Научная статья на тему 'РАНГТАСВИР ТЕХНИКАСИДАН ФОЙДАЛАНИШ УСУЛЛАРИ'

РАНГТАСВИР ТЕХНИКАСИДАН ФОЙДАЛАНИШ УСУЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
223
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Research Focus
Область наук
Ключевые слова
эстетик тарбия / баркамол авлод / ахлоқий фазилат / бадиий ижод / рангтасвир техникаси / рефлекс / переспектива / фазовий тасаввур / блик. / эстетическое воспитание / зрелое поколение / нравственная добродетель / художественное творчество / техника живописи / рефлекс / перспектива / пространственное воображение / вспышка.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Б.Қурбонова, Н.Ахмедова, И.Юлдашев

Мазкур мақола тасвирий санъат ва бадиий ижод орқали ёшлар тарбияси, соғлом авлодни тарбиялаш, унинг эстетик тарбиясини ривожлантириш орқали баркамол шахсларни вояга каби масалаларни тарғиб қилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

СПОСОБЫ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ТЕХНИКИ РИСОВАНИЯ

В данной статье продвигаются такие вопросы, как воспитание молодежи через изобразительное искусство и художественное творчество, воспитание здорового поколения, развитие его эстетического воспитания и развитие зрелой личности.

Текст научной работы на тему «РАНГТАСВИР ТЕХНИКАСИДАН ФОЙДАЛАНИШ УСУЛЛАРИ»

РАНГТАСВИР ТЕХНИКАСИДАН ФОЙДАЛАНИШ УСУЛЛАРИ Б.^урбонова, катта укитувчи,

Н.Ахмедова, укитувчи, И.Юлдашев, катта укитувчи,

Фаргона давлат университети https://doi. org/10.5281/zenodo. 732 7456

Аннотация: Мазкур макола тасвирий санъат ва бадиий ижод оркали ёшлар тарбияси, соглом авлодни тарбиялаш, унинг эстетик тарбиясини ривожлантириш оркали баркамол шахсларни вояга каби масалаларни таргиб килади.

Калит сузлар: эстетик тарбия, баркамол авлод, ахлокий фазилат, бадиий ижод, рангтасвир техникаси, рефлекс, переспектива, фазовий тасаввур, блик.

СПОСОБЫ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ТЕХНИКИ РИСОВАНИЯ

Аннотация: В данной статье продвигаются такие вопросы, как воспитание молодежи через изобразительное искусство и художественное творчество, воспитание здорового поколения, развитие его эстетического воспитания и развитие зрелой личности.

Ключевые слова: эстетическое воспитание, зрелое поколение, нравственная добродетель, художественное творчество, техника живописи, рефлекс, перспектива, пространственное воображение, вспышка.

METHODS FOR USING THE PAINTING TECHNIQUE

Аnnotation: This article promotes issues such as education of young people through visual art and artistic creativity, education of a healthy generation, development of its aesthetic education and the development of mature individuals.

Кеу words: aesthetic education, mature generation, moral virtue, artistic creation, painting technique, reflex, perspective, spatial imagination, flash.

КИРИШ

Жамиятимиз баркамол инсон шаклланишига нечоглик ижобий таъсир килса, баркамол инсон хам жамият тараккиётига шунчалик самарали таъсир курсатади. Жамиятдаги эркин мухит, инсон талант ва кобилиятларини ривожлантириш имкониятлари, унинг конституцион, конуний хукукларини амалда кафолотлаш баркамол инсонни шакллантиришнинг энг мухим ва зарурий омилидир. Бундай омиллар булмаган жойда маънавий баркамол инсон етишиб чикиши мумкин эмас. Шу уринда биринчи Президентимиз И.Каримов таъкидлаганидек - "Биз халкимизнинг дунёда хеч кимдан кам булмаслиги, фарзандларимизнинг биздан кура кучли, билимли, доно ва албатта бахтли булиб яшаши учун бор куч имкониятларимизни сафарбар этаётган эканмиз, бу борада маънавий тарбия масаласи, хеч шубхасиз, бекиёс ахамият касб этади. Агар биз бу масалага хушёрлик ва сезгирлигимизни, катъият ва масъулиятимизни йукотсак, бу ута мухим ишни уз холига, узибуларчиликка ташлаб куядиган булсак, мукаддас кадриятларимизга йугрилган ва улардан озикланган маънавиятимиздан, тарихий хотираларимиздан айрилиб, охир-окибатда узимиз интилган умумбашарий тараккиёт йулидан четга чикиб колишимиз мумкин"[1].

