Научная статья на тему 'РАҲБАР ПСИХОЛОГИК КОМПЕТЕНТЛИГИНИНГ ТАРКИБИЙ КОМПОНЕНТИ: УСТУВОР ПСИХОЛОГИК СИФАТЛАРДАН ИЖТИМОИЙ ЙЎНАЛГАНЛИК САРИ'

РАҲБАР ПСИХОЛОГИК КОМПЕТЕНТЛИГИНИНГ ТАРКИБИЙ КОМПОНЕНТИ: УСТУВОР ПСИХОЛОГИК СИФАТЛАРДАН ИЖТИМОИЙ ЙЎНАЛГАНЛИК САРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

106
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
раҳбар / бошқарувчи / ОТМ / ўрта бўғин раҳбари / декан / шахс сўровномаси / омиллар / компетентлик / компетенция / психологик компетентлик / компетентлик даражалари / leader / manager / higher education institution / middle manager / dean / person questionnaire / factors / competency / competence / psychological competence / levels of competence.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Ойбек Эшбоевич Ҳайитов

Ушбу мақолада ОТМ ўрта бўғин раҳбаридаги психологик компетентликнинг устувор психологик сифатлари ва ижтимоий йўналганлиги баѐн этилган. Эмпирик таҳлиллар асосида ОТМ факультети раҳбари ва бўлим бошлиқларининг психологик компетентлик даражаси аниқланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STRUCTURAL COMPONENT OF MANAGER'S PSYCHOLOGICAL COMPETENCE: FROM PRIMARY PSYCHOLOGICAL QUALITIES TO SOCIAL DIRECTION

This article describes the issue of psychological competence of the middle-level chairman of higher education system in the context of priority psychological qualities and social orientation. Based on empirical analysis, the levels of psychological competence of the head of the faculty of the higher education institution were determined.

Текст научной работы на тему «РАҲБАР ПСИХОЛОГИК КОМПЕТЕНТЛИГИНИНГ ТАРКИБИЙ КОМПОНЕНТИ: УСТУВОР ПСИХОЛОГИК СИФАТЛАРДАН ИЖТИМОИЙ ЙЎНАЛГАНЛИК САРИ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-1212-1226

РАХБАР ПСИХОЛОГИК КОМПЕТЕНТЛИГИНИНГ ТАРКИБИЙ КОМПОНЕНТИ: УСТУВОР ПСИХОЛОГИК СИФАТЛАРДАН ИЖТИМОИЙ

ЙУНАЛГАНЛИК САРИ

Ойбек Эшбоевич Х,айитов

Узбекистон Республикаси Президенти хузуридаги Давлат бошцаруви академияси, психология фанлари доктори (DSc), доцент

oybekhayitovj887na@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада ОТМ урта бугин рахбаридаги психологик компетентликнинг устувор психологик сифатлари ва ижтимоий йуналганлиги баён этилган. Эмпирик тахлиллар асосида ОТМ факультети рах,бари ва булим бошлицларининг психологик компетентлик даражаси аницланган.

Калит сузлар: рахбар, бошцарувчи, ОТМ, урта бугин рахбари, декан, шахс суровномаси, омиллар, компетентлик, компетенция, психологик компетентлик, компетентлик даражалари.

STRUCTURAL COMPONENT OF MANAGERS PSYCHOLOGICAL COMPETENCE: FROM PRIMARY PSYCHOLOGICAL QUALITIES TO SOCIAL

DIRECTION

ABSTRACT

This article describes the issue of psychological competence of the middle-level chairman of higher education system in the context of priority psychological qualities and social orientation. Based on empirical analysis, the levels of psychological competence of the head of the faculty of the higher education institution were determined.

Keywords: leader, manager, higher education institution, middle manager, dean, person questionnaire, factors, competency, competence, psychological competence, levels of competence.

КИРИШ

Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегиясида "кадрларни танлашнинг самарали шакллари ва услубларини жорий цилиш, давлат хизматида кадрларни марказлаштирилган холда саралаш, замонавий талабларга жавоб берувчи "шахсни аницлаштириш" тизимини жорий этиш" устувор йуналишлардан бири сифатида белгиланган [1]. Бу эса уз навбатида, замонавий рацобатбардош мутахассис кадрларни тайёрлаш жараёнининг сифат босцичини амалга оширишда ривожланган хорижий мамлакатлардаги илгор бошцарув

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-1212-1226

тажрибасини миллий цадриятларга уйгунлаштириш, бошцарув персоналлари компетенцияларини аницлаш, уларни компетентлик сохдлари буйича кластерлаш, диференциялаштириш хдмда урта бугин рахбари психологик компетентлигини оптималлаштириш [2; 526-540-бетлар.] заруратини келтириб чицариб, мавзунинг долзарблигини белгилаб беради.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Олий малакали мутахассисларни тайёрлаш ва ривожлантириш жараёнига доир цонуниятлар ва анъаналар, булажак рахбарларни профессионал бошцарув фаолиятига тайёрлаш муаммолари узбек психолог олимларидан Е.Б. Шоумаров, Э.Е. Еозиев, В.М. Каримова, Д.Г. Мухамедова, Ш.Х. Абдуллаева, И.И. Махмудов, Э.Н. Сатторов, Х.М. Алимов, О.Р. Шамиева, Т.М. Адизова, Н. Боймуродов, Р.М. Махмудов, А.А. Бекназаров, Н.А. Рузикулов, Ю.М. Асадов ва бошцалар томонидан урганилган.

