CC BY
18
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/ MILITARY TECHNICAL COURIER, 2015., Vol. LXIII, No 4
ИСКУСТВА ИЗ ПРАКСЕ PROFESSIONAL PRACTICE ПРАКТИЧЕСКИЙ ОПЫТ
ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН РАД СА МИНАМА У МУЛТИНАЦИОНАЛНИМ ОПЕРАЦИЈАМА
Ненад В. Ковачевића, а Универзитет одбране у Београду,
Војна академија, Кадетска бригада,
e-mail: [email protected]
DOI: 10.5937/vojtehg63-7330
ОБЛАСТ: безбедност и здравље на раду, инжињерија ВРСТА ЧЛАНКА: искуства из праксе ЈЕЗИК ЧЛАНКА: српски
Сажетак:
Након поновног пријема Републике Србије у Уједињене наци-је (УН) припадници Министарства одбране (МО) и Војске Србије (ВС) ангажују се у мултинационалним операцијама (МнОп). Прво ангажовање, са три војна посматрача, било је у МнОп-у УН у Ис-точном Тимору (УНМИСЕТ) од 26. јуна 2002. године. До затвара-ња ове мисије тамо се налазило пет припадника МО и ВС. Тре-нутно је ангажовано 247 припадника МО и ВС у укупно 10 мулти-националних операција УН широм света, у различитим улогама. У току тог ангажовања један од кључних проблема су поступци приликом наиласка на неку врсту минско-експлозивних средста-ва (МЕС). С тим у вези, пуна пажња треба да се посвети пре-вентиви, односно квалитетној припреми лица која се упућују у МнОп.Чланак представља преглед тренутно расположиве литературе и искустава припадника МО и Вс који су били ангажо-вани у МнОп-у УН, а у вези са безбедним радом са МЕС, односно минама
Кључне речи: превенција, мултинационалне операције, безбедност, експлозиви, мине.
Увод
Због употребе МЕС у току оружаних сукоба, као и њихове неумерене и неконтролисане употребе, велики је број територија на ко-јима се оне налазе. To отежава функционисање система и институција друштва, али представља и сталну опасност по живот, како локалног становништва, тако и припадника МнОп-а. Опасност је посебно изра-жена у државама где се одвијају оружани сукоби или су се недавно за-вршили, а није занемарљива ни у оним државама где су се сукоби одавно окончали. У таквим друштвеним околностима одређени део те-риторија, на којима се налазе мине и остала МЕС заостала из оружаних сукоба, није прописно обележен. Локално становништво, као и при-падници МнОп-а, нису упознати са локацијама наведених територија, што узрокује могућност настанка минског инцидента приликом крета-ња, односно проласка кроз њих. Такође, поред неинформисаности о територијама на којима се налазе мине и остала МЕС заостала из оружаних сукоба, други узроци минских инцидената су необученост људ-ства, како локалног становништва, тако и припадника МнОп-а, на пре-познавању таквих територија. Необученост људства подразумева и не-познавање и примену безбедносних мера и поступака при раду са МЕС. Чести узроци минских инцидената су и непажња и радозналост.
Ради превенције настанка минских инцидената оружане снаге које упућују своје припаднике у МнОп посебну пажњу посвећују квалитетној и правовременој припреми својих припадника. Припрема се у великој мери односи на познавање опасности које могу проузроковати МЕС, али и на познавање и примену поступака и мера за безбедан живот и рад у МнОп-у, како општих, тако и посебних. Једна од мера које се предузима-ју јесте и израда брошура или приручника којима се припадници МнОп-а упознају са опасностима од експлозивних средстава на територији и оп-штим поступцима припадника МнОп-а у случају наиласка на њих.
Припремање и обуку лица и јединица из састава МО и ВС, као и праћење и координацију њиховог ангажовања у МнОп-у и другим опера-цијама очувања мира и безбедности у региону и свету спроводи Центар за мировне операције Генералштаба ВС. Задаци овог центра су:
> избор, селекција, обука, припремање и опремање појединаца и јединица за МнОп,
> планирање, организација и реализација транспорта поједина-ца, јединица, наоружања и војне опреме у зоне МнОп-а,
> командовање, координација и контрола ангажованих снага у МнОп-у,
> планирање, организација и реализација националних и међу-народних курсева, семинара и предавања по садржајима зна-чајним за учешће у МнОп-у.
Ковачевић, Н., Превентивне мере за безбедан рад са минама у мултинационалним операцијама, pp. 192-214
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/ MILITARY TECHNICAL COURIER, 2015., Vol. LXIII, No 4
У табели 1 приказан је преглед тренутног ангажовања припад-ника МО и ВС у МнОп-у УН, са називима МнОп, бројем лица и дужно-стима на које су она упућена. (http://www.mod.gov.rs.com)
Табела 1 - Преглед ангажовања припадника МО и ВС у МнОп-у УН Table 1 - Review of the engagement of the MoD and the SAFpersonnel in UN MNOPs Таблица 1 - Обзор участия МО и ВСРС в МнОп ООН
МнОп у којима учествују припадници МО и ВС
Р.бр. МнОп Број лица Категорија
1. КОНГО - MONUSCO 8 Штабна група и санитетски тим за евакуацију ваздушним путем
2. ЛИБЕРИЈА - UNMIL 5 Војни посматрачи
3. ОБАЛА СЛОНОВАЧЕ - UNOCI 3 Војни посматрачи
4. КИПАР - UNFICYP 46 Штабни официр, војни посматрачи, чланови патроле и припадници пешадијског вода
5. ЛИБАН - UNIFIL 144 Штабни официри и припадници пешадијске чете
6. БЛИСКИ ИСТОК - UNTSO 1 Војни посматрач
7. EUTM Somalia 5 Штабни официр и санитетски тим
8. EUNAVFOR Somalia Е Operation ATALANTA 16 Штабна група и аутономни тим за заштиту бродова
9. ЦЕНТРАЛНОАФРИЧКА РЕПУБЛИКА - MINUSCA 14 Војни посматрачи, штабни официри, особље војне болнице нивоа 2
10. EUFOR RCA 5 Санитетски тим
УКУПНО 247
Употреба МЕС кроз историју
Минско-експлозивна средства подразумевају целокупну војну опрему која садржи експлозиве, материјале за нуклеарну фузију и фисију, као и биолошке и хемијске агенсе. То су:
> бомбе и бојеве главе,
> навођени и балистички пројектили,
> артиљеријски и минобацачки пројектили, ракете и мало нао-ружање,
> све врсте мина,
> торпеда и подводни пројектили,
> пиротехника,
> касетне бомбе,
> лансирни механизми,
> пуњења и средства која иницирају ракетно гориво,
> електроиницирајућа експлозивна средства,
> недопуштена и импровизована експлозивна средства и
> сви остали предмети или компоненте које су по природи екс-плозивни (Radić, 2001).
