Научная статья на тему 'ПРИНСИПИ РЕАЛИИ АМАЛИ ЌОНУНИ ЉИНОЯТИИ ЉУМЊУРИИ ТОЉИКИСТОН ДАР МАКОН'

ПРИНСИПИ РЕАЛИИ АМАЛИ ЌОНУНИ ЉИНОЯТИИ ЉУМЊУРИИ ТОЉИКИСТОН ДАР МАКОН Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
амал / макон / принсипи реалї / љавобгарии љиноятї / љиноят / манфиати давлат / ќонуни љиноятї / шањрвандони хориљї / љазо / муносибатњои љамъиятї. / действие / пространство / реальный принцип / уголовная ответственность / преступление / интересы государства / уголовный закон / иностранные граждане / наказание / общественные отношения.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Амиров А.А.

Дар маќола љанбањои илмї-назариявї ва ќонунгузории принсипи реалии амали ќонуни љиноятии Љумњурии Тољикистон дар макон њамчун яке аз роњњои њимояи њуќуќ ва озодињои шањрвандони Љумњурии Тољикистон берун аз њудуди он тањлил карда шудааст. Доир ба мафњуми принсипи реалї андешањои олимон баён гардида, бо кишварњои хориљї тањлили муќоисавї-њуќуќи гузаронида шудааст. Пас аз тањќиќоти њамаљониба муаллиф пешнињод менамояд, ки ба ќонунгузории љиноятии Љумњурии Тољикистон тағйироти муайян ворид карда шаванд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE REAL PRINCIPLE OF OPERATION OF THE CRIMINAL LAW OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN IN SPACE

В статье анализируются научно-теоретические и законодательные аспекты реального принципа действия уголовного закона Республики Таджикистан в пространстве в качестве одного из способов защиты прав и свобод граждан Таджикистана из вне. Приводятся мнения учёных о понятии реального принципа, а также проводится сравнительно-правовой анализ зарубежных стран. После всестореннего исследования автором предлагается внести в уголовное законодательство Республики Таджикистан конкретные изменения.

Текст научной работы на тему «ПРИНСИПИ РЕАЛИИ АМАЛИ ЌОНУНИ ЉИНОЯТИИ ЉУМЊУРИИ ТОЉИКИСТОН ДАР МАКОН»

УДК 343.2/.7

ПРИНСИПИ РЕАЛИИ АМАЛИ КОНУНИ ЧИНОЯТИИ ЧУМХУРИИ ТОЧИКИСТОН ДАР МАКОН

РЕАЛЬНЫЙ ПРИНЦИП ДЕЙСТВИЯ УГОЛОВНОГО ЗАКОНА РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН В ПРОСТРАНСТВЕ

THE REAL PRINCIPLE OF OPERATION OF THE CRIMINAL LAW OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN IN SPACE

Амиров А.А. Amirov A.A.

Ассистенти кафедраи %уцуци циноятй ва муцовимат бо коррупсияи факултети ^уцуцшиносии Донишгоуи миллии Тоцики-

стон

Ассистент кафедры уголовного права и противодействия коррупции юридического факультета Таджикского

национального университета Assistant of the Department of Criminal Law and Anti-Corruption, Faculty of Law, Tajik National University

Ихтисоси илмй: 12.00.08 - Хукуки чиноятй ва криминология; хукуки ичрои чазои чиноятй (5.1.4. Илмхои хукукй-чиноятй).

Научная специальность: 12.00.08 - Уголовное право и криминология; уголовно-исполнительное право (5.1.4. Уголовно-правовые науки).

Scientific specialty: 12.00.08- Criminal law and criminology; penal law (5.1.4. Criminal law sciences).

Такриздщанда: Холик.зода Ш.Л. - дотсенти кафедраи хукуки чиноятй ва муковимат бо коррупсияи факултети хукукшиносии Донишгохи миллии Точикистон, номзади илмхои хукукшиносй (рохбари илмй).

Рецензент: Холикзода Ш.Л. - доцент кафедры уголовного права и противодействия коррупции юридического факультета Таджикского национального университета, кандидат юридических наук (научный руководитель).

Reviewer: Kholiqzoda Sh.L. - Associate Professor of the Department of Criminal Law and Anti-Corruption of the Faculty of Law of the Tajik National University, Candidate of Legal Sciences (scientific adviser).

