Научная статья на тему 'Причины и условия способствующие к должностному подлогу'

Причины и условия способствующие к должностному подлогу Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
34
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
право / преступность / коррупция / должностной подлог / организационно управленческие факторы / борьба с преступностью / причины и условия преступности. / Law / Crime / Corruption / Career deception / Duty / Organizational and managerial factors / Fighting crime / Causes and conditions of crime.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Воxид Суннатов

Данная статья посвящена вопросам четкого определения правового статуса, круга обязанностей должностных лиц и иных подобных обстоятельств, изучения причин и условий совершения преступления и истинной сущности причинного права, основных условий, способствующих совершению преступления должностного лица, группы организационно-управленческих факторов, определяющих сферичность его карьеры, а также сути совершения всех преступлений, в частности преступления профессиональной сфальсифицированности, тем самым борьбы с такими деяниями и их профилактики.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Reasons and conditions conducive to official forgery

This article is devoted to a clear definition of the legal status, responsibilities of officers, and other similar circumstances, the study of the causes and conditions of committing crimes and the true nature of a causal law, the basic conditions for the perpetration of crimes by officials, groups, organizational and managerial factors that determine the sphericity of his career, as well as the fact of committing of all crimes, including crimes of professional sfalsifitsirovano, thereby combating such acts and prevent them

Текст научной работы на тему «Причины и условия способствующие к должностному подлогу»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Reasons and conditions conducive to official forgery Vakhid SUNNATOV11

Tashkent state university of Law

article info

Article history:

Received September 2020 Received in revised form 15 November 2020 Accepted 20 November 2020 Available online 15 December 2020

Keywords:

Law

Crime

Corruption

Career deception

Duty

Organizational and managerial factors Fighting crime Causes and conditions of crime

abstract

This article is devoted to a clear definition of the legal status, responsibilities of officers, and other similar circumstances, the study of the causes and conditions of committing crimes and the true nature of a causal law, the basic conditions for the perpetration of crimes by officials, groups, organizational and managerial factors that determine the sphericity of his career, as well as the fact of committing of all crimes, including crimes of professional sfalsifitsirovano, thereby combating such acts and prevent them.

2181-1415/© 2020 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Мансаб сохтакорлигининг сабаблари ва унга имкон берувчи шарт-шароитлар

_ аннотация_

Калит сузлар:

Хукук

Жиноят

Коррупция

Мансаб сохтакорлиги

Мажбурият

Ташкилий-бошкарув

омиллар

Жиноятчиликка ;арши кураш

Жиноятчиликнинг сабаб ва шарт-шароитлари

Ушбу ма;олада мансабдор шахсларнинг хукукий ма;оми, мажбуриятлари доираси ва бош;а шу каби холатларни аник; белгилаш, мансаб сохтакорлигини белгиловчи ташкилий-бошкарув омиллар гурухи, мансаб сохтакорлиги жиноятини содир этилишига имкон берувчи асосий шарт-шароитлар, жиноятчиликнинг сабаб ва шарт-шароитлари хамда сабабият конуниятининг асл мохиятини урганиш барча жиноятларнинг, хусусан мансаб сохтакорлиги жинояти содир этилишининг туб мохияти, шу оркали бундай килмишларга карши кураш хамда уларни олдини олиш масалаларига багишланади.

1 ITeacher of the Department of Criminal Law, criminology and anti-corruption Tashkent state university of Law

Tashkent, Uzbekistan

E-mail: avohidsunnatov1985@gmail.com

Причины и условия способствующие к должностному подлогу

аннотация_

Данная статья посвящена вопросам четкого определения правового статуса, круга обязанностей должностных лиц и иных подобных обстоятельств, изучения причин и условий совершения преступления и истинной сущности причинного права, основных условий, способствующих совершению преступления должностного лица, группы организационно-управленческих факторов, определяющих сферичность его карьеры, а также сути совершения всех преступлений, в частности преступления

профессиональной сфальсифицированности, тем самым борьбы с такими деяниями и их профилактики.