Минско-експлозивна средства имају веома дугу примену у ору-жаним сукобима. Захваљујући својим основним карактеристикама, експлозивном дејству и ефекту који оставља на непријатеља, употреба МЕС током историје ратовања стално се повећавала. Са сва-ким новим оружаним сукобом експлозивна средства су усавршава-на, што је резултирало да данас у свету постоји велики број разли-читих експлозивних средстава.
Историја развоја и усавршавања наоружања и војне опреме, али и напретка науке (однос наоружање и војна опрема-наука је дво-смеран и каузалан), забележила је следеће карактеристичне датуме за развој МЕС:
> 1190. године п.н.е. - тројанске трупе користиле су запаљива средства против грчке морнарице;
> 500-470. године п.н.е. - у тактици Кинеза Фау Ли Јена описана је употреба камених кугли и запаљивих лопти приликом опсаде градова;
> 160-122. године п.н.е. - Кинези су пронашли црни барут, смесу 76,2% калијум-нитрата, 15,4% дрвеног угља и 8,4% сумпора;
> 222. године - Римљани су у поморским биткама почели да ко-ристе запаљиву смесу израђену од негашеног креча и асфал-та која се палила у додиру са водом;
(195>
Ковачевић, Н., Превентивне мере за безбедан рад са минама у мултинационалним операцијама, pp. 192-214
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/ MILITARY TECHNICAL COURIER, 2015., Vol. LXIII, No 4
> средином 7. века Грк Калиникос је усавршио римску запаљи-ву смесу и пронашао „грчку ватру” која се састојала од: нафте, сумпора, смоле и негашеног креча;
> 1073. године - Мађари су при опсади Београда први користи-ли црни барут у Европи;
> 1250. године - калуђер R. Bacon направио је црни барут, са-става: 41,2% калијум-нитрат, 29,4% сумпора и 19,4% дрвеног угља;
> 1326. године - у Венецији су израђени метални топови који су избацивали ђулад под притиском гасова, насталих сагорева-њем барута.
> 1627. године - K. Wiendl први је користио црни барут за отко-павање руда;
> 1654. године - J. R. Clauber пронашао је амонијум-нитрат (ко-ји се користи као оксиданс у привредним експлозивима);
> крајем 17. века - J. Lowestern пронашао је живин-фулминат;
> 1780. године - C. L. Berthollet пронашао је калијум-хлорат;
> 1845. године - откривена нитроцелулоза, а A. Soborero пронашао је нитроглицерин;
> 1853. године - Аустријанци замењују црни барут нитроцелу-лозним барутом који стављају у батерије топова;
> 1867. године - А. Нобел је пронашао динамит;
> 1873. године - пронађен пластични експлозив (нитроцелулоза + нитроглицерин);
> 1884. године - пронађен двобазни барут;
> 1870. године - добијен је тринитротролуен (ТНТ);
> 1891. године - T. Curtis пронашао олово-азид;
> 1894. године - произведен је пентрит;
> 1944. године - почела је производња ливених двобазних ба-рута за погон ракетних пројектила.
До најмасовније израде нових МЕС свих врста дошло је током Другог светског рата, што је резултирало великим бројем погинулих и повређених, како припадника оружаних снага, тако и цивилног ста-новништва. Међутим, и у локалним оружаним сукобима након Другог светског рата израда нових врста МЕС у свету није заустављена већ, напротив, рапидно је настављена.
Данас се у свету производе МЕС која су много опаснија од оних која су се користила кроз историју. С тим у вези, УН, ОЕБС и бројне међународне организације предузимају мере да се количине експло-зивних средстава у свету смање, а да се неконвенционална (нехума-на) МЕС више не производе и не користе.
Врсте мина
Врста експлозивних средстава која je узрок многих несрећа, ка-ко за време оружаних сукоба тако и након истих, су мине. Исте се сматрају најопаснијим експлозивним средствима, а разлог су следе-ће карактеристике мина:
> Могућност различитих начина активирања.
> Постојаност и поузданост.
> Велика осетљивост.
> Велико убојно дејство.
> Лакоћа постављања.
> Добра могућност маскирања.