Шу боис республикамизда маънан баркамол инсонни тарбиялашга каратилган ижтимоий-сиёсий, иктисодий, маънавий-маърифий тадбирлар давлат сиёсати даражасига кутарилган ва демократик давлат, фукаролик жамияти барпо этишнинг устивор йуналиши сифатида белгиланган.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Ватанимизда ёшлар тарбияси, маънавий-маърифий ишларнинг долзарблигидан келиб чикиб соглом авлодни тарбиялаш, унинг эстетик тарбиясини ривожлантириш оркали баркамол шахсларни вояга етказишга катта эътибор берилмокда. Чунки, х,озирги кунда республикамизда амалга оширилаётган ислох,отларнинг такдири ёшларимизнинг маънавий киёфаси ва шахсий баркамоллигига богликдир. Комил инсонни тарбиялаш вазифалари долзарблигига Президентимиз х,ам диккат каратиб, шундай деганлар: «Х,ар бир инсоннинг, айникса, эндигина хдётга кадам куйиб келаётган ёшларнинг онгига шундай фикрни сингдириш керакки, улар уртага куйилган максадларга эришиш узларига боглик эканлигини, яъни бу нарса уларнинг собит кадам, гайрат шижоатига, тула-тукис фидокорлигига ва чинакам мех,натсеварлигига боглик эканини англаб етсин[2] ».

Шундай экан, мустакил Узбекистон шароитида ёш авлодни юксак маънавий ахлокий фазилатлар рух,ида, мустакил фикрлайдиган, катъий хдётий эътикод ва карашлар асосида эстетик жихатдан баркамол этиб тарбиялаш бугунги куннинг мух,им вазифаси х,исобланади.

Х,ар хил буёклар билан (акварель, гуашь мойбуёк) натюрмортларни тасвирлаш учун юкорида кайд этилган тажрибаларни утказиб куриш, буёкларнинг технологияси хусусиятларини яхши билиш, уларни ишлатиш усулларини узлаштириш учун куплаб машклар бажариш тавсия этилади.

Тасвирий санъатда акварель буёклар билан ишлаш салмокли уринни эгаллайди. Бунга сабаб мактабда расм ишлашни урганишда акварелнинг етакчи роль уйнашидир Шунинг учун уни укитаётган укитувчининг узи х,ам шу сохдни пухта эгаллаган булиши зарур.

Тасвир билан чизилаётган нарса, х,олат уртасида тула ухшашлик булиши учун уларнинг ранг нисбатларида х,ам ухшашлик булиши шарт. Тасвирий санъатда акварель буёклар билан ишлаш салмокли уринни эгаллайди. Акварель рангтасвирнинг энг нозик турларидан бири. ^адимдан акварель узининг нафислиги ва рангларнинг ёркинлиги билан купгина рассомларни кизиктириб келган. Акварель лотинча суз булиб «сув билан суюлтириб ишлатиладиган буёклар» маъносини англатади. Акварель таркибига буёк моддаси усимлик ёки маъданларнинг майин килиб янчилган кукуни ва бириктирувчи модда сифатида олча елими, глицерин ва озрок асал киради. Булар хдммаси сувда осонгина эрийдиган булгани учун буёкка сув кушиб суюлтириб ишлатилади.

Акварелда ок ранг ишлатилмайди. Унинг урнини ок когознинг узи утайди. ^огоз оппок, етарли даражада калин ва юзаси гадир-будир булиши зарур. У агар жуда силлик булса, сатх,ида ранглар етарли даражада ётмайди. Нарса ва буюмлар тасвирларини буяш жараёнида умумийдан хусусийга ёки аксинча хусусийдан умумийга караб борилади, них,оят иш яхлитлаш билан якунланади.

