Научная статья на тему 'Проблемы формирования конкурентоспособной национальной инновационной системы Республики Узбекистан'

Проблемы формирования конкурентоспособной национальной инновационной системы Республики Узбекистан Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
67
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
инновации / инновационная экономика / инновационная модель / национальная инновационная система / инновационная деятельность / технический прогресс / эффективное управление. / innovation / innovative economy / innovative model / national innovative system / innovative activity / technological progress / effective management.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Константин Курпаяниди, Махамаджон Ашуров

Цель: в данной статье проанализированы некоторые вопросы формирования современной конкурентоспособной национальной инновационной системы в Республике Узбекистан. Методы: Инструментально-методический инструментарий исследования основан на применении в рамках системного подхода общенаучных методов исследования: логического и ситуационного анализа, экспертных оценок, анкетирования, наблюдения, интервьюирования, группирования, сравнения. Эти инструменты использовались в различных комбинацияхна разных этапах исследования, что позволило обеспечить научную достоверность конечных результатов, выводов и рекомендаций. Выводы: в статье уточнены и дополнены теоретикометодологические положения теории формирования национальной инновационной модели. Авторы доказали, что существующий механизм управления научноисследовательской и инновационной деятельностью в стране не отвечает требованиям конкурентоспособности на основе систематического анализа элементов НИС (Национальной инновационной системы) Узбекистана и инновационного развития и его взаимосвязей. Таким образом, на основе этих выводов были разработаны приоритетные направления инновационного развития на среднесрочную перспективу. Заключение: прогнозируемый рост спроса и удорожание инноваций, включая дополнительные меры по привлечению прямых иностранных инвестиций, ускорит процессы структурной трансформации экономики в сфере высокотехнологичных секторов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Problems of forming a competitive national innovation system of the Republic of Uzbekistan

Aim: The target article analyzed some issues of the formation of a modern competitive national innovative system in the Republic of Uzbekistan. Methods: The instrumental and methodical tools of the research are based on the application, in the framework of a systematic approach of a general scientific research methods: logical and situational analysis, expert assessments, questionnaires, observation, interviewing, groupings, comparison. These tools were used in various combinations at different stages of the study which allowed to ensure a scientific reliability of the final results, conclusions and recommendations. Findings: The article specified and supplemented the theoretical and methodological provisions of the theory of formation of the national innovative model. The authors proved that existing mechanism for managing the scientific-research and innovative activity in the country does not meet the requirements of competitiveness based on the systematic analysis of the NIS (National Innovative System) elements of Uzbekistan and innovative development and its relationships. Thus on the basis of these findings priority areas of the innovative development for the medium term have been developed. Conclusion: Predicted growth in demand and cost increase of innovations, including additional measures to attract foreign direct investments will accelerate the processes of structural transformation of the economy in the sphere of hightechnological sectors increase.

Текст научной работы на тему «Проблемы формирования конкурентоспособной национальной инновационной системы Республики Узбекистан»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Problems of forming a competitive national innovation system of the Republic of Uzbekistan

Konstantin KURPAYANIDI1 Mahammadjon ASHUROV2

Ferghana Polytechnic Institute

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received March 2021 Received in revised form 20 March 2021 Accepted 15 April 2021 Available online 20 May 2021

Keywords:

innovation, innovative economy, innovative model, national innovative system, innovative activity, technological progress, effective management.

Aim: The target article analyzed some issues of the formation of a modern competitive national innovative system in the Republic of Uzbekistan.

Methods: The instrumental and methodical tools of the research are based on the application, in the framework of a systematic approach of a general scientific research methods: logical and situational analysis, expert assessments, questionnaires, observation, interviewing, groupings, comparison. These tools were used in various combinations at different stages of the study which allowed to ensure a scientific reliability of the final results, conclusions and recommendations.

Findings: The article specified and supplemented the theoretical and methodological provisions of the theory of formation of the national innovative model. The authors proved that existing mechanism for managing the scientific-research and innovative activity in the country does not meet the requirements of competitiveness based on the systematic analysis of the NIS (National Innovative System) elements of Uzbekistan and innovative development and its relationships. Thus on the basis of these findings priority areas of the innovative development for the medium term have been developed.

Conclusion: Predicted growth in demand and cost increase of innovations, including additional measures to attract foreign direct investments will accelerate the processes of structural transformation of the economy in the sphere of high-technological sectors increase.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

1 Academician, Professor, Candidate of Economic Sciences, Associate Professor, Fergana Polytechnic Institute. Fergana, Uzbekistan.

