Научная статья на тему 'РАСПРОСТРАНЕННОСТЬ КОМОРБИДНОЙ ПАТОЛОГИИ У БОЛЬНЫХ ОСТРЫМ ИНФАРКТОМ МИОКАРДА'

РАСПРОСТРАНЕННОСТЬ КОМОРБИДНОЙ ПАТОЛОГИИ У БОЛЬНЫХ ОСТРЫМ ИНФАРКТОМ МИОКАРДА Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
46
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Re-health journal
Область наук
Ключевые слова
КОМОРБИДНАЯ ПАТОЛОГИЯ / ИНФАРКТ МИОКАРДА / РАСПРОСТРАНЕННОСТЬ

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — Кутликова Г.М., Содикова Д.Т.

Ҳар йили юрак-қон томир касалликлари нафақат юрак-қон томир хавфи омиллари, ҳаётнинг кескин ва интенсив суръатлари (сурункали психосоциал стресс) тарқалиши, балки кекса ёшдаги аҳоли улушининг ошиши ҳисобига кучаяди. Охирги омил, шунингдек, касалликнинг клиник кўринишлари, диагностикаси, прогнози ва даволанишига таъсири кўп қиррали ва индивидуал бўлган коморбидлик тарқалишининг кўпайиши билан боғлиқ. Биргаликда касаллик кўпчилик касалликларнинг клиник кўринишини ва кечишини, асоратларнинг моҳияти ва оғирлигини сезиларли даражада ўзгартиради, беморнинг ҳаёт сифатини ёмонлаштиради, даволаш ва диагностика жараёнини чеклайди ёки мураккаблаштиради ва даволаниш нархини сезиларли даражада оширадиЕжегодно сердечно-сосудистая заболеваемость увеличивается вследствие роста распространённости не только сердечно-сосудистых факторов риска, напряжённого и интенсивного темпа жизни (хронический психосоциальный стресс), но и увеличения доли пожилого населения. С последним фактором связывают и рост распространённости коморбидности, влияние которой на клинические проявления, диа- гностику, прогноз и лечение заболеваний многогранно и индивидуально. Коморбидность значительно изменяет клиническую картину и течение большинства заболеваний, характер и тяжесть осложнений, ухуд- шает качество жизни больного, ограничивает или затрудняет лечебно-диагностический процесс и существенно повышает стоимость леченияEvery year, cardiovascular morbidity increases due to an increase in the prevalence of not only cardiovascular risk factors, stressful and intense pace of life (chronic psychosocial stress), but also an increase in the proportion of the elderly population. The latter factor is also associated with an increase in the prevalence of comorbidity, the influence of which on clinical manifestations, diagnosis, prognosis, and treatment of diseases is multifaceted and individual. Comorbidity significantly changes the clinical picture and course of most diseases, the nature and severity of complications, worsens the patient's quality of life, limits or complicates the treatment and diagnostic process and significantly increases the cost of treatment

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «РАСПРОСТРАНЕННОСТЬ КОМОРБИДНОЙ ПАТОЛОГИИ У БОЛЬНЫХ ОСТРЫМ ИНФАРКТОМ МИОКАРДА»

УДК 616.12-005.8-036/.037-07:616.155.3-076.5

РАСПРОСТРАНЕННОСТЬ КОМОРБИДНОЙ ПАТОЛОГИИ У БОЛЬНЫХ ОСТРЫМ

ИНФАРКТОМ МИОКАРДА

Кутликова Г.М., Содикова Д.Т.

Андижанский государственный медицинсий институт

Ежегодно сердечно-сосудистая заболеваемость увеличивается вследствие роста распространённости не только сердечно-сосудистых факторов риска, напряжённого и интенсивного темпа жизни (хронический психосоциальный стресс), но и увеличения доли пожилого населения.

С последним фактором связывают и рост распространённости коморбидности, влияние которой на клинические проявления, диа- гностику, прогноз и лечение заболеваний многогранно и индивидуально.

Коморбидность значительно изменяет клиническую картину и течение большинства заболеваний, характер и тяжесть осложнений, ухуд- шает качество жизни больного, ограничивает или затрудняет лечебно-диагностический процесс и существенно повышает стоимость лечения

Ключевые слова: коморбидная патология, инфаркт миокарда, распространенность.