МДХ, мамлакатларининг психолог олимлари: Т.Ю. Базаров, О.В. Бараусова, Т.В. Бендас, Д.Ю. Варнавский, Дж. Льюис, С.С. Михеев, Т.И. Полосина ва бошцалар бошцарув компетентлигини; А.А. Деркач, В.Г. Зазикин, Ю.С. Артемов, А.С. Баласанян, Т.В. Крюкова, А.Ф. Фоминих, Т.Н. Шербакова ва бошцалар акмеологик компетентликни; М.В. Авдеева, А.К. Болотова, О.С. Возженикова, А.И. Емелин, П.Ю. Жуков, Ю.М. Жуков, В.Н. Кустов, О.В. Михайлова, О.В. Муравьева, А.В. Немушкин, Л.А. Петровская, С.В. Петрушин ва бошцалар коммуникатив компетентликни; А.А. Деркач, Ю.В. Всемирнова, Т.Ю. Базаров, Н.В. Грохольская, И.В. Дурманова, Р.А. Ефремов, В.М. Захаров, Ф.С. Исмагилова, О.А. Козирева, Е.В. Куликова ва бошцалар профессионал компетентликни; А.В. Евсеев, Т.Ю. Коновалова, Р.К. Малинаускас, В.П. Гудонис, Ш.А. Шнирас, Е.В. Овчарова, О.В. Софронова ва бошцалар ижтимоий-психологик компетентликни; И.Э. Вегерчук, В.А. Мартинова ва бошцаларни ижтимоий-перцептив компетентликни; А.Д. Ионова, С.С. Ломакина, В.Л. Недорезова, Л.В. Блинов ва бошцалар ижтимоий компетентликни; О.И. Денисов, В.В. Рогачев ва бошцалар конфликтли компетентликни; А.С. Купавская, Г.С. Миролюбова ва бошцалар

и и и ' \J

этномаданий компетентликни шакллантиришнинг илмий-назарий асослари буйича изланишлар олиб борган. Шунингдек, Т.Ю. Базаров, Ж.Г. Гаранина, Е.А. Зубарев, Т.Е. Кондракова, Е.С. Маслова, А.Н. Нурмухаметова, О.И. Пец, Б.Р. Тамбиева, Т.Н. Шербаковаларнинг илмий ишларида рахбар психологик компетентлигини ривожлантириш ва моделлаштириш муаммолари тадциц этилган [3; 21-29-бетлар.], [4; 120-136-бетлар], [5; 55-61-бетлар].

Хорижлик олимлардан Р. Бар-Он, Р. Купер, М. Бакли, К.Э. Изард, К.И. Саарни, Ж.Мэттьюслар изланишларида айрим мутахассислик доирасидаги шахс ёки ташкилотга оид компетентлик ва компетенцияларни моделлаштириш муаммоларига доир тадцицотлар олиб боришган.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-1212-1226

Бошцарув фаолияти хдцидаги ижтимоий тасаввурларнинг ижтимоий-психологик хдмда этнопсихологик мохиятини илмий тадциц этиш, уларни фанда илмий феномен сифатида урганилишига диццат цараталишини талаб цилади. Сабаби, ижтимоий тасаввурлар - хдр бир шахс томонидан ижтимоий борлицни узига хос тарзда цайд этиш воситаси булиб, субъектив реалликни объективлик билан богловчи психологик механизмдир. Шу боис, мазкур изланишда "Ижтимоий тасаввурлар концепцияси" [6; 181-209-б.] бош методологик гол сифатида олинган. Бунда ижтимоий тасаввурларнинг психологик улчови вазифасини, тасаввурлар субъектининг у объекти хдцидаги маълумотлари, унга нисбатан бахолари, тавсифи хамда хулц-атворида бевосита намоён буладиган ижтимоий установкаларнинг шаклланганлик даражасида куриш мумкин. Бу эса "Уч улчовли модел"ни [7; 310-б.] тадцицотнинг асосий методологик гояси сифатида курилишига замин булиб хизмат цилади. Шунингдек, "Персонални бошцариш концепцияси" [8; 696-б.] тадцицотнинг ёрдамчи назарий-методологик асоси сифатида танлаб олиниб, у ёрдамида олий таълим Олий таълим муассасасида (кейинги уринларда матда - ОТМ) шаклланган педагог-ходимлар бошцариш механизмининг тизимли ёндашуви амалга оширилади.

НАТИЖАЛАР

Тадцицотнинг бош методологик гоясидан келиб чициб, урта бугин рахбарларнинг эгаллаб турган лавозимидаги ижтимоий мацоми тугрисидаги тасаввурлари цандай эканлиги текшириб курилди. Бунинг учун Р.Б. Кеттелнинг шахсни урганишнинг "16 омилли шахс суровномаси"дан фойдаланилди [9; 99-103-бетлар]. Куп омилли шахс суровномасидан фойдаланиш тартибига кура, ОТМ урта бугин рахбари (факультет деканлари ва уринбосарлари, жами 75 нафар) узига тацдим этилаётган саволларни диццат билан уцишди ва узларига мос келадиган жавоблар вариантидан бирини танлашди. Саволларга жавоб беришда биринчи цайд этиш фикри пайдо булган жавобни белгиланиши респондентлар томондан берилган юцори даражадаги ижобий жавоб хисобланади. Респондентларга саволлар устида ортицча фикр мулохаза юритмасдан биринчи пайдо булган фикрни цайд этиш мацсадга мувофицлиги уцтирилди. Синалувчилардан саволларга жавоб беришда узларининг фикри ва хатти-харакатларига мос "ха" ёки "йуц" (баъзи саволларга саволномада келтирилган "а" ва "б" жавоблардан бирини танлаш орцали) тарзда ёки жавоб беришда иккиланганда эса "?"ифодаси орцали жавобини белгилашлари суралди.

Натижада факультет декани ва декан уринбосарининг психологик портретида цуйидаги унта:

1. A: "Мулоцотга мойиллик";

2. C: "Миссий барцарорлик - бецарорлик";

3. E: "Хукмронликка интилиш - тобелик";

4. G: "Ижтимоий етуклик, онглилик (юцори даражадаги виждонлилик -

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-1212-1226

виждонсизлик, онгсизлик)";

5. H: "Ижтимоий мардлик (дадиллик - тортинчоцлик)";

6. L: "Ишонувчанлик - шубхаланиш";

7. O: "Узига ишонч - ишонмаслик";

8. Q2: "Мустациллик - тобелик";

9. Q3: "Узини назорат цилиш (назорат цилиш истаги - таъсирчанлик)";

10. Q4: "^узгалувчанлик, зурициш - бушашиш" шкалалари буйича уч хил даражадаги психологик компетентлик тавсифларидан бири яццол намоён булди.

