Научная статья на тему 'ПРИМЕНЕНИЕ ИГРЫ, ЛОГОПЕДИЧЕСКИЕ УПРАЖНЕНИЙ В ПРОФИЛАКТИКЕ И КОРРЕКЦИИ ДИСЛАЛИИ'

ПРИМЕНЕНИЕ ИГРЫ, ЛОГОПЕДИЧЕСКИЕ УПРАЖНЕНИЙ В ПРОФИЛАКТИКЕ И КОРРЕКЦИИ ДИСЛАЛИИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
479
62
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ДИСЛАЛИЯ / ИГРЫ / УПРАЖЕНЕНИЙ / КОРРЕКСИОННАЯ РАБОТА / ПРОФИЛАКТИКА / РЕЧЬ / ЗВУКИ / СЛОГИ / СЛОВА / ПРОИЗНОШЕНИЕ / ЛОГОПЕД / ГУБЫ / ЯЗЫК / ДЕФЕКТ / ОРГАН СЛУХА / ФОНЕТИЧЕСКИЙ / ФОНЕМАТИЧЕСКИЙ / ИСКАЖЕНИЕ / ЗАМЕНА

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Маджидова Бибихафиза, Табаров Хусейнжон Саидович

В настоящей статье приводят общие сведения наболее расиротраненных нарушений речи детей дошкольного возраста дислалии. Подчеркивается, что в дислалии нарушается произношении звуков, которые оказывает отрицательное влияние в процессе обучения в начальной школе. Организащия и проведение занятий с детьми с дислалией проводится в игре в трех этапах и логопед - педагог с учетом индивидуалние и психовозростние детей применяет упраженей, игр, специальные логопедические упражнений способствующие профилактики, коррекции и постановки звуков.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

APPLICATION OF THE GAME, SPEECH THERAPY EXERCISES IN THE PREVENTION AND CORRECTION OF DYSLALIA

To this extent, general information is given on the most widespread speech disorders in preschool children, dyslalia. It is emphasized that in dyslalia, the presentiment of sounds is disturbed, which has a negative impact on the learning process in primary school. The organization and conduct of classes with children with dyslalia is carried out in the game stages and the speech therapist - the teacher, taking into account the individuality and psycho-aging of children, uses exercises, games, special speech therapy exercises that contribute to the prevention, correction and sound production.

Текст научной работы на тему «ПРИМЕНЕНИЕ ИГРЫ, ЛОГОПЕДИЧЕСКИЕ УПРАЖНЕНИЙ В ПРОФИЛАКТИКЕ И КОРРЕКЦИИ ДИСЛАЛИИ»

INCLUSION IS THE PATH TO EQUALITY: TEACHING EDUCATORS THE PRINCIPLES OF INCLUSIVE EDUCATION

The authors consider inclusive education, which, in their view, is a dynamic process that requires ongoing support and professional development for teachers. Inclusive education does not end with the creation of accommodations within the school. There is no specific set of skills and knowledge that all teachers need to have in order to be able to teach in inclusive classrooms. Inclusive education, according to the authors, requires teachers to understand that students learn andparticipate in school and community activities and that their diverse needs need to be addressed when teaching. Not all children with disabilities have the same learning needs, and it is impossible to identify special learning strategies for children with disabilities that differ significantly from general learning strategies. Because there are no specific learning rules, teachers in an inclusive school use and adapt learner-centeredpedagogy to meet the educational needs of students.

Key words: education, learning, inclusive education, equality

Сведения об авторах:

Каримова Ирина Холовна- доктор педагогических наук, профессор, академик Академии образования Таджикистана. г. Душанбе, пр. Рудаки, 126. E-mail: gumanizm@mail.ru, тел. (+992) 907725594

Хакимова Джамиля - кандидат педагогических наук, специалист Академии образования Таджикистана, г. Душанбе, пр. Рудаки, 126. E-mail: hakimova-2014@mail.ru, тел. (992) 903448800

Баротова Гульчехра Юсуфджановна — кандидат педагогических наук, старший преподаватель кафедры «Общая и педагогическая психология» Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, г Душанбе, пр.Рудаки, 121. Тел: (+992) 918170700, E-mail: gulchehrabarotova@mail.ru

About the authors:

Karimova Irina Kholovna - doctor of Pedagogy, Proffesor Academician of the Academy of Education of Tajikistan, Dushanbe city, Rudak avenue 126, E-mail:gumanizm@mailru, тел. (992) 907 72 55 94