УТКИР МИОКАРД ИНФАРКТИНИ УТКАЗГАН БЕМОРЛАРДА КОМОРБИД ПАТОЛОГИЯЛАРНИНГ

ТАРКДЛГАНЛИГИ

Хар йили юрак-;он томир касалликлари нафа;ат юрак-;он томир хавфи омиллари, даётнинг кескин ва интенсив суръатлари (сурункали психосоциал стресс) тар;алиши, балки кекса ёшдаги адоли улушининг ошиши дисобига кучаяди.

Охирги омил, шунингдек, касалликнинг клиник куринишлари, диагностикаси, прогнози ва даволанишига таъсири куп ;иррали ва индивидуал булган коморбидлик тар;алишининг купайиши билан боглик;.

Биргаликда касаллик купчилик касалликларнинг клиник куринишини ва кечишини, асоратларнинг модияти ва огирлигини сезиларли даражада узгартиради, беморнинг даёт сифатини ёмонлаштиради, даволаш ва диагностика жараёнини чеклайди ёки мураккаблаштиради ва даволаниш нархини сезиларли даражада оширади

Калит сузлар: коморбид патология, миокард инфаркти, тар;алиши.

PREVALENCE OF COMORBID PATHOLOGY IN PATIENTS WITH ACUTE MYOCARDIAL INFARCTION

Every year, cardiovascular morbidity increases due to an increase in the prevalence of not only cardiovascular risk factors, stressful and intense pace of life (chronic psychosocial stress), but also an increase in the proportion of the elderly population.

The latter factor is also associated with an increase in the prevalence of comorbidity, the influence of which on clinical manifestations, diagnosis, prognosis, and treatment of diseases is multifaceted and individual.

Comorbidity significantly changes the clinical picture and course of most diseases, the nature and severity of complications, worsens the patient's quality of life, limits or complicates the treatment and diagnostic process and significantly increases the cost of treatment

Key words: comorbid pathology, myocardial infarction, prevalence.

Кириш. Замонавий ЮКТК даволаш минимал инвазив жарродлик муолажалардан фойдаланишга асосланган, масалан, коронар артерияларни стентлаш. Хрзирги ва;тда стентлаш процедураларининг улуши уртача юрак томирларига тиббий аралашувларнинг 70 фоизини ташкил этади [4]. ЮКТКни даволашнинг яхшиланиши умр куриш давомийлигини купайишига олиб келди ва бу, уз навбатида, коморбидлик билан касалланишнинг купайишига олиб келди [3].

Шундай ;илиб, ёш беморларда уртача касалликлар сони 2,8, кекса беморларда эса 6,4 ни ташкил ;илади. 19 ёшгача булган даврда патологик патология беморларнинг 10 фоизида, 80 ёшдан ошганларнинг эса 80 фоизида учрайди. [7]. Патологик материалларга

асосланган рус тадцицотлари натижаларига кура, беморларнинг 94,2% патологик касалликларга чалинган [9].

Кушни касаллик х,ам катта ижтимоий ах,амиятга эга. Масалан, Америка Кушма Штатларида соглицни сацлаш харажатларининг 80% дан ортиги турт ёки ундан ортиц сурункали касалликларга чалинган беморларга сарфланади ва касаллик сонининг купайиши билан соглицни сацлаш харажатлари хдддан ташцари кутарилади. [2.6]

Беморнинг турли хил коморбид фонлари амалиётчи шифокорлар учун объектив цийинчиликларни келтириб чицаради, бу еса купроц терапевтик ёндашувни ва дори терапияси схемалари ва жаррох,лик тактикасини танлашда барча хусусиятларни х,исобга олишни талаб цилади [1,5].

Шу муносабат билан, миокард инфарктига учраган коронар артерия касаллиги булган беморларнинг бориши ва омон цолишларига коморбид патологиянинг таъсирини урганиш буйича тадцицотларимиз, шубх,асиз, долзарбдир.

Тадкикот максади. Тадцицотнинг мацсади - патологик патологияси булган беморларда тизимли яллигланиш реакцияси ва АМИ зуравонлигини бах,олаш: ДМ2, УСОК, ошцозон ва ун икки бармоцли ичакнинг ошцозон яраси (ПУД), камцонлик синдроми (АС).

Тадцицот материаллари ва усуллари. 2020-2021 йиллар давомида интенсив терапия булимида (ИТБ) касалхонага ётцизилган 99 миокард инфаркти билан касалланган беморлар, шу жумладан улимга олиб келадиган МИ билан касалланган 113 бемор текширилди.

