Научная статья на тему 'ПСИХОЛОГИЯДА БАҒРИКЕНГЛИКНИ ЎРГАНИШГА ДОИР НАЗАРИЙ ЁНДАШУВЛАР'

ПСИХОЛОГИЯДА БАҒРИКЕНГЛИКНИ ЎРГАНИШГА ДОИР НАЗАРИЙ ЁНДАШУВЛАР Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

28
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ПСИХОЛОГИЯДА БАҒРИКЕНГЛИКНИ ЎРГАНИШГА ДОИР НАЗАРИЙ ЁНДАШУВЛАР»

ПСИХОЛОГИЯДА БАГРИКЕНГЛИКНИ УРГАНИШГА ДОИР НАЗАРИЙ

ЁНДАШУВЛАР

Мансур Абдурахим ртли Холматов

Узбекистон халкаро ислом академияси "Дин психологияси ва педагогика"

кафедраси таянч докторанти mansur_xolmatov94@mail.ru

Замонавий психологик тадкикотларда, багрикенглик инсоннинг алохида, узига хос сифатларидан бири сифатида урганиб келинмокда. Толерантликни тенгликни хурмат килиш ва тан олиш, устунлик килиш ва куч ишлатишдан воз кечиш, инсоний маданият, меъёрлар, эътикодларнинг куп улчамлилиги ва турли-туманлигини тан олиш, бу турли-туманликни бир турлиликка ёки кандайдир нуктаи назарнинг устунлик килишига келтиришдан воз кечиш А.Г. Асмолов ва Г.У. Солдатова ишларида уз аксини топган. Олимлардан А.В. Петрицкий, А.В. Зимбули, Ю.А. Ищенко, В.М, Золотухин, С.Ю. Головин, А.Г. Асмолов и Г.У. Солдатовалар нуктаи назаридан чидамлилик толерантликнинг таркибий кисми булиб, толерантлик уз навбатида янада «кенгрок» тушунча, деб хисобланади.

«Чидамлилик» ва «толерантлик» тушунчаларининг узаро богликлигини куриб чикишда А.А. Реан фикри карама-каршидир. Унинг фикрича, толерантлик психофизиологик тушунчадир ва у бирор-бир номувофик омил таьсирига сезувчанликнинг сусайиши натижасида унга таъсирланишнинг пасайишини билдиради. А.А. Реан фикрига кура, «чидамлилик» тушунчаси толерантликни уз ичига олади ва янада умумийрок хисобланади. Чидамлилик шахснинг турли фикрларга муносабат, инсонлар ва вокеаларни бахолашда олдиндан бир фикрга эга булмаслик билан боглик булган хусусияти деб тушунилади.

А.А. Реан багрикенгликнинг умумий ходиса сифатидаги структурасида токатнинг турли механизмлари асосида бир-бири билан богланган икки турини ажратиб курсатади:

1. Шахснинг сенсуал чидамлилиги уни атроф-мухит таъсирига бардошлилиги билан боглик ва сезувчанлик пасайиши хисобига кандайдир салбий омилларга таъсирчанликнинг камайиши билан боглик, бу «чидамлилик-багритошлик, чидамлилик-девор».

Щ_May 21

Republican Scientific and Practical Conference

2. Шахснинг диспозицион чидамликлиги уни атроф-мухитга чидамликлиги реакцияциясини тайёргарлиги мойиллиги билан сифатланади. Бунинг оркасида шахснинг муяйн установкаси, вокеликка нисбатан муносабатларининг йигиндиси, яъни «чидамлилик-позиция», «чидамлилик-установка», «чидамлилик-дунёкараш».

А.В. Петровский ва В.В. Юрчукларнинг фикрича, багрикенгликни фрустраторлар ёки стрессорлар мавжуд булган психологик баркарорлик сифатида куриш мумкин, качонки у такрорланадиган таъсирга сезувчанликни пасайиши натижасида шаклланган булса, албатта.

Шу нуктаи назардан караганда, багрикенглик - бу хар доим шахсий-хиссий хатти-харакатдир. Инсоннинг шундай рухий холатини В.С. Соловьев маънавият деб атайди. Бундай тахмин багрикенгликни эмоционал-хиссий даражада ахлок билан чамбарчас алокадалиги хакидаги хулосалар билан таъкидланади. Бундан ташкари багрикенглик эмоционал-хиссий даражада тарихий хисобланмайди, чунки у купгина халкларнинг маданий-тарихий анъналарида мустахкамланиб куйилган. Х,акикий багрикенглик кишининг ички рухий эркинлиги ёрдамида таъминлади ва у хар доим хам ташки эркинлик билан мувофик келавермайди.