E-mail: konstantin@ferpi.uz

2 PhD, Associate Professor, Fergana Polytechnic Institute. Ferghana, Uzbekistan. E-mail: antinari@gmail.com

IScience

iArouyA Ci'm Срлсе

Узбекистон Республикасининг рацобатбардош миллий инновация тизимини шакллантириш муаммолари

_ АННОТАЦИЯ_

Калит сузлар:

инновация,

инновация ик;тисодиёти, инновацион модел, миллий инновация тизими,

инновация фаолияти, технологик тарак;к;иёт, самарали бошцарув.

Мацсад: Мацолада Узбекистон Республикасида замонавий рацобатдош миллий инновация тизимини шакллантиришнинг айрим муаммолари урганилган.

Усуллари: Тадцицотнинг инструментал ва методик аппарати тизимли ёндашув доирасида тадцицотнинг мантиций ва вазиятли тах,лил, эксперт бах,олаш, анкета, кузатув, интервью, гурух,лаш, такдослаш каби умум илмий усулларни цуллашга асосланади. Ушбу воситалар тадцицотни турли босцичларида турли хил комбинация-ларда ишлатилган, бу якуний натижалар, хулосалар ва тавсияларнинг илмий ишончлилигини таъминлашга имкон беради.

Натижа: Мацолада миллий инновация моделини шакллантириш назариясининг назарий ва услубий цоидалари аницланди ва тулдирилди. Узбекистон миллий инновация тизими элементлари ва инновацион ривожланиш уртасидаги узаро алоцаларни тизимли тах,лил цилиш асосида, муаллифлар илмий-тадцицот, инновация фаолиятини бошцаришнинг мавжуд механизмини рацобат-дошликнинг цатъий талабларга жавоб бермаслигини исботладилар. Ва шу асосда, урта муддатли истицболда инновацион ривожланишнинг устувор йуналишлари ишлаб чицилган.

Хулоса: талабнинг прогноз цилинаётган усиши ва инновациялар нархининг кутарилиши, шу жумладан тугридан-тугри хорижий инвестицияларни жалб цилиш буйича цушимча чора-тадбирлар ицтисодиётнинг юцори технологик сох,алардаги таркибий узгаришини тезлаштиради.

Проблемы формирования конкурентоспособной национальной инновационной системы Республики Узбекистан

Ключевые слова:

инновации,

инновационная

экономика,

инновационная модель, национальная инновационная система, инновационная деятельность, технический прогресс, эффективное управление.

АННОТАЦИЯ

Цель: в данной статье проанализированы некоторые вопросы формирования современной конкурентоспособной национальной инновационной системы в Республике Узбекистан.

Методы: Инструментально-методический инструментарий исследования основан на применении в рамках системного подхода общенаучных методов исследования: логического и ситуационного анализа, экспертных оценок, анкетирования, наблюдения, интервьюирования, группирования, сравнения. Эти инструменты использовались в различных комбинациях

на разных этапах исследования, что позволило обеспечить научную достоверность конечных результатов, выводов и рекомендаций.

Выводы: в статье уточнены и дополнены теоретико-методологические положения теории формирования национальной инновационной модели. Авторы доказали, что существующий механизм управления научно-исследовательской и инновационной деятельностью в стране не отвечает требованиям конкурентоспособности на основе систематического анализа элементов НИС (Национальной инновационной системы) Узбекистана и инновационного развития и его взаимосвязей. Таким образом, на основе этих выводов были разработаны приоритетные направления инновационного развития на среднесрочную перспективу.

Заключение: прогнозируемый рост спроса и удорожание инноваций, включая дополнительные меры по привлечению прямых иностранных инвестиций, ускорит процессы структурной трансформации экономики в сфере высокотехнологичных секторов.

КИРИШ

Замонавий и;тисодиёт назариясида саноат корхоналарининг инновацивий ривожланиш йули кушимча киймат яратишнинг асосий манбаи булиб хисобланади ва саноат ишлаб чи;аришининг узо; муддатли ва кучли и;тисодий усиши учун асосий имконият сифатида тан олинади.

И;тисодиётда ю;ори самарали инвестиция стратегиясини шакллантириш ва амалга ошириш узо; муддатли и;тисодий сиёсатнинг асосларидан бири булиб, у компаниянинг таш;и ва ички бозорда баркарор мав;еини белгилайди.

Узбекистон учун инновацион ва технологик тара;;иётга эришиш ута мухимдир, чунки фа;ат шу йул ор;али замонавий технологик базани яратиш, ра;обатбардош махсулотлар ишлаб чи;ариш, табиий ресурслардан о;илона фойдаланиш, ;ишло; хужалигининг самарадорлигини ошириш, шунингдек хал;аро ра;обатдошликни мустахкамлаши мумкин булади.

АДАБИЁТЛАР ШАР^И

Инновацион ривожланиш муаммолари хам махаллий, хам хорижий тад;и;отчилар томонидан етарлича урганилган. Жумладан, Piter Druker, Mansfild, E va Li, Dj, Robert Eke Nilson, maykl Eugene Porter, B.Szanto, BC Twiss, Jozef Aloiz SHumpeter, Sidney Grexem, Uayt Kristofer Fremen, Ake Bengt, Lundval, Jang E ва бош;а хорижий муаллифларнинг нашрлари ушбу мавзуга батишланган.