Аннотатсия: Дар макола чанбахои илмй-назариявй ва конунгузории принсипи реалии амали конуни чиноятии Чумхурии Точикистон дар макон хамчун яке аз роххои химояи хукук ва озодихои шахрвандони Чумхурии Точикистон берун аз худуди он тахлил карда шудааст. Доир ба мафхуми принсипи реалй андешахои олимон баён гардида, бо кишвархои хоричй тахлили мукоисавй-хукуки гузаронида шудааст. Пас аз тахкикоти хамачониба муаллиф пешниход менамояд, ки ба конунгузории чиноятии Чумхурии Точикистон тагйироти муайян ворид карда шаванд.

Вожа^ои калидй: амал, макон, принсипи реалй, чавобгарии чиноятй, чиноят, манфиати давлат, конуни чиноятй, шахрвандони хоричй, чазо, муносибатхои чамъиятй.

Аннотация: В статье анализируются научно-теоретические и законодательные аспекты реального принципа действия уголовного закона Республики Таджикистан в пространстве в качестве одного из способов защиты прав и свобод граждан Таджикистана из вне.

il

E-mail:

azizjon-amirov@mail.ru

Приводятся мнения учёных о понятии реального принципа, а также проводится сравнительно-правовой анализ зарубежных стран. После всестореннего исследования автором предлагается внести в уголовное законодательство Республики Таджикистан конкретные изменения.

Ключевые слова: действие, пространство, реальный принцип, уголовная ответственность, преступление, интересы государства, уголовный закон, иностранные граждане, наказание, общественные отношения.

Annotation: The article analyzes the scientific, theoretical and legislative aspects of the real principle of the operation of the criminal law of the Republic of Tajikistan in space as one of the ways to protect the rights and freedoms of citizens of Tajikistan from outside. Opinions of scientists on the concept of a real principle are given, as well as a comparative legal analysis of foreign countries. After a comprehensive study, the author proposes to make specific changes to the criminal legislation of the Republic of Tajikistan.

Key words: action, space, real principle, criminal responsibility, crime, interests of the state, criminal law, foreign citizens, punishment, public relations.

Яке аз принсипхои амали конуни чиноятии Ч,умх,урии Точикистон

(минбаъд - ЧТ) дар макон, принсипи реалй мебошад. Мохияти принсипи реалй дар он зохир мегардад, ки шахрвандони хоричй ва ашхоси бешахрванд, ки ба таври доимй дар худуди Ч,Т зиндагонй намекунанд, барои чинояти берун аз сархад содирнамуда, дар холате ки агар онхо чинояти вазнин ё махсусан вазнинро нисбати шахрвандони Ч,Т ё манфиатхои ЧТ содир намуда бошанд ва дар давлати дигар махкум нагардида бошанд, тибки Кодекси чиноятии Ч,Т (минбаъд - КЧ ЧТ), ба чавобгарй кашида мешаванд (б. "б", к. 2 ва к. 3 м. 15 КЧ ЧТ).

Принсипи реалии амали конуни чиноятй дар макон имкониятхои татбики юрисдиксияи экстерриториалиро бо максади химоя намудани манфиатхои ин ё он давлат ва шахрвандони онро дар назар дорад. Мувофики ин принсип давлат хукуки ба чавобгарй кашидани хама гуна шахсро, новобаста аз чои содир гардидани чиноят дорад, вале ба шарте ки ин гуна шахс дар доираи салохияти он дохил гардад.

Ба акидаи Ю.А. Зюбанов, таваччух набояд ба шахсе, ки чиноят содир кардааст (принсипи шахрвандй) ё дар кучо содир шудааст (принсипи худудй), балки ба манфиати кй равона гардидани чиноятро мавриди баррасй бояд карор дод [4, с. 146].

А.И. Бойтсов ва М.Г. Мелников дар бораи принсипи реалй сухан намуда, мукаррар кардаанд, ки амалан ин чо ба тахдиди бехатарии давлатй ё расонидани зарар ба шахрвандони он тавассути амалхое, ки берун аз худуди ин давлат ва аз чониби шахсони шахрвандии онро надошта ба амал бароварда мешаванд, ишора карда мешавад, зеро дар холати дигар ё принсипи худудй ё принсипи шахрвандй метавонистанд истифода бурда шаванд [2, с. 165; 10, с. 150].