Hakimova Jamila - candidate of pedagogical sciences, specialist Academician of the Academy of Education of Tajikistan, Dushanbe city, Rudak avenue, 126, li-mail:hakimova-20l4 a mail.ni, тел. (+992)903 448800

Barotova Gulchehra Yusufjanovna - candidate of pedagogical sciences, Senior Lecturer, Department of General and Pedagogical Psychology of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, Dushanbe city, Rudak avenue, 121. Phone: (+992) 918170700, E-mail: gulchehrabarotova@mail.r

ПЕШГИРЙ ВА ИСЛО^ НАМУДАНИ ДИСЛАЛИЯ БО ИСТИФОДАИ бозй, машк^ои ЛОГОПЕДЙ

Мацидова Б., Табаров X

Допишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Солхои охир нуксонхои нутк дар кудакон хеле зиёд дида мешавад, ки яке аз инхо дислалия мебошад. Дислалия аз калимаи юнонй dis гирифта шуда бо илова кардани lalio - нуксони нуткиро ифода мекунад, ки хангоми вазъияту полати узви шунавой ва иннерватсияи дастгохи нутк зухур меёбад. Он вайроншавии тарзи талаффузи овозхои забони модариро дар бар гирифта дар шаклгирии малакахои нуткронй накши мухим дорад. Дислалия ё худ нуксонхо дар талаффузи овозхои забони модарй хднгоми нуткронй ифода мешаванд дар 1) галат, нодуруст, хато талаффуз кардани овозхо; 2) иваз кардани як овоз бо овози дигар хангоми нуткронй; 3) умуман талаффуз накардани овози алохида.

Масъалаи пайдоиш, роху усулхои табобати дислалия хамчун беморй ва нуксони раванди нуткронй тавачухи олимони сохаи тиб И. Франк, Р. Шультесс, Г. Гутсман ва дигарон ва мугахассисони сохаи логопедия Е. Ф. Рау, Л. В. Малехова ва дигаронро ба худ чалб намудааст. Бояд ба хисоб гирифт, ки дислалия яке аз нуксонхои хело зиёд дучоршавандаи нутк буда онро гурухи мухаккикони рус хангоми гурухбандй ё худ таснифоти нуксонхои нутк, ки обеъкти асосии илми логопедия мебошад, ба нуксони психологй-педагогй ё худ педагогй ворид намудаанд (Р. Е. Левина,) [2, с.71] Агар таснифоти клиникй -педагога дар робитаи анъанавии илми логопедия бо сохаи тиб такя намояд, таснифоти психологй -педагогй дар мукаммал инкишоф наёфтани замина барои артикуятсия - талаффуз кардани овозхо ифода мегардад. М. Е. Хватсев дар китоби дарсии худ «Логопедия», ки хамчун дастури таълимй барои донишчуёни донишкадахои омузгорй ва омузгорони мактабхои махсус тахия ва пешкаш намуда буд, дислалияро хамчун нуксони сакавй (косноязичие - яъне забони сустхаракат) эътироф ва таткику баррасй намуда буд. [5, с.69 - 213]

,3ap киме aз мингaкax,oи Тoчикиcгoн низ диcлaлияpo чун caкaвй ë кyдaкoни тиpифтоpи caкaвй мexиаoбaнд. Он мeтaвoнaд бa нyкcoн^oи arnTC^ - физиoлoгии дacттoxи нyткpoнй aлoкaмaнд бoшaд. Аз нигахи пcиxoлинтвиcгикй гaлaффyзи Faлaт, нoдypycг, яъне диcлaлия бa идpoки нoдypycги oвoзxo, xmo, кaлимa, чумли вa yмyмaн цибули Hiranooi тяни Mepaa^aA. Бoяд Ka4A ^д, ки M^aK^^^ M. E. Хвaтceв, А. M. См^шв^ О. В. Пpaвдинa, E. Ф. Pay диcлaлияpo бa шaклxoи фyнкcиoнaлй вa мexaникй Чyдo нaмyдaaнд вa дap ти^ибш aмaлй шaклxoи oMexi^ oRpo низ дyчop шудш мумкин ad. Хдмии нaмyди диагалия дap cинни кyдaкй, мaxcycaн, 4 - 5 aonarä na4Ao мeтapдaд. Лoтoпeд - пeдaтoт бa хиаэб мeтиpaд, ки шyнидaнy Faлaт гaлaффyз кapдaни oвoзxo дap кaдoм нaмyд зoxиp мeëбaд. Ивaз нaмyдaн вa oMexia шyдaни okbxo xaMHyn юк^ии фoнoлoтй эътиpoф мeтapдaд , ки o^o P. E. Лeвинa ropaco™ фoнeмaтикй xиаoб мeкyнaд. ,3ap нaтичaи мyaйянаaзии xapaктepи нyкаoнxoи фoнeмaтикй вa ë фoнeгики poxy ycyлxoи MaKcaATORH г'aъcиppacoнии лoтoпeдй интиxoб вa иагифoдa бypдa мeшaвaнд. В0бacтa бa тс^й ë xyд шyмopaи тaлaффyзи гашти oвoзxo диcлaлия бa нaмyди галда (кyдaк aз 1 то 4 oвoзpo Faлaт, нoдypycт) вa мypaккaб (кyдaк зиëдa aз 4 oвoзpo нoдypyаг) чyдo кapдa мeшaвaд.

