мехнат», 1991. 343-377 бет

3. А.А. Ячевский Бактериозы растений (Сельхозгиз, 1935)

4. Запрометов Н.Г.Болезни шелковыца, Тошкент,1950

5. А.Шералиев, Н.Ахмедов, С.Собиров - Тут касалликлари ва зараркунандалари. Тошкент, 2009. 157 бет

6. К.Рахмонбердиев,Ш.Мухаммаджонова "Тут селекцияси"Тошкент-1980 й 86.бет.

7. М Хиббимов.Н.Ахмедов "Тутчилик"Тошкент,2012 йил 78.бет.

8. K.Sengupta Govindaiah Pradip Kumar. Diseases and pests of mulberry and their control, India,

1991.

9 Anusha, H. G. and Bhaskar, R. N. (2015) Sucking pests of mulberry: Areview. IOSR Journal of Agriculture and Veterinary Science, 8(8): 1-3

10.Головин П.Н., Арсеньева М.В. и др. Практикум по обшей фитопатологии. -

Л.:"Колос" 1977.

Интернет сайтлари:

1.www.ogodacha.ru

2..www.sheki-ipek.com.az

3.www.red-rose.ru/

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.