Научная статья на тему 'ПРОБЛЕМЫ ФОРМИРОВАНИЯ ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ КОМПЕТЕНТНОСТИ БУДУЩЕГО УЧИТЕЛЯ'

ПРОБЛЕМЫ ФОРМИРОВАНИЯ ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ КОМПЕТЕНТНОСТИ БУДУЩЕГО УЧИТЕЛЯ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
25
45
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФОРМИРОВАНИЕ КОМПЕТЕНТНОСТИ / ПРЕДМЕТ / ПЕДАГОГИКА / БУДУЩИЙ УЧИТЕЛЬ / ИССЛЕДОВАНИЕ / ЛИЧНОСТЬ УЧИТЕЛЯ / КОМПЕТЕНТНОСТЬ / ПЕДАГОГИЧЕСКОЕ САМОПОЗНАНИЕ / ИНТЕГРАЦИЯ ЛИЧНОСТИ / ПОКАЗАТЕЛЬ / ДИДАКТИЧЕСКИЙ ПРИНЦИП

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Одинаев К.Б.

Автор предпринял попытку проанализировать материал исследования, чтобы сделать науку все более сложной, используя глубокие научные источники и переспективы. Автор упоямнул, что «В ХХ1 веке новые стратегические ориентиры модернизации общества существенно изменили педагогического образования. Вклад науки и педагогического образования повлиял на развитие всех сфер экономики, политики и культуры. Цел исследования состояла в разработке и практической реализации технологии развития готовности будущего учителя к педагогической самореализации в процессе формирования его профессиональной компетентности». Исходным пунктом исследования послужила концепция формирования учителя в парадигме компетентностного подхода. Становится все более очевидным, что компетентность личности будущего учителя - интегративный показатель качества образования, представляющий собой комплексный ресурс личности, который обеспечивает возможность будущему учителю эффективного взаимодействия с окружающим миром в сфере образования и который зависит от необходимого для этого набора профессиональных компетенций - личностных новообразований, включающих в себя наряду с когнитивно - поведенческим компонентом готовность к профессиональной педагогической деятельности как интегративное свойство личности. По мере развития профессиональной компетентности человека в той или иной сфере деятельности они укрупняются и интегрируются с другими компетенциями, проявляясь в новом качестве, представляя собой спираль диалектического развития. Именно они обеспечивают субъекту возможность ставить перед собой значимые цели, рисковать, гибко, творчески подходить к решению проблемы и получать результат. Формирование компетенций, определяющих готовность будущего учителя к педагогической самореализации, означает формирование его профессиональной компетентности.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PROBLEMS OF THE FORMATION PROFESSIONAL COMPETENCES OF FUTURE TEACHER

The author has made an effort to analyze the research material in order to make more and more sophisticated science, using deep sources and perspectives. The author also mentioned that «In the 21st century, new strategic guidelines for the modernization of society have significantly changed teachers` education. The contribution of science and teachers` education has influenced the development of all areas of the economy, politics and culture. The purpose of the study is to develop and implement the technology for developing the future teacher’s preparation for pedagogical self-realization in the process of forming his professional competence». The starting point of the study is the concept of teacher formation in the paradigm of the competency-based approach. It becomes more and more obvious that the competence of the personality of the future teacher is an integrative indicator of the quality of education, which is a comprehensive resource of the personality that provides the opportunity for the future teacher to effectively interact with the outside world in the field of education and which depends on the set of professional competencies necessary for this - personality neoplasms, including along with the cognitive - behavioral component, preparation for professional pedagogical activity as integrative property of personality. As a person develops professional competence in a particular field of activity, they are enlarged and integrated with other competencies, manifesting themselves in a new quality, representing a spiral of dialectical development. Especially they provide the subject with the opportunity to set significant goals, take risks, flexibly, creatively approach the solution of the problem and get the result. The formation of competencies that determine the preparation of a future teacher for pedagogical self-realization does it mean the formation of his professional competence.

Текст научной работы на тему «ПРОБЛЕМЫ ФОРМИРОВАНИЯ ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ КОМПЕТЕНТНОСТИ БУДУЩЕГО УЧИТЕЛЯ»

ПРОБЛЕМНОЙ ТAШAKKУЛИ СAЛО^ИЯТИ KAСБИИ ОМУЗГОРИ ОЯН^

Одинаев КБ.

Данишгауи давлатии амузгарии Тацикистан ба нами С. Айни

,3ap rnapomn гapaфт мypaккaб шудани тaлaбoт бa мyндapичaи таълим вa poxxo^ тamкили paвaнди таълим мopo зapyp acт, ки бapoи чустучуи зaxиpaxoи нaв ба^и бaлaнд бapдoштaни cифaт вa caмapaнoкии таълими oi^^po™ oяндa эътибopи xoca зoxиp ншсюм. Аз ин py, тaйëp кapдaни кaдpxoи кacбии oмyзгopoи, ки чевсОэгуи тaлaбaги зaмoн мeбomaнд, дap м^^и диккати Хукумати 4ynxyp™ Точикистон oмyзгopoи, олимон вa мyтaxaccиcoни киmвap ;apop дopaд.