Тадцицотнинг шу босцичида синалувчиларга жами юзта савол билан мурожаат цилинди. Кейинги босцичда тадцицот натижаларининг фактор тахлили амалга оширилиб, улар ижтимоий-психологик нуцтаи назардан асосланди хамда устуворликдаги йигирма хил психологик сифат (одамови, ёпиц, узига ишонган, ташвишсиз, итоаткор (тобе), мослашувчан, компромисс, иродали, мулохазакор, тортинчоц, узига ишонмайдиган, уятчан, цурцоц, нозик табиатли, мулойим, хавотирли, гамгин, мустацил эмас, юцори назоратли, бушашган) ва ун олти куринишдаги ижтимоий йуналганлик (ёлгизликни ёцтирувчи, цайсар, киришимсиз, тоцатли, очицкунгил, эхтиёткор, узгарувчан, масъулиятсиз, бефарц, тоцатсиз, реалист, тежамкор, хотиржам, консерватор, ижтимоий нормаларни яхши тушунувчи, тепса тебранмас) позитсиялари аницланди (1-жадвалга царанг) [9; 99-103-бетлар].

Аницланилишича, унта бир-бирига яцин булган омиллар шкаласи буйича олинган жавоблар мохиятан тахлил этилганда: паст, уртача ва юцори даражадаги курсаткичларга асосланилишни тацозо цилди.

1-жадвал.

ОТМ факультети рахбаридаги устувор психологик сифатлар ва ижтимоий йуналганлик (n=75; фактор тахлили)

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-1212-1226

OHrnHHHK (ro^opu gapa^agaru BH^goHnunuK -BH^goHCH3nuK, OHrcu3nuK) ("G" OMHH) Myno^a3aKop Machy-raaTcm

5-6^OK TOpTKHHO^K 6e^apK

H^THMOHH MapgnuK (gagu^nuK - TOPTHHHO^HHK) ("H" OMHH) y3ura umoHMaftguraH TOKaTcu3

yaTnaH

KypKOK

6-6^0K MmoHyBHaH^HK -my6x,anaHum ("L" OMHH) HO3UK Ta6uaTnu peanucT

MynOHuM Te^aMKop

7-6^OK Y3ura umoHH -umoHMacnuK ("O" OMHH) xaBOTupnu

FaMruH xoTup^aM

MycTa^unnuK - To6enuK ("Q2" omhh)

8-6^OK MycTa^un эмac KOHcepBaTop

9-6^OK Y3HHH Ha3opaT ^unum (Ha3opaT ^unum ucTaru -TatcupHaHnuK) ("Q3" OMun) ro^opu Ha3oparau H^THMOHH HopManapHu axmu TymyHyBHu

10- 6^OK ^y3FanyBHaHnuK, 3ypu^um

- 6ymamum 6ymamraH Tenca Te6paHMac

("Q4" OMun)

m v> 1 u

lag^H^OTHHHr Kypcaramuna, HurupMa xungaru ncuxonoruK cu^araap HMFMHAHCH unuga yHHHHH önoKHHHr TapKHÖugaru "E" OMHH энг ro^opu paHr KypcaTRHHHHH HaMoeH этн6, 27,9 ^OH3 CHHanyBHHHHHr TaH^OBuga Kang этнпгaн (2-^agBanra KapaHr) [9; 99-103-6eraap].

"E" OMHMH TymyHTHpyBHH, atHu xyKMpoHnuKKa uffranum gapa^acuHu HaMoeH этгaн 27,9 ^oro ypTa 6yFHH pax6apnapu, ogaTga 6om^apyB ^apopnapHHH ^a6yn Kunumga y3 aTpo^napugaru eKH Kyn ocTugaru KumunapHu xoxum-ucTaKnapura eH 6epumu6, ro^opu 6yFHH pa^6apnapura moaTKop 6om^apyBHH Ba MocnamyBHaH pa^6apnHKnapHHH a^on KypcaTumagu. ByHgan Tou^agaru pecnoHgeHT-6om^apyBHunapHHHr HyHanraHnura aHtaHaBHH TacaBBypnapgaH ^ap^nu ^HHH6, y3ranap Tatcupuga xyn^HH y3rapTupumra KaparanraH.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-1212-1226

2-^agBan.

OTM ^aKynbTeTH paxOapuHuHr ncuxonoruK KoMneTernnuK gapa^anapu

(n=75; ^oronu Taxnun)

B^oK^a ncHxo^orHK KOMneTeHT^HK gapa^a^apn u

OMH^^ap u k

P 1- 2- 3-gapa^a gapa^a gapa^a a

3-6^0K XyKMpoHnuKKa uHTunum -ToOenuK -"E" omuh 5,3 8,0 14,6 1

4-6^0K h^tumouh eTyKnuK, oHrnunuK (ro^opu gapa^agaru Bu^goHnunuK - Bu^goHcronuK, oHrcu3nuK) -"G" oMun 4,0 6,7 10,7 2

5-6^0K h^tumouh MapgnuK (gagunnuK -toptuhho^huk)-"H"omuh 5,3 6,7 6,7 3

8-6^0K MycTa^unnuK - ToOenuK -"Q2" oMun 2,7 8,0 4,0 4

1-6^0K Myno^oTra mohuhhuk -"A"omuh 1,3 2,7 4,0 5

2-, 6-, 7- "

, 9-, 10-S^oK^a "C", "L", "O", "Q3", "Q4" oMunnap 1,3 4,0 4,0 0

P

XaMH 19,9 36,1 44,0

AHH^naHH^HrnHHa, ro^opugaru KypcaTKHH эraпapн ogaTga Oom^apyB ^apaeHnapuga Tooe, OHH^KyHrun, y3napura ^ynunraH Ba oa^apunumH 3apyp oynraH mapraap Ba TanaOnapHuHr Tyrpu Oa^apunaeTraHugaH thhhmch3 xaBorapnaHumagu xaMga Э'bтн6opпнпнкнн omupum öynuga Ha3opaTHH KynaHTupumagu. ffly öohc, OyHgan ycnyOgaru Oom^apyB - paxOap maxcuHu TaHnaHraH naBO3uMra MoenamumuHu ^u^^amT^^, y3 ^apamnapu Ba Hy^rau Ha3apuHu xuMoa ^una OunMacnuKHu KenrnpuO nu^apagu. Hara^aga 6y Tou^a ypTa OyruH paxOapu, OTM ^aKynbTeT geKaHu, geKaH ypuHOocapnapu y3napura Ba y3 uMKoHuaTnapura eTapnu gapa^aga umoHMacnuKHu HaMoeH ^unumagu xaMga 6y y3 HaBOaTuga Oom^apyB ^aonuaTu caMapagopnuruHu TymuO KeTumura caOaOnu Oynagu.