Мине представљају врсту МЕС која се поставља на или у земљу или на неку другу површину како би се активирала због присутности или контакта са особом или возилом. Због свих својих карактеристи-ка за мину се каже и: ,,Мина је перфектан војник. Она никад не спа-ва, никад не пита за плату или за храну, никад не промашује, не пита о задатку и не брине о жртвама. На дужности јој не треба замена пе-десет или више година. Веома ју је тешко пронаћи и није скупа за ку-повину.” (NATO, 2010)
Начелно, свака мина се састоји од: тела мине, експлозивног пуњења, упаљача, каписле и појачника. Мина са основним деловима приказана је на слици 1.
Figure 1 - Mine with the essential parts Рис.1 - Мина с основными частями
Ковачевић, Н., Превентивне мере за безбедан рад са минама у мултинационалним операцијама, pp. 192-214
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/ MILITARY TECHNICAL COURIER, 2015., Vol. LXIII, No 4
На основу података Уједињених нација, тренутно у свету има преко 600 врста мина које се класификују према различитим крите-ријумима. Међутим, најчешћа је подела према намени, и то на (по-дела која се користи у МнОп-у):
> Anti personnel mines - мине за уништавање живе силе (про-тивпешадијске мине) и
> Anti vehicle mines или Anti tank mines - мине за онеспособља-вање и уништавање возила или противтенковске мине. (http://www.mineaction.org)
Anti personnel mines ( противпешадијске мине) намењене су за уништавање и онеспосбљавање живе силе непријатеља. Генерално су малих димензија, различитих облика и могу бити израђени од раз-личитих материала (дрвета, пластике или метала). Активирају се најчешће услед физичког контакта и потезањем потезне жице, а могу и дириговано или помоћу временског упаљача. Углавном се по-стављају у земљу, али се могу поставити и на земљу или неке друге површине. Скоро увек се постављају да буду сакривене и замаски-ране. Ова врста мина класификује се према критријуму начина деј-ства, и то на:
> Blast mines - мине, које дејствују силом експлозије (нагазне мине) и
> Fragmentation mines - распрскавајуће мине (мине које дејствују силом експлозије и фрагментима). (http://www.mineaction.org)
Blast mines - мине које дејствују силом експлозије (нагазне мине) због мале количине експлозива (око 0,1 кг) не наносе смртне по-вреде, већ обично повреде доњих екстремитета, које због своје озбиљности најчешће доводе до ампутације, што има велики психо-лошки утицај на људство. Нагазне мине најчешће су цилиндричног облика, пречника од 70 до 160 мм и висине од 50 до 100 мм. Међу-тим, један број нагазних мина су правоугаоног облика, димензија од 100x180 мм до 150x300 мм. Нагазне мине могу бити различитих бо-ја, али најчешће су маслинасте, зелене, црне, браон или сиве боје. Најозбиљније повреде наносе нагазне мине са кумулативним пуње-њем. (http://www.defence.gov.au/uxo/index.asp)
Fragmentation mines - распрскавајуће мине (мине које дејствују силом експлозије и фрагментима) имају веће количине експлозива (од 0,3 до 0,5 кг) и намењене су да истовремено изазову повреде ве-ћем броју људи. Већина ових мина има тело мине од метала или у својој конструкции има металне куглице које доприносе убојнијем дејству на циљ. Распрскавајуће мине дејствују у пречнику од 3б0° и смртно дејство начелно остварују у полупречнику од 10 до 50 м. Рас-прскавајуће мине, чији резултат активирања су фрагменти неједна-ке величине, могу да остваре смртоносно дејство и на 100 м разда-
<598)
љине. Приликом дејства ове мине могу нанети и смртне повреде. Постоје три основна типа распрскавајућих мина:
> Stake Anti-Personnel Mines - противпешадијске мине по-стављене на кочић,
> Directional Fragmentation Anti-Personnel Mines - усмерене распрскавајуће противпешадијске мине и
> Bounding Fragmentation Anti-Personnel Mines - одскочне распрска-вајуће противпешадијске мине (http://www.defence.gov.au/uxo/index.asp)
Stake Anti-Personnel Mines - противпешадијске мине поставље-не на кочић намењене су да изазову исовремено повреде већем броју људи. Углавном се активирају потезањем потезне жице. Постављају се на дрвени или метални кочић око 200 мм изнад подлоге, а могу се постављати и на дрвећа и објекте. Обично су зелене боје, а могу бити у боји дрвета и метала. На мину се могу поставити две или више потезних жица које се учвршћују за други објекат (углавном други кочић или дрво). Није редак случај да се у земљу дуж протезања потезне жице постављају нагазне мине. (http://www.mineaction.org)
Directional Fragmentation Anti-Personnel Mines - усмерене распр-скавајуће противпешадијске мине намењене су да истовремено изазову повреде већем броју људи усмереним дејством детонације. Ве-ћина мина ове врсте изгледа као закривљени правоугаоник, поседу-је ножице и углавном су маслинасте, црне, браон и зелене боје. Мине постављене и припремљене за дејство најчешће се активирају из даљине, а могу и потезањем потезне жице. Фрагментни материјали (углавном тело мине и куглице) дејствују према циљу у захвату углова од 60° по хоризонтали и 3° по вертикали. Начелно, куглице имају убитачно дејство на 50 м од места експлозије. (http://www.defence.gov.au/uxo/index.asp)
Bounding Fragmentation Anti-Personnel Mines - одскочне распр-скавајуће противпешадијске мине намењене су да истовремено иза-зову повреде већем броју људи. Најчешће се укопавају тако да је само упаљач изнад површине, а активирају се на притисак (нагаз) или на потезање потезне жице. Начелно су димензија до 150 мм у преч-нику и до 300 мм у висину. Одскочне распрскавајуће противпешадиј-ске мине, након покретања ланца детонације, одскачу до 1 м висине, и дејствују у пречнику од 360° и остварују смртно дејство у полупреч-нику од 10 до 50 м. Начелно, фрагменти имају убитачно дејство на 25 м, а рањавајуће на 100 м од места експлозије. (http://www.defence.gov.au/uxo/index.asp)
Anti vehicle mines или Anti tank mines - противтенковске мине, намењене су за онеспособљавање и уништавање возила. Као и про-
(199>
Ковачевић, Н., Превентивне мере за безбедан рад са минама у мултинационалним операцијама, pp. 192-214
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/ MILITARY TECHNICAL COURIER, 2015., Vol. LXIII, No 4
тивпешадијске мине углавном се активирају на притисак (потребна је већа сила притиска), али могу и другим начинима, а нарочито када су опремљене специјалним упаљачима. Постављају се, углавном, на путним комуникацијама за моторна возила. Није редак случај да се уз противтенковске мине постављају и противпешадијске мине. Противтенковске мине најчешће су округлог и квадратног облика, димензија од 230 мм у пречнику и 100 мм у висину до 400 мм у преч-нику и 160 мм у висину. Тело мине може бити од дрвета, пластике или метала и различитих боја. Против- тенковске мине обично се ак-тивирају на притисак од 120 кг до 150 кг. С обзиром на то да је једна од намена противтенковских мина и онеспособљавање и уништава-ње тенкова, оне садрже веће количине експлозива, па су, у случају да их активирају цивилна возила, последице по њих и људство у њи-ма катастрофалне.