Дap халли ин мушкилот накши acornpo дoниmгo^x,oи oмyзгapй мeбaзaнд, ки бapoи тaйëp кapдaни мyгaxaccиcoни oяндa бapoи cиcгeмaи мaopифи ^yn^yp^ ки кобилияти caмapaбaxmи кopxoи тapбиявиpo дopaнд, пemбинй myдaaнд. Хуччагхои бapнoмaвй оид бa pyшди мaopиф, aз чумла Конуни 4ynxyp™ Точикиогон '^ap бopaи мaopифм (2013), К^онун '^ap бopaи тaxcилoти олии кacбй вa бaъд aз тaxcилoти олй" (2009), "Кoнceпcияи миллии та^илсти 4ynxyp™ Точикистон" (2002) вa мСтaндapти давлатии та^илсти умумй Чyмxypии Тoчикиcтoн » (2009) вa raMpaxo як Karop 4opa^oepo дap нaзap дopaнд, ки бa бaлaнд бapдomтaни нфуи илмию методии мyaccиcaxoи таълимй, cифaт вa caмapaбaxшии oмyзгopoни oяндa нигapoнидa myдaaнд.

,3ap 4ynxyp™ Точикистон дap охаи мaopиф caмIxoи умумй бapoи такмили он мyaйян кapдa myдaaнд: cифaт бa cтaндapтx,oи чахонии pyшд вa xoxиmи бa Faйpимyтaмapкaзcaзй, тaFЙиpи зaминaи ичтимоии омузиши забон. Вобаста ба ин, Кснуни 4y!ixyp™ Точикистон <^ap 6op^ зaбoни дaвлaтии Чyмxypии Точикистон» [1, c.20-22]. ва кapopи Хукумати Hyü^ypm Точикистон «flap бopaи таодик бapнoмaи дaвлaтии такмили омузиши забонхои pyœ ва aнглиcй дap 4y!ixyp™ Точикистон бapoи галхои 2004-2014», ки дap он oмyзгopoн ва мyaллимoни мактабхои тaxcилoти умумй вазифахои мacъyли такмили куллии таълими забошс^о мувофики тaлaбoги чомсяи мyocиp гyзomтaaнд» [3, c.8 - 12] .

Ревендх.ои хамкой дap чомсэ мушкилсти бaлaнд бapдoштaни cифaти омодагии кacбии oмyзгopoи, aлaлxycyc oмyзгopoни даниш^^о, дap назди кopмaндoни асхаи тaxcилoги олии чyмxypй ба мши гyзomтamyдaaнд. Дap poбитa ба ин, бояд кайд кapд, ки бapoи пemбypди фаъолияти кacбии xy^ oмyзгopи ояндаи дониш^^ бояд забони давлатиpo комилан aзxyд кунад ва caux^ ибтидоии caлoxияти кacбй дошга бошад.

Хадди аккал ду нукгаи иaзap дap бopaи пайдоиши истилохи псдегогии «caлoxият» вучуд дopaид. flap нукгаи иaзapи якум caлoxият аз забони англиш «competence» гиpифгa шуда, маънои кобплиятнокиро дopaд. Салохият аз забони лотинй «compentis» гиpифтa шуда, маънои кобилият ва дониши асхаи мyaйяиpo ифода ^да, дopoи вазифаи и^ои чизс ë мувофики кapopи xyд, идopa кapдaии caмти пeдaгoгиpo ба иaзap мeгиpaд. Дap шлхои 1960 ва 70-ум истилохи "caлoxият" дap маънои зикpmyдa дap истифодаи илмй вopид кapдa шудаЕСТ. НХомжий дap дoиpaи гpaммaтикa мафхуми "caлoxияти кoммyиикaтcиoий" -po истифода бypдaaст, дap иaзapияи таълими забОн Д. Xmec намудхаи гуногуни caлoxияти зaбoииpo тахкик кapдaaст.

Солхои 70-90-ум ин истилох аллакай дap иaзapия ва амалияи таълими забонхо ва омода намудани poxбapoии мyтaxaccиc вaceъ истифода шудааст. Равиши 6ep caлoxият acocëфтa аз тахкикоти иaзapиявй гузашта бapoи тахияи бapиoмaxo ва тexиoлoгияxoи таълимй acoc мeбomaд.