^eMaK, "XyKMpoHnuKKa uHTunum - ToOenuK" mKanacura MyBo^u^ OTM ypTa OyruH paxOapu ^ynugaru yHTa gapa^agaru ncuxonoruK KoMneTernnuKgaH OupuHu

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-1212-1226

намоён цилишади.

"Е" омил буйича цуйи даражадаги психологик компетентликка эга 5,3 фоиз факультет декани ва уринбосалари одатда атрофи(цул ости)даги педагог-ходим/талабаларнинг хохиш ва истагига ён беришиб, итоаткор ва мослашувчан шахслар саналишади. Мазкур тоифа синалувчилар купроц тобеъ, очиц кунгил, цуйилаётган ва бажарилиши зарур булган функционал вазифа ва топширицларнинг бажарилиш холатини хавотирланган холда, кучли эътибор билан бериб текшириб боришади. Бу тоифа рахбарлардаги уз нуцтаи назарларини етарли даражада химоя цила билмаслик, узига ва уз имкониятларига тулацонли ишонмаслик, одатда, уларнинг бошцарув фаолияти ва бошцарув царорларини цабул цилиш жараёнига юцори суръатдаги салбий таъсирини курсатади.

6,7 фоиз урта даражали психологик компетентлик сохиблари саналишган факультет рахбарларини атрофи(цул ости)даги педагог-ходим/талабалар таъсирига тула берилишган деб айтиб булмайди. Сабаби, улар купроц узларининг тутган йуллари, яъни рахбарлик фаолияти "Мен концепцияси"ни ижобий намоён булишини эгаллаб турган лавозимлари таъсиридан, деб санашади. Лекин, цандай булмасин улар бир вацтнинг узида атрофи(цул ости)дагилар хохиш-иродасини хам назардан четга цолдиришмайди.

^улга киритилган натижалардан маълум булишича, Е омил буйича жами синалувчиларнинг 10,7 фоизи - юцори даража психологик компетентли рахбар хисобланишар эканлар. Ушбу тоифадаги факультет декани ва уринбосарлари том маънодаги етакчиликка даъвогар шахслар саналишади. Сабаби бу тоифа респондентлар узларига цаттиц ишонишади, фикрлашлари ута мустацил, бошцарув фаолиятида цаттиццул, факультет бошцарув тизимига уз услубидаги цонун-цоидаларни татбиц этишган, аксарият холларда уз холларича иш тутишади. Улардаги оптимистик рух хар доим устунликни яхши куришларини намоён цилади. ОТМда обрули шахс хисобланишса-да, одатда юцори бугин рахбарларига тулацонли буйсунишмайди. Сабаби ижтимоий-психологик нуцтаи назардан бахолаганда, хумронликка (етакчиликка) интилишнинг бундай юцори даражасида булган факультет рахбарида, одатда, хаддан ташцари дадиллик, гиперфаоллик, шижоатлилик ва гайратлилик каби индивидуал-типологик хусусиятлар шаклланган булади. Бошца рахбарларга нисбатан, мазкур тоифа урта бугин бошцарувчилари жанжалкаш саналишиб, бошцарув фаолияти ва у билан боглиц царорлар цабул цилиш жараёнида агрессив холатларни тез-тез намоён этишади.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ОТМларининг 21,4 фоиз синалувчи урта бугин рахбарлари ижтимоий етуклик, онглилик (юцори даражадаги виждонлилик - виждонсизлик, онгсизлик) шкаласига мувофиц цуйидаги учта даражадаги психологик компетентликдан бирини намоён цилишади.

"G" омил буйича цуйи даражадаги психологик компетентликка эга 4,0 фоиз

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-1212-1226

бошцарувчи вацтдан унумли фойдаланишиб хар цандай вазиятдан узлари учун наф излашади. Шу боис, аксарият холларда эгаллаб турган лавозимининг функционал мажбуриятларидан узларини олиб цочишади. Мазкур тоифага мансуб факультет рахбарлари лавозими доирасидаги бурч ва мажбуриятларни жуда кам хис цилишади, уларнинг ОТМ стратегияси ёки факультетни ривожлантириш йулидаги мацсадлари угарувчан хисобланади. Тадцицотнинг курсатишича, мазкур тоифа синалувчи рахбарлар жамоат топширицларини бажариш учун деярли куч сарфлашмайди. Бошцарув билан боглиц жараёнларда тез-тез узларини факультет жамоасига царама царши цуйишади. Шунингдек, улар купинча бошцарув фаолияти контекстида вертикал даражадаги низо, ихтилоф, келишмовчилик ва жанжалларнинг субъекти хам булиб цолишади. Айнан шундайликлари боис, яъни бу тоифа рахбарларнинг узлари хацидаги юцори даражали ноадекват фикрлари рахбарлик фаолиятларига кескин халал бериб, бошцарув самарадорлигини пасайишига хамда факультет жамоаси уртасида узибуларчилик кайфиятини шаклланишига сабаб булади.

"G" омил буйича урта даражадаги психологик компетентликка эга 6,7 фоиз декан ва декан уринбосарлари шахсий компетенциялари орасида хаётий ва мехнат (бошцарув) фаолиятига нисбатан панжа орасидан цараш, жавобгарликни хис цилмаслик, (вацтни) тежамсизлик каби хислатлар устувор саналар экан. Бу холат аслида "Мен концепцияси"ни салбий эканлигидан далолат бермайди, балки зарур холларда рахбарнинг уз хулц-атворини бошцара билмаслиги ва цатъиятликни етарли даражада шаклланмаганлигининг пироварди хисобланади. Лекин шундай булишса-да, ижтимоий (экспертлар) фикр(и), бу тоифа факультет рахбарларини атрофи(цул ости)даги педагог-ходим/талабалар билан буладиган индивидуал муносабатлар доирасида умуминсоний цадр-цимматларни тан олувчи ва ахлоц цоидаларига риоя цилувчи интилувчан бошцарувчилар сифатида мавцега эга эканликларини курсатади.