Сaбaбxoи бa вучуд oмaдaни диcлaлияpo бa ду rypyx чyдo кapдaн мумкин acr 1) аaбaбxoи opr^m^ ки дap нaтичaи ro^crao дap дacтгoxи нyткpoнй зyxyp мeтapдaд. Бa мoнaнди нoдypyаг чoйгиpшaвии дaндoнxo, нoмyгaнoаибии зaбoн вa 4ora гоен, кyтоx бyдaни лaби бoлoй, зaбoни aз мeъëp кaлoн вa Faйpaxo: 2) oмилxoи ичтимoй-биoлoтй, ки orno бa KwypyCT нyгкpoнии кaлoнаoлoн вa бa oн тшлид кapдaни кyдaк, бa TO^cmo® нутки кудик axмият нaдoдaни вoлидoн, мyшкилoг дap кopи узви шyнaвoй, мaвчyдияти бeмopиxoи pyxй ви F^paxo вoбacтa мeбoшaнд. Mинбaъд диcлaлия вoбaагa би cиннycoли кудик би мaxopaти фaxмидaни пaxлyxoи мaънoии кaлимaю ^opaxo, aзxyдкyнии coxm rpaммaтикии зaбoни мoдapй ви дap мичмуъ би инкишoфи иклию зexнй, ичтимoишaвии y гнь^ мepacoнaд. Инчунин xaнтoми тиpифгopшaвй би диcлaлия кopи митзи cap, yзвxoи шyнaвoй xaлaлдop rapдидa аaдoи oвoзxo naCT, бaлaнд, rnp^ дaFaл, caxx, нoдypycт шуниди мeшaвaнд, ки минбиъд биъди paфтaни кудик би миктиб, xaнтoми ëд тиpифтaни шyнидaнy xonAa™ митн, гвълили oвoзy xapф, нaвиштaни orno дap дaвpaи аaвoдoмyзй би мyшкилиxo дyчop мerapдaд.

^cnan™ мeгaвoнaд нук^ни мoдapзoдй ви нaтичaи oceбëбии мaFЗи cap, yзвxoи нyткpoнй, чapoxaт'бapдopии paвoнию ч^^нй низ бoшaд. Аз ин py мyoинa, г'aшxиc, мyoличa, иcлox ви бapг'apaфаoзии oн фaъoлияти дacтaчaмъии г'aбибoн, мypaббия ви пcиxoлoти мyacаиcaи томaкг'aбй, лoтoпeд ви вoлидoнpo тaлaб мeнaмoяд. Он aз мoлишxoи (мacаaжи) г'aбoбaтй, тимнacтикaи yзвxoи нyткpoнй то шaклxoи мaxаyc тaшкилкapдaшyдaи кopxoи табoбaтй-иcлoxй, иcлoxй-пeдaтoтй, иcлoxй-пcиxoлoтй, тиълимй ви тapбиявиpo дap бap мeтиpaд.