Гуашь буёги акварель буёгини тамоман акси булиб, у каби тиник, жарангдор тус бермайди. Ранглари ёругликни ютганлиги сабабли унинг тагидаги когоз куриниб, сезилиб турмайди. Таркиби эса акварелники сингари-буёк кукуни ва уни богловчи моддалардан иборат. Аммо улар махсус ёгоч елими билан муътадил нисбатларда аралаштирилган булади. Гуашь буёгининг яна бир мух,им жихдти унинг ок буёк билан аралаштириб ишлатилишидир. Шунинг учун унинг ранглари унчалик жарангдорлик касб этмайди. Буёкни ишлатиш учун муйкаламлар х,ам махсус танланиб олинади ва улар жуда юмшок булмаслиги, бир оз дагалрок булиши максадга мувофикдир. Тасвир ишланадиган сатх,, яъни когоз ёки картон х,ам силлик булмагани яхши. Унинг юзаси иложи борича елимли коплама (грунт) билан

ишлов берилган булиши зарур. Шунда унинг сатхига гуашь буёгини яхши суртиш мумкин булади. Гуашь купинча график ишларни, безакларни, плакатларни ишлашда ва кисман ранг-тасвирларни бажаришда фойдаланиладиган, сув кушиб ишлатиладиган, тез курийдиган буёкдир. У билан тасвирлар б^жаришнинг мураккаблиги шундаки, буёк суртилган пайтда тук, куригандан кейин эса очлашиб куринишидир. Шу жихатини хисобга олиб турилмаса, ранглар орасидаги мувофикликни ушлаб туриш анча кийин кечади. Бунинг учун одатда хар бир суртиладиган асосий ранглар алохида-алохида махсус идишчаларда тайёрланиб олиниб, сунг унга бир оз бошка кушимчалар аралаштириб тасвир ишланади.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Рангларни ишлатишда, унинг тук-очлиги, ранг тусларининг кандай топилганини доимо текшириб, билиб туриш учун бир булак когозга тайёрланган аралашмани суртиб аниклаб, сунг кулланса максадга мувофик булади. Гуашь буёгида жуда куп утмиш рассомлари хам асарлар яратганликлари маълум. Уларнинг ажойиб-ажойиб натюрморт, манзара, театр безаклари, портрет, плакатлари жахон тасвирий санъати хазинасидан урин олган. Аммо шуниси борки, бу нозик, сакланиши анча кийин булган ишларнинг айримлари, айникса куюк килиб ишланганларининг буёклари учиб, тукилиб таъмир талаб булиб колганлиги сир эмас. Гуашь буёгида тасвирларни бажарганда иложи борича хар бир ранг туси учун алохида-алохида муйкалам тутган маъкул. Шунда рангларни тиник ва тоза, жозибали чикишига эришилади. Муйкаламларнинг турли улчамлардагиси ва юмалок хамда япалок куринишдагиларидан фойдаланилади. Айникса, япалок муйкалам безак ишларида хамда тезкор ранглавхаларни ишлашда жуда кулайдир. Гуашь буёгида ранглавха ва айникса портретлар хамда одам тана кисмларини тасвирлаш, нозик ранг товланишларини бериш кийин ишдир. Бунинг учун анча мунча махорат, билим, тажриба керак булади. Тасвир ишлашнинг йул-йуриги, усулларини пухта эгаллаш эса куп амалий машгулотларни талаб этадиган жараёндир.

Катта-катта монументаль асарларнинг эскизлари хамда композиция лоцихаларини, байрам муносабати билан тайёрланадиган суратларни хам гуашда бажариш кулайдир. У билан кенг камровли, махобатли тасвирлар тез ишланади.