Мински знакови
Територије на којима се налазе мине често нису обележене зна-ковима који указују на њихово присуство, а често се не могу ни при-метити, јер су укопане или маскиране за разлику од осталих експло-зивних остатака из оружаних сукоба, који се углавном налазе на по-вршини. Међутим, одређени знаци могу указивати на постојање мина на одређеној територији. То могу бити:
> места вођења оружаних борби: бивши положаји јединица, простор између положаја једне од сукобљених страна, као и простор између положаја две сукобљене стране;
> напуштени објекти и области које локално становништво не користи за кретање - неодржавање објеката и области око њих након оружаних сукоба, непостојање стаза до објеката, висока вегетација;
> трагови војне опреме: амбалажа (сандуци, кутије, бурад и слично) за паковање војне опреме, амбалажа за минско-екс-плозивна средства и слично;
> возила оштећена експлозијама, мртве или повређене животи-ње;
> локације на којима се налазе кратери у тлу настали од екс-плозије и сумњиви трагови на тлу (избочине у земљи, земља-не хумке поред травнатих површина, симетричне рупе на пу-тевима);
> области и објекти инфраструктуре значајни за оружане снаге: аеродроми, хелидроми, важне саобраћајнице, пунктови, области око војних база и слично.
Х200Ј
Знакови који се користе, а који указују на постојање мина на одређеној територији могу бити :
> формацијски знакови - најчешће квадратног или троугластог облика, црвене или жуте позадине са исписаним упозоре-њем. Слова и симболи најчешће су беле или црне боје;
> приручни знакови - најчешће се израђују од камених и дрве-них материјала.
Примери обележавања граница са опасном територијом помоћу камења су следећи:
• камење се поређа дуж границе са опасном територијом, а она половина камена која је ближа опасној територији обоји се у црвено или
• на одређеном растојању дуж границе са опасном територијом камење се сложи у виду хумки.
Такође, уз помоћ осталих приручних материала, као што су ли-менке, гране дрвећа, фарба, платна и слично, могу се обележити границе са опасном територијом. Начини обележавања су:
> исцртавање минских знакова на тлу на граници са опасном територијом,
> побадање грана дрвећа у земљу и њихово обележавање неким црвеним предметом,
> израда знака од грана дрвета у виду стрелице или
> постављање тканина на дрвећу на граници са опасном тери-торијом.
Знак за обележавање опасне територије, а који је у складу са УН стандардима, има следеће карактеристике:
> квадратни или троугласти облик, црвене позадине;
> на знаку је уцртан препознатљив симбол лобање и укрштених костију или неки други симбол;
> слова, лобања и укрштене кости су беле боје;
> упозорење је написано на једном од 6 језика препознатљи-вом припадницима УН и на локалном језику и
> водоотпоран је и траје минимум 6 месеци у свим климатским условима.
Знак би требало да буде постављен тако да је уочљив за лица која наилазе на опасне територије. На слици 2 дати су примери знакова за обележавање опасне територије квадратног и троугластог облика
(20Г>
Ковачевић, Н., Превентивне мере за безбедан рад са минама у мултинационалним операцијама, pp. 192-214
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/ MILITARY TECHNICAL COURIER, 2015., Vol. LXIII, No 4
Слика 2 - Мински знакови Figure 2 - Mine simbols Рис. 2 - Предупреждающие минные знаки
Трајно обележавање опасне територије, на основу међународних стандарда, врши се постављањем ограда од стубова обојених у црвено, са провученом жицом и минским знаковима на одређеном растојању. У случају да нисмо опремљени стандардним знаковима и средствима мо-жемо се послужити и приручним средствима (камењем), али притом се морају поштовати стандарди за обележавање опасних територија.
Мере и поступци за безбедан рад са минама
Сваки мински инцидент оставља тешке и нежељене последице, како за учеснике инцидента, тако и за све присутне на територији где је настао. Стога је, ради смањења настанка минских инцидената изврше-на анализа њиховог настанка. Установљено је да су најчешћи узроци инцидената у којима су учествовали припадници МнОп-а следећи:
> неприпремљеност за задатак (неупознавање са опасним те-риторијама у области реализације задатка),
> кретање ван дозвољених праваца,
> скретање са дозвољених праваца (најчешћи разлози: трага-ње за краћим путем, извиђање и фотографисање области, узимање сувенира, радозналост, упражњавање физиолошких потреба и слично),
> неправилно приближавање жртви минског инцидента (прила-жење повређеном без провере територије),
> необученост и
> недисциплина.