Meтодикaи г'aъcиppacoнии лoгoпeдй 6o кyдaкoни тиpифтоpи диcлaлия би мaкаaди бapг'apaф нaмyдaни нyкаoнxo ви тaшaккyлдиxии мaxopaгy мaлaкaxoи тaлaффyзи дypycти oвoзxoи нут; интиxoб кapдa мeшaвaд. Ичpoи ин aмaл ce мapxилapo дap бap мeтиpaд:

Mapxилaи oмoдaгй би кopи K^nox^ ки дap ин paвaнд кyдaк би г'aъcиppaаoнии мaкаaднoки лoтoпeдй фapo тиpифг'a мeшaвaд. ,3ap ин мapxилa лoтoпeд би бoвapию иътимoди кyдaк нoил rap^Aa ypo би мyxиги кopи лoгoпeдй мутобик мeнaмoяд, мaxopaгy мaлaкaxoи шиш^ину фapк кapдaни oвoзxoи Ry-repo м^му^ни^ зиëцтap мaшкxoи apтикyлятcиoниpo бapoи тaшaккyлдиxии xapaкaти лaбxo, зaбoн гишкил нaмyдa нaмyнaи мaшкxopo нaзди oинa нишoн мeдиxaд.

Mapxилaи диrapи ин тaшaккyлдиxии aввaлин мaxopaгy мaлaкaxoи тaлaффyзи дypycти oвoзxo дap зaминaи иагифoдaбapии мaвoдxoи мaxcyc бapoи нyткpoнии дypycт интиxoбшyдapo дap бap мeтиpaд. ,3ap ин rnpxKna вaзифaи мyxимтapин бapкapop кapдaни гэдзи дypyаги тaлaффyзи oвoзxo буди oн 6o poxxoи зepин aмaлй rapдoнидa мeшaвaд: a) aз г'apaфи кyдaк кушишу xoxиши бoшyypoнa дapëфг нaмyдaни гэдзи дypycти тaлaффyзи oвoз, ки oRpo лoтoпeд пeшниxoд мeнaмoяд. У кушиш мeнaмoяд шapxy эзoxдиxии лoтoпeдpo би xhco6 тиpифг'a кopи узви apтикyятcиoнии xyдpo гжмил дшдц ви би мyвaффaкият нoил гapдaд. Mascyc^ дap тaлaффyзи дypyаги oвoзxoи пaаизaбoнии к, г, x ш oвoзи ceнcopии p; б) г'aъcиppaаoнии бepyнй-мexaникии лoтoпeд 6o иагифoдa aз зoнц ш шmгeл (мaxcyc в^ига^и тиббии тaвcияшyдa). Macana^ xaнтoми oмyзoнидaни гэдзи дypyаги xaмаaцoxoи пeшизaбoнии c ви xw^ ca лoтoпeд мeтaвoнaц зoнц ë шпaгeлpo зepи зaбoни кyдaк тyзopaц ви oвoзи шaвшyвдopи c шуниди шaвaц, ни oвoзи ш ; в) дap як^ята иагифoдaбapии тaклидкyнй ви шapxy эзoxдиxии мypaббия бapoи ëдтиpии тaлaффyзи дypyаги oвoзxo, ки oн имкoният мeдиxaд кyдaк aмaл кapдa дap зaминaи бaxoгиpтиpй oвoзxopo дypycт, би тaвpи мexaникй тaлaффyз нaмoяд, фapкияг'и onxopo чyдo нaмoяд.

Mapxилaи oxиpинpo тaшaккyлдиxии мaxopaгy мaлaкaxoи мyoшиpaткyнии кyдaк гишкил мeдиxaд, ки мaкcaди oн дap xaмaи xoлaт бapкapopаoзии мyoшиpaт мс^ши^ Дap мaшFyлиягxoи тиълимй лoтoпeд ни тaнxo кaлимaю ибopaxoи умумй, инчунин мeтaвoнaд aз мaтнxoи xaчмaн кутс^и aдaбй, жaнpxoи xypди фoлклopй, ки дap onxo oвoзxoи зapypй якчaнд мapoгибa тaкpop шyдaaнд, иагифoдa мeбapaд.

Дap бapтapaфаoзии нyкаoнxo дap тaлaффyзи oвoзxo, бapкapopаoзии г'apзи дypyаги тaлaффyзи xaмаaдoxoи шaвшyвдopи пeшизaбoнй paвaнди мypaккaб, дypy дapoз буди дap ин paвaнд иагифoдaбapии бoзиxo, мaшкxo axмият'и кaлoн дopaнд, ки orxo би фaъoлияг'и yзвxoи бинoй, шyнaвoй, лт^ут, xapaкaти дacтy пaнчaxo, мaшкxoи мyшaкxoи чexpa ви Faйpaxo г'aъcиp мepacoнaнд. Нaмyдxoи ryнoтyни мaшкxoи