МДХ, мамлакатларида А.И. Анчишкин, В.М. Аншин, В.Н. Архангелский, А.А. Дагаев, Н.Б. Эрмасова, Л.Э. Миндели, К.Ф. Пузийни, Н.З. Солодиева, А.И. Татаркин, Р.А. Фатхутдинов ва бош;а куплаб олимларнинг фаолияти инновация билан ботли; муаммоларни урганишга каратилган.

Муаммо ёки унинг узига хос томонларини турли ва;тларда тад;и; килган Узбекистоннинг машхур олимлари орасида С.С. Гулямов, М.А. Икромов,

АЖ Цoдиpoв, M.А. Maxкaмoвa, M.n. Нapзaкyлoв, А.Ф. Pacyлeв, Д.В. Tpocтянcкий вa бoшк;aлapни caнaб утиш мумкин.

И. Ангафф, M. Mecкoн, Ф. Янceн, Л.С. Baлинypoвa, Г.Я. Гoлдcтeин, M.n. ^лик, C.B. Индeмeнoв вa бom;aлapнинг ишлapи иннoвaциoн фaoллик вa иннoвaция фaoлиятини бaxoлam мacaлaлapигa бaFиmлaнгaн.

Шу билaн биpгa, Узбeкиcтoн Pecпyбликacи миллий caнoaт кopxoнaлapининг иннoвaциoн фaoлиятини фaoллamтиpиm учун mapт-mapoитлapни maкллaн-тиpиmгa eтapличa эътибop бepилмaяпти. Бyндaн тam;apи, дoимий paвишдa yзгapиб тypaдигaн фaoлиятни oлиб бopишгa тaъcиp этaдигaн тam;и мухит шapoитлapи вa caнoaт кopxoнaлapи pивoжлaниmининг ички oмиллapи иннoвaциoн фaoлиятни pивoжлaнтиpиmнинг ycтyвop йyнaлиmлapини aни;лam учун ycлyбий ëндaшyвлapни тaкoмиллamтиpиm зapypлигини бeлгилaб бepaди. Шyнингдeк, иннoвaция фaoлиятини дaвлaт тoмoнидaн ;yллaб-;yввaтлam вocитaлapини aни;лam вa acocлamни тaлaб этaди.

Ушбу мyaммoнинг дoлзapблиги, yлapнинг eтapли дapaжaдa ypгaнилмaгaн-лиги вa тaд;и; этилиш дapaжacи eтapли эмacлиги илмий тaд;и;oт мaвзycини тaнлamгa acoc булди.

Taд;и;oтимизнинг мa;caди cифaтидa Узбeкиcтoн Pecпyбликacидa зaмoнaвий иннoвaция мoдeлини шaкллaнтиpишнинг aйpим мyaммoлapини кypиб чи^миз.

Taд;и;oт мa;caдидaн кeлиб чи;^н xoлдa, ушбу тaд;и;oт oбъeкти булиб, Узбeкиcтoн Pecпyбликacининг миллий иннoвaция тизими (MИT), унинг x^ara, caлoxияти, икти^дий pивoжлaниm вa pa;oбaтдomликкa ;ymaдигaн xиccacи булиб Xиcoблaнaди.

Kpиcтoфep Фeмeннинг фикpигa ^pa, миллий иннoвaция тизими (MИT) бу: "фaoлияти вa мyнocaбaтлapи янги тexнoлoгиялapни жopий ;илaдигaн, импopт ;илaдигaн, yзгapтиpaдигaн вa тap;aтaдигaн дaвлaт вa xycycий ceктopлapдaги мyaccacaлap тapмoFи" дeб тaъpифлaнaди.

Шу билaн биpгa, миллий иннoвaция тизимининг ята биp тaъpифи дик^тга caзoвopдиp. Бу Дaниялик oлим Бeнгт-Акe Лyндвaлл (2010, 2016) тoмoнидaн илгapи cypилгaн: дaвлaт чeгapaлapидa тypгaн, ëxyд чeгapaгa бoFли; булган янги, иктигадий жиxaтдaн caмapaли билимлap билaн иmлaб чик^иш, тap;aтиm вa кyллamдa yзapo тaъcиp килувчи элeмeнтлap вa мyнocaбaтлapдиp. Бу aндoзaдaги миллий иннoвaция тизимининг кyплaб умумий тapздa кypcaтиб утилган cxeмaвий тacвиpлapи мaвжyд. Цyйидaги диaгpaммaдa иннoвaциялapни pивoжлaнтиpиmгa ëpдaм бepaдигaн oмиллap yчтa мaнтикий гypyxгa биpлamтиpилгaн, yлapдa иннoвaциялapни paFбaтлaнтиpиm вa тижopaтлamтиpиm учун мoлиявий вa тamкилий вocитaлapнинг axaмияти кypcaтилгaн.