(202Ј
Такође, установљено је да су узрочници минских инцидената најчешће лица следећих категорија:
> лица која су изгубила страх од минског инцидента, јер су већ дужи период изложена минској опасности,
> лица која немају јасну слику минске опасности и
> лица која су самоуверена у владању ситуацијом.
На основу изведених закључака установљене су и опште мере које треба предузети како се не би затекли у опасној територији:
> проучити задатак и извршити припреме за реализацију задатка;
> упознати се са опасним територијама и локацијама оружаних сукоба на одређеној територији (у координацији са претпо-стављеном командом, организацијама које се баве размини-рањем и локалним становништвом) и проучити врсте локаци-ја на којима су мине најчешће постављане;
> дефинисати границе безбедних и сумњивих територија на основу прикупљених података (подаци о територијама морају се редовно ажурирати);
> упознати припаднике јединице са прикупљеним подацима и проверити њихово познавање поступка у случају наиласка на знакове опасне територије;
> кретати се искључиво по сигурној територији и паркирати возило на сигурној територији;
> ако постоји сумња у безбедност територије стати и вратити се назад;
> по могућности кретати се по асфалтним путевима, бетонира-ним и утабаним стазама;
> обучити људство и
> спречити сваки облик самовоље и недисциплине.
Мере које треба да предузимају припадници МнОп-а непосред-но пре кретања на задатак и у току кретања:
> пре кретања проверити средства комуникације и у току крета-ња одржавати (проверавати) везу са претпостављеном командом и наглашавати место тренутне локације и следећу локацију за јављање;
> проверавати рад ГПС (глобалног позиционог система);
> уз себе увек имати санитетска средства за пружање прве по-моћи и знати их наменски употребити;
> приликом јутарњих кретања дозвољавати припадницима ло-калних или државних институција да се крећу испред;
> држати безбедно одстојање приликом кретања;
> носити заштитну опрему (панцир, шлем и друго) и у моторном возилу;
> прозор од моторног возила држати пар милиметара отворен;
(203}
Ковачевић, Н., Превентивне мере за безбедан рад са минама у мултинационалним операцијама, pp. 192-214
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/ MILITARY TECHNICAL COURIER, 2015., Vol. LXIII, No 4
> приликом кретања осматрати облает ради опажања знакова који указују на могуће присуство опасне територије у одређе-ној области и знакова за обележавање опасне територије и
> пронађену мину или МЕС који су заостали из оружаног сукоба не треба дирати и не померати већ само обележити.
Мере које треба предузети приликом кретања моторним вози-лом су следеће:
> доставити команди податке о датуму и времену кретања, као и о планираном правцу. У случају промене правца кретања потребно је доставити податке о новом правцу кретања. У случају немо-гућности комуникације са командом у току кретања никако не треба мењати правац кретања, јер ће претпостављена команда, у случају потраге, ићи по правцу који је достављен у подацима;
> кад год је могуће треба путовати са пратиоцем, по могућству са оним који познаје територију и путеве. Путовање у два возила у већини случајева је пожељније. Када се кретање оба-вља у колони, кад год је могуће треба обезбедити раздаљину између возила од 50 до 100 м, односно тако да се може одр-жавате визуелни контакт;
> не треба отпочињати путовање ујутро, односно док локални саобраћај не постане активан. Планирати путовања на сигур-ним територијама и избегавати кретања по нестабилним пу-тевима (услед киша, одрона и слично), односно оних који могу одвести са планираног правца;
> не треба путовати ноћу. Планирати путовање тако да се завр-ши два сата пре заласка сунца, како би команда могла да ре-агује по видном времену, јер се трагови возила и мински зна-кови не виде ноћу;
> кад год је могуће треба се кретати асфалтираним путевима, чак и онда када због тога путовање дуже траје. Избегавати кретање по избочинама и удубљењима на асфалтним путевима;
> треба обратити пажњу на препреке на путу, јер оне могу усмеравати на кретање ка мини, импровизованој експлозив-ној направи или ка опасној територији;
> не треба користити путеве на којима су већ раније поставља-на импровизована експлозивна средства.
Мере које треба предузети приликом кретања без моторног возила, односно пешачењем, следеће су:
> ангажовати локалног водича да води групу и обезбедити уда-љеност од најмање 5 м, а идеално растојање било би 25 м између чланова групе;
> не кретати се кроз територије обрасле растињем, већ асфал-тираним путевима;
> носити собом средства за комуникацију и комплет прве помоћи;
> не померати препреке, јер могу бити миниране;
> не улазити у напуштене објекте и не кретати се испод мостова;
> не прикупљати непозната средства.
Најбоље информације о локацији опасних територија могу се добити од локалног становништва. Ради добијања информација о њима потребно је поставити следећа питања:
> Да ли је било минских инцидената на овој територији?
> Шта је узрок несреће (мина или остаци МЕС из оружаног су-коба)?
> На којој локацији и када се догодила несрећа?
> За које локације сумњате или знате да се на њима налазе мине или експлозивна средства заостала из рата?
> Да ли је било борби на овој територији и на којим локацијама?
> Да ли су на том месту пролазиле или биле стациониране ору-жане снаге?
> Да ли је било експлозија на територији и на којим локацијама?
> Да ли постоје територије и објекти на њима (путне комуника-ције, поља, куће, извори воде и слично) који се не користе ?