аpтикyлятcиoниpo баpoи такмил дoдани xаpакати лабxo ва забoн даp маpxилаи аввали кopxoи иcлoxии лoгcпедй интиxoб ва иcгифoда бypдан мумкин аот. Хунтами интиxoб намyдани машк^и аpтикyятcиoнй баpoи талаффyзи дypycги xайати c^wo^o ва xамcадoxoи забoни адабии точикй даp заминаи x^ocœ^ тавлид ва акycгикй ^^банда каpда мешаванд. Садoнoкx,oи забoни точикй миcли фoнемаxoи xаp забoни дигаp бoяд вoбаcта ба xycyœtffxM cегoнааш аз ее чи^ат ^yx^^,^ ва тавcиф каpда мешаванд: тавлидй, акycгикй ва фyнкcиoналй [6, c.63]. Хунтами мyoина, таmxиc ва интиxoбy иетифoдабаpии машк^и аpтикyятcиoнй баpoи ^cnoxy баpтаpафеcзии диcлалия даp к^дашн аз orno талаб каpда мешавад, ки лабxo ба таpафxo кашиш дoда шаванд ва дандoнxo каме намеён гаpданд (xангoми талаффyзи oвoзxoи (и, э), даxoн нимкyшoд гаpдида лабxo вазъи opowpo г^анд (а), лабxo гиpдашакл myда oвoзxopo (y, y, o) талаффyз намoянд.

Хаитами машк^ри аpтикyлятеиoнй лабxo ба атpoф кашиш дoда мешаванд (и, э), ва дандoнxo каме намoён мегаpданд, да^н нимкymoд myда лабxo вазъи opo^^o мегиpанд (а - а), xангoми шакли дoиpа гиpифган (o - y), талаффyзи дypyети oвoзxoи cадoнoк таъмин мегаpдад. Сипае opoмoна паcи xамдигаp якчанд маpoтиба аввал 6o cypъати пает ва cипае тез паи xам талаффyз каpдани c^wo^o машк каpда мешавад: а, o, y, y, э, и.

MEm^o баpoи такмилдикии маxopатy малакаxoи таpзи дypycги талаффузи xамеадoxo аввал даp шакли талаффyзи oвoз даp алoxидагй ва œmc даp таpкиби x^o ва калима машкк дoда мешавад. Инчунин машк^и талаффузи дypycги oвoзxo - xамcадoxoи забoнй - д, т, з, c, л, ж, ш, ч, p, й, к, г, xамcадoxoи лабии б, п, м, в, ф, xамcадoxoи забoнчагй - f, x, к, xамcадoxoи xалк;й - ъ ва Fайpаxopo чунин ташкил каpдан мумкин ает. Myвoфик;и нишoндoди Т. Н. Xаекашoв «o^^opm yзвxoи фаъoлy Fайpифаъoл даp тавлиди xамcадoxo» иmгиpoк менамoянд. Тибкки андешаи ин му^акик oвoзxoи еадoнoк вoбаега ба тoбиmxoи аcoей тавcифкаpда шуда oщo ба еадoнoкx,oи кщopи пеш (и ), катopи oмеxта (а, y, э) ва катopи ^fyo (у, o), чyдo каpда мешаванд. Гypyx,бацдии xамеадoxo ба кopи yзвxoи фаюл аеoе ёфта (лаби гоён, пеши забoн, байни забoн, паеи забoн, забoнча, x:^, даp тавлид шудани orno иmгиpoки yзвxoи Fайpифаъoл (лаби бoлo, дандoнx,oи бoлo, милк^и дандoнx,oи бoлo, пеши кoми еаxт, байни шми еаxт, паеи кoми cаxт, беxи забoн, x:^ xатмй мебoшад. [6;66-77] Ocебёбй ва ё шмукаммал инкишoфёбй, Fайpифаъoл будани яке аз yзвxo мегавoнанд еабаби зyxypoти диалалия гаpдад. Бoяд кайд каpд, ки xангoми та^ия намудани китоби даpcии ^«Алифбо баpoи cинфxoи 1, ки cавoдoмyзии xoнандагoн тибкки талабoтxoи oн poxандoзй каpда мешавад, xycycиятx,oи oвoзй (фoнегикй), калимагазй (мopфoлoгй) ва чумлаотзии (cинтакcиcии) забoнй мoдаpй даp xамаи xалкy милла^ ба xиеcб г^ифта мешаванд. Вoбаcта ба неpy ва таюнмандии ^дак аз тез^яя^», Koфиябoзй, шеъpxo, чиетoнёбиxopo, ки даp таpкиби xyд oвoзxoи алoxидаи заpypй якчанд маpoтиба такpop меёбанд, иагифoда бypдан мумкин аcт.