TАДKИKOT УCУЛЛАPИ

Taдкикoтнинг инcтpyмeнтaл вa ycлyбий aппapaти тизимли ëндamyв дoиpacидa мaнтикий вa вaзиятли тaxлил, экcпepт бaxoлam, cypoвнoмaлap, кyзaтиm, cyxбaт, интepвю, гypyxлam, тaккocлamгa acocлaнгaн xoлдa умумий илмий-тaдкикoт ycyллapидaн кeнг фoйдaлaнилди.

НАТИЖАЛАР ВА МУ^ОКАМАЛАР

Жахон тажрибаси шуни курсатмок;дики, инновацион технологиялар замонавий ишлаб чик;ариш ва давлатнинг ик;тисодиёт салохиятини ривожлан-тиришнинг энг мухим самарали восита ва шартига айланди. Улар узида илм-фаннинг илгор юту;ларини, энг янги мухандис - техник ечимларини хаётга тадбик; этилиши ва ишлаб чик;аришни модернизация ;илиш, янги турдаги махсулотларни ишлаб чи;аришни узлаштириш, уларни оммавий тар;атиш ва бозорда та;симлаш имкониятларини мужассамлаштирган замонавий миллий инновация тизимини шакллантиради. Замонавий миллий инновация тизими узида инновацион ривожланишни таъминловчи ташкилий, к;онунчилик, таркибий ва функционал таркибий ;исмларнинг мажмуини узида акс эттиради.

Узбекистон миллий инновация тизими узининг шаклланиш бос;ичида були, унда инновацияларни амалга ошириш учун барча керакли асосий элементлар мавжуд.

J 0

г > Startup, кичик инновация корхоналари, spin off, шунингдек, янги инновация махсулотлар ва хизматлар ва бошкалар

J 1

Инсон капитали АКТ сектори

Муаллифлик ва аралаш хукук-ларни ;ури;лаш ва химоялаш тизими Умумий ишбилармон-лик мухити молиявий имкониятлардан фойдаланиш

17/5000 Access to finance

Инновация тадбиркорлиги лойихалари о;ими Илмий - техник, бизнес инкубаторлар, технопарклар, технологиялар трансфери

буйичамуассаса Зарур, аммо етарли булмаган шароитлар Куллаб - кувватлаш ва рагбатлантириш воситалари

Натижа, ма;сад

1-расм. Жахон банки томонидан тижорат инновацияларини молиявий куллаб-кувватлашга асосланган МИТдиаграммасининг кайта узгартирилган куриниши.

Mиллий иннoвaция тизими элeмeнтлapинг биpинчи гypyxи иннoвaциялapни pивoжлaнтиpиm учун зapyp, гммй eтapли бyлмaгaн mapoитлapдиp. Бизнинг фикpимизчa, бyлapгa мaмлaкaтнинг инcoн caлoxияти, axбopoт-кoммyникaция тexнoлoгиялapи coxacини pивoжлaнгaнлиги, интeллeктyaл мулк xyкyклapини Xимoя ;илиш вa кypиклam тизимининг caмapaдopлиги, myнингдeк, бизнec юpитиm учун кутай умумий иmбилapмoнлик мухити, шу жyмлaдaн, дaвлaт бomкapyви cифaт дapaжacи xaм киpaди.

Иккинчи гypyx - бу иннoвaциялapни кyллaб-кyввaтлam вa paFбaтлaнтиpиm вocитaлapидиp. Улap иннoвaциялapни кyллaб-кyввaтлam учун мoлиявий вocитaлap мacaлaн, гpaнтлap, имтиëзлap, ëки кaфoлaтли кpeдитлam, myнингдeк, тaшкилий (илмий-тexник, бизнec-инкyбaтopлap, тexнoпapклap, тexнoлoгиялap тpaнcфepи бyйичa мyaccacaлap, бизнecни мyвoфиклamтиpиm тaдбиpлapи (яpмapкaлap) вa бomкaлap) вocитaлapнинг мaвжyдлиги aнглaтaди.

Учинчи гypyx - бу нaтижa вa мaкcaдлapдиp. Бу гypyx cтapтaплap, кичик иннoвaция кopxoнaлapи, spin off, шyнингдeк, пaтeнтлap, янги иннoвaциoн мaxcyлoтлap вa xизмaтлapни уз ичига oлaди.