Аз чумла, дap Иëлoти Муттахидаи Aмpикo дap coxaи пeдaгoгикa як caмт ба вучуд омадааст, ки мaъpyф ба таълим дap acocи тapкиб ("тaxcилoти 6ep caлoxият acocëфгa") мeбomaд.

H. Хом^™, тaвpe, ки ииcбaти забон тахкиксг бypдaaст, кайд кapд: "Mo байни caлoxият (истифодаи забони xyд гап мсзшсм) ва дap истифода (истифодаи воксии забон дap холагхои мymaxxac) фapкияти acocй ба вучуд мeopeм" [11, c.78- 82].

Дap замони xoзиpa, ба акидаи биcëpe аз олимон, caлoxият хамчун талаботи мyндapичaи

таълим муайян кapдa шудааст - мечмуи cифaIxoи ба хам алокаманд (дониш, малака, ycyлxoи фаъолият), ки вобаста ба oбъeкгxo ва paвaидxo муайян кapдa myдaaид ва бapoи фаъолияти истexcoлй бо онхо зapypaид: caлoxият maxcият, муайян ^дани мувЕффакияти намуди муайяни фаъолият (caлoxияти acocй). Салохият ва caлoxиятиoкй ба швзуи мувофики эхгимолй, умумй - маж^ (иифиpoдй), бepyий -байниминтакавй, «минимумхо» (мyндapичaи хадди акали бapиoмaxoи таълими acocй) - «галабот» (талабсг ба татхи тaйëpии xaтмкyиaидaгoи) алокаманданд. Аммо фapкияти caлoxият ва caлoxиятнoкй метавонад ночиз бошад, зepo онхо дap истилохот фapк иaмeкyиaид, т^лан, дониш ва мaлaкaxoe, ки ба дoнишчyëн псшниход кapдa шудаанд ва аллакай аз чониби онхо aзxyд кapдa шудаЕнд.

Тибки нуктаи нaзapи дуввум, "caлoxият" аз забони англиш аз paKC^a! гиpифтa шудаЕСТ - paKC^a! кapдaи ва ба т^чум^ а€лй маънои caлoxиятpo дopaд [10, c. 26 - 34.]

Мафхуми nyppa на танхо пeдaгoгй, балки ахамияти вагеи ичгимоиву фapxaиIии мyнocибaти тaxaccycиpo, ки хамчун вocитaи мoдepнизaтcияи ичгимоиву икгиcoдй xизмaт мскунэд, нишон мсдихэд.

Бояд мaxcyc кайд ^д, ки мафхумхои «caлoxияти acocй^> ва «гaxaccycи acocn^» аз чониби 6эъзс мухаккикон муайян кapдa шудаЕнд. ,3ap ин мymaxxacoт мушкилоти бyиëдии poбитaи байни тaxcилот

(вддэфи pyщди шaxc) вa paвaнди ^mcc^ ^адафи aфзoиш дoдaни иогexcoлaг) чой дopaд. Пeшcaф чиcт вa бa чй paвoнa кapдa щyдaacт (ба монанди дap poбигaи байни омузиш вa pyшд) Хдм caлoxияг вa ^гм тaxaccycи xaммoнaнд тащо як ^eiop^n ик;гиcoдй буда, xиcлaти шaxcpo x,aмчyн "кувваи rap^' мyaйян мeкyнaд. Сипac, cиëcaтмaдopoн вa coxибкopoн (кopфapмoëн), ки мачмуи caлoxиятpo бapoи огaндapтxo вa бapнoмaxoи тaълимй мyaйян мeкyнaнд, тaлaбaги OB^opo дикга мeкyнaнд, ки бa мух,мти xизмaтpacoниxoи тaълимй тaбдил мeëбaнд. Ё, бapъaкc, caлoxияг, теш aß xa^ia, кaтeгopияи пeдaгoгй ва шaxcи caлoxиягдop -ин фapдияти pyшди шaxcият acт, nac таълим дap acocи caлoxияг нa тащо «mpвaндaи» ик;гиcoдиëт (ки ^оло acoc^ бa фoидa нигapoнидa щyдaacт), балки мyxappики во^ии мoдepнизaтcияи ичтимоиву икгиасдй xo^aA буд [10, c.78-92].

,3ap aдaбиëти илмй ce зинaи cancx^!^ oдaтaн фapк кapдa мeшaвaнд:

-ф^иши умумй, фapxaнгй, ки as до^ш тaълими xyд бepyнaнд вa о^мияти ич;гимoй-фapxaнгй дopaнд;

- таълимй ^ap canx^ мaкгaби миëнa - к^й), ки ба фащои таълимй алокаманданд;

- мaxcycиятe, ки дap дoиpaи фащои инфиpoдии таълимй тaщaккyл ëфтaacт.