Яна 10,7 фоиз респондент "G" омил буйича юцори даражадаги психологик компетентликка эга бошцарувчилар саналишади. Ушбу тоифадаги синалувчига -виждонли, ишонса буладиган, бурч ва масъулиятларини яхши хис циладиган, узига нисбатан талабчан, жавобгарликни чуцур хис циладиган, бошцарув муносабатларида цатъиятли, креатив гояларга асосланувчи инновацион режаларга тулиб-тошган, вацтини зое кетказмайдиган, хушчацчац атрофи(цулости)дагилар давра(жамоа)сида халол хамда виждонан мехнат цилишни хуш курадиган рахбар сифатида бахо бериш мумкин. Тадцицотнинг курсатишича, атрофи(цул ости)даги педагог-ходим/талабалар уз етакчиларига сидцидилдан ишонишади, виждонли, оцкунгил булишгани боис хурматга цилишади. Лекин жамоанинг олдидаги обрулари сабаб, олди(цабул)ларида бироз чучишиб, ички бир хадиксираш таъсирига тушиб цолишади.

Эмпирик тахлилларга цараганда, 18,7 фоиз урта бугин рахбари ижтимоий мардлик (дадиллик - тортинчоцлик) шкаласи буйича цуйидаги учта даражадаги психологик компетентликни намоён этишди.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-1212-1226

5,3 фоиз синалувчида "Н" омил буйича цуйи даражали психологик компетентлик шаклланган. Ушбу тоифадаги респондент рахбар бошцарув фаолиятида тортинчоцлиги, уятчанлиги, узига булган ишончнинг пастлиги, журъатсизлиги билан цолган чизицли менежерлардан кескин ажралиб туришади. Доимий равишда узини бошцарув жараёнларидан четга тортиши, бу тоифа факультет рахбарининг узидан кунгли тулмаслигини англатади. Нерв системаси таъсирига ута берилувчан рахбар булганликлари боис, бошцарув жараёнлари билан боглиц хар цандай хавф-хатар омилига кучли реакция цилишади. Айницса цул остидагилар билан биргаликда иш цилишни ёцтиришмайди, хаётда жуда цийналиб, секин гапиришади. Ижтимоий дадиллик курсаткичи паст бундай факультет рахбарияти психикасидаги "Мен концепцияси" купинча салбий булиб, бу уз навбатида бошцарув фаолиятига хамда нафацат ОТМ, балки сотсиумдаги ижтимоий мавцеига ута салбий таъсир курсатади.

"Н" омил буйича урта даражали психологик компетентлик 6,7 фоиз синалувчида аницланган. Фикримизча, бундай тоифадаги рахбарнинг ижтимоий дадиллик буйича курсаткичи педагогик жараённи бошцаруви учун энг мацбул натижа булиб хизмат цилади. Сабаби, улар цул остидагилар билан узаро муносабатга эркин тарзда кириша олишади, "рахбар-ходим" диадаси контестидаги тусицларни, цийинчиликларни осонлик билан баратарф этишади, бошцарув жараёни билан боглиц кутилмаган вазиятлар келиб чиццанида узларини йуцотиб цуйишмайди.

Юцори даражали психологик компетентлик хам "Н" омил буйича 6,7 фоиз респондентларда кузатилди. Мазкур тоифадаги респондент рахбар бошцарув фаолиятида узини тулацонли эркинликда хис этади. Бошцарув жараёнлари билан боглиц царорларни цабул цилишда унчалик хам эхтиёткор саналишмайди. Факультет жамоаси томонидан яратилган янги уцув-услубий адабиётларни, илмий-тадцицот ишланмаларни тажрибасидан келиб чициб, текшириб куришни яхши куришади. Тадцицотнинг курсатишича, ОТМларининг факультет даражасидаги бошцарувида рахбарнинг уддабуронлиги, царорлар цабул цилишдаги хавф-хатардан цурцмаслик холати узини оцламайди.

Эмпирик изланишларнинг ижтимоий-психологик тахлилига цараганда, 8,0 фоиз синалувчи рахбардаги мулоцотга мойиллик шкаласи цуйидаги учта даражадаги психологик компетентликни шархлаш имкониятини берди. Маълум булишича, бу тоифа урта бугин рахбарлари - одамовилик, ёпицлик сифатларига эга саналишиб, цул остидагилар ёки атрофдаги кишиларга нисбатан олганда, купроц предметли нарсалар билан цизициброц ишлашар экан. Мазкур тоифа урта бугин рахбари ижтимоий-психологик табиатига ёлгизлик хос булиб, бошцарув фаолиятида ёки бошцарув царорларини цабул цилиш жараёнида компромиссив царашлар, нуцтаи назарлар ва хукмлардан иложи борича узоцроц булишни маъцул куришади. Шу сабабдан, бу тоифа рахбар кадрлар узларининг цайсарликка йуналганлиги, цахри цаттицлиги сабаб цул остидагиларга яхшиликни раво куришмайди. Бошцарув фаолияти давомида бу тоифа

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-1212-1226

синалувчилар мулоцатга деярли мойилликни сезишмайди ва авторетар бошцарув услубида иш тутишади.

Демак, "Мулоцотга мойиллик" шкаласига мувофиц ОТМ урта бугин рахбари цуйидаги учта даражадаги психологик компетентликдан бирини намоён цилишади.

Жами синалувчиларнинг 1,3 фоизи "А" омил буйича цуйи даражадаги психологик компетентли рахбар саналишиб, ижтимоий-психологик жихатдан бахолаганда тизимга мослашувчан эмаслар. Бу тоифа ОТМ урта бугин рахбари теварак-атрофидаги воцейликларга нисбатан жуда совуццон ва лоцайдлик билан царашади. Улар одамови, педагог-ходим ёки талабаларга цараганда хужжатлар билан цизициброц ишлашади. Шахсиятидаги устувор психологик сифатлардан бири ёпицлик хисобланиб, ёлгизликда ишлашни хуш куришади, бошцарув фаолияти ва царор цабул цилиш жараёнлари билан боглиц компромиссив царашлар, нуцтаи назарлар хамда хукмлардан узларини четга олиб цочишади.

Шунингдек, баъзан бу рахбар бошцаруви даражасидан хам юцорироц цайсарликни, цахри цаттицликни, атрофи(цул ости)дагиларга яхшиликни раво курмасликни яццол намоён цилишади. Аницланишича, бундай урта бугин рахбари ижтимоий эхтиёжларга, хусусан цул остидаги педагог-ходимларга нисбатан мулоцотга мойилликни сезмайди ва уз фаолиятида авторитар услубдаги бошцарувдан фойдаланади.