Демократик жамиятда жиноятчиликка ;арши кураш фа;ат жиноят-хукукий таъ;иб воситасида эмас, балки жиноятчиликнинг олдини олиш, уларнинг сабаблари ва имкон берувчи шарт-шароитларини ани;лаш хамда бартараф этиш чора-тадбирларини комплекс куллаш ор;али олиб борилади. Ц.Р.Абдурасулова ха;ли равишда таъкидлаганидек, "криминологияда сабабият - энг мураккаб муаммолардан биридир. Шу сабабдан унга изчил ва муфассал ёндашиш зарур". Илмий назарий жихатдан ёндашилса, "сабаб" тушунчаси узига хос мазмун ва мохиятга эга. Мазмун жихатидан табиат ва жамият хаётида у ёки бу во;еликнинг юзага келишига катта урин тушунилса, мохият жихатидан салбий ёки ижобий вазиятларни юзага келтириши тушунилади2. Сабабнинг юзага келиш жараёни ва;т мобайнида маълум бир бос;ичлар асосида шаклланади ва уз навбатида о;ибатни юзага келтиради.

Сабабият фалсафий ну;таи-назардан ходисаларнинг табиий, ижтимоий, объектив узаро ало;асини, богланишини билдирадиган категория хисобланади3. Сабаб оламнинг харакати ва бирон-бир ва;т доирасида булган узгаришдан сунг иккинчи бош;а бир натижанинг заруран келиб чи;ишини таъминловчи асосий ходисани англатади. О;ибат эса, ходисалар занжирида сабабнинг таъсиридан вужудга келадиган янги ходисалар, сабабнинг натижасидир4. Демак, о;ибатнинг юзага келиши (жиноят содир этилиши) маълум маънода сабаб ва шарт-шароитларнинг канчалик даражада етилганлигига богликдир. Профессор Ц.Р.Абдурасулова таъкидлаганидек, сабабият категорияси нафа;ат сабабни, балки шарт, натижа (о;ибат)ни, улар уртасидаги богланишни хамда сабаб ва о;ибат уртасидаги тескари ало;ани хам камраб олади5. Шунингдек, бу масала юзасидан

2 Криминология: Дарслик. / К.Р.Абдурасулова, Г.А.Аванесов, З.С.Зарипов ва бошк. - Тошкент: Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2007. -Б.73.

3 Узбек тилининг изохли луFати: 80000 ортик суз ва суз бирикмаси. Ж.Ш. Н-тартибли. / Тахрир хайъати: Т.Мирзаев ва бошк. - Тошкент: Узбекистон миллий энциклопедияси, 2006. -Б.408.

4 Фалсафа: комусий луFат. / Масъул мухаррир: К.Назаров. - Тошкент: Шарк, 2004. -Б.352.

5 Абдурасулова К.Р. Криминология: Дарслик. Масъул мухаррир: ю.ф.д., проф. М.Х,.Рустамбоев. - Тошкент: ТДЮИ, 2008. -Б.31.

Ключевые слова: Право

Преступность Коррупция Карьерный обман Обязанность Организационно -управленческие факторы Борьба с преступностью Причины и условия преступности

В.Н.Кудрявцев фикр юритиб, "барча зарур шартлар мажмуи етарли шартларни ташкил этади. Етарли шартлар ва сабаб мавжуд булса, о;ибат мукаррар тарзда руй беради"6, деб таъкидлайди.