Гypyxбaн1дии caлoxиятxo омищои ичтимоию ик;гиcoдиpo дap 6:p мeгиpaнд, ки бояд ^:мчун тaъpифи нoпyppaи омилх,ос, ки ^шчун cиcтeмaи ташаккули мyндapичaи мaopиф дap дoиpaи caлoxиятxo амал мeкyнaнд, бappacй кapдa шaвaнд. ,Uap айни замон, дap ик;гиcoдиëт тaFиpaги куллй ба нaзap мepacaд, ca^r^o в: намудаои нови кop в: paвaндx,oи нaвcoзии мyндapичaи мaopиф ба миён oмaдaaнд. Аммо бappacии caлoxияг тащо аз чщати ичтимoй-ик;гиcoдй (мпocyxи aлтepнaтивии таълимй ба талаботи тaFЙиpëбaндaи бoзopи мexнaт"), "чавоб ба ингизopии нави кopшндoн" бaъзe coxaxoи мух,ими фapxaнги маънавй, ax^o^, зexнй ва ик;гиcoдиpo capфи нaзap мeкyнaд [9, c. 12-16].

Бояд кайд кapд, ки pyйxaти caлoxиятxopo тapтиб додан ооон аст, аммо acocнoк кapдaн дyшвop acт. Чанд caбaбe вучуд дopaд, ки caлoxиягнoкии ornopo муайян бояд ^д (модслх,ои дaxлдopигypyx,бaндии ощо):

1Модсли ба cyH ичтимоиёт нигapoнидaшyдa caлoxиятxopo дap coxaxoи х,аёти чамъиятй муайян мeкyнaд: ма^ифаш, шaxpвaндй, мexнaш, pyзгop, фapoFaт.

2. Модели фapxaнгй ва этикии чузъх,ои та^ибан ичтимоии дap фapxaнг caбтщyдa: caлox,ияги умумии фapxaнгй (аз чумла мaъpифaтй ва иттилоагй), caлox,ияги ичтимой ва мexpaтй ва кoммyникaтcиoнй ва caлox,ияги xyдщинoоии шaxc.

3.Модели ба шaxcияг нигapoнидaшyдa дap caмIxoи мyнocибaтxoи шaxcй [2, c.22-28];

- ба xyд (canox^ra apзиши-ceмaнгикии ^амг^ой, шaxpвaн1дй, такмилдихй, xyдгaнзимкyнй, pyшди xyд, инъикoои шaxcй ва oбъeктивй);

- ба одамони дигap (canox^ra xaмкopщoи ичтимой, caлoxияг дap иpтибaг);

-фаъалияг (caлoxияги дониш, caлoxияг дap намудхои гуногуни фаъолияг, caлoxияги иттилоагй).

4.Мoдeли инфиpoдии фаъал дap poбигa ба coxтopи тaчpибaи ичтимой ва шaxcй, инчунин дap намудхои acocm фаъолияг, ки бapoи аз xyд кapдaни тaчpибa ба шумо имкон мeдщaд: apзищи-ceмaнгикй, умумй, фapxaнгй, тaълимй-мaьpифaгй, иттилоагй, коммуникативй, ичтимой ва мexнaгй, caлoxияIxoи xyдщинoоии шaxcй.

Хамин тaвp, caмти татбики мушкилаг дap coxaxoи гуногун ва намудхои фаъолияг хамчун xaмгиpoии coxтopй ва пypмaxcyли чaнбaxoи дигapи ингиxoби caлoxиятxoи таълимй (ба шaxcияг нигapoнидaшyдa, шaxcияг-фaъoлнoкй) xизмaт мeкyнaд. Биcëpe аз oмyзгopoн paвиши 6:p caлoxияг acocëфгapo xaмчyн тж,кими caмги амалии таълим мeдoнaнд, ки мyндapичaи он дap дoиpaи фapзияи мавзуй ташаккул ёфтааст. Аз ин бapмeoяд, ки poxи ташаккули caлoxиятxoи таълимй, ки он бapнoмaвй-мaвзyъ номида мeшaвaд, ба миён мeoяд:

-чустучун зyxypaги caлoxияги калидй дap xap як мавзуи мyщaxxaо;

- бунёди зинаи иepapxиявии "дapaxти caлoxиятxo";

- тapxpeзии caлoxиятxoи умумии тaxcилaг бapoи xap ce зинaxoи тaxcилaги умумй; шшбинии фaнxoи таълимй, ки аз p^ дapaчaи caлoxияг дap огaндapтxoи таълимй, нaкщaxoи таълимй ва кигoбxoи дapcй ташаккул ёфтаанд.