Тадцицотдан маълум булишича, респондентларнинг яна 2,7 фоизи урта даражадаги психологик компетентли бошцарувчи саналса-да, "А" омил -

vy f—" vy U vy vy

курсаткичлари буиича, улар, уз цул остидаги жамоанинг хар бир аъзоси билан хамкорлик цилишга тайёр хисобланишади. Эътиборли жихати шундаки, бу тоифа рахбарлар бошцарув фаолиятида цаттиц газабланиш ёки хурсанд булиш холатларига (ички хаяжонланиш, эхтирос) деярли тушишмайди. Фикримизча, уларнинг уз хулц-атворларини бошцара олиш цобилиятига эгаликлари теварак-атрофдагиларга нисбатан рахмдил ва самимий бошцарувчи цилиб курсатса-да, ходимлар тасаввурида талабчан рахбар сифатида гавдаланишади.

Аницланилишича, 4,0 фоиз юцори даражадаги психологик компетентли бошцарув жараёни субъектининг мулоцотга мойиллиги юцори даражада. "А" омил натижаларидан куринадики, улар одатда бошцарув вазиятлари билан боглиц царорларни тез цабул цилишади. Жамоадаги устувор психологик мухитнинг

' \J XJ XJ и "I \J

ижобийлигидан цатъий назар, кун мобайнида кайфияти тез-тез узгариб туради. Айницса бу холати, ушбу тоифа рахбарнинг талабаларга, ёш олимларга булган диццат этиборида, рахмдиллигида ва жонкуярлигида уз ифодасини топган.

Фикримизча, бундай юмшоц табиатли ОТМ декани, ушбу хусусиятидан хаммадан хам купроц узи жабрланади. Масалан, юцори бугин бошцаруви томонидан амалга оширилган мицдор текширувлари жараёнида куриш мумкин.

Умуман олганда, профессионал бошцарув фаолияти рахбардан жуда куп

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-1212-1226

билимларни хамда малакаларни талаб цилади. Нима учун у ёки бу лавозимга танлаганини англаб етган урта бугин рахбари (мотивлар муаммоси), энди уз фаолияти ва цобилиятларини бошцара билиши ва уз устида муттасил ишлаб, малакаларини орттириб бориши шарт.

Рахбарнинг психологик компетентлиги шу жихатдан олиб цараганда, бошцарувчи шахс умумий маданиятининг шундай йуналишики, унга фацат лавозимига тааллуцли булган билимлардан ташцари, ушбу билимларнинг хосил булиш йуллари ва малакаларнинг такомиллашувини таъминловчи психологик жараёнлар ва холатларни билишни хам тацозо этади. Ушбу холат психология фанида билиш жараёнлари, уларнинг мохияти ва кечишини англаш, деб номланади.

3- жадвал.

ОТМ урта бугин рахбарлари профессионал цобилиятининг кучли жихатлари (n=62)

Булим бошлиFи ■1— in Факультет декани

^обилиятлар

Кучли томонлар / +

Mi±Mi t Mi±Mi t

Касбий билим ва малака 33,1±0,10 2,50 23,4±0,27 2,41

Ижтимоий-коммуникатив билимлар 27,0±0,09 2,10 34,1±0,24 4,12

Шахсий индивидуал цобилиятлар 31,8±0,12 1,38 21,0±0,22 1,24

Рахбарлик цобилияти 36,1±0,10 4,23 39,1±0,21 4,14

Интеллектуал цобилият, ишчи усуллар 28,0±0,13 1,32 17,0±0,33 0,21

Бошца цобилиятлар 18,1±0,24 2,14 20,1±0,37 1,21

Шунингдек, эмпирик тадцицот дастурига мувофиц, рахбар психологик компетентлигини моделлаштиришнинг консептуал ижтимоий-психологик тахлили орцали бир цатор янги моделлар ишлаб чицилди. Моделларга асосланувчи рахбар компетенциялари кластерлари туркумланди ва ижтимоий-психологик шархланди.

ОТМ урта бугин рахбарларининг профессионал цобилиятларидаги кучли ва кучсиз томонлари диагностика цилинганда цуйидагилар аницланди (3-жадвалга царанг).

Аницланишича, (4-жадвалга царанг), хар иккала гурух респондентлари "уз-узини бошцара олмаслик" хислатини бошцарувчилик куникмасини шаклланишига салбий таъсир курсатувчи мезон сифатида бахолашар эканлар. Чунки ОТМ урта бугин рахбарида бундай хислатнинг мавжудлиги ёки цисман шаклланганлиги, унинг бошцарув фаолиятини хаяжон ва зурицишлар асосида ташкил булишини таъминлайди. Бундай шароитда хулцда аниц мацсаднинг йуцлиги нафацат

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-1212-1226

OynuM/^aKynbTeT ^aMoacu ^aonuaTura, OanKu OTM ypTa OyruHu paxOapuHuHr cornurura xaM canOun Tatcup KypcaTagu.

4-^agBan.