Багрикенглик феноменини П.Ф. Колмогоров уч хил позициядан туриб тахлил килади. Биринчидан, «Мен ва Сен» куринишидаги антропологик муаммо контекстида, иккинчидан, кадриятларнинг муаммоларини аксиологик жихатдан, учинчидан праксеология, жумладан мулокат фаолияти жихатидан. Дастлаб «Мен ва Сен» мавзуси немис мутафаккири Л. Фейербах томонидан ишлаб чикилган эди. «Алохида инсон деб таъкидлайди у, кандайдир ажралиб турувчи булиб, узида инсонийликнинг ахлокийлик ва фикрловчилик мохиятини акс эттирмайди. Инсоний мохият факатгина мулокотда, инсонни инсон билан биргалигида булиб у факатгина «Мен ва Сен» фаркининг вокелигига таянишда намоён булади». Бунда Л. Фейербах инсоний мохият кишига табиатдан унга тугилиши туфайли берилмайди, лекин одам натурализм позициясидан эътироф этилади деб хисоблайди. М. Бубер, Л. Фейербахдан фарки уларок «Мен ва Сен» муносабатларига сакрал (мукаддас) хусусият багишлайди. Унинг фикрича багрикенглик инсонлар бир-бирлари билан мулокат киладиган кичик жамоалар ва гурухларда кечадиган хаётлари билан боглик булади.

Шу нуктаи назардан караганда, багрикенг инсон узининг бетакрорлигини «Мен ва Сен» муносабатларини

англаш оркали кулга киритади, яъни бошка кишилар билан

Щ_May 21

Republican Scientific and Practical Conference

y3apo MynoKaTra Kupumumu Ty^afinu, anSarra. HHTonepaHT maxc эса y3HHH Som;anapgaH a^paragu.

«MeH Ba CeH» MyaMMocu XX acp pyc guHHfi ^anca^acuga Som;ana fiyHanumga Taxnun KHHHHraH. H.A. EepgaeB «MeH Ba CeH», «Y» gaH Tam;apu «Eh3» HHHr MaB^ygnuruHH TatKugnafigu. .HeKHH «Eh3» hkkh Tapa^naManuK TaSuarara эгagнp. EupuHHugaH, «Eh3» Sy - h^thmohh ^aMoa cu^arnga Tam;apugaH xap ;aHgafi «MeH» ra SepunraH cu^aT, HKKHHHugaH, «Eu3» hhkh coцнaп ^aMoa Ba «MeH» opacugaru MynoKaraapgup. «Eu3» gacraaSKH coцнaп SupnuK, «MeH» xaeTHHHHr Ma3MyHH Ba cu^ara Tapu;acuga ;apop Tonagu Ba y Ha$a;ar «CeH» ra HucSaraH, SanKH HHcoHufi KynnuKKa MyHocaSaTHH Ta;a3o этagн.

Ma3Kyp «Eu3» hu H.A. EepgaeB oSteKTHBHUK, Myno;oT onaMH geS HoMnafigu Ba y thhhhhk, gycrauK, MyxaSSaT, xaM^HKpnuK Ba MypocaHH y3uga HaMoeH Kunagu. HHguBug gouM y3 enFronurugaH KyTunumra HHTunagu. C..H. OpaHK ^HKpuna «Eu3» BaTaH TyfiFycu, guHHfi SupnuK, ouna, apMua, nepKoB, HKTucogufi xy^anuKnap Ba x.3.napga HHcoHnapHH ;aMpaS onaguraH MatHaBHfi MacnaKgomnuKnapugaru ^aonuaTnapuga HaMoeH Synagu. ^Ha yHHHr ^HKpuna «MeH» Ba «CeH» MyHocaSaraapu 3HggHaTnHgup. Ey MyHocaSaraapga canSufi xonaT xaM MaB^yg SynuS, y Som;a Kumu MeHHHr xaeTHMra apanamamu, Sy xon эca MeHHHr maxcuaTHMra xaB$ nafigo Kunagu geraH xynocaga HaMoeH Synagu. fflyHuHrgeK no3HTHB xonaT xaM ynpafigu. ^yHKH «MeH» «CeH» ga ;apgomnuK pyxuHH TonumuM MyMKHH Ba SyHga enFH3nHKgeK SanogaH xonoc SynaMaH. «MeH» Ba «CeH» MyHocaSaraapuHHHr ny;yp moxhath hhcoh Sapna xaeTHfi ^aonuaTHHH oTa-oHanapHuHr Sonanapra, ycTO3napHH morupgnapura, эtтнкog KunyBHunapHHHr xygora MyxaSSaTHHH Som;apumra fiyHarrapaguraH yHHBepcan xoguca - MyxaSSaT epgaMuga onunagu. Ma3Kyp MyxaSSaT Som;anapra HucSaraH FaMxypnuK, xypMaT, xaMgapgnuK Ba x.3.napga HaMoeH Synagu.