Ю;оридаги ;айд этилган фикрларга асосланадиган булсак, жиноятчиликнинг сабаб ва шарт-шароитлари хамда сабабият конуниятининг асл мохиятини урганиш барча жиноятларнинг, хусусан мансаб сохтакорлиги жинояти содир этилишининг туб мохиятини ани;лаш, шу ор;али бундай килмишларга карши кураш хамда уларни олдини олиш имконини беради. Зеро, З.Зарипов ва И.Исмаиловлар таъкидлаб утишганидек7, жиноятчилик сабаблари муаммосини урганишда "жиноят - бу шахсий маънавий-психологик асосга эга булган алохида турдаги ижтимоий бузилган хатти-харакат" деб караш максадга мувофикдир. Ц.Р.Абдурасулова узининг катор илмий изланишларида жиноятчиликнинг сабаблари таснифини ёритиб, уларни сиёсий, иктисодий, ижтимоий ва мафкуравий сохаларда юзага келувчи муносабатлар билан боглик холатда алохида гурухларга ажратади8. Шунингдек, Ц.Р.Абдурасулова мансаб билан боглик булган коррупциянинг вужудга келишига сабаб булувчи холатлар жумласига куйидагиларни киритади:

- мехнатга мансабдор ва уларнинг оилаларига муносиб хаёт кечириш имконини берадиган микдорда хак тулаш коидаларини бажармаслик;

- бошкарув типи; - ижтимоий-рухий вазият.

Давлат хизматчилари мухитидаги коррупциянинг нормал ходиса сифатида эътироф этилиши жиноий мойилликни шакллантирувчи омил хисобланади9.

Биз мазкур ёндашувдан келиб чиккан холда мансаб сохтакорлиги жиноятининг сабаблари сифатида куйидаги холатларни курсатишни лозим топдик:

1. Давлат хокимияти ва бошкарув органлари фаолиятининг очиклиги ва шаффофлиги етарли даражада эмаслиги. Ц.Р.Абдурасулова "конунга мувофик, давлатнинг равнаки ва фаровонлигини таъминлашдек огир юк бюрократиянинг елкасига тушиши, бюрократия фукаронинг маънавият

ва хулк-атворига ката таъсир курсатиши аникланган" деганида, мутлако хак эди10. Е.О.Алауханов, Д.Е.Турсынбаев11 хам бу борада ухшаш фикр билдиради. Мазкур масала юзасидан фикр билдириб, С.Роуз-Аккерман шундай таъкидлайди: "коррупция давлат бошкарувининг айрим жихатларининг тугри йулга куйилмаганлиги белгисидир"12. Собик совет тизими давридаги бюрократик тартиб-коидалар уз навбатида истиклол йилларида хам айрим холатларда узининг салбий окибатларини курсатиб келмокда. Мазкур холатни хам мансаб сохтакорлиги жиноятларнинг содир этилиш сабабларидан бири сифатида келтириш мумкин. Шу каби холатларга карши курашиш максадида Узбекистон Республикасининг

6 Кудрявцев В.Н. Понятия советской криминологии. - М., 1985. -С.35.

7 Зарипов З., Исмаилов И. Криминология: Дарслик. - Тошкент: Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 1996. -Б.60.

8 Абдурасулова К.Р. Криминология: албом-схемалар. Укув-уклубий кулланма. / Масъул мухаррир: ю.ф.д., проф. М.Х,.Рустамбоев. - Тошкент: ТДЮИ, 2005. -Б.17.

9 Абдурасулова К.Р. Криминология: Дарслик. Масъул мухаррир: ю.ф.д., проф. М.Х,.Рустамбоев. - Тошкент: ТДЮИ, 2008. -Б.218.

10 Абдурасулова К.Р. Коррупцияга карши кураш // Х,аёт ва конун. - Тошкент, 2003, - №3 (90). - 17 б.

11 Алауханов Е.О., Турсынбаев Д.Е. Борьба с коррупцией в государственных органах Республики Казахстан: Учебное пособие / Под ред. Е.О.Алауханова. - Алматы: КазАТК, 2008. - 180 с.

12 Роуз-Аккерман С. Коррупция и государства. Причины, следствия, реформы: Пер. с. англ. О.А.Алякринского. -М.: Логос, 2003. -С.7.