ncuxonoruK KoMneTeHTnuKHu maKnnaHumura lycu^ OynyBHu maxc cu^araapu peHraHra

Шахс хислатлари

Уз-узини бошцара олмаслик

Булим

боШЛИFИ

n=40

40,0

Факультет декани n=22

50,0

2

Шахсий цадриятларнинг шаклланмаганлиги

40,0

20,0

3

Шахсий мацсаднинг аниц ифодаланмаганлиги

36,7

13,3

Камолотга интилишнинг йуцлиги

20,0

50,0

Муаммони еча олмаслик

50,0

10,0

Ижодий ёндошувнинг етишмаслиги

20,0

20,0

7

^ул остидаги ходимларга таъсир этолмаслик

50,0

50,0

Бошцарув фаолияти хусусиятини яхши билмаслик

33,3

23,3

Бошцарув малакасининг сустлиги

50,0

26,7

10

^ул остидаги ходимларга мехнат малакасини шакллантира олмаслик

50,0

43,3

11

16,7

16,7

Жамоа ташкил этишдаги суст цобилият Шунингдек, "Булим бошлицлари" гурухи аъзоларининг бахолашларича, "шахсий цадриятларнинг шаклланмаганлиги" хамда "шахсий мацсаднинг аниц ифодаланмаганлиги" хислатлар хам касбий компетентлик шаклланишига таъсир курсатувчи салбий омиллар вазифасини утайди. Чунки, рахбар цайси бугин рахбари булмасин доимо царор цабул цилиш вазиятида булади. Вахоланки, царор самараси шахсий цадриятлар, касбий ва хаётий тамойилларга асосланади, уларнинг шаклланганлиги урта бугин рахбари фаолиятининг мазмунини ташкил этади.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Масалан, ОТТдаги замонавий бошцарув - самарадорлик, талаба имкониятларини очишга кумак, таълим муассасасига янгилик олиб киришга мойиллик каби цадриятларга асосланади. Мустахкам цадрият ва тамойилларга асосланмаган урта бугин рахбари бецарорлик ва мацсад йулида иродасизликни намоён этади. Замонавий рахбар мухимни номухимдан ажрата олиши, мавжуд имкониятлардан энг мацбулини танлай билиши керак. ОТМ мацсадини чуцур англаш йулидаги биринчи цадам рахбарнинг уз шахсий мацсадларини яхши тушуниб етишидир. Уз мацсадини аниц билган рахбаргина унинг фаолиятига цуйилаётган талабларни жону дилига сингдира олиши мумкин. Шахсий мацсаднинг ноаницлиги

1

4

5

6

8

9

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-1212-1226

университет (институт, академия) манфаати йулидаги мацсадларни хам англаб олишга халацит беради. Аниц мацсаднинг йуцлиги шахснинг муваффациятга эришиш имкониятини пасайтиради ва демак, бундай урта бугин рахбари, узга (жумладан, цул остидаги)ларнинг муваффациятини хам хис эта олмайди.

"Факультет деканлари" гурухи синалувчиларининг цайд этишларича, "камолотга интилишнинг йуцлиги" хислатини мавжуд эмаслиги уз устида ишлашдан бош тортган рахбарни цалтис вазиятдан химояланишига, имконият ва цобилиятларини ривожлантириш устида ишламаслигига хамда одат тусига кирган хатти-харакатлари доирасидан чицолмаслигига сабабчи булади.

"Муаммони еча олмаслик" каби шахсий хислатнинг йуцлиги, "Булим бошлицлари" гурух аъзоларининг фикрича, айрим урта бугин рахбарларни муаммо устида сифатли, мунтазам ва ацл-заковат билан ишлай олмаслигига туртки булади. Чунки бу хислатнинг йуцлиги бир вацтнинг узида рахбарда вазифа мацсадини аницлаш, маълумот туплаш, режалаштириш ва назоратни амалга ошириш малакасига эга эмаслигини ёритиб беради. Шу боис, мазкур тоифа бошцарувчи олдида хал этилмаган масалалар тупланади ва унинг муаммони хал этиш имконияти чекланиб цолади. Шу билан бир цаторда хар иккала гурух синалувчиларнинг бахолашларича урта бугин рахбаридаги "ижодий ёндашув" хислатининг етишмаслиги бир цатор салбий муносабатлар шаклланишида мухим омил вазифасини утайди. Хусусан, инновацияга мойиллиги булмаган рахбар янги гояларни таклиф этолмаиди, цул

/ 1 \ ' и » \J *J т-ч XJ

остидагиларга мехнат (фаолият)га булган ижодий ёндашувни уйгота олмайди. Бундай рахбар тажрибадан, булим (факультет) хаётига янгилик киритишдан узини четга олади ёки янгиликларга бефарц булади. Тадцицотларнинг курсатишича юксак ижодийлик тусицни енгиб утишни ва цийинчиликка бардош бериб мацсадга интилишни тацозо этади.

"^ул остидаги ходимларга таъсир этолмаслик" хам салбий холат сифатида бахоланиб, хислатнинг шаклланганлигини хар иккала гурух респондентлари эътироф этишган булиб, уларнинг фикрича, рахбар уз цули остидаги педагог-ходимларга таъсир этиши лозим. Лекин, айрим рахбар уз ходимларига суянолмайди ва бунинг урнига улар хацида салбий фикрда юради. Бундай рахбар уз интилишида мунтазам эмас, атрофдагилар билан яцин мулоцотга киришмайди ва уз ички дунёсини яхши ифода этолмайди.

"Булим бошлицлари" гурухи респондентлари (33,3 фоиз) фикрича, "бошцарув фаолияти хусусиятини яхши билмаслик" уз фаолиятларини самарали ташкил этишда тусиц булиши мумкин экан. Чунки, бошцарув фаолияти самараси хацида маълумотга эга булмас экан, урта бугин рахбари уз малакасини шакллантира олмайди. Бошцарувга нисбатан уз ёндашувини тахлил этолмайдиган рахбар фикр ва топширигини хам ходимига тушунтириши цийин. Бундай рахбар цул остидагилари у

vy v> и т-ч 1 v> \j

хацда нима деб уйлаши билан цизицмайди. Бу тоифа бошцарувчи уз цул

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-1212-1226

ocTugarunapuHu TamaOOycra na^upumu MymKyn, aÖHu^ca, ynapra MyxuM Tonmupu^napHu Oepumra ^uHHanumagu. ^Ha ym6y rypyx BaKunnapuHuHr эtтнpo^ этнmnapннa paxOapgaru "Oom^apyB ManaKacuHuHr cycTnuru" xaM canOun oMungup. fflyHuHrgeK, Ma3Kyp rypyx cuHanyBHunapu "^yn ocTugaru xoguMnapga MexHaT ManaKacuHu maKnnamupa onMacnuK" xaM canOun Bo^ennuKnapHu ro3ara KenTupuO nu^apagu. Ta^puOanapgaH KypuHaguKu, xap 6up paxOap Ba^Tu-Ba^rn OunaH ycTo3 cu^araga ^yn ocTugaru xoguMura um xycycuaTuHu ypraTagu. negaror-xoguMHuHr npo^eccuomn ^oOunuaTuHu puBo^namupa onManguraH paxOap, y3 OynuMu (^aKynbTeTu) MexHaTuHu roKcaK gapa^ara onuO Hu^onMangu. By xonga npo^eccop-y^uTyBHu eKu xoguM y3 MexpaTu HaTu^acu xa^uga "ycTo3"gaH xeH ^aHgan ^uKp эmнтмaнgн, paxOapHuHr Oaxocu Ba TaBcuacu pacMun Tyc onagu.