Давлат ухдадор нест, ки шахрвандони хоричиро барои хамаи чиноятхое, ки дар худуди давлати хоричй содир намудаанд, чазо дихад. Аз ин принсип чунин бармеояд, ки ин хукук дар давлат хамон вакт мавчуд буда метавонад, ки агар байни ин давлат ва амали чиноятии шахрванди хоричй ин ё он робитаи хукукй вучуд дошта бошад. Ин гуна муносибат дар ду холат дучор меояд:

1) агар шахрванди хоричй дар хоричи кишвар бар зидди тартиботи давлатй ё хукукхои кишваре, ки худи ин шахс дар худуди он карор дорад, чиноят содир намуда бошад;

2) агар чиноят бар зидди шахрвандон ё фармонбардорони ин давлат содир гардида бошад. Дар ин ду холат хукуки давлат барои чазо додан пайдо мегардад [9, с. 228].

Дар робита бо ин муайян намудани доираи кирдорхое, ки тибки принсипи мазкур боиси чавобгарии чиноятй мегарданд, ахаммияти мухим мебозад.

Тиб^и мукаррароти м. 15 КЧ, ЧТ ба доираи онхо кирдорхое дохил карда мешаванд, ки аз чониби шахрвандони хоричй ва ашхоси бешахрванди дар худуди ЧТ истикомати доимй надошта содир гардидаанд, бо шарти он, ки агар «чинояти вазнин ё махсусан вазнинро нисбати шахрвандони Чумхурии Точикистон ё манфиатхои худи Чумхурии Точикистон» содир намуда бошанд ва агар онхо дар давлати хоричй вобаста ба ин кирдори худ махкум нагардида бошанд, дар худуди ЧТ ба чавобгарии чиноятй кашида мешаванд.

Дар адабиёти илмй бо мафхумхои гуногуни «чиноятхо ба зидди манфиати давлатй» дучор омадан мумкин аст. Мафхуми «чиноятхо ба зидди манфиати давлатй» мафхуми баходихандагй мебошад. Масалан, тибки андешаи Л.В. Иногамова-Хегай ба онхо «Чиноятхое, ки бар зидди асосхои сохтори конститутсионй ва амнияти давлатй равона гардиданд», дохил мегарданд [5, с. 281].

Олимони дигар пешниход мекунанд, ки зери чиноятхо ба зидди мафиати давлатй на танхо манфиати давлат, балки манфиати шахсии шахрвандони давлат низ фахмида мешавад [7, с. 17].

Сеюм, «зери амалхое, ки зидди манфиати давлатй равона гардидаанд, на танхо амалхое, ки бевосита бар зидди манфиати давлат равона гардида (масалан, чосусй), балки дигар чиноятхое, ки ба муносибатхои чамъиятии бо конуни чиноятй мухофизатшаванда зарар мерасонанд, аз чумла, чиноятхо мукобили хаёт ва саломатии шахрвандон, бояд фахмида шаванд» [6, с. 61; 3, с. 55].

Ин гуна маънидодкунии гуногун аз он бармеояд, ки «дар раванди чандинсолаи тагийрнопазири хукуки чиноятии шуравй химояи манфиати давлатй нисбат ба химояи манфиатхои шахсии шахрвандон афзалтар дониста мешуд» [8, с. 66]. Айни замон бошад, «ахроми афзалиятхои химояшавандаи хукукй-чиноятй чаппагардон гардидааст» [12, с. 150].

Тачрибаи давлатхои хоричй, махсусан м. 113-10 КЧ Фаронса, ки дар

зери мафхуми чиноятхо бар зидди манфиати миллй чй фахмида шуданашро шарх медиханд, ахамияти бенихоят мухим доранд. Дар он мукаррар гардидааст, ки конунгузории чиноятии фаронса нисбат ба чиноятхо ва кирдорхои ношояме, ки хамчун суйикасд ба манфиатхои асосии миллй бандубаст гардида, берун аз худуди чумхурй содир карда мешаванд, пахн мегардад. Мувофики мукаррароти м. 4101 КЧ Фаронса зери манфиатхои асосии миллй - мустакилият, дахлнопазирии худудй, амният ва бехатарии он, шакли чумхуриявй ва хамаи институтхои он, воситахои мудофиавй ва дипломатй, химояи ахолии Фаронса хам дар дохил ва хам берун аз он, мувозинати байни табиат ва мухити атрофи он, унсурхои мухимтарини иктидори илмй-фархангй ва дастовардхои фархангии он фахмида мешавад [11, с. 337].