Гуашь буёгининг кейинги пайтда янги кашф этилган тури хам мавжуд булиб, унинг номи «флуоресцентли гуашь» деб аталади. Унинг ижобий томони сунъий нур туширилганда ёркинлик касб этиб, «ял-ял» ёниб куринишидир. Чунки унинг химиявий асослари ультрабинафша, бинафша, кук, яшил нурлардан гайриоддий ёркин ва табиатдагидан икки-уч марта кучли рангда товланиб куринади. Шу сабабдан бундай буёк тури театр безакчилигида кенг кулланмокда. Унинг таъсирчан яркираб куриниши учун одатда кварц лампаларни нуридан хам фойдаланиш булмокда.

Укув-машк ишларни бажаришда, айникса натюрмортларни ишлашда гуашь буёгидан фойдаланиш жуда хам кул келади. Уни мойбуёк тасвирлар ишлашдан аввал урганилса максадга мувофик келади. Шунингдек, турли композицияларнинг эскизларини укув-машк намуналарини гуашь техникасида бажариш кулайдир. У билан катта-катта сатхларни яхлит килиб буяш, тез ишлаш мумкин. МУ^ОКАМА

Мойбуёкда тасвирларни ишлаш рассом учун хам, энди урганаётган талаба учун хам жуда кизикарли машгулотдир. Аммо бу машгулотнинг жиддий кийинчиликлари хам мавжуд булиб, у мойбуёк рангтасвир технологияси билан хам боглик. Чунки мойбуёк билан

ишлаш маълум тайёргарликни талаб этади. Уларга буёкларни танлаш, иш учун сатх, (мато)ни тортиб тайёрлаш, уни коплама (грунт) билан ёпиш, муйкаламларни танлаш, эритгичларни танлаб олиш каби зарур тадбирларни киритиш мумкин. Мойбуёк тасвирлар ишлашни урганиш натюрмортларни чизиб машк килиш оркали узлаштирилса максадга мувофик булади.

Мойбуёкли натюрморт рангтасвирини ишлаш жараёнининг айрим томонлари акварель техникасига ухшаш. Чунки бунда х,ам аввал каламтасвир чизиб олинади. Агар сувбуёкда ишлаш учун тасвир мукаммалрок, майда деталлари чизматасвир умумлаштирилиб энг асосий нарсалар акс эттирилади. Бунинг сабаби мойбуёкда ишлаш жараёнида батафсиллик муйкаламда х,ам бажарилиши мумкинлигидандир. Мойбуёкда бирор рангни очлаштириш учун унга ок ранг керакли даражада кушилади. Шуниси х,ам борки ок ранг кушилгач буёкнинг ёркинлиги маълум даражада камаяди. Буни укув машкларини бажариш жараёнида албатта х,исобга олиш лозим. Акварель техникаси каби жихдтлардан бири иш жараёнини асосий узок муддатли вазифани бошлашдан аввал ранглавхд, чизмалавхдлар ишлаб олинишидир. Шунда булажак рангтасвирнинг асосий хусусиятларини тажриба килиб куриб урганиш, асосий ишда уни куллаш мумкин булади.

Мойбуёк тасвирларини ишлаш учун махсус ашёлардан фойдаланилади. Улар ромга тортиб тайёрлаб, коплама суртиб олинган (грунтланган) мато, мойбуёкларнинг керакли хиллари, буёктахта "(политра), муйкаламларнинг турлича катталикдаги хиллари, «мастихин» ва эритгичлардан иборатдир.

Ромга тортилган мато кандай тайёрланганлиги тасвир сифатини белгилайдиган омиллардан биридир десак хато булмайди. Унинг копламаси (грунти) икки хил «тарзда тайёрланиши мумкин. Бири мойли коплама булиб у куйидагичадир: 5 фоизли елим (желатин, балик ёки дурадгорлик елйми) аралашмаси шунга тенг хджмдаги бурга кушилади. У билан мато сатх,и копланади. Бир марта суртилгандан сунг коплама буёк катлами тайёрлаб олинади. У куйидаги таркибда, яъни - махсус окартирилган (офтобда тобланган) рангтасвир ёри, курук ок буёк кукунидан кушиб тайёрланган аралашма булади. ЁР ва кукуннинг нисбати шундай булиш керакки у тайёр, махсус идишга солиб чикариладиган мойбуёклардан суюк булмасин. Шунда уни бемалол мато сатх,ига «мастихин» билан текис килиб суртиб чикиш мумкин булади. 1-2 хдфта куритилгач гадир-будир ерлари кумко2оз билан яхшилаб текисланади ва скипидар аралаштирилган мойли коплама ясси, катта муйкалам («флейц») билан текис килиб буяб чикилади. Бундай усулда тайёрланадиган мато 2-3 ой мобайнида куритилади. У сакланадиган жой илик ва курук булиши шарт.