Ичpoи машк;^ баpoи такмил дoдани xаpакати забoн ^po каpда мешаванд даp еамти: забoнpo ба лаби пoён ва бoлo такя дoда аз даxoн бфун каpдан; нуги забoнpo ба гами бoлo, дацдoщoи пoёнy бoлo чаcпoндан; забoнpo 6o даxoни пушида ба таpафxo ба xаpакат oвopдан; лабxopo ба даpyн кашида нуги забoнpo ба кoми бoлo, паеи дац^н^ давp занoндан ва Fайpаxo. Баpoи xаpакатдиx,ии забoн бoзии «Mo мypа6бo xypдем ва лабoнамoцpo 6o забoн аз oн тоза мек^ем»^ ташкил ^дан баpoи кyдакoн xеле шавкoваp аcт.

Mинбаъд xангoми баpoи баpкаpopеcзй, яъне oмyзoнидани талаффузи дypyаги oвoзxoи p - л, д - т, c - з, ч - ш, ва Fайpаxo азxyдкyнии машк;^ баpoи xаpакати забoн накши му^им дopад. Даp бOзй ва xангoми бoзикyнй ^дак 6c xамеcлoнy калoнcoлoн ба мyoшиpатy мукалама дoxил гаpдида маxopатy малакаxoи нyткpoниpo аз xyд мекунад. Бoзиx,oи кyдакoнаpo даp Kcnox ва баpтаpафcoзии диcлалия низ иагифoда бypдан мумкин аcт. Mаcалан, лoгoпед чунин вазъиятpo таевиp намуда ба к^дашн мег^яд: «Мо дар 6of гаштугузор мекунем». Opyxo аз бoлoи еаpамoн паpида мегyзаpацд.... з з з з з. Шамoл вазида cадoи 6o xам баpxypдани 6:p^ moxxom oцpo мешунавем: ... ш ш ш ш... Сypъати вазидани шамoл тез шуд. • шшшш. Хамин вакт oвoзи таpактop аз дyp шунида шуд: тpppp... ва Fайpаxo. Лoгoпед 6o ин pox мегаюнад на тан^ маxopатy малакаи талаффузи дypyаги oвoзxopo такмил медщад, инчунин даp orno маxopати шунидану фаpк; каpдани еадoю oвoзxopo таpбия менамoяд. Рoxи ба xorap oваpданy ба xам мoнацдy мyкoиеа каpдани cадoю oвoзxo, xoдиеаю вoкеаxoи атpoф ба pyшди аклию зеxнии ^дак мадад меpаеcнад.

Уcyли ташкилу гyзаpoнидани бтей - машк^ «:Кymoда ва п^идани даpxo», ки лoгoпед ба ^дашн пешни^И менамoяд, чунин шуда мегавoнад: 4,ora пoёцpo паcт каpда даxoнpo кyшoед ва п^шед: ин амалpo якчанд маpoтиба, аввал oxиага - oxиета, баъд тез - тез w^po намтед. Бo ^omra™ даог зеpи манак, ба кymoда пушидани даpxo xалал pаccнед!

^p навбати дигаp ин бoзй - ^am^o 6o нoми «Даpxoи якpав» ташкил намуда таpзи ичpoи амалpo ба тавpи зайл талаб каpдан мумкин аог: а) чoFи пoёниpo на камгэд аз 10 маpoтиба аз як таpаф ба па^лу чаpx мезанем; 6) чoFи пoёцpo ба пеш xаpакат дoда ва 6o xиеcби як, ду ба чoи xyд баpмегаpдoнем; в) дацдoнx,oи бoлoи пеш ба лoби гоён, баpъакc, дацдoщoи пoёцpo 6o лабxoи бoлoй зич менамтем. Ивазкунии мyтакoбилаи xаpакатxopo ичpo намудан ба к^дашн баpoи oщo xалoватбаxm аcт.