Жадвал 1

Коморбид касаллиги булган ва булмаган УМИ беморларининг циёсий клиник

хусусиятлари, М ± СД, н (%)

Курсаткичлар Солиштирув гурух,и «А» (УМИ и АГ) Х,амрох, касалликлар

СД 2 типа УСОК ЯБ Анемия 2 ва ундан орттик;

Текширилди 258 (51,7) 76 (15,2) 43 (8,6) 20 (4) 53 (10,6) 49 (9,8)

Ёши 66,8±11,0 68,8±8,9 71,0±9,8 65,8±9,4 73,1±10,0 68,2±10,0

Аёллар 104 (40,3) 55 (72,4) 10 (23,3) 8 (40) 38 (71,7) 34 (69,4)

МИ с Q 160 (62) 47 (61,8) 28 (65,1) 14 (70) 28 (52,8) 25 (51)

Кайталанган МИ 81 (31,4) 27 (35,5) 14 (32,6) 8 (40) 15 (28,3) 23 (46,9)

Тромболизис 111(43) 35(46) 12(27,9) 12(60) 12 (22,6) 17(34,7)

NYHA буйича ФК III-IV 163 (63,2) 54 (71,1) 29 (67,4) 13 (65) 41 (77,4) 38 (77,6)

ФВ ЛЖ, % 55,7±10,8 52,3±12,2 54,5±10,9 57,2±10,6 55,3±11,1 52±11,6

Упка шиши 43 (16,7) 21 (27,6) 11 (25,6) 2 (10) 13 (24,5) 17 (34,7)

Шок 33 (12,8) 12 (15,8) 10 (23,3) 2 (10) 11 (20,8) 10 (20,4)

Аневризма 37 (14,3) 16 (21,1) 4 ( 9,3) 4 (20) 5 (9,4) 5 (10,2)

Фатал МИ 51 (19,8) 17 (22,4) 14 (32,6) 2 (10) 17 (32,1) 12 (24,5)

Лейкоцитлар 9,3±4,0 9,3±3,4 8,4±3,1 9,3±5,1 8,6±3 8,9±3,5

ИСЛК 3,2±2,0 3,1±2,2 2,8±1,5 3,6±2,9 2,9±1,6 3,2±1,9

ИСНЛ 4±3,6 3,6±2,8 3,3±2,2 4,3±3,9 3,7±3 3,9±2,5

ЛИИ 2,6±2,1 2,4±1,7 1,8±1,5 2,8±2,4 2,3±2,2 2,4±2

Тадкикот натижалари. Куриб чицилган деярли барча беморлар - УМИнинг 94% артериал гипертензия фонида ривожланган булиб, бу ушбу омилнинг касалликнинг клиник кечишига таъсирини истисно цилишга ёки уни бошца кушма касалликлар билан

таккослаганда бадолашга имкон бермайди. Шу муносабат билан УМИ ва АГ билан касалланганлар "А" таккослаш гурудига бирлаштирилди. Биргаликда патологияси булган ва таккослаш гурухддаги беморларнинг умумий клиник хусусиятлари 1-жадвалда келтирилган.

Умуман олганда, кушма касаллик 48,3% ни ташкил этди. Хамрод касаллиги булган ва булмаган УМИ беморларининг уртача ёши мос равишда 70,0 ± 9,7 ва 66,7 ± 11,0 ёшни ташкил этади (п <0,05). Коморбид (куп) патологиянинг 2 ва ундан ортик шакллари булган беморларнинг улуши тахминан 10% ни ташкил килади. Ушбу гурудга 49 бемор киради, уларнинг аксарияти 34 кишидир. (69%), УСОК, АС, ЯБ каби нозологик шакллар билан бир каторда УМИ курсининг клиник хусусиятларини аниклайдиган кандли диабет тарихига эга.

Тадкикотга киритилган УМИ беморларида биргаликдаги касалликларнинг таркалиши тугрисидаги маълумотлар адабиётларда келтирилган маълумотларга мос келади. Умуман олганда, УМИ билан огриган беморларнинг СД2 билан улуши 22% ни ташкил этди. Уларнинг орасида 73 фоиздан купроги 65 ёшдан ошган аёллардир. GRACE, OASIS ва EHS-ACS куп миллатли регистрларига кура, УМИ билан касалланган беморларнинг 19 дан 23 фоизигача илгари диабет касаллиги аникланган. УМИ билан огриган беморларда УСОК таркалиши тугрисидаги маълумотлар мавжуд адабиётларда топилмади.