Дaвлaт cтaтиcтикa кyмитacи мaълyмoтлapигa кypa, 2019 йилдa илм-фaн coxaлapи тoмoнидaн тaдкикoт вa тaжpибa-кoнcтpyктopлик иmлapигa (илмий-тaдкикoт иmлaнмaлapигa) capфлaнгaн xapaжaтлapнинг умумий xaжми утган йилгa ниcбaтaн 13,9 фoизгa ycгaн вa 602,3 миллиapд cyмни тamкил этди. Pacмий cтaтиcтик мaълyмoтлapгa ^pa тaбиий вa тexникa фaнлapи 387 миллиapд, тибб^т вa киmлoк xyжaлиги фaнлapи - 106,6 миллиapд, ижтимoий вa гyмaнитap фaнлap -108,7 миллиapд cyмни тamкил этaди.

Шу билaн биpгa, илмий-тaдкикoт вa тaжpибa-кoнcтpyктopлик иmлaнмa-лapнинг яpми, яъни 304,4 миллиapд cyми дaвлaт ceктopи тoмoнидaн жaмлaнгaн. Taдбиpкopлик coxacидa илмий-тaдкикoт вa тaжpибa-кoнcтpyктopлик ишлapи 191 миллиapд cyмни, oлий тaълим coxacи 104,1 миллиapд cyмни yзлaштиpди. Аcocий кyчлapдaн opкaдa жoйлamгaн xycycий нoтижopaт ceктopидa yзлamтиpиm 2,8 миллиapд cyмни тamкил этди.

K^œ xyдyддa энг куп иннoвaция 6op? Taкдим этилгaн мaълyмoтлapдaн кeлиб чикaдики, pecпyбликaдa иннoвaциoн фaoлият билaн myFyллaнaдигaн тaшкилoтлap coни 3916 тaни тamкил этaди. Энг юкopи кypcaткич 906 иннoвaциoн тamкилoт Tomкeнт maxpидa кaйд этилган бyлca, Нaвoий вилoятидa 574 тa вa ФapFoнa вилoятидa 431 тa тamкилoт кaйд этилгaн.

Умyмaн oлгaндa, утган йили тexнoлoгик, мapкeтинг вa тamкилий иннoвaция-лapгa capфлaнгaн xapaжaтлap 6603,5 миллиapд cyмни тamкил этди, дeйилaди Дaвлaт cтaтиcтикa кyмитacи мaълyмoтлapидa. Шyндaн, тamкилoтлapнинг уз мaблaFлapи xиcoбидaн - 3342,9 млpд. cyм, xopижий инвecтициялap xиcoбидaн -1083,7, тижopaт бaнклapи кpeдитлapи xиcoбидaн - 1060,1, бюджeт мaблaFлapи Xиcoбидaн - 727,9, мaкcaдли бюджeтдaн тamкapи мaблaFлap xиcoбидaн -307,2, мoлиялamтиpиmнинг бomкa мaнбaлapи xиcoбидaн - 81,8 млpд. cyм xapaжaтлap aмaлгa omиpилгaн.

2019 йилдa aмaлгa omиpилгaн иннoвaциялapнинг умумий гани 4689 тaни тamкил этди. Улapнинг 4427 тacи тexнoлoгик, 128 тacи мapкeтинг вa 134 тacи тaшкилий иннoвaциялapдиp.

Инновация тизими - бу инновацион ривожланишни таъминлайдиган ташкилий, цонунчилик, тузулмавий ва функционал таркибий цисмларнинг йигиндисидир. Узбекистоннинг мавжуд миллий инновация тизими (МИТ) бир цатор мух,им узгаришларни бошдан кечирган холда, хали хам узининг шаклланиш босцичидадир. Шу билан бирга, унинг алохида элементлари, хусусан, фан ва ишлаб чицариш уртасидаги узаро муносабатлар янги бозор муносабатларига мослашиши билан тикланиши ва унинг баъзи цисмлари, масалан, ишланмаларни тижоратлаш-тириш нолдан бахоланиши керак.

Х,ацицатдан хам самарали инновация тизимини шакллантиришдаги цийинчилик - бу хал цилиниши зарур булган муамммоларнинг мураккаблигидир. Халцаро амалиётни урганиш шуни курсатдики, турли давлатлар инновацион тизимларининг ривожланиш стратегияси, давлатнинг макраицтисодий сиёсати, илмий ва технологик салохияти, сиёсий, хуцуций, ижтимоий ва маданий хусусиятлари асосида цурилган ва шунинг учун бошца мамлакатлар шароитида такрорланмаслиги керак. Шунга царамай, МИТ нинг асосий элементлари ва уларни хал цилиш учун даъват цилинган вазифалар доирасида ухшашликлар мавжуд.