''Елимли коплама'' деб юритиладиган копламанинг иккинчи хили куйидагича тайёрланади. 1 л. Сувда 50-60 гр. желатин эритилади ва унга 15 гр. глицерин кушилади. У матога 1-2 марта суртилади. Биринчи марта суртилгани куригач кумкогоз билан мато усти текисланиб олинади, сунг иккинчиси суртилади. Шундан сунг елим аралашмаси бур ва ок буёк кукуни билан тенг нисбатларда 40 С даражали иссикликда эритилади. Агар унинг таркиби куюк булиб колгудек булса, уша елим аралашмасидан кушилади. Бундай коплама 2-3 марта каватма-кават килиб суртилади. Улар оралигида куриши учун маълум вакт булиши шарт.

^опламалар яна маълум ранг тусида х,ам тайёрланиши мумкин. Улар купрок ижодий ишларни бажаришда ва композиция яратиш жараенларида кул келади. мойбуёкда укув-машкларни бажаришда ранг хилларидан х,ам ункмли фойдаланиш талаб этилади.

Вазифаларни ишдаганда жуда куп ранг хилларидан билиб-билмай ишлатиш яхши самара бермайди.

Табиатда еттита асосий ранг (буёк) борлиги маълум. Улар кизил, сарик, яшил, хаво ранг, кук, бинафша ранглардир. Буёк аралаштириладиган тахтада (политрада) булиши жуда "зарур ранг хиллари эса кизил, сарик, кук буёкдир. Чунки уларни бошка колган асосий ранг-туслар воситасида хосил килиб булмайди. Буларнинг аралашмасидан жуда куп, .деярли барча рангларни чикариш, хосил килиш мумкин. Улардан хатто кора ранг тусини хам топиш мумкинлиги сир эмас. Факат кайси рангни бир-бирига канча микдорда аралаштиришни билиш кифоя. Бунинг учун эса албатта тажриба ва укув булиши керак.

Шуни хам таъкидлаб утиш керакки табиатда абсолют ок ва абсолют кора ранглар мавжуд эмас. Уларнинг барчаси кандайдир бир занг товланишида булади. Масалан, коранинг жигаррангга, кукка, яшилга мойил эканлигини куришимиз мумкин. Ок рангнинг турли нозик тусларга мойиллиги хам табиий. Бундай ранг ва тусларнинг хамда уларнинг тук-очликларини топиб тасвирлаш учун мойбуёкда ишлаш техникаси жуда кулайдир. Шу имкониятларнинг кенглиги билан у бошка буёк турларидан ажралиб туради.

Мойбуёк техникасида рангтасвирлар бажарганда муйкаламларнинг кандай турлари ва улчамлардагиларини ишлатиш хам мухимдир. Уларни танлай билиш куп фойда келтиради. Маълумки натюрмортларни, катта ишларни бажаришда япалок ва дагал муйкаламларни куллаш иш сифатини, таъсирчанлигини таъминлайди.

Мойбуёкларга суюлтирувчи, эритувчи воситалар кушиб ишлатилади. Улар мойли ва мойи камайтирилган булиши мумкин. Мойли буёкни секин куриши учун яхши восита булиб, у билар фойдаланилган пайтда рангтасвир секин курийди. Шу сабабли узок муддатда бажариладиган тасвирларни ишлашда кулайлик яратади. Бундай эритгичларга баъзан лак хам аралаштириб ишлатилиши мумкин, шундай килинганда ишнинг буёк катлами тезрок курийди ва буёкнинг мойи матога шимилиб кетишининг олди олинади. ХУЛОСА

Шуни хам таъкидлаб утиш керакки, мойбуёк техникасида ранг кориладиган махсус тахтача (политра)нинг юзасида буёкларни кандай жойлаштириш масаласи хам мухим. Унда буёклар иссик-совук рангларга ажратиб, шу билан бирга тук-очлигига караб ажратиб жойлаштирилиши мумкин. Ок буёк одатда уртада ёки ранглар каторининг бошланишида булади. Агар хар сафар бир хил жойлаштирилса, рассом шунга урганади ва керакли буёкни дарров топиб ишлатиш имкониятига эга булади.

