Научная статья на тему 'Прекаризация: концептуал асослари, омиллари ва баҳоланиши'

Прекаризация: концептуал асослари, омиллари ва баҳоланиши Текст научной статьи по специальности «Социологические науки»

CC BY
119
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПРЕКАРИЗАЦИЯ / ПРЕКАРИАТ / ПРЕКАРИЙ / БАНДЛИК БЕқАРОРЛИГИ / АХБОРОТЛАШГАН ЖАМИЯТ БАНДЛИК ТАРКИБИ / НЕСТАБИЛЬНОСТЬ ЗАНЯТОСТИ / INSTABILITY OF EMPLOYMENT / СТРУКТУРА ЗАНЯТОСТИ В ИНФОРМАЦИОННОМ ОБЩЕСТВЕ / STRUCTURE OF EMPLOYMENT / INFORMATION SOCIETY / PRECARIOUS EMPLOYMENT

Аннотация научной статьи по социологическим наукам, автор научной работы — Мирзакаримова Муяссар Муминовна

Ахборотлашган жамиятда сифат жиҳатдан янгича касб ва мутахассисликлар вужудга келиши билан бир қаторда, бандликнинг прекаризациялашуви (беқарорлиги) жараёнлари ҳам юзага келади. Мақолада ана шу жараёнлар илмий-назарий жиҳатдан тадқиқ этилган.В информационном обществе появляются новые специальности и профессии, а также происходят процессы прекаризации (нестабильной занятости). В статье представлены научно-теоретические точки зрения этих процессов.There are considered in the article the trend of new professions and qualifications appearing in information society and as well processes of precarious employment. In the article are studied scientifically-theoretical standpoints of these processes.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Прекаризация: концептуал асослари, омиллари ва баҳоланиши»

МИРЗАКАРИМОВА Муяссар Муминовна,

Тошкент тукимачилик ва енгил саноат институти «Корпоратив бошкарув» кафедраси доценти, иктисод фанлари номзоди

ПРЕКАРИЗАЦИЯ: КОНЦЕПТУАЛ АСОСЛАРИ, ОМИЛЛАРИ ВА БАДОЛАНИШИ1

УДК 331.526

МИРЗАКАРИМОВА М.М. ПРЕКАРИЗАЦИЯ: КОНЦЕПТУАЛ АСОСЛАРИ, ОМИЛЛАРИ ВА БАЦОЛАНИШИ

Ахборотлашган жамиятда сифат жих,атдан янгича касб ва мутахассисликлар вужудга келиши билан бир каторда, бандликнинг прекаризациялашуви (бекарорлиги) жараёнлари х,ам юзага келади. Маколада ана шу жараёнлар илмий-назарий жих,атдан тадкик этилган.

Таянч иборалар: прекаризация, прекариат, прекарий, бандлик бекарорлиги, ахборотлашган жамият бандлик таркиби.

МИРЗАКАРИМОВА М.М. ПРЕКАРИЗАЦИЯ: КОНЦЕПТУАЛЬНЫЕ ОСНОВЫ, ФАКТОРЫ И ОЦЕНКИ

В информационном обществе появляются новые специальности и профессии, а также происходят процессы прекаризации (нестабильной занятости). В статье представлены научно-теоретические точки зрения этих процессов.

Ключевые слова: прекаризация, прекариат, прекарий, нестабильность занятости, структура занятости в информационном обществе.

MIRZAKARIMOVA М.М. CONCEPTS OF PRECARIOUS EMPLOYMENT, FACTORS AND ESTIMATION

There are considered in the article the trend of new professions and qualifications appearing in information society and as well processes of precarious employment. In the article are studied scientifically-theoretical standpoints of these processes.

Keywords: instability of employment, the structure of employment, information society, precarious employment.

1 Standing G. The Precariat: The New Dangerous Class. London, New York: Bloomsbury Academic, 2011; Jonson I., Nyberg A. Sweden: precarious work and precarious unemployment. // Gender and the contours of Precarious Employment / Ed.by L.F. Vosko et al. New York: Routledge, 2010.

Бугунги кунда купгина давлатларда бецарор мецнатда бандликка асосланган жамиятга утиш жараёнларини кузатиш мумкин булиб, у илмий доираларда »бандлик прекаризация-си1» сифатида белгиланмоцда. Адабиётларда прекаризация курсаткичларининг хилма-хиллигини учратамиз, улар цозирги дунёда кузатилаётган ижтимоий ва ицтисодий бецарорликни тадциц этиш имконини беради.

Тадкикотчилар прекаризация х,одисаси бандлик кафолатларининг мавжудмаслиги2, касбий лаёкатларнинг йуклиги3, иктисодий ночорлик4, ностандарт бандлик салмоFининг усиши5 ва мех,нат бекарорлигининг бошка омиллари6 билан белгиланишини кайд эта-дилар.