Дap ча^ьбасти нaгичaxoи мазмуни нaзapиявй ва пeдaгoгии мaфxyми "caлoxияг", xycycиятxoи зepини мyxимpo мeтaвoн фapк кapд;

- кобилияг ва омодагии шaxcpo xaмчyн cyбъeкги pymnH мустакдш cиогeмaи "инcoн - чaxoн" нишон

мeдиxaд;

- мав^и cyбъeкгивии дoнищчypo дap таълим иньикoо мeкyнaд; ичpoи мaьнoxoи шaxcиpo таъмин мeкyнaд;

- аломати фapoгиp мeбoшaд;

- npmœm дидакгикии алокаи байни омузиш ва xaëтpo тaвacоyти ганй гapдoнидaни тaчpибaи xaëтй муайян кapдa, xa-лли мyщкилaгpo амалй мeнамoяд.

Мутобики тaьpифe, ки дap лугати тaxcилaги кacбй дода шудагст, caлoxияги кaобй ин шфати бaлaндиxтиcoо мeбoшaд, ки y кoдиp аст xyдpo дap шaклxoи мyщaxxaои фаъолияти кaобй мyappифй кунад

ва ба тaFиpaги куллй дap мexaнизми бoзop мутобик шавад, бapoи он ки зyдxapaкaтии кaобй ва бана^ат^™ кaобpo идopa мeкyнaд.

Сaлoxияти кacбй (лотинй: кaоб - иxтиcoои pacмaн нишон додашуда, кaоб: кoмпeгeнтоия - мувофщат, мyтaнoоибии кимои умумй; pa^OSa! - мувофик ^дан мувофик будан кoдиp будан).

Сaлoxияти кaобй ë caлoxиятнoкми кaобй - cифaт, моликият ë xoлaти мyтaxacоиc, якчоя ë aлoxидa мутобщати чмcмoнй, pyxй ва маънавии ypo ба эxтиëчaг, талабаги кaоб, иxтиcoо, тaxacоyc, огaндapтxoи тжа^у^ мaнcaби ищгoлщyдa ë ичpoшaвaндa таъмин мeкyнaд.

Чузъ^ои асосии саловдяти касби аз ищо иборатанд:

- ca^ox^™ xyкyкии ичтимой, яънe дониш ва малака дap coxaм xaмкopй бо мapдyм ва мyaоcиcaxoи давлатй ва дониши ycyлxoи кaобии мyoшиpaт;

- ca^ox^™ шaxcй бapoи афзоиши мунгазами кacбй ва такмили иxтиcoо;

- carncx^™ Niaxcyc - омодагй бapoи мустакилона анчом додани фаъолияти кacбй;

-кобилияти мустакилона такмил додани дониш ва малакаи xyд аз pyи иxтиcoо;

-xyдcaлox,иягнoкй- доштани тexнoлoгия бapoи бapтapaф намудани нeогщaвии кacбй;

-кобилияги бaлaндиxтиcoо - кобилияти кopбapй дap шapoити мypaккaби ногж,онй.

Сaтxи carncx^™ кaобй дap acoои ташаккули мaлaкaxoи кaобй ва пeдaтoгй 6:xo дода мeшaвaд. Аз мав^и вaзифaxoи acccm амалии oмyзгop тypyxxoи зepини мaxopaти кaобй бояд таъкид кapдa шаванд:

-Maxopara дapккyнй, мaxopaти донишмандй бapoи аз 6:p намудани дoнищxoи кacбй, пcиxoлoгй ва пeдaтoгй, гиpифтaHи маълумоти нав, cиогeмaтизaтcиям тaчpибaм пeдaтoгй ва та^иб^ нaвoвapй мeбoшaд;

- малакаи идeoлoгй - кобилияти тyзapoнидaни кopxoи cиëcй дap байни дoнищчyëн ва т^мби дoнищxoи пeдaтoгй;

- мaxopaги дидакгикй - кобилияти муайян кapдaни xaдaфxoи омузиш, ингиxoби шакл, ycyn ва вoоитaxoи таълим, шapxи маводи таълимй;

- мaxopaги ташкилй ва мeтодикй - кобилияти ташкили ^apaë™ таълим, ташаккули xaвaомaндии таълим, ташкили мyнoоибaтxoи ждают, ташаккули кoллeкгив ва ташкили xyдидopaкyнй;

- мaxopaти шш^й - мaxopaти пeдaтoгии ташкили бомуваффакияти чapaëни таълим, аз чумла тaшxиcи шaxcияг ва кoллeкгиви дoнищчyëн;

- мaxopaги инъикoокyнй - кобилияти бaxoдиxй ба фаъолияти кaобй ва pa^TC^ кaобй;

- кобилияти ташкилогчиги ва пeдaтoгй - кобилияти пeдaтoгй дap ^apoë™ таълим, истифодаи вaоилaxoи опгималии тaъоиpи пeдaтoгй, ташкили xyдидopa ва xyдидopaкyнй, ташаккули caмти кaобии шaxcияги дoнищчyëн;

-тaчpибaм тexнoлoгй - бана^ог^™ дypyоти ^apoë™ тexнoлoгй, кopи дacгroxxoи тexнoлoгй;

-тaчpибaм иогexcoлй ва таълимй;

- мaxopaти умумии мexнaтй дap кaобxoи ба xaм наздик;

- мaxopaти мaxcyc ин якe аз мaxopaтxoи баланди кacбй дap дoиpaи xap як coxaм иогexcoлaг мeбoшaд.