Tag^u^oTga umTupoK этгaн xap uKKana Tou^a rypyx BaKunnapuHuHr Oaxonamnapuna (33,4 "^aMoa TamKun этнmgaгн cycT ^oOunuaT" Ma^cagra

эpнmнm ynyH ypTa OyruH paxOapugaH negaror-xoguMnap OunaH OupnamumHu Ba ynapHuHr ManaKacugaH ^onganaHumHu Ta^o3o этagн. OaKynbTeT npo^eccop-Уцнтyвннnapн (OynuM xoguMnapu) ManaKanu Ba yHyMnu ^aMoara annaHMaca Oom^apyB ^aonuaTu ^uhuh KenuO, TatnuM caMapagopnuruHu TymumuHu ro3ara KenTupagu. ffly Oouc, OyHgan OaKynbTeT (OynuM)napga cu^aTnu TatnuM MexaHu3Mnapu maKnnaHMaHgu Ba hocofhom MyxuT xyKM cypagu.

MYXOKAMA

BupuHHugaH, ncuxonoruK KoMneTeHTnuKHuHr TaKoMunnamyBu OeBocura ypTa OyruH paxOapnapuHuHr y3 Oom^apyB ^aonuara MyBa^a^uaTura OepraH Oaxonapura, atHu ongunapuga TypraH MyaMMonapHu enumnapugaru maxcun uMKoHuaTnapra Ba ^uHuHHunuKnapHu OocuO yTumnapura Oornu^gup. ffly Oouc ypTa OyruH paxOapnapu opacuga yTKa3unraH cypoB HaTu^anapura Kypa, 75 $ou3 paxOapnap y3 uMKoHuaTnapuHu ro^opu OaxonaraH Oyncanap, 25 ^orou y3 uMKoHuaTnapura aHu^ Oaxo Oepumra uKKunaHumraH;

KKKKHHugaH, xap uKKana rypyx Oom^apyBHunapHuHr aKcapuaT ^ucmu y3 uMKoHuaTnapu Ba MyHa^a^uaraapuHu Oup-Oupura a^uH xaMga yxmam Oaxonamgu. By эca, OyryHru KyH paxOapuga Kena^aKgaru ^aonuara ro3acugaH MyBa^a^uaTra эpнmнm мoтнвaцнacн y3 uMKoHuaTnapuHu Kypa Ounum Ba MycTa^unnuKHuHr MyxuM ypuH TyramugaH ganonaT Oepagu.

XY^OCA

1. OTM ypTa OyruH paxOapu ncuxonoruK KoMneTeHTnuruHuHr TapKuOun ^ucMnapu (coцнan-пcнxonoгнк MocnamyBHaHnuK, ^uKpHuHr KpeaTuBnuru, мoтнвaцнoн ^ynnaO-^yBBaTnam, xoguMnapra BaKonaTnapHu Ta^cuMnam, cTpeccnapHu Oom^apum, нmoнтнpyвнн Myno^oT, xaMKopnuK ypHaTum Ba my KaOunap) кoмпeтeнцнanapн

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-1212-1226

кластерларининг ишлаб чицилган хамда диференциялаштирилганлиги рахбар фаолиятини унинг энг яхши бажарган амалларига нисбатан бахолашда ёрдам берадиган стандартдир.

Сабаби, бундай бахоланиш, уз навбатида, узгаришларни бошцариш шароитида ОТМ фаолиятини яхлит холда ижобий томонга узгаришига олиб келади. Охир оцибат, муваффацият эгалари - бу ОТМ, жамият ва муайян жисмоний ёки юридик шахслар (кадрлар буюртмачилари) хисобланишади.

2. Рахбардаги шахсий хаёт ва касбий фаолият мутаносиблигини белгилаб берувчи уз "Мен"и концепцияси контекстида аницланган компонентлардан -психологлар, психологик хизмат ходимлари бошцарув субъекти ва объектининг узаро муносабатларини ривожлантиришга царатилган психологик маслахат дастурларини ишлаб чицишда фойдаланса булади.

REFERENCES

1. Узбекистан Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сон "Узбекистан Республикасини янада ривожлантириш буйича харакатлар стратегияси тугрисида"ги Фармони [Электрон ресурс]. Кириш тартиби: URL: https://lex.uz/pdfs/3107036 (мурожаат санаси: 24.06.2021 йил)

2. Хайитов, О.Э. (2020). Моделирование психологической компетентности руководителя: концептуальный эмпирический анализ. Academic Research in Educational Sciences, 1 (3), 526-540.

3. Хайитов О.Э. (2019) Психологическая компетентность в контексте профессиональной деятельности (теоретический аспект) // Вопросы науки и образования. № 29(78). С. 21-29. DOI: 10.24411/2542-081Х-2019-12901.

4. Хайитов, О.Э. (2020). Рахбарда психологик компетентликни ривожлантиришнинг комплекс модели. Academic Research in Educational Sciences, 1 (2), 120-136.

5. Eshboevich, H. O. (2020). Modeling The Psychological Competence Of Higher Education Leaders (In The Example Of Mid-Level Management Staff). The American Journal of Social Science and Education Innovations, 2(08), 5561. https://doi.org/10.37547/taissei/Volume02Issue08-09

6. Moscovici, S., (1981). On social representations. Perspectives on everyday understanding. In J. Forgas (Ed.), Social Cognition (pp. 181-209). London, England: Academic Press.

7. Каримова В.М. (1994) Ёшларда узбек оиласи тугрисидаги ижтимоий тасаввурлар: Психол. фан. д-ри ... дис.: 19.00.05, 310 б.

8. Abdurakhmanov, K.Kh. (2020) Labour Economics. Theory and practice: textbook: (696 p.) London, Scientific Publishing House IVG

9. Hayitov, O. E. (2020). Levels of leader psychological competence. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8 (10), 99-103.

10. Хайитов, О. (2019). Психологик компетентликни шакллантиришга замонавий ёндашув (назарий жихат). Фан-Спортга, (1), 59-64.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.