Тадкикотчилар прекариатни кандай таъ-рифлашларидан келиб чикиб, уни бах,олаш х,ам фаркланади. Айрим мах,аллий мех,нат бозорларида кулланилаётган услубият ва хусусиятлардан келиб чикиб, прекариат бах,осидаги тафовутларни курсатувчи илмий изланишларга мурожаат киладиган булсак, Германияда 43,4 миллион кишига (2010 йил)

1 hhm. precarious - Ka$o.naT.naHMaraH, HOcTa6ui.n, hwohmch3, Ba3uaTra MatHO-napuiHH

pagu (Tax,p.)

2 Standing G. The Precariat: The New Dangerous Class. London, New York: Bloomsbury Academic, 2011; Jonson I., Nyberg A. Sweden: precarious work and precarious unemployment. // Gender and the contours of Precarious Employment / Ed.by L.F. Vosko et al. New York: Routledge, 2010.

3 6h3kikob n. hto TaKoe npeKapuaT? 01.08.2014// http: //trudprava.ru/expert/article/employart/1182; Tucker D. Precarious Non-Standard Employment-a Review of the Literature. Working paper of Labour Market Policy Group. 2002. // http://www.dol. gov t. nz/pdfs/Precarious NS work lit Review.pdf.

4 Precarious Employment in Europe: A Comparative Study of Labour Market related Risks in Elexible. Final Report. 2004. P. 46. // ftp.cordis.europa.eu./pub/ citizens/docs/kina21250ens... finaL.esope. Wilson M. Precarious work: The need for a new polisy framework. Editing. The Whitlam Institute. 2013. // http://www. whitlam: org/ ... date/assets/pdf.file/0015/430008/ Perspectives_8_Margaret_Wilson.pdf.

5 Cardose P. et. al. Precarious employment in Europe. Brussels: FEPS.2014. P. 7. // http://www.renner-institut. at/fileadmin/user_upload /Themen/Europa/wg_ precarious _ employment in_europe.pdf.

6 UkapaTaH O. HI., KapanapoBCKurn B.B., TacroKOBa

E.H. npeKapuaT: Teopua u эмпupuмecкuм aHa^u3. /

Ha MaTepua^ax onpocoB b Poccuu (1994-2013). //

«Сoцua^oгuмecкue uiccneflOBaHHfl», 2015, N12.

бах,оланадиган ишчи кучи шаротида 7,7 миллион киши ностандарт бандлик вакансияла-рида мех,нат килмокдилар7.

Прекаризациянинг шу каби тавсифи Франция ва Нидерландияга х,ам хос булди, ностандарт бандлар салмоти буйича у ерда ишчи кучининг чорак кисмини ташкил этадиган тафовутлар кузатилди. Латвияда прекаризация муаммоси, биринчи навбатда, норасмий бандлар салмотининг ошиши билан ботлик булиб, улар мамлакат ЯИМнинг 30-40%ини ишлаб чикармокдалар (2011)8.

Буюк Британияда GFK (gasells-chaft fur Konsumforchung) тадкикотлари натижаларига кура, прекариатга 15% респондентлар, GBCS (Great British Class Survey) онлайн-тадкикотлари маълумотлари буйича эса камида 1% респондентлар киритилди. Хар икки тадкикотни бах,олашда бундай мух,им хусусиятни кулланилган танловлардаги катта тафовутлар билан изох,лаш мумкин: респондентлар катта кисмини GBCS тадкикотларида профессионаллар ва урта бутин мутахассис-лари, GFK тадкикотларида колок мех,нат ишчилари ва техник ходимлар ташкил этганлар.9

Прекаризация жараёнлари Япониядаги каби, ишчиларни бир умрлик ишга ёллаш анъаналари билан машх,ур булган мамлакат-

7 Mansel J., Heitmeyer W.Precarity. Segregation and Poverty in the Social Space-Overview of the Research Status. 2010 // http://www.difu.de/publikationen/ precarity-Segregation and povertion.

8 Мс toy S. et al. Study on Precarious Work and Social Rights. London: Working Lives. Research Institute, London Metropolitan University, 2012. Р. 72-74.

9 Savage et al. A New Model of Social Class? Findings from the BBC's Great British Class Survey Experiment. // Sociology.2013.p.12.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2017, 7

ларга х,ам тегишли. Financial Times1 маълу-мотларига кура, Японияда ишловчиларнинг тахминан 40%и прекариатни ташкил киладиган эгилувчан мех,нат графикларидаги паст х,ак туланадиган вакансияларда банд булдилар2. Г.Стэндинг бунга як,инрок, бах,они беради: у 2008 йилда Японияда прекариатга япон аёлларининг тахминан ярми ва япон эркакларининг 1/5 кисмини киритиш мум-кинлигини ёзади. Жанубий Кореяда х,ам иш шу тарзда турибди: бах,олашларга Караганда, уша даврда Корея аёлларининг 57%и ва эркакларининг 35%и прекариал мех,нат билан банд булганлар.3

Украинада прекариатга 2004-2011 