> Које путне комуникације су безбедне за кретање?
> Да ли постоје објекти оружаних снага које треба избегавати?
> Да ли су означене опасне територије и каквим знаковима?
Поступак припадника МнОп-а у случају наиласка на опасну тери-торију који се најчешће користи познат је под скраћеним називом. За-право се ради о акрониму S.A.N.D.Y. и подразумева следеће радње:
> STOP - стоп мине, што подразумева - заустави се и не поме-рај се;
> ASSESS - процена, што подразумева процену да ли је неко физички угрожен, који индикатори опасне територије су при-сутни, растојање до безбедне територије, могућност изласка из опасне територије, могућност контакта са претпоставље-ном командом;
> NOTE - опажање, што подразумева опажање врсте мина ко-ришћених за израду опасне територије, величину опасне те-риторије, датум и време уласка у опасну територију, позицију, временске услове;
> DRAWBACK - незгода, што подразумева: ако има повређе-них, разминирати стазу до повређеног, проверити да ли има мина око њега, евакуисати га до безбедне територије; ако има неоштећеног возила, остати у њему и чекати да тим за разминирање дође; ако има оштећеног возила одлучити шта је безбедније, чекати у њему или израдити пролаз до безбедне територије;
(205>
Ковачевић, Н., Превентивне мере за безбедан рад са минама у мултинационалним операцијама, pp. 192-214
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/ MILITARY TECHNICAL COURIER, 2015., Vol. LXIII, No 4
> INFORM - известити, што подразумева: одмах известити претпостављену команду о инциденту, обележити опасну те-риторију, тако да је уочљиво за друге, обавестити локалне државне институције и организације које се баве разминира-њем (Ministarstvo odbrane Australije, 2003).
Други поступак који се користи, а који је сличан претходном, подразумева следеће радње:
> STOP - стоп мине; заустави се и не померај се;
> WARNING - упозорење; упозори и друге;
> REPORT - извештај; извести претпостављеног о ситуацији,
> ASSESS - процена; процењивање да ли је неко физички угро-жен, који индикатори опасне територије су присутни, растоја-ње до безбедне територије, могућност изласка из опасне тери-торије, могућност контакта са претпостављеном командом;
> ACTION - акција; преузимање одређених мера. Ако има повређе-них разминирају се стазе до њих и проверава да ли има мина у њиховој околини. Затим се евакуишу до безбедне територије. Уколико постоји неоштећено возило, може се боравити у њему док тим за разминирање не дође, а ако је возило оштећено, од-лучује се шта је безбедније - чекати у њему или израдити пролаз до безбедне територије (Ministarstvo odbrane Australije, 2003).
Веома је важно напоменути да мину, након проналаска, приликом израде пролаза до безбедне територије не треба разминирати већ означити, и наставити даље са израдом пролаза поред пронађене мине до безбедне територије. У случају недостатка формацијских сред-става за разминирање, за израду пролаза треба користи приручна средства (нож или шипку од пушке користити као пипалицу, а футролу ножа, папирне марамице и остале личне ствари користити за обеле-жавање граница пролаза кроз опасне територије). Приликом проналаска мине она се са безбедног одстојања уништава активирањем по-стављеног експлозива, а ретко се разминирава, превасходно због мощности активирања допунских упаљача (Uprava inžinjerije, 1999).
Поступци припадника МнОп-а приликом израде пролаза у опасној територији до безбедне територије су следећи: визуелно прегледати простор испред себе и уочити да ли има знакова о постављеној мини -да ли се уочава потезна жица, нагазна звезда, упаљач или се уочавају уздигнути бусени траве или хумке земље. У случају да се уочи мина или упаљач од мине, треба је означити, односно поред ње треба по-ставити уочљив знак (у недостатку формацијских средстава за обеле-жавање може се поставити, на пример: папирна марамица, футрола ножа и слично) и наставити даље са израдом пролаза до безбедне те-риторије у паралелном смеру. На слици 3 приказан је припадник МнОп-а приликом визуелног прегледа земљишта.
Слика 3 - Визуелни преглед земљишта Figure 3 - Visual inspection of the ground Рис. 3 - Визуальный осмотр земли
Визуелно или у случају високе вегетације жицом, шипком од пушке или другим приручним средством треба проверити да ли се мо-жда испред нас налази жица мине постављене на потез. Провера се врши тако што се једно од наведених средстава за рад лагано поди-же од тла увис (на сваких 0,2 м ширине пролаза) проверавајући да ли средство за рад наилази на отпор. У случају наиласка на отпор и визуелно треба утврдити шта изазива отпор и, у случају да се ради о жици од мине постављене на потез, треба је означити и наставити даље са израдом пролаза до безбедне територије у паралелном смеру са жицом (не прескакати потезну жицу и не стављати знак за обележавање преко жице). На слици 4 приказан је припадник МнОп-а приликом прегледа потезне жице од мина.
Слика 4 - Преглед потезне мине Figure 4 - Inspecting a trip mine Рис. 4 - Осмотр противопехотной мины
Ковачевић, Н., Превентивне мере за безбедан рад са минама у мултинационалним операцијама, pp. 192-214
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/ MILITARY TECHNICAL COURIER, 2015., Vol. LXIII, No 4
У случају да се повлачењем жице није наишло на отпор, може се лагано прстима препипати тло испред нас. Испитује се површина ис-пред, дубине 0,2 м и ширине 1 м, односно ширине пролаза који се из-рађује ради уочавања мине или упаљача мине. У случају да се наиђе на мину, треба је означити и наставити са израдом пролаза. Припад-ник МнОп-а који прегледа земљиште рукама приказан је на слици 5.