«MeH» Ba «CeH» MyHocaSaraapuHHHr maKnuga, «CeH» «MeH» HHHr y3ura xocnuruHHHr xaB^-xarapu SynuS эtтнpo$ этнпagн Ba Sy xonaT urnonepaHrauKHu By^ygra KenumuHHHr caSaSu Synumu MyMKHH. «MeH» Ba «CeH» MyHocaSaraapugaru yxmamnuK Ba akuhhuk TonepaHranuKHUHr maKmaHumu Ba By^ygra Kenumura mapouT aparagu.

ncuxonor onuMnap SaFpuKeHrauKHHHr ;agpuaraapra acocnaHraH TaSuaTHHH TatKugnaS, yHH hhcoh axroKu phbo^h SunaH SoFnafigunap. fflyHgafi eHgomyBHH C.M. fflanwTHH acapnapuga KypumHMH3 MyMKHH. Y SaFpuKeHrnuKHH acpgaH-acpra yTuS KenaeTraH yMyMHHcoHufi KagpuaT cu^arnga Tag;uK этagн. EuxHBHopu3Mga SaFpuKeHrnuK

May 21

https://ares.uz/ Republican Scientific and Practical Conference

249

авваламбор инсоннинг алохида бир хулк-атвори сифатида курилади. Шунингдек, когнитив ёндошувда багрикенглик асосини билим ва рационал далиллар ташкил этади. Экзистенциал-гуманитар нуктаи назардан караганда тулаконли ва пухта багрикенглик бевосита англанган, фахмланган ва маъсулиятли ижтимоий ходисадир. С.Л. Братченко фикрича бундай багрикенглик автоматизм ва харакатларнинг оддий колип-андозларига олиб келмайди, бу - кадрият ва хаётий позиция булиб, уларни конкрет вазиятда амалга ошириш маълум бир маънога касб этади ва багрикенглик субъектидан мазкур маънони ва маъсулиятли карорни излаш талаб килинади.

Шундай ёндошув, А.Г. Асмолов нуктаи назаридан караганда багрикенглик мустахкам коида ёки истеъмол учун тайёр рецепт сифатида, айникса жазолаш учун мажбурий талаб эмас, аксинча инсоннинг маъсулиятли танлови - хаётга кадриятли багрикенглик асосидаги ёгдошуви булиб хизмат килиши лозим.

Багрикенглик буйича хорижий ва махаллий ишлар шундан далолат беряптики, багрикенглик тушунчасига умум маъноли таъриф бериш мушкул булаяпти.

Шунингдек, хар бир кишининг хукук ва эркинликларини тан олиш, бошкалар билан бирга яшай олишлик, улар билан зулм дан йириок булган узарохамкорликка киришиш, яъни диалогга киришишга тайёр булиш. Диалог концепциясида шахслараро багрикенглик шунингдек «шахснинг коммуникатив хукуки» конструкти ёрдамида очиб берилиши ва тадкик этилиши мумкин. Унинг ёрдамида мулокотнинг психологик-хукукий тизими изохланиб, у сухбатдошлар эркинликлари чегарасини шундай белгилаб берадики, бу хол уларнинг узаро хамкорлигини бир-бирларини эътироф этишлари ва зулм килмасликларини таъминлайди.

REFERENCES

1. A.Rasulov, L.Tursunov Religious tolerance as a socio-psychological phenomenon. Tashkent Islamic University Research Center for Islamic Studies. 2015 y.

2. A.I Rasulov, B.N Valiev Innovative methods of teaching the psychology of religion. "New Age Generation" 2013

3. Lebedova N.M. Teoretiko-metodologicheskie osnovy izucheniya etnicheskoy identichnosti i tolerantnosti v polekulturnyx regionax Rossii i

SNG // Tolerantnost i identichnost: SB. statey. M.: 2002. S. 26.

■_May 21

Republican Scientific and Practical Conference

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-02-247-251

4. Shkuratova I. Cognitive complexity as the basis of tolerant thinking // Century of tolerance. 2003. №5. S. 44-51.

5. Shlyagina E.I. Ethnic tolerance lichnost: opyt empericheskogo issledovaniya // Vek tolerantnosti. 2001. № 3-4. S. 124-131.

6. Alexander Asmolov. Tolerance as a culture. XXI century. T .: Uzbekistan. 2000

7. Declaration "Principles of Tolerance". T.: 2002. - B.9

|_May 21

Republican Scientific and Practical Conference

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.