Давомнокии машкхо, бозй - машкхо барои омузонидани талаффузи дурусти овозхо дар аввал набояд аз 5 дакика зиёд бошад. Тадричан давомнокиро то 20 дакика зиёд намуда дар як руз то 2 - 3 маротиба онхоро такрор намудан дуруст аст.

Банакшагирй ва амалй гардонидани машгулиятхои фардй ва гурухй ба кудакони гирифтори дислалия бо истифодабарии машкхо, бозй - машкхои таълимй аз тарафи логопед, мураббияи муассисахои тахсилотй томактабй, омузгорони синфхои ибтидой, волидон раванди мураккаб ва дуру дароз буда аз онхо муносибати фардй ба хар як кудакро вобаста ба сифатхои шахсй-психологй, нуксонхо дар талаффузи овозхои забони модарй, имкониятхои ёдгирии онхо ва гайрахоро талаб мекунад. Саривакт ва самаранок ташкил кардани чорабинихои логопедй имконият медихад дар кудак махдудияти нуткронй, махорати фахмою мукаммал баён кардани фикр ташаккул ёбад ва мувафакияту пешравиро дар тахсилу тадриси мактабй таъмин намояд.

АДАБИЁТ

1. Имагова Л. Хусусиятхои педагогй-психолэгии кудакони дорои нуксони нуткй. Маводи Конфренсияи lll байналмилалй: «Тахсилоти фарогир: мушкилот ва чусгучуи роххои халли он» Душанбе????

2. Логопедия: Учебник для студентов факултета дефектологии. Под. ред. Л. С. Волковой. Москва. 2004 - 704с.

3. Кувватов С. Роххои такмили корхои ислохнамой бо кудакони нуксони нуткдошта дар раванди таълим. Маводи Конфренсияи IV байналмилалй «Тахсилоти фарогир: мушкилот ва чусгучуи роххои халли он» 21 - 22 декабри соли 2018. Душанбе, с. 146 - 149

4. Мачидова Б., Обидова М., Дадобоева М., Асосхои логопедия. Душанбе. 2020 - 186с.

5. Рау Ф. Ф. Приемы исправления недостатков произношения фонем // Основы теории и практики логопедии. Москва. 1968.

6. Хватцев М.Е. Логопедия. Москва. 1959 - 476с

7. Хаскашов Т. Фонетикаи забони адабии точик. Душанбе, 1989 - 200с

8. Фомичева М. Ф. Воспитание у детей правильно произношения. Москва, 1980 - 240с

ПРИМЕНЕНИЕ ИГРЫ, ЛОГОПЕДИЧЕСКИЕ УПРАЖНЕНИЙ В ПРОФИЛАКТИКЕ И КОРРЕКЦИИ ДИСЛАЛИИ

В настоящей статье приводят общие сведения наболее расиротраненных нарушений речи детей дошкольного возраста дислалии. Подчеркивается, что в дислалии нарушается произношении звуков, которые оказыгвает отрицательное влияние в процессе обучения в начальной школе.

Организащия и проведение занятий с детьми с дислалией проводится в игре в трех этапах и логопед - педагог с учетом индивидуалние и психовозростние детей применяет упраженей, игр, специальныге логопедические упражнений способствующие профилактики, коррекции и постановки звуков.

Ключевые слова: дислалия, игры, упраженений, коррексионная работа, профилактика, речь, звуки, слоги, слова, произношение, логопед, губы, язык, дефект, орган слуха, фонетический, фонематический, искажение, замена.

APPLICATION OF THE GAME, SPEECH THERAPY EXERCISES IN THE PREVENTION AND CORRECTION OF DYSLALIA

To this extent, general information is given on the most widespread speech disorders in preschool children, dyslalia. It is emphasized that in dyslalia, the presentiment of sounds is disturbed, which has a negative impact on the learningprocess in primary school.

The organization and conduct of classes with children with dyslalia is carried out in the game stages and the speech therapist - the teacher, taking into account the individuality and psycho-aging of children, uses exercises, games, special speech therapy exercises that contribute to the prevention, correction and soundproduction.

Key words: dyslalia, games, exercises, porrexion work, prevention, speech, sounds, syllables, words, pronunciation, speech therapist, lips, tongue, defect, organ of hearing, phonetic, phonemic, distortion, replacement.