Биринчи Президенти И.А.Каримов "Мамлакатимизда демократик ислохотларни яанада чу;урлаштириш ва фу;аролик жамиятини ривожлантириш концецияси" номли маърузасида "Давлат хокимияти ва бош;аруви органлари фаолиятининг очи;лиги тугрисида" Цонун13 ;абул ;илиш лозимлигини таъкидлади. Мазкур ;онун давлат хокимияти органлари фаолияти ха;ида жамоатчиликни хабардор ;илиб бориш тартибларини ани; белгилаб беради, шу ор;али фу;ароларнинг мансабдор шахсларнинг хатти-харкатлари ва улар томонидан ;абул ;илинаётган меъёрий хужжатлар тугрисида етарлича маълумотга эга булиш имконини яратади. Бундай холат уз навбатида, бош;арув тартибига ;арши бош;а мансабдорлик жиноятлари каби мансаб сохтакорлиги жиноятининг содир этилиш сабабларини муайян даражада бартараф этган булар эди.

2. Цонун нормаларнинг лозим даражада ривожланмагани ва уларнинг мукаммал эмаслиги. Маълумки, ху;у;даги бушли;лар назариясида ";онун ;абул ;илингандан эскиради" мазмунидаги тушунча мавжуд. Яъни, ислохотлар жараёнида и;тисодиётнинг туб негизлари ва и;тисодий амалиётнинг янгиланиши уларни ;онун йули билан таъминлашга ;араганда анча илдамро; кечади. Айни шу хол утиш даврининг белгиларидан бири хисобланади ва коррупцияга, хусусан мансаб сохтакорлиги жиноятларининг содир этилишига ;улай замин яратади.

Демак, мансаб сохтакорлиги жиноятининг сабаблари ва унга имкон берувчи шарт-шароитлар тахлил ;илинар экан, бу сохада мавжуд ;онун хужжатларининг ;ай даражада мукаммал эканлиги хам мухим ахамиятга касб этади. Шуни эътироф этиш лозимки, мазкур сохада мавжуд холатларни инобатга олган холда, "Узбекистон Республикасида давлат хизмати тугрисида"ги Цонунни ;абул ;илиш, унда давлат хизматчиларининг, хусусан мансабдор шахсларнинг ху;у;ий ма;оми, мажбуриятлари доирасини

ва бош;а шу каби холатларни ани; белгилаб ;уйиш, бизнингча, бугунги кун талабларидан бири булиб ;олмо;да.

4. Мансаб сохтакорлигини белгиловчи ташкилий-бош;арув омиллар гурухи ;уйидагиларни уз ичига олади: а) вакант давлат лавозимларини банд этишга танловлар сони куп эмаслиги, профессионал хизматчилар ва сиёсий белгига кура тайинланадиган амалдорлар тизимининг мавжудлиги; б) мансабдор шахслар устидан самарали молиявий ва узга назорат мавжуд эмаслиги; в) давлат хизматининг бе;арорлиги; г) коррупцияга ;арши курашда давлат органлари фаолиятининг самарали эмаслиги; д) давлат хокимияти органларининг вакиллари ва бу лавозимларга номзодларнинг фаолияти ва сиёсий муносабатлар сохаси устидан давлат ва жамият томонидан ижтимоий назорат шакллари мавжуд эмаслиги.

5. Мансаб сохтакорлигини белгиловчи мафкуравий ва тарбиявий омиллар ;аторига ;уйидагиларни киритиш мумкин:

а) коррупцияга ;арши ;ис;а муддатли кампанияларнинг утказилиши, зеро улар аксарият холларда сиёсий ма;садларни кузлаб утказилади ва бу ма;садларга эришиш усулларидан бири хисобланади, чунки уз олдига ;уйилган сиёсий ма;садларга (тегишли лавозимни эгаллаш ёки уни узида са;лаб ;олиш) эришган

13 Каримов И.А. Мамлакатимизда демократик ислохотларни янада чукурлаштириш ва фукаролик жамиятини ривожлантириш концепцияси: Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси Конунчилик палатаси ва Сенатининг кушма мажлисидаги маъруза. 2010 йил 12 ноябрь. - Тошкент: Узбекистон, 2010. -Б.31.