Слика 5 - Преглед земљишта рукама Figure 5 - Inspection of the ground with hands Рис. 5 - Ручной осмотр земли
Помоћу средства за рад - пипалице, шипке, носача значки, ножа и сличних средстава треба затим испитати прегледану површину. Средство за рад треба да уђе у тло под углом од 30° и у дубину од најмање 0,05 м, а размаке између убода треба правити на сваких 0,02 м у једној линији. Преглед земљишта ножем приказан је на слици 6.
Слика 6 - Преглед земљишта ножем Figure 6 - Inspection of the ground with a knife Рис. 6 - Осмотр земли ножом
У случају да нема мина на 0,1 м од унутрашње стране граница разминиране површине треба постављати знакове (у недостатку формацијских средстава за обележавање разминиране површине може се поставити нпр. папирна марамица, футрола ножа и слично) како би се обележила разминирана површина. У случају да се наиђе на мину, треба је означити и наставити са израдом пролаза. На сли-кама 7 и 8 приказан је правилан и неправилан распоред убадања пи-палицом или другим средством у земљу.
о
о
о
о о
о о о
Слика 7 - Правилан распоред убадања средства при прегледу земљишта Figure 7 - Correct use of prodders during ground inspection Рис. 7 - Безопасное заглубление ножа при осмотре
Слика 8 - Неправилан распоред убадања средства при прегледу земљишта Figure 8 - I ncorrect use of prodders during ground inspection Рис. 8 - Неправильное заглубление ножа при осмотре
У случају да смо се затекли у возилу и да претпостављамо да се налазимо на опасној територији, израду пролаза треба започети из возила на исти начин као да се налазимо и на тлу. Рад је приказан на слици 9.
(209}
Ковачевић, Н., Превентивне мере за безбедан рад са минама у мултинационалним операцијама, pp. 192-214
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/ MILITARY TECHNICAL COURIER, 2015., Vol. LXIII, No 4
Слика 9 - Преглед земљишта из возила Figure 9 - Mine detection from a vehicle Рис. 9- Осмотр земли из машины
Након прегледа земљишта из возила и установљавањем да је земљиште безбедно, настављамо са разминирањем у клечећем ставу. На слици 10 приказан је рад припадника МнОп-а при разминира-њу у клечећем ставу.
Слика 10 - Разминирање у клечећем ставу Figure 10 - Demining in a kneeling position Рис. 10 - Разминирование в положении «сидя»
Када се створе услови, односно када се разминира довољна зе-мљишна просторија, са разминирањем се наставља у лежећем ставу. На слици 11 приказан је рад припадника МнОп-а при разминира-њу у лежећем ставу.
(Ш)
Слика 11 - Разминирање у лежећем ставу Figure 11 - Demining in a prone position Рис. 11 - Разминирование в положении «лежа»
Закључак
Ризик од повређивања на раду је у последњих неколико година че-сто предмет бројних расправа и дискусија, нарочито од почетка примене одредби Закона о безбедности и здрављу на раду. Ризик, као комбината вероватноће и последица опасног догађаја, свакако се може умањи-ти или пак елиминисати искључиво правовременом и савесном приме-ном превентивних мера при коришћењу опреме за рад, које сваки поје-динац (независно од категорије лица) треба перманентно да примењује и да их се придржава (Kovačević, 2014, p.167). Квалитетна обука, као процес, са свим својим елементима, основна је мера превенције настан-ка несрећа од експлозивних средстава. База (основа) било које врсте обуке, су: извођачи-инструктори, покретне ствари трајне и потрошне вредности и литература. Овај рад представља скроман допринос ауто-ра на проширивању постојеће литературе у овој области.
Рад са минама, али и осталим врстама МЕС, веома је напоран и комплексан психофизички посао, који изискује, пре свега, веома добро теоретско познавање мина, телесно напрезање, али и практичну обу-ченост за њихово разминирање. Израдом и употребом нових уџбеника, правилника, лекција и приручника у којима се разматра рад са минама, приликом припреме лица предвиђених за ангажовање у МнОп ризик од повређивања се може у великој мери смањити, односно у великој мери се може учинити на плану побуђивања свести у погледу могућих опасности и последица које могу настати приликом нестручног рада са ми-
(2Н>
Ковачевић, Н., Превентивне мере за безбедан рад са минама у мултинационалним операцијама, pp. 192-214
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/ MILITARY TECHNICAL COURIER, 2015., Vol. LXIII, No 4
нама. Приликом израде нове литературе потребно је максимално им-плементирати искуства у раду са минама, која су стекли припадници ВС и МО, али и страних оружаних снага, у МнОп-у УН.
Литература / References
E-mine: The UN mine action gateway, [Internet], Dostupno na: <http://www.mineaction.org>, Preuzeto dana: 05. 12. 2014.
Kovačević, N. 2014. Preventivne mere za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju amfibijskog transportera PTS-M. Vojnotehnički glasnik/Military Technical Courier, 62(2), pp.166-179.
Ministarstvo odbrane Australije. 2003. Ordnance items description.Kanbera. Appendix E.
NATO. 2010. Mine and counter mine.Turska.
Radić, N.V. 2001. Minsko ratovanje.Beograd: Vojnoizdavački zavod.
Unexploded ordnance within Australia, [Internet], Dostupno na: <http://www.defence.gov.au/uxo/index.asp>, Preuzeto dana: 05. 12. 2014
Uprava inžinjerije VJ, 1999. Minsko eksplozivna sredstva NATO.Beograd: Vojnoizdavački zavod.