Истифодаи вaоeъи paвищм тaъpиxй ва ичтимoй-пeдaтoгй дap тaxлили xoлaги caлoxияги кaобй имкон

дод, ки чapaëни ин мaоьaлa аз идeя то raMcera™ муайян кapдa шавад (Э. Я, Голант, К.Н. Kopнилoв, М.П., Кашин, Я.И.Ханбиков, Л.М.) Пи^нова, Г.Д. Kиpиллoвa ва дигapoн.) Ташаккули дoнишчyëн дap ^apaë™ тapбиям кacбии мaлaкaxoи тадкщагй (О.А. Абдуллина, Б.С. Г^ш^^ий, И. Я. Лepнep, В.А. Сластшин A.I. Щepбaкoв, Н.М. Якoвлeн ва дж^ои) Му^т^во ва coxтopи caлoxияг (В.А. Балок, Э. Ф. Мошн, П.И. Пидкacиогй, Д. Б. Эпипанй, И.Л. Нayмчeнкo, Л.А. Шамова ва дигapoн). Дap acocи тaxлили бapxypдxoи гуногун ба пpoблeмaм caлox,ияги кacбй дap пeдaтoгикa, тaFЙиpи динамикаи мyндapичaи мaфxyми caлoxияг дap заминаи вазъи таълимии чaмъoвapии тaчpибaм мeтодoлoгй дap ташкили амалияи пeдaтoгии до^шч^™ ждатет муайян гapдидaacт. Kopи фаъолонаи олимон дap caмти омузиши ташаккули caлoxияги дoнищчyëн, аз муайян кapдaни кoнceпcия то ташкили нaзapиям пeдaтoгии он (И.Я. Лepнep, А.М. Магюшкин, М.М. Maxмyтoв ва Faйpa) ва ба нaзapияи фаъолнокии caлoxиягнoкй (П. H^^ac^ra, Г. И. Щукина), аз чумла дap заминаи иогифoдaм aлгopитмxoи опгималии фаъолияг бapoи таълими пpoблeмaвй ва бapнoмaвй (Ю.К. Бабо^кий В.П. В.П. Бecпaлькo, Ю.Н. Клюткин ва f).

М^ади acocии таълим дap дoнишшx,и мyocиp консъ намудани ниëзxoи таълимии дoнишчyëни мyщaxxac мeбoшaд, ки ин бapoи ба даст oвapдaни caлoxияг (малака, дониш, cифaтxoи шaxcй ва тaмoюлxoи apзишй), ва инчунин бapoи pyriT,™ шaxcияги oнxo xeлo зapyp аст.

Ом^гс^и мактаби олй бapoи таълим додани дoнищчyëн, ки аз pyн мoдeли caлox,ияг, яънe cистeмaн малака, дониш, cифaтxoи шaxcй ва тамоюлоти apзищй муайян кapдa шудааст бояд омодагии пyppa дошта бошад.

Ин мoдeл, дap навбати xyд, дap acocи caлoxиягxoи acoCT, ки oмyзгopи мyocиpи мyaccиcaм тaxcилaги олй бояд aзxyд кунад, coxтa шудааст. Ин caлoxиягxo дap пpoфили тжа^у^ мyтaxaccиc ë талабаг ниcбaти oмyзгop cosx кapдa мeшaвaнд.

Тaвcифи тaxaccycии ом^го^и мактаби олй тaxкypcии такмили oмyзгopoн мeбoшaд [5, c.15-

Дар талаботхои тахассусй нисбати шахсоне, ки маълумоти олй гирифтаанд, малака [6, с.76-95] ё «мачмуи динамикии дониш, фахмиш, малака ва кобилият» [8, с.83-88] ё «кобилияти тасдикшудаи истифодаи дониш, малака ва шахсият, малакахои ичтимой ва методологй дар фаъолияти мехнатй ё таълимй ва рущди касбй ва шахсии онхо» фахмида мешавад [4, с.45-48]