Суралганларнинг 13 фоизида миокард инфаркти ва УСОК комбинацияси аникланди, бу 40 ёшдан ошган одамлар популяциясида УСОК билан касалланганлар улушидан 1,3 купдир. Эпидемиологик маълумотларга кура, УСОКнинг узи МИ хавфини 1,4 баравар оширади. УСОК билан огриган беморлар орасида тахминан 75% еркаклардир.

Чекувчиларнинг улуши 33%, таккослаш гурухдда эса 19%. МИ ва ошкозон яраси билан огриган беморлар гурудида (6,2%) эркаклар дам устунлик килади - 55%, уртача ёши 61,8 ± 8,6. Куриб чикилган беморларнинг 17,4 фоизида анемия аникланди, бу якинда утказилган тадкикотлар натижаларига мос келади. Шу жумладан, 70 ёшдан ошган аёлларнинг 72%. АС (77%) долатларининг аксарияти гемоглобин даражаси 90 ва> 110 г / л дан юкори булган енгил анемия ва 23% уртача ва огир (70-90 ва> 70 г / л).

Тадлиллар курсатганидек, патологик патологияга ега булган МИ беморлари гурудларида такрорий юрак хуружлари таркалиши уртача 15% га, СД2 устун булган куплаб патологиялар билан 49% га ошган. NYHA буйича СЮЕ III-IV функционал синфларининг частотаси, "А" гурудига нисбатан, биргаликда касалликлар мавжудлигида уртача 15-22% га усишга интилади. МИни локализация килишда ва К тулкинининг мавжудлигида гурудлар уртасида сезиларли фарклар булмаган (п> 0,05).

Эхокардиографик тадкикотлар натижалари чап коринча (ЛВ) нинг сунгги диастолик ва охирги систолик улчамларининг статистик жидатдан сезиларли даражада ошганлигини аникламади, бу эса патологик патологияси булган беморларда ЛВ кенгайишининг ривожланишини курсатмокда.

УМИ билан биргаликда СД2 булган беморларда, шунингдек куплаб патологияларга эга булган гурудда упка шиши каби шошилинч асоратланишнинг статистик жидатдан сезиларли даражада ошиши аникланди (п <0,01), бу адабиёт маълумотларига мос келади. Умуман олганда, намунада, СД2 билан огриган беморларда дамродлик килувчи патология мавжуд булганда, упка шиши ва кардиоген шокнинг таркалиши 1,5 баравар юкори. УСОК билан бирлашганда иккинчисининг пайдо булиши сезиларли даражада ошади (п <0,05).

Биргаликда патологияга эга булган гурухларда касалхонада улим так;к;ослаш гурухига Караганда 20% ю;ори. Касалхонага ёт;изилганидан улимигача уртача давомийлиги 3 (1,5; 7) кун. Анемия булса, касалхонада улим "A" гурухига нисбатан 1,6 мартадан купрок; ошади (п = 0,019). Олинган маълумотлар сунгги тад;ик;отлар натижаларига тугри келади, улар АСС билан касалланган беморни кабул килишда анемия мавжудлиги касалхонада улимнинг муста;ил башоратчиси эканлигини ани;ладилар.

Хужайра реактивликнинг лейкоцитлар индекслари даражаси билан бахоланган тизимли яллигланиш реакциясининг интенсивлигига ;араб касалхонада улим хавфининг богли;лигини урганиш ИСЛКнинг купайиши билан УИМ нинг улимга олиб келадиган натижаси хавфининг сезиларли даражада ошганлигини курсатди. кийматлар. Лейкоцитлар индексларининг кийматлари лейкоцитларнинг турли шаклларининг нисбати сифатида хисобланади ва уларнинг умумий сонига боглик; емас.

Сунгги йилларда ;онда ю;ори даражадаги лейкоцитларнинг бошлангич даражаси кардиоген шок, упка шиши ва МИ билан касалланган беморларда улим даражасининг ошиши ехтимолини ишончли тарзда акс еттирганлигини курсатувчи маълумотлар олинган. Шу муносабат билан, лейкоцитлар индекслари ёрдамида олинган УИМ зуравонлигини ва улимга олиб келадиган хавфни бахолаш натижалари лейкоцитлар даражаси буйича бахолаш натижалари билан та;;осланди. 1 ва 2-расмларда ЛБИ кийматларининг уртача гурух жуфтлари, лейкоцитлар даражаси ва касалхона бос;ичида улим нисбати тахминий натижалари курсатилган.