МЕРЫ ПРЕДОСТОРОЖНОСТИ ДЛЯ БЕЗОПАСНОГО РАЗМИНИРОВАНИЯ В РАМКАХ МНОГОНАЦИОНАЛЬНЫХ ОПЕРАЦИЙ ООН
Ненад В. Ковачевич а,
а Университет обороны в г. Белград, Военная академия, Кадетская бригада
ОБЛАСТЬ: безопасность и охрана труда, инжинеринг ВИД СТАТЬИ: практический опыт ЯЗЫК СТАТЬИ: сербский
Резюме:
После обновленного членства Республики Сербия в Организации Объединенных Наций (далее по тексту: ООН) служащие Министерства обороны Республики Сербия (далее по тексту: МОРС) и Вооруженных сил Республики Сербия (далее по тексту: ВСРС) стали вновь принимать участие в многонациональных операциях (далее по тексту: МнОп).
В первой операции, проведенной в рамках МнОп ООН в Восточном Тиморе (после обновленного сотрудничества) приняло участие трое наших военных наблюдателей, а с 26.06.2012г, до завершения данной миссии общее количество служащих МОРС и ВСРС, принявших участие в ее процессе составило пять человек.
(2Г2)
На сегодняшний день в десяти МнОп ООН, проводимых в разных странах мира, участвуют 247 представителей МОРС и ВСРС.
Ключевой проблемой, возникающей в процессе осуществления МнОп ООН является процедура при обнаруживании минновзрывных устройств (далее по тексту: МВУ).
Если мы хотим избежать нежелательные последствия от неадекватных действий в подобной ситуации, то нам необходимо вовремя посвятить должное внимание профилактике, и профессиональной подготовке лиц-участников МнОп.
Главной проблемой при профессиональной подготовке служащих МОРС и ВСРС, направляемых в МнОп ООН является отсутствие достаточного количества квалифицированных инструкторов, так же как и учебных пособий.
Статья представляет собой «сублимат» доступной на данный момент литературы и опыта участников МОРС и ВСРС в МнОп ООН, в области охраны труда, с акцентом на профилактические мероприятия при обнаруживании МВУ.
Ключевые слова: профилактика, многонациональные операции, безопасность, взрыв, мины.
PREVENTIVE MEASURES FOR SAFE AND HEALTHY WORKING WITH MINES IN MULTINATIONAL OPERATIONS
Nenad V. Kovačević a,
а University of Defence in Belgrade, Military Academy, Cadet brigade
FILED: Safety and Health at Work, Engineering ARTICLE TYPE: Professional Practice ARTICLE LANGUAGE: Serbian
Summary:
After the re-admission of the Republic of Serbia to the United Nations (UN), members of the Ministry of Defence ( MoD) and the Serbian Army Forces (SAF) have been engaged in multinational operations (MNOP). The first engagement of three military observers was in UN MNOP in East Timor (UNMISET) from 26.06.2002. Until the closing of the mission, there were five members of the MoD and SAF engaged. Currently, there are 247 members of the MoD in 10 UN MNOP worldwide, engaged in different roles. During UN multinational operations, one of the key problems is posed when encountering some kind of explosive ordnance (referred to in the article as MES). In order to avoid consequences of improper explosive ordnance handling, full attention has to be paid to prevention, i.e. good preparation, During the preparation of MoD and SAF members to be sent to UN MNOP, the main problems concern professional staff (a small number of qualified and trained instructors) and necessary literature. The
(2l3>
Ковачевић, Н., Превентивне мере за безбедан рад са минама у мултинационалним операцијама, pp. 192-214
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/ MILITARY TECHNICAL COURIER, 2015., Vol. LXIII, No 4
paper presents a review of the currently available literature and the experience of the MoD and SAF members who were engaged in UN MNOP in dealing with explosive ordnance, notably mines.
Introduction
The method of choosing MoD members for participatingin UN MNOP is given as well as the tabular review of the engagement of the MoD and SAF members in UN MNOP from 2002 to the present.
Basic concepts related to mines
This part deals with the basic theoretical aspects of mines according to NATO literature. The basic types of mines, based on the application criterion, are explained.
Measures and procedures for safe work with mines
The basic procedures of detecting land mines and their further treatment, in accordance with the regulations applied in UN MNOP, are given. This part of the text is enriched with illustrations offering a better explanation of the procedures and a possibility of visualizing them.
Conclusion
In conclusion, the article emphasizes a necessity to increase a number of appropriate written sources as well astrained instructors in order to improve training and raise the level of preparation of MoD and SAF individuals and units for their engagement in UN MNOP.
Key words; prevention, multinational operations, safety, explosives, mines.
Датум пријема чланка / Paper received on / Дата получения работы: 11. 12. 2014. Датум достављања исправки рукописа / Manuscript corrections submitted on / Дата получения исправленной версии работы: 22. 01. 2015.
Датум коначног прихватања чланка за објављивање / Paper accepted for publishing on / Дата окончательного согласования работы: 24. 01. 2015.
© 2015 Аутори. Објавио Војнотехнички гласник / Military Technical Courier (www.vtg.mod.gov.rs, втг.мо.упр.срб). Ово је чланак отвореног приступа и дистрибуира се у складу са Creative Commons licencom (http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/).
© 2015 The Authors. Published by Vojnotehnički glasnik / Military Technical Courier (www.vtg.mod.gov.rs, втг.мо.упр.срб). This article is an open access article distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution license (http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/).
© 2015 Авторы. Опубликовано в "Военно-технический вестник / Vojnotehnički glasnik / Military Technical Courier" (www.vtg.mod.gov.rs, втг.мо.упр.срб). Данная статья в открытом доступе и распространяется в соответствии с лицензией "Creative Commons" (http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/).
(Ш)