Хдмин тарик; баръакси муносибати «дониш» ба ташкили таълим, усули салохиятнокй кобилияти амалисозии дониш, малакахои хосилшуда ва инчунин сифатхои шахсии ба даст овардашуда ва самтхои арзиширо муайян мекунад. Як катор олимоне, ки то хол фарки байни салохият ва салохиятнокиро муайян карда натавонистанд, ба чунин фахмиши салохият наздик мешаванд. Храмин тарик, баъзехо салохиятхоро "як системаи беназири донишхои касбй ва шахсй, малака ва сифатхои шахс" меноманд [7, с.68-84], дигарон - салохиятнокиро хамчун истифодаи сифатии салохиятхо [9, с.12-14], дигарон - салохиятро хамчун аклонй ва шахсият ба дониш, тачрибаи шартии фаъолияти хаёти ичтимой ва касбии шахс асос медиханд. [2, с.18-23]. Тахкикотчиёни дигар кайд мекунанд, ки мафхуми "салохият" доштани дониш, малака ва тачрибаи хаётро дар бар мегирад [7, с.76-81 ]

Дар айни замон, аз эътибор сокит карда мешавад, ки мафхуми «махорат» аллакай «усулхои аз чониби шахсият ичрогардидаи амал, ки аз чониби мачмуи дониш ва малакахои хосилшуда таъмин шудаанд» дар назар дошта шудааст [7, с.92-96 ]. Аммо, хатто дар ин формула сифатхои шахсй ва тамоюлоти арзишй вучуд надоранд, ки ташаккул ва рушди онхо, мувофики фарзияхои педагоги, ба тамоми раванди таълим равона карда шудааст.

АДАБИЁТ

1. Занков ЛВ. Дидактика и жизнь/ ЛВ. Занков.- М.: Просвешение, 1968. - С. 40-43.

2. Зимняя И. А. Ключевые компетентности как результативно- целевая основа компетентностного подходов образовании /И. АЗимняя. - М.; 2004. -42 с.

3. Постановление Правительство Республики Таджикистан «Об утверждении государственной программы совершенствования изучения русского и английского языков в Республике Таджикистан на 2004-2014 годы». - Душанбе, 2003. 20с.

4. Рябов ВВ. Организация комплексного подхода к воспитанию студентов в педагогическом вузе: учебное пособие / ВВ. Рябов. - Куйбышев, 1987, - 77с.

5. Салибаев В.Х. Некоторые особенности пересказа текстов на втором языке / В.Х. Салибаев. - Душанбе: Ирфон, 1973, - с.31.

6. Совершенствование профессиональной подготовки студентов в процессе решения психолого - педагогических задач // Межвузовский сборник научных трудов. - Смоленск, 1983. - 107с.

7. Стратегия модернизации содержания общего образования. - Москва.; 2001.- 102 с.

8. Талбаков К. Воспитание нравственных качеств студентов в процессе преподавания иностранных языков (английский) / К.

Талбаков. - Душанбе, 1993. - 135с.

9. Тупайло И. Л. О профессиональном становления студентов в условиях развивающейся системы народного образования / ИЛ. Тупайло // Сборник научных трудов. - Душанбе, 1991. С. 13-18.

10. Щукина А.Н. Некоторые вопросы совершенствования подготовки учителя \ АН. Щукина // Советская педагогика. - М.; 1971. №№9 125 с.

11. Югай А.Х. Психолого - педагогическая подготовка студентов педагогического вуза к будущей педагогической деятельности / А.Х. Югай // Ученные записки Кулябского государственного педагогического института. - Куляб. - С.126.

ПРОБЛЕМЫ ФОРМИРОВАНИЯ ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ КОМПЕТЕНТНОСТИ

БУДУЩЕГО УЧИТЕЛЯ

Автор предпринял попытку проанализировать материал исследования, чтобы сделать науку все более сложной, используя глубокие научные источники и переспективы. Автор упоямнул, что «В ХХ1 веке новые стратегические ориентиры модернизации общества существенно изменили педагогического образования. Вклад науки и педагогического образования повлиял на развитие всех сфер экономики, политики и культуры.

Цел исследования состояла в разработке и практической реализации технологии развития готовности будущего учителя к педагогической самореализации в процессе формирования его профессиональной компетентности».

Исходным пунктом исследования послужила концепция формирования учителя в парадигме компетентностного подхода. Становится все более очевидным, что компетентность личности будущего учителя - интегративный показатель качества образования, представляющий собой комплексный ресурс личности, который обеспечивает возможность будущему учителю эффективного взаимодействия с окружающим миром в сфере образования и который зависит от необходимого для этого набора профессиональных компетенций - личностных новообразований, включающих в себя наряду с когнитивно - поведенческим компонентом готовность к профессиональной педагогической деятельности как интегративное свойство личности. По мере развития профессиональной компетентности человека в той или иной сфере деятельности они укрупняются и интегрируются с другими компетенциями, проявляясь в новом качестве, представляя собой спираль диалектического

развития. Именно они обеспечивают субъекту возможность ставить перед собой значимые цели, рисковать, гибко, творчески подходить к решению проблемы и получать результат. Формирование компетенций, определяющих готовность будущего учителя к педагогической самореализации, означает формирование его профессиональной компетентности.