шахслар шундан кейин купинча мазкур ижтимоий ходисага карши курашнинг самарадорлигини ошириш хусусида берган ваъдаларини унутадилар;

б) фукаролик жамияти сиёсий маданиятининг шаклланмаганлиги. Бу аввало сайлов жараёнида акс этади: сайловчиларнинг бир кисми уз овозларини оз микдордаги пул суммалари ёки моддий кимматликлар эвазига берадилар; в) таълим тизимида ёш авлодни коррупцияга карши рухда тарбиялаш мавжуд эмаслиги ёки яхши йулга куйилмагани;

г) оммавий ахборот воситалари ахолини коррупцияга карши рухда тарбиялаш борасида лозим даражада иш олиб бормаётгани.

Маълумки, жиноятчилик шароитлари узига хос равишда унинг сабаблари юзага келишини жадаллаштирувчи холатларни уз ичига олади14.

Мансаб сохтакорлиги жинояти содир этилишига имкон берувчи шарт-шароитлар куйидагилардан иборат:

1) эксклюзив хукуклар бериш (имтиёзлар, шу жумладан экспорт ва импорт, соликлар буйича имтиёзлар бериш, лицензиялаш ва ш.к.) холатлари устидан назоратнинг пастлиги. Яъни мазкур холатда нафакат давлат органлари, балки жамоатчилик томонидан хам мансабдор шахсларнинг назорати механизмини такомиллаштириш талаб этилади. Зеро, мансаб сохтакорлиги жинояти бевосита шундай назоратни амалга оширувчи давлат органлари мансабдор шахслари томонидан хам содир этилиши мумкин;

2) мансабдор шахсларнинг пул рперациялари амалга ошириладиган ташкилотлар, хусусан тижорат багнклар билан хамкорлиги;

3)хукукни мухофаза килувчи органлар ва иктисодий жиноятчиликнинг бирикиши. Мазкур холат хам мансаб сохтакорлиги жиноятини содир этилишига имкон берувчи асосий шарт-шароитлардан хисобланади. Зеро, мансабдор шахс уз жиноятини яшириш ёки унинг содир жтилишини осонлаштириш максадида хам бошка мансабдор шахслар билан узаро тил бириктиради. Яъни, барча жиноий харакатлар узаро келишилган холда, халкимиз таъбири билан айтганда, "ими-жимида" амалга оширилади;

4) фукароларнинг хукукий онги ва хукукий маданияти даражасининг юкори даражада эмаслиги.

Мансаб сохтакорлиги жиноятини содир этувчи мансабдор шахсларда моддий фойда олиш учун конун ва ахлок нормаларига карши бориш, касб этикасини бузишга мойиллик кучли булади. Унда очкузлик ва хасадгуйлик сингари шахснинг феъл-атворини тавсифловчи хусусиятлар хам таъсир курсатади. Ц.Р.Абдурасулова фикрига кура, "бундай шахс яшаётган ижтимоий мухит хакида гапирганда:

- унда коррупция ва бошка жиноий фаолият натижасида катта моддий фаровонликка эришган шахсларнинг мавжудлиги;

- шахснинг турмуш даражаси моддий жихатдан таъминланганлиги ва келгусида бу таъминланганлик даражасининг кескин камайиши;

- нихоятда киммат турувчи одатлар, кизикишларнинг мавжудлиги ва бошка шунга ухшаш холатларни хам кайд этиб утиш лозим"15.

14 Криминология: Дарслик. / К.Р.Абдурасулова, Г.А.Аванесов, З.С.Зарипов ва бошк. - Тошкент: Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2007. -Б.76.

15 Абдурасулова К.Р. Криминология: Дарслик. Масъул мухаррир: ю.ф.д., проф. М.Х,.Рустамбоев. - Тошкент: ТДЮИ, 2008. -Б.218.