Мойбуёкда тасвирлар ишлашнинг жуда куп урганилиши керак булган томонлари бор. Уларнинг барчаси куп машк килиш оркали урганиб олиш имконини беради. Тажриба назарий ва амалий томондан мунтазам машк килиш натижасида ошади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Каримов И.А. Юксак маънавият-енгилмас куч. Т.: 2008.

2. Каримов И.А. Адолат, Ватан ва халк манфаати хар нарсадан улуг. -Тошкент: Узбекистон, 1992.-62 б.

3. Х,асанов Р.Х. Эгамов. Тасвирий санъат дарсликлари 1,2,3,4 синфлар.

4. Х,асанов Р.Х. Мактабда тасвирий санъат машгулотларини такомоллаштириш йуллари. Т. 1981.

5. Ахмедова, Н. Э. (2022). МУЪЖАЗ САНЪАТНИНГ БЕТАКРОР НАФОСАТ ОЛАМИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 125-130.

6. Sulaymanova, S. B. Q. (2022). BADIIY OLIY TA'LIM MUASSASALARDA TASVIRIY SAN'AT FANINI O'QITISHGA BO 'LGAN EHTIYOJNING OSHISHI VA UNING BUGUNGI HOLATI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 8996.

7. Сулайманова, С. Б. К. (2022). BADIIY TA'LIMDA TALABALARNI O'QITISHDA SAMARALI DIDAKTIK PRINSIPLARDAN FOYDALANISH USULLARI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 143-150.

8. Mirzahamdamovna, K. B., Erkinovna, A. N., & Jumadillaevich, S. R. (2021). Use of Innovative Educational Technologies in Fine ARTS Classes of Higher Education Institutions. European Journal of Humanities and Educational Advancements, 2(4), 25-27.

9. Sadikovna, S. G., Kurbonova, B., Akhmedova, N., & Sulaymanova, S. (2020). FUNDAMENTALS OF PROFESSIONALISM DEVELOPMENT ON THE EXAMPLE OF PRACTICAL EXERCISES ON FORMING THE SKILLS AND SKILLS OF FUTURE TEACHERS. PalArch's Journal of Archaeology of Egypt/Egyptology, 17(6), 8894-8903.

10. Nazokat, A., Ibrokhim, Y., & Makhpuzakhon, A. (2021). FACTORS OF DEVELOPMENT OF FINE ARTS.

11. Nazokat, A. (2021). Means of Ensuring the Integrity of the Image and Writing in the Performance of Visual Advertising.

12. Ахмедова, Н. Э. (2022). БУГУНГИ ЁШ АВЛОДНИ АХЛОКИЙ, КОГНИТИВ ВА ЭСТЕТИК ТАРБИЯСИНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА КИТОБОТ САНЪАТИНИНГ УРНИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 204208.

13. Ахмедова, Н. Э. (2022). МУЪЖАЗ САНЪАТНИНГ БЕТАКРОР НАФОСАТ ОЛАМИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 125-130.

14. Ахмедова, Н. Э. (2022). МАРКАЗИЙ ОСИЁДА ТЕМУР ВА ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИ МЕЪМОРИЙ БЕЗАК ТУРЛАРИНИ ТАХЛИЛ КИЛИШ НАТИЖАСИДА ЁШЛАРНИ АКЛИЙ ВА МАЪНАВИЙ ТАРБИЯЛАШ САЛОХИЁТИГА ТАЪСИР КИЛИШ ОМИЛИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 4145.