Узбекистон миллий инновация тизими элементларини, уларнинг узаро боглицлигининг тизимли тахлил натижаларига кура инновацион ривожланиш учун хал этилиши зарур булган бир цатор муаммолар мавжудлигини аницладик:

Биринчидан, миллий инновация тизимининг деярли хар бир элементи узаро боглиц булган жиддий муаммолар мавжудлигидан азият чекмоцда, бунинг натижасида тизим яхлит эмас ва хозиргача инновацион ривожланишни таминлай олмайди. Масалан, давлат идоралари томонидан яратилган ёки давлат маблаглари хисобидан яратилган интеллектуал мулк объектларига хуцуцларини тацсимлаш механизмининг ноаницлиги инновацион ечимларни тижоратлаштиришни мураккаблаштирмоцда.

Иккинчидан, амалда миллий инновация тизими алохида элементларининг ишлаши инновацион ривожланишнинг умумий мацсадига кирмайдиган алохида муайян ваифаларни хал цилишга йуналтирилган ва баъзи холларда бу хатто цушимча цийинчиликларни келтириб чицаради. Хусусан, махсулотни мажбурий сертификатлаш ва экспорт шартномаларини руйхатдан утказиш тизими инновацион фаолият натижаларини экспорт цилишда транзакция харажатларини оширади ва шу билан махаллий махсулотларни чет элга чицишини чеклайди.

Учинчидан, урта ва узоц муддатли истицболга устуворлик, мацсадларни белгиловчи ва ушбу йуналишга эришиш чораларини цамраб оладиган дастурий хужжат шаклида ишлаб чицилган мацсадли инновацион сиёсат мавжуд эмас.

Махаллийлаштириш ва тармоцларни ривожлантириш буйича мавжуд дастурлар ишлаб чицаришни модернизация цилишни, унинг техник даражасини оширишни назарда тутади ва экспортбоп махсулот ишлаб чицариш ва импорт цилинадиган махсулотларнинг урнини босишга йуналтирилган рацобатбардош махсулотлар билан таъминлашни талаб цилади.

Бироц, ушбу дастурларда махаллий илмий салохиятни ривожлантиришни рагбатлантириш, кадрлар тайёрлаш ва цайта тайёрлаш, цуллаб-цувватловчи тузилмаларни яратиш ва ишлаб чицаришга инновацияларни жорий этиш буйича тегишли чоралар кузда тутилмаган.

Туртинчидан, миллий инновация тизими элементлари бир-бири билан етарлича алоцада эмас, бу эса заиф ахборот оцими, ишлаб чицаришга

инновацияларни илгари суриш, кадрлар тайёрлаш даражаси иш берувчилар талабларига мос келмаслигига олиб келади.

Бешинчидан, илмий-тад;и;от ва тажриба - конструкторлик ишларига ажратиладиган бюджет маблагларнинг етишмаслиги, шунингдек, илмий ва инновацион фаолиятни давлат томонидан молиялаштиришнинг самарасизлиги ва шаффоф эмаслиги, бюджетдан таш;ари ва хусусий фондлар маблагларини жалб ;илиш учун рагбатлантириш механизмларининг мавжуд эмаслиги, ички ;арзлар асосида молиялаштириш маблагларининг етарли даражада ривожланмаганлиги.

Шу билан бирга, илмий ташкилотлар интеллектуал фаолият натижаларига ху;у;ларни белгилашда бушли;лар мавжудлигини хисобга олган холда, инновация фаолиятидан фойда олишнинг самарали ва ани; стратегиясига ёки тасди;ланган тартибига эга эмаслар. Умуман олганда, республикада мавжуд инновация мухитининг ;уйидаги асосий муаммоларини ажратиб курсатиш мумкин, уларнинг ечимини топиш махаллий инновация потенциалини ривожланишига салбий таъсир ;илади:

• инновация жараёнининг барча бос;ичларини амалга ошириш учун тизимли, ани; тузилган ;онунчилик базаси, шунингдек, уни давлат томонидан к;уллаб-к;увватлаш чоралари, шу жумладан, тугридан-тугри (бюджет томонидан молиялаштириш) ва билвосита (соли; имтиёзлари, давлат кафолатлари ва х.к.) механизмлари, шунингдек, ху;у;ий асослари йу;лиги;

• корхоналарни шакллантириш шартлари ва инновация инфратузилма субъектлари уртасидаги узаро муносабатлар нормаларини тартибга солувчи меъёрий - ху;у;ий асоснинг мавжуд эмаслиги;

• ички бозорда илгор технологиялар ва янгиликларга тулов ;обилиятининг чекланганлиги, и;тисодиётнинг реал сектори томонидан исти;болли илмий-техник фаолият натижаларини тижоратлаштириш ну;таи-назаридан лойихаларга талабнинг йу;лиги;