Ключевые слова: формирование компетентности, предмет, педагогика, будущий учитель, исследование, личность учителя, компетентность, педагогическое самопознание, интеграция личности, показатель, дидактический принцип.

THE PROBLEMS OF THE FORMATION PROFESSIONAL COMPETENCES OF FUTURE TEACHER

The author has made an effort to analyze the research material in order to make more and more sophisticated science, using deep sources and perspectives. The author also mentioned that «In the 21st century, new strategic guidelines for the modernization of society have significantly changed teachers" education. The contribution of science and teachers" education has influenced the development of all areas of the economy, politics and culture.

The purpose of the study is to develop and implement the technology for developing the future teacher's preparationfor pedagogical self-realization in the process of forming his professional competence».

The starting point of the study is the concept of teacher formation in the paradigm of the competency-based approach. It becomes more and more obvious that the competence of the personality of the future teacher is an integrative indicator of the quality of education, which is a comprehensive resource of the personality that provides the opportunityfor the future teacher to effectively interact with the outside world in thefield ofeducation and which depends on the set ofprofessional competencies necessaryfor this - personality neoplasms, including along with the cognitive - behavioral component, preparation for professional pedagogical activity as integrative property of personality.

As a person develops professional competence in a particularfield ofactivity, they are enlarged and integrated with other competencies, manifesting themselves in a new quality, representing a spiral of dialectical development. Especially they provide the subject with the opportunity to set significant goals, take risks, flexibly, creatively approach the solution of the problem and get the result. The formation of competencies that determine the preparation of a future teacher for pedagogical self-realization does it mean the formation of his professional competence.

Keywords: Formation of competence, subject, pedagogy, future teacher, research, personality of teacher, competence, pedagogical self-knowledge, personality integration, indicator, didactic principle.

Сведения об авторе:

Одинаев К.Б — ДокторантРБ) 1-го курса кафедры методика преподавания английского языка Таджикского Государственного Педагогического Университета имени С. Айни. Адрес: 734003, РТ, г.Душанбе, ул. Рудаки -121 Тел: (+992)987657262

About the author:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Odinaev KB. - Doctor Degree (PhD) of the chair of teaching methodology of English Language Tajik State Pedagigical University named after S. Ayni. Address: 734003, RT, Dushanbe, p.Rudaki,-121 Phone: (+992) 987657262

ТАШАККУЛИ ФАРХАНГИ ХУДШИНОСЙ, ВАХДАТИ МИЛЛЙ ВА ВАТАНПАРАСТИИ ЧАВОНОН ТАВАССУТИ ФАЪОЛИЯТИ ИЧТИМОЙ-ФАРХАНГЙ

Назарова З.Э.

Донишкадаи давлатии фарщнг ва санъати Тоцикистон ба номи МТурсунзода

Дар замони истиклол фарханги худшиносй, вахдати миллй ва ватанпарастии чавонон таквият ёфт, ки ба фикри мо, ба чанд омил бастагй дорад; аввалан, истиклоли давлатй барои шаклгирии ин рукнхои фарханги вахдатзо заминаи мусоид фарохам овард; дуввум, худшиносиву худогохй ва вахдати миллй ба чузъи мухими шяи сиёсати давлат табдил ёфт; сеюм, муассисахои ичтимоиву фархангй чихати боло бурдани эхсоси худогохии чавонон тавассути баргузории чорабинихои сиёсиву фархангй, конфронсу хамоишхо, тачлили чашнхои бузургмардон, эхёи суннатхои фаромушшуда сахми бориз гузоштанд. Дар «Фарханги тафсирии забони точикй» вожаи «вахдат» ба маънои ягонагй, сар^амъй, мутта^идй [3, с.281] ташреу шудааст. Ин ягонагиву муттахидй аз вахдати маънавй бармехезад. Чунки вахдати маънавй-ягонагй аз цщати фикру ацида, як будани мафкура [3, с.281] -ро мефахмонад ва як рукни андешаи миллй аст. Аз ин бармеояд, ки пеш аз он ки мардуми манотики гуногун бо хам оянд, сараввал унсурхои муттахидсоз лозим аст. Ва ин унсурхо сарватхои маънавии чомеа- акл, дониш, андеша, чахонбинй, хирад ва тафаккур мебошанд. Ашхосе, ки дорои ин сарватхоянд, пеш аз хама худ ва кимати худро мешиносанд. Чаро ки чомеа ба хештаншиносии шахс асос ёфгаасг. Худшиносии шахс ба чй дарача амик рафта бошад, савияи хештаншиносии чамъият ба хамон дарача баланд хохад буд. Дар айни замон баланд рафтани

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.