Сведения об авторах:

Маджидова Бибихафиза - доктор педагогическихнаук, профессор кафедрыг специалной педагогики и инклюзивного оброзавания Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддин Айни. Тел:((+992) 985831902, E-mail: Bibihafiza@mail.ru Табаров Хусейнжон Саидович - магистр второго курса по специальности логопедия, факультета психологии и инклюзивного образования Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (+992) 919900222, 937900222 E-mail: Tabarovhusejnzon @ gmail. com

About the authors:

Majidova Bibihafiza - Doctor-pedagogical Sciences, Professor of the Department of Special Pedagogy and Inclusive Education of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel.: (+992) 985831902 938058877E-mail Bibihafiza @ mail ru.

Tabarov Huseinjon Saidovich - master of the second year of speech therapy, Faculty of Special Psychology and Comprehensive Education Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel.: (+992) 919900222, 937900222E-mailTabarovhusejnzon @gmail.com

ПЕДАГОГИЧЕСКАЯ РЕФЛЕКСИЯ КАК МЕХАНИЗМ РАЗВИВАЮЩЕГО ПЕДАГОГИЧЕСКОГО МЫШЛЕНИЯ УЧАЩИХСЯ, НАПРАВЛЕННЫЙ НА АНАЛИЗ СОДЕРЖАНИЯ УЧЕБНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ

Шарипова Д.Я.

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

В современных условиях развития Таджикистана ещё продолжает остро стоять важный вопрос о социальной потребности в организации целенаправленной работы по профессиональной подготовке и уровню культуры личности студентов, как будущих профессиональных кадров.

Соответственно, в высших учебных заведениях развивающие методы обучения стоят на первых ступенях во всём учебно-познавательно-воспитательном процессе, где положительный результат/ обучения зависит не только от правильного определения целей и содержания всего процесса.

В современные дидактики ещё пока важным остаётся вопрос кардинального решения - каким способом достичь поставленных целей и добиться успеха учащихся в обучении. Всем педагогам давно известно, что от правильного выбранного метода обучения зависит весь процесс обучения и его эффективность.

Особенно остро данная проблема стоит перед молодыми преподавателями, так как они не знают и находятся в глубоком раздумывании, как развивать у учащихся творческие и познавательные способности и какие избрать пути эффективного обучения, чтобы обеспечить прочные и глубокие знания учащимся, каким методам обучения можно обучиться самому и учащихся и многое другое. Когда мы пытаемся рассуждать о методе обучения и воспитания вообще, то имеем в виду какой путь можно выбрать к достижению поставленной какой-либо цели.

При выборе и определении метода обучения важно учитывать два основных фактора:

■ сущность процесса обучения;

■ многоаспектность его цели.

Пример тому является тот факт, когда в учебниках по педагогике различных авторов встречаются довольно разнообразные формулировки понятия «метод обучения».

Например, известный советский и российский учёный ИЯЛернер определил метод обучения таким образом: «Метод обучения, есть система последовательных действий педагога, организующих познавательную и практическую деятельность ученика, устойчиво ведущих к усвоению им содержания образования, то есть достижения цели».

Известный советский педагог И.Ф.Харламов дал методу обучения такую формулировку, как: «Метод обучения - это способ работы педагога и организации учебно-познавательной деятельности учащихся по решению различных дидактических задач, направленных на овладение изучаемым материалом».

Известный советский и российский учёный Н.И.Болдырев говорил: «Метод обучения - это способы учителя и учащихся, при помощи которых достигается усвоение учащимися знаний, умений и навыков, формируется их мировоззрение, развиваются способности».

При сравнении этих формулировок видно, что они отражают сущность процесса обучения и его двусторонний характер, то есть наличие деятельности педагога и учащихся, а также результат процесса обучения, который выражает развивающую, обучающую и воспитывающую функции, и поэтому метод обучения можно ещё и определить, как: «Систему последовательных действий педагога, организующего познавательную и практическую деятельность учащегося, которые устойчиво ведут к усвоению содержания образования».

На наш взгляд, суть самого метода обучения, данное определение больше всего отражает, соответствующие структурные основные компоненты, таких, как:

- преподавание, обучение и учение;

- содержание самого учебного процесса;

- воспитание и развитие.

Согласно Закону «Об образовании» содержание образования должно быть ориентировано на обеспечение самоопределения личности, создание условий для её самореализации.

Основной компонент государственного стандарта общего образования определяет его направленность на личностное развитие учащихся к которым, относятся:

■ приобретение опыта разнообразной деятельности;

■ опыта познания и самопознания;

■ подготовки обучающихся к сознательному и ответственному выбору жизненного и профессионального пути.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.