15. Achildiyeva, M., Axmedova, N., Ikromova, F., Haydarova, O., Ibrahimova, G., & Abdurahmonov, A. (2021). TANBUR: ONE OF ANCIENT INSTRUMENTS. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 9(6), 302-308.

16. Сулайманова, С. Б. К. (2022). BADIIY TA'LIMDA TALABALARNI O'QITISHDA SAMARALI DIDAKTIK PRINSIPLARDAN FOYDALANISH USULLARI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 143-150.

17. Yuldashev, I. (2022). QADIMGI AN'ANALAR DAVOMIYLIGI USUL VA USLUBLARINI TURLI YO'NALISHLARDA TASVIRLASHDA KITOBAT HAMDA MINIATYURA SAN'ATINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 209-216.

18. Sulaymanova, S. B. Q. (2022). BADIIY OLIY TA'LIM MUASSASALARDA TASVIRIY SAN'AT FANINI O'QITISHGA BO 'LGAN EHTIYOJNING OSHISHI VA UNING BUGUNGI HOLATI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 8996.

19. Yuldashev, I. (2022). URF-ODAT VA MAROSIMLAR MILLIY LIBOSLARNI SHAKLLANTIRUVCHI ASOSIY VOSITA. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 78-83.

20. Yuldashev, I. (2022). BORLIQNI IDROK ETISH VA TASVIRLASHGA DOIR DASTLABKI MA'LUMOTLAR HAMDA ULARNI XARAKTERLI JIHATLARI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 9-15.

21. Бобоева, З. (2022). ИЖТИМОИЙ ФАОЛЛИКНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ТАСВИРИЙ САНЪАТНИНГ УРНИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 51-55.

22. A'Zamjonov, A. A. Z. (2022). UMUMTA'LIM MAKTABLARIDA TASVIRIY SAN'AT FANINI O'QITISHGA INNOVATSION YONDASHUV YO'LLARI MAVZUSI BO'YICHA AMALIY ISHLANMA. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 56-60.

23. Yunusaliyev, M. T. (2022). DEKORATIV KOMPOZITSIYALARDA KONTRAST VA NYUANS'LARNING AHAMIYATI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 5-8.

24. Sohibov, R. (2022). KOMPOZITSIYANING NAZARIY ASOSLARI. KOMPOZITSIYA HAQIDA UMUMIY TUSHUNCHALAR. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 256-259.

25. Boboyeva, Z. A., & Mo'Minova, D. B. Q. (2022). TALABALARNING KREATIVLIK QOBILIYATLARINI RIVOJLANTIRISHNING NAZARIY ASOSLARI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 221-233.

26. Qurbonova, B. M. (2022). BO'LAJAK TASVIRIY SAN'AT O'QITUVCHILARINI O'QUVCHILARIDA BADIIY TAFAKKURNI SHAKLLANTIRISHGA AMALIY SAN'ATNING O 'RNI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 65-70.

27. Qurbonova, B. M. (2022). ME'MORIY OBIDALARNING BADIIY, ESTETIK QIYMATIDAN SAMARALI FOYDALANISH. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 106-109.

28. Qurbonova, B. M. (2022). DUNYO MADANIY TARAQQIYOTIDA SHARQ KITOBATCHILIK SAN'ATINING O'ZIGA XOS HAMDA BEQIYOS O'RNI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 239-242.

29. Sohibov, R. (2022). RANGLARNING ASOSIY XUSUSIYATLARI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 234-238.

30. Каримов, У., Каримова, Г., & Каримов, У. (2021). ИЛМ-ФАН ВА ТАЪЛИМ СОХДСИДАГИ АХБОРОТЛАШУВ. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 1(1), 103-110.

31. Ах,медбекова, М. К., & Дадажонова, М. Ё. (2022). МУТАХАССИСНИ КАСБИЙ ТАЙЁРЛАШ ЖАРАЁНИНИ МОДЕЛЛАШТИРИШ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 183-194.

32. Kakharovna, A. M., Tadjimatovich, Y. M., Rakhmatovich, S. O., & Mirzahamdamovna, Q. B. (2021). Modern Approaches to the Teaching of Fine Arts. Solid State Technology, 64(2), 42504254.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.