Бундан ташцари, айрим мансабдор шахсларнинг масъулиятни хис этмаслиги, хужжатларни руйхатга олиш ва юборишда цаттиц интизомнинг урнатилмаганлиги, хужжатларни юритиш, сацлаш ва улардан фойдаланиш тартиби тугрисида ички локал хужжатлар ишлаб чицилмаганлиги ва ходимларнинг бунга ургатилмаганлиги хам цалбаки хужжатларни тайёрлаш ва ундан фойдаланиш жиноятчилиги детерминантига таъсир цилмоцда. Бевосита давлат мицёсида хужжатларнинг жуда мухим ахамиятини эьтиборга олган холда хозирда хужжатлардан фойдаланиш, сацлаш, тассаруф этиш ва уларни бекор цилиш тартибини белгиловчи ягона цонун хужжати мавжуд эмаслиги хам расмий хужжатлар билан гайрицонуний муносабатда булиш юзасидан содир этиладиган жиноятчиликни холатига маълум даражада уз таъсирини курсатиши мумкин16.

Хулоса сифатида шуни айтиш мумкинки, мансаб сохтакорлиги жиноятига царши курашда жиноятнинг содир этилиш сабаблари ва унга имкон берувчи шарт-шароитларни аницлаш мухим ахамиятга эгадир.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Криминология: Дарслик. Ц.Р.Абдурасулова, Г.А.Аванесов, З.С.Зарипов ва бошк. - Тошкент: Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2007. -Б.73.

2. Узбек тилининг изохли лугати: 80000 ортик суз ва суз бирикмаси. Ж.Ш. Н-тартибли. / Тахрир хайъати: Т.Мирзаев ва бошк. - Тошкент: Узбекистон миллий энциклопедияси, 2006. -Б. 408.

3. 1 Фалсафа: комусий лугат. / Масъул мухаррир: Ц.Назаров. - Тошкент: Шарк, 2004. -Б.352.

4. 1 Абдурасулова Ц.Р. Криминология: Дарслик. Масъул мухаррир: ю.ф.д., проф. М.Х,.Рустамбоев. - Тошкент: ТДЮИ, 2008. -Б.31.

5. Кудрявцев В.Н. Понятия советской криминологии. - М., 1985. -С. 35.

6. 1 Зарипов З., Исмаилов И. Криминология: Дарслик. - Тошкент: Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 1996. -Б. 60.

7. 1 Абдурасулова Ц.Р. Криминология: албом-схемалар. Укув-уклубий кулланма. / Масъул мухаррир: ю.ф.д., проф. М.Х,.Рустамбоев. - Тошкент: ТДЮИ, 2005. -Б. 17.

8. 1 Абдурасулова Ц.Р. Криминология: Дарслик. Масъул мухаррир: ю.ф.д., проф. М.Х,.Рустамбоев. - Тошкент: ТДЮИ, 2008. -Б. 218.

9. Абдурасулова Ц.Р. Коррупцияга карши кураш // Х,аёт ва конун. - Тошкент, 2003, - №3 (90). - 17 б.

10. 1 Алауханов Е.О., Турсынбаев Д.Е. Борьба с коррупцией в государственных органах Республики Казахстан: Учебное пособие / Под ред. Е.О.Алауханова. -Алматы: КазАТК, 2008. - 180 с.

11. 1 Роуз-Аккерман С. Коррупция и государства. Причины, следствия, реформы: Пер. с. англ. О.А.Алякринского. -М.: Логос, 2003. -С.7.

1 Каримов И.А. Мамлакатимизда демократик ислохотларни янада чукурлаштириш ва фукаролик жамиятини ривожлантириш концепцияси:

16 Эрматов Т.О. Расмий хужжатларни калбакилаштириш ва улардан фойдаланиш жиноятини квалификация килиш масалалари: Монография. / Масъул мухаррир: ю.ф.д., проф. К.Р.Абдурасулова. - Тошкент: ТДЮИ, 2009. -Б.114.

IScience

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

íArouyA tí*e AtyJ cf>Aее

Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Олий Maжлиcи ^нунчилик пaлaтacи вa Сeнaтининг к;yшмa мaжлиcидaги мaъpyзa. 2010 йил 12 нoябpь. - Toшкeнт: ^^e^cTO^ 2010. -Б.31

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.