Хдмин тарик, ба хулосае омадан мумкин аст, ки чиноят бар зидди манфиатхои давлат бояд на танхо чиноятхо алайхи асосхои сохти конститутсионй ва амнияти давлат, балки тамоми чиноятхои пешбининамудаи конуни чиноятй фахмида шаванд. Инчунин бояд кайд кард, ки манфиатхои шахрвандон манфиати давлат мебошад, суикасд ба шахрвандони давлат равонашуда хамчунон суйкасд ба давлат хисобида шавад, зеро дар Конститутсияи ЧТ, гуфта шудааст, ки хокимият дар Точикистон танхо ба мардум тааллук дорад.

Бо акидаи он ки мувофики принсипи реалй шахрвандони хоричй ва ашхоси бешахрванд чавобгарии чиноятиро танхо дар сурати содир намудани чинояти вазнин ва ё махсусан вазнин метавонанд ба зимма дошта бошанд, мо розй шуда наметавонем. Дамчунин, мо коидахои дар б. "б" к. 2 м. 15 КЧ ЧТ пешбинигардида -Шахрванди хоричй ё шахси бешахрвандии дар ЧТ доимо истикоматнакунанда барои чинояти берун аз худуди Точикистон содир кардааш ба чавобгарй кашида мешавад, агар у «бар зидди шахрвандони Точикистон ё манфиатхои Чумхурии Точикистон чинояти вазнин ё чинояти махсусан вазнин содир карда бошад»-ро

чонибдорй наменамоем. Дар касе, ки бар зидди шахрванди ЧТ ё бар зидди манфиатхои ЧТ чиноят содир менамояд, новобаста аз чинояти вазнин ва ё махсусан вазнин буданаш, бояд чавобгарии чиноятиро ба зимма дошта бошад. Зеро ки бо содир гардидани чиноят нисбати шахрвандони ЧТ кафолати дар м. 5 ва 18 Конститутсияи ЧТ пешбинигардида, ки мувофики он - Дукуку озодихои инсон ва шахрвандро давлат эътироф, риоя ва хифз менамояд, инчунин дахлнопазирии шахсро давлат кафолат медихад, вайрон карда мешавад ва дар натича чинояткор ба манфиати ЧТ зарари баркарорнашаванда мерасонад. Инчунин, талаботи м. 11 Крнуни конститутсионии ЧТ "Дар бораи шахрвандии Чумхурии Точикистон", «Шахрванди Чумхурии Точикистон, ки берун аз худуди Чумхурии Точикистон карор дорад, аз химоя ва пуштибонии Чумхурии Точикистон бархурдор мебошад» риоя намешавад [1].

Дар холати мазкур шахсони чинояти начандон вазнин ва дарачаи миёнаро содирнамуда, аз чавобгарии чиноятй начот пайдо мекунанд. Масалан, касдан

расонидани зарари миёна ба саломатй (м. 111 КЧ ЧТ), тахдиди куштан ё расонидани зарари вазнин ба саломатй (м. 120 КЧ ЧТ), мачбур кардан барои гирифтани узвхо ё бофтахои бадани инсон барои трансплантатсия (м. 122 КЧ ЧТ), гайриконунй махрум кардан аз озодй (м. 131 КЧ ЧТ), даъвати оммавй барои амалй намудани фаъолияти экстремистй (ифротгарой) ва сафедкунии оммавии экстремизм (м. 3071 КЧ ЧТ), даъвати оммавй барои сар кардани чанги тачовузкорона (м. 396 КЧ ЧТ) ва гайра.

Дамин тарик, банди "б" к. 2 м. 15 КЧ ЧТ ба Конститутсияи (м. 5 ва 18) ЧТ ва Конуни конститутсионии "Дар бораи шахрвандии Чумхурии Точикистон" (м. 11) мувофик ва чавобгу нест. Бинобар ин, чунин пешниход менамоем, ки аз банди "б" к. 2 м. 15 КЧ ЧТ иборахои "цинояти вазнин ё цинояти махсусан вазнин" хорич карда шавад. Ин гуна чобачогузорй (формулировка) пурра буда, тамоми объектхои химояшавандаи хукукй-чиноятии дар м. 2-и КЧ ЧТ пешбинигардидаро фаро мегирад.

Адабиёти истифодашуда

1. ^онуни конститутсионии Чумхурии Точикистон "Дар бораи шахрвандии Чумхурии Точикистон" аз 8-уми августи с. 2015, № 1208 // Ахбори Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон, с. 2015, № 7-9 , мод. 696.

2. Бойцов, А.И. Действие уголовного закона во времени и пространстве / А.И. Бойцов. -СПб.: Издательство С.-Петербургского университета, 1995. - 257 с.