• инновация инфратузилмасининг айрим элементларини айнан рискли молиялаштириш (венчур фондлари) каби муста;ил инновация лойихалари ва инновация тадбиркорлиги ва муста;ил инновация лойихалари, шунингдек, фирмаларнинг жадал усиши бос;ичида уларни ;уллаб-;увватлаш учун махсус молиявий механизмлар, фирмалар ва интеллектуал мулкни бахоловчи сертификатланган бахоловчилар, инновацион инвестицияларни сугурталаш, ю;ори технологияли асбоб-ускуналар ва ;урилмаларни лизингга бериш, ю;ори технологиялар ишлаб чи;арувчи компаниялар учун фонд бозори, савдо уйлари ва хоказоларнинг яхши ривожланмаганлиги;

• фан ва технологияларни ривожлантиришнинг давлат томонидан белгилаб берилган устувор йуналишларини амалга оширишнинг самарали механизм-ларининг йу;лиги, давлат томонидан тегишли ;уллаб-;увватланишни талаб ;иладиган илмий ташкилотларнинг куплиги.

Бунинг о;ибатида бюджет маблагларининг тар;алиши ва мамлакат и;тисодиётининг жахон бозорида ра;обатдошлигини таъминловчи, илм-фаннинг исти;болли йуналишлари буйича тад;и;отларни етарли даражада таъминлан-маганлигига олиб келмо;да:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

• йирик илмий ва ишлаб чи;ариш лойихаларини амалга ошириш учун давлатнинг молиявий, инсоний ва ташкилий ресурсларини бирлаштиришга,

шунингдек, инвентаризация килиш ва иктисодиётга жорий этишга йул куймайдиган индивидуал ижро этувчи органлар (Согликни саклаш вазирлиги, Цишлок хужалиги вазирлиги ва бошкалар) томонидан молиялаштириладиган инновация лойихаларини самарали мувофиклаштириш тизимининг мавжуд эмаслиги;

• хукумат томонидан бир катор меъёрий-хукукий хужжатлар кабул килинишига карамай, илмий ташкилотлар, укув муассасалари ва саноат корхоналари уртасидаги кооперацион ало;алар хали хам заифлиги сезилмокда;

• инновация менежментининг замонавий шакллари, технологиялар трансфери ва инновацияларни модернизация килиш (илмий- техник махсулотлар бозори оркали) яхши ривожланмаган;

• республиканинг етакчи саноат корхоналарининг инновацион фаолияти пастлиги.

ХУЛОСА

Бизнинг тад;и;отларимиз шуни курсатадики, Узбекистон учун урта муддатли исти;болда инновацион ривожланишнинг асосий йуналишлари куйидагилардир:

• бизнесни ривожлантириш имкониятларини янада кенгайтириш, устувор тармо;ларнинг инновацион ва инвестициявий жозибадорлигини ошириш;

• корхона ва ташкилотларнинг ю;ори даражадаги инновацион фаолиятига эришиш;

• мувозанатли фундаментал амалий тад;и;отлар, интеллектуал капиталлашув, билим ва технологияларни республика ва минта;алараро даражада узатиш асосида самарали илмий-тад;и;от ишларини ташкилэтиш;

• олий ва урта таълим сохасини хал;аро стандартларга йуналтириш, хусусан, PIRLS, PISA, TIMSS дастурларининг урта таълим тизимида амалга оширилишини таъминлаш;

• илгор техник ва технологик тузилмани шакллантириш ва инновацион минта;авий маконнинг жозибадорлигини таъминлаш учун шарт-шароитларни таъминлаш.

Узок муддатли ма;сад ва урта муддатли исти;болда инновацион ривожланишнинг асосий йуналишларига мувофик куйидаги вазифаларни белгилашни таклиф этамиз:

• инсон потенциалига мос инновация иктисодиётини шакллантириш, инновация махсулотларига юкори эхтиёжга эга булган билимли ва рагбатлантирилган фукаролар унинг асосини ташкил этишига эътибор каратиш;

• замонавий технологик тузилмаларнинг жадал ривожланиш сохаларида инвестициявий фаолликни ошириш;

• республика иктисодиётини ракамли иктисодиётнинг замонавий тамойилларига асосланган холда жадал модернизация килиш;

• тадкикот ва ишланмаларнинг ракобатбардош секторини яратиш ва уни купайтириш учун шароит яратиш;

• инновация сохасига инвестиция ресурслариникенгжалбкилиш;

• инновацион ривожланишнинг устувор йуналишларини жамоатчилик танлови механизмларини ишлаб чикиш;

• инновациялар экспертизаси ва ишланмаларга мулк хукукини химоя килиш;

• инновация курсаткичларини ишлаб чи;иш ва унинг мониторинг тизимини ривожлантириш;

• инновациялар сохасида ишлайдиган менежерларни кенг ми;ёсда тайёрлаш;

• ёшларни фанга фаол жалб ;илиш.

Мамлакатнинг инновацион ривожланиши буйича ва замонавий миллий инновация тизимини шакллантиришга ;уйилган вазифаларни тизимли хал этиш, бизнинг ишончимизча, фан, таълим, илмий-техникавий салохиятни ривожлантириш ва ю;ори технологияларни узлашириш ва унинг асосида и;тисодий усишнинг янги манбаларидан фойдаланиш ахоли фаровонлигини оширишга имкон беради.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Drucker P.F. (2002). The discipline of innovation. Harvard business review, 80(8). - PP. 95-102.

2. Mansfield E., & Lee J.Y. (1996). The modern university: contributor to industrial innovation and recipient of industrial R&D support. Research policy, 25(7). -PP. 1047-1058.

3. Nielsen R.N. (2008). Feeding food producers with (Regional) knowledge for innovation. Toward a theoretical underpinning of the feat2015 project.

4. Porter, M.E., & Stern S. (2001). Innovation: location matters. MIT Sloan management review, 42(4). - P. 28.

5. Szántó B. (1994). Innovation in crisis: Hungary before and after the watershed of 1989. Technovation, 4(9). - PP. 601-611.

6. Twiss B.C. (1986). Managing technological innovation. Longman Publishing Group.

7. Scherer F.M. (1986). Innovation and growth: Schumpeterian perspectives. MIT Press Books, 1.

8. Malerba F., Nelson R., Orsenigo L., & Winter S. (2001). History-friendly models: an overview of the case of the computer industry. Journal of Artificial Societies and Social Simulation, 4(3). - P. 6.

9. Freeman C. (2002). Continental, national and sub-national innovation systems-complementarity and economic growth. Research policy, 31(2). - PP. 191-211.

10. Lundvall B.A. (2016). National innovation systems and globalization. The Learning Economy and the Economics of Hope. - P. 351.

11. Lundvall B.A. (Ed.). (2010). National systems of innovation: Toward a theory of innovation and interactive learning (Vol. 2). Anthem press.

12. Lundvall B.A., Johnson B., Andersen E.S., & Dalum B. (2002). National systems of production, innovation and competence building. Research policy, 31(2). - PP. 213-231.

13. Jang E., Park M.S., Han K., Choi W., & Joo J. (2016). ASEM Eco-Innovation Index 2016.

14. Анчишкин А.И. «Научно-технический прогресс и повышение эффективности общественного производства». В помощь лектору. М.: Знание (1986).

15. Великороссов В.В., & Лисенкер Н.Л. (2018). Пространственная парадигма формирования инновационной системы на мезоуровне. Экономика и управление: проблемы, решения, 3(9), - С. 147-156.

16. Глазьев С.Ю. (2020). О создании систем стратегического планирования и управления научно-техническим развитием. Инновации, (2). - С. 256.

17. Аньшина В.М., & Дагаева А.А. (2014). Концепции, стратегии и механизмы инновационного развития. Дело.

18. Морозко Н.И., & Диденко В.Ю. (2017). Финансовый менеджмент в малом бизнесе. М.: ИНФРА-М. - 2017.

19. Петровский А.Б., Проничкин С.В., Стернин М.Ю., & Шепелёв Г.И. (2018). Национальная инновационная система США: характеристики, особенности, пути развития. Экономика. Информатика, 45(2).

20. Шабельникова Е.А. (2017). Национальная инновационная система: сущность и структура. Вестник Института экономических исследований, (4 (8)).

21. Икрамов М.А., & Алимов Г.А. (2019). Формирование спроса как фактор инновационного развития Узбекистана. In Экономический рост России: проблемы и стратегические перспективы (PP. 38-44).

22. Татаркин А.И. (2016). Модернизационное обновление российского пространства на основе инновационный инициатив. Регион: экономика и социология, (1). - С. 6-33.

23. Margianti E.S., Ikramov M.A., Abdullaev A.M., Kurpayanidi K.I., & Misdiyono M. (2020). Role of goal orientation as a predictor of social capital: Practical suggestions for the development of team cohesiveness in SME's. Monograph. Gunadarma Pulisher, Indonesia.

24. Кадиров А.М., Севликяж: С.Г., Отто О.Э., Ащедиева а.Т. (2011). Информационно-инновационное развитие экономики Узбекистана. Монография. - Т.: Ик;тисодиёт.

25. Отажонов Ш.И. (2017). Совершенствование инфраструктуры инновационной деятельности в Узбекистане: состояние, проблемы и перспективы. Проблемы современной экономики, (1 (61)).

26. Ашурметова Н.А., & Рустамова И.Б. (2019). Виды инноваций и анализ их использования в экономике Узбекистана. Вестник Российского экономического университета им. ГВ Плеханова, (3 (105)).

27. Kurpayanidi K.I. (2019). Theoretical basis of management of innovative activity of industrial corporation. ISJ Theoretical & AppliedScience, 1(69), 7.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.