Расм.2. Лейкоцит даражасида УМИ дан улим келиб чициши курсаткичи

Шакл. 1 гиперреактив яллигланиш реакциясини ани;лайдиган ИСЛК> 2.7 кийматларида касалхонада улим сони сезиларли даражада купайишини курсатади. СВРнинг гипореактив тури билан (ИСЛК кийматлари <1.8) яллигланиш реакциясининг нормореатив курси (ИСЛК 1.9-2.7) билан та;;ослаганда вафот этган беморлар сонининг купайиши ;айд этилди. Олинган та;симот ва шакл. 2, шунингдек, лейкоцитлар

даражасига ;араб Улим хавфининг кyпайишини курсатади ва адабиёт маълумотларига мос келади. Шу билан бирга, гранулоцитлар ва агранулоцитлар - ИCЛK нисбати индексидан фойдаланган долда хавфни бадолашда Р2 = 0,68 ни ани;лашнинг катта коэффициенти олинган. Бундан таш;ари, сунгги йилларда уткир миокард инфарктининг дастлабки бос;ичида фа;ат нейтрофиллар субпопуляцияси массив фаоллашиши исботланган [9]. Ушбу омилларни дисобга олган долда, УMИда асоратлар ва улимни ривожланишини башорат ;илиш учун ИCЛKдан фойдаланиш устувор вазифа сифатида тан олиниши мумкин.

Патологик патологияси булган ва булмаган УMИ беморларида лейкоцитлар индексларининг уртача гуруд ;ийматлари статистик жидатдан адамиятли фар;ларга эга эмас.

Хулоса. Тад;и;от натижаларига кура, УMИ беморларининг коморбидлиги 48,3% ни ташкил этди. Энг куп учрайдиган касаллик - бу диабетнинг иккинчи тури - 22%. ^морбид патологиянинг мавжудлиги миокард инфарктининг асоратлари ва салбий о;ибатлари хавфини оширади. Упка шиши ва кардиоген шок каби шошилинч асоратларнинг тезлиги 1,5 баравар купаяди. УMИ ва ОД2 комбинацияси билан, шунингдек куплаб патологияларга эга булган гурудда упка шиши частотасининг статистик жидатдан сезиларли усиши ани;ланди (п <0,01).

АДАБИЁТЛАР:

1. Бацигов Х.А., Cайфутдинов Р.Г., Тагирова Д.Р. и соавт. Прогностическое значение лейкоцитоза при инфаркте миокарда // ^занский медицинский журнал. - 2010. - Т.91, № 3. - C. 328-330.

2. ^ретникова В.Н., Груздева O.B, Барбараш O^. Роль маркеров воспаления в оценке прогноза у больных инфарктом миокарда с подъемом сегмента ST в сочетании с нарушениями углеводного обмена // ^рдиология. - 2012. - №2. - C.20-26.

3. Черешнев В.А., Гусев Е.Ю. Иммунологические и патофизиологические механизмы системного воспаления // Mедицинская иммунология - 2012. - Т.14, № 1-2. - C. 9-20.

4. Эрлих А.Д., Грацианский H.A. Oстрый коронарный синдром у больных сахарным диабетом - реальная практика российских стационаров (по результатам регистра РЕ^РД) II Cахарный диабет. - 2012. - № 2. - C. 27-31.

5. Яблучанский Н.И. ^ратегия острого инфаркта миокарда (для настоящих врачей). -Харьков <Юснова», 2000. - 48 с.

6. Ang, D.S., Kao M.P., Noman A. et al. The prognostic significance of early and late anaemia in acute coronary syndrome // QJM. - 2012. - Vol.105(5). - P.445-54.

7. Donaldson G.C., Hurst J.R., Smith C.J. et al. Increased risk of myocardial infarction and stroke following exacerbation of COPD // Chest. - 2010. -Vol.137, № 5. - P. 1091-1097.

8. Liaudet L., Rosenblatt-Velin N. Role of innate immunity in cardiac inflammation after myocardial infarction / / Front Biosci (Schol Ed). - 2013. - Vol.5. - P. 86-104.

9. Maugeri N., Rovere-Querini P., Evangelista V. et al. An intense and short-lasting burst of neutrophil activation differentiates early acute myocardial infarction from systemic inflammatory syndromes // PLoS One. - 2012. - Vol.7, № 6. - P. 39484.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.