3. Волженкина, В.М. Применение норм международного права в российском уголовном процессе: учебное пособие / В.М. Волженкина. - СПб., 2001. - 359 с.

4. Зюбанов, Ю.А. Действие уголовного закона в пространстве (опыт сравнительного анализа уголовного законодательства стран СНГ): дисс. ... канд. юрид. наук: 12.00.08 / Юрий Алексеевич Зюбанов. - М., 2001. - 198 с.

5. Иногамова-Хегай, Л.В. Конкуренция норм уголовного права / Л.В. Иногамова-Хегай. -М., 1999. - 287 с.

6. Комментарий к Уголовному кодексу Российской Федерации / Под редакцией А.В. Наумова. - М.: Юристь, 1996. - 822 с.

7. Комментарий к Уголовному кодексу Российской Федерации. Общая часть / Под общ. ред. Ю.И. Скуратова, В.М. Лебедева. - М, 1996. - 320 с.

8. Макасеева, А.А. Реальный принцип действия уголовного закона в пространстве: дис. ... канд. юрид. наук: 12.00.08 / Ася Александровна Макасеева. - М., 2019. - 199 с.

9. Мартенс, Ф.Ф. Современное международное право цивилизованных народов / Под ред. Л.Н. Шестакова. Т. 2. - М.: Изд-во «Юрид. колледж МГУ». 1996. - 313 с.

10. Мельников, М.Г. Действие уголовного закона во времени и пространстве. Дисс. ... канд. юрид. наук: 12.00.08 / Михаил Григорьевич Мельников. - Рязань. 1999. - 193 с.

11. Уголовный кодекс Франции / Науч. ред. Л.В. Головко, Н.Е. Крыловой. - СПб, 2002. - 650

с.

12. Фролова, А.И. Действие российского уголовного закона в пространстве: законодательная регламентация и перспективы ее совершенствования с учетом опыта уголовного законодательства зарубежных стран. Дис. ... канд. юрид. наук: 12.00.08 / Александра Игоревна Фролова. - Уфа. 2013. - 230 с.

References

1. The Constitutional Law of the Republic of Tajikistan "On Citizenship of the Republic of Tajikistan" dated August 8, p. 2015, No. 1208 // News of the Supreme Council of the Republic of Tajikistan, p. 2015, No. 7-9, art. 696.

2. Boitsov, A.I. Action of the criminal law in time and space / A.I. Fighters. - St. Petersburg: Publishing house of St. Petersburg University, 1995. - 257 p.

3. Volzhenkina, V.M. Application of the norms of international law in the Russian criminal process: textbook / V.M. Volzhenkin. - St. Petersburg, 2001. - 359 p.

4. Zyubanov, Yu.A. Action of the criminal law in space (experience of a comparative analysis of the criminal legislation of the CIS countries). Diss. ... cand. legal Sciences: 12.00.08 / Yuri Alekseevich Zyubanov. - M., 2001. - 198 p.

5. Inogamova-Khegay, L.V. Competition of criminal law norms / L.V. Inogamova-Khegay. - M., 1999. - 287 p.

6. Commentary on the Criminal Code of the Russian Federation / Edited by A.V. Naumov. - M.: Yurist, 1996. - 822 p.

7. Commentary on the Criminal Code of the Russian Federation. General part / Under the total. ed. Yu.I. Skuratova, V.M. Lebedev. - M, 1996. - 320 p.

8. Makaseeva, A.A. The real principle of the operation of the criminal law in space. Dis. ... cand. legal Sciences: 12.00.08 / Asya Alexandrovna Makaseeva. - M., 2019. - 199 p.

9. Martens, F.F. Modern international law of civilized peoples / Ed. L.N. Shestakova. T. 2. - M .: Publishing house "Jurid. College of Moscow State University. 1996. - 313 p.

10. Melnikov, M.G. Action of the criminal law in time and space. Diss. ... cand. legal Sciences: 12.00.08 / Mikhail Grigorievich Melnikov. - Ryazan. 1999. - 193 p.

11. Criminal Code of France / Nauch. ed. L.V. Golovko, N.E. Krylova. - St. Petersburg, 2002. - 650

p.

12. Frolova A.I. Action of the Russian criminal law in space: legislative regulation and prospects for its improvement, taking into account the experience of the criminal legislation of foreign countries. Dis. ... cand. legal Sciences: 12.00.08 / Alexandra Igorevna Frolova. - Ufa. 2013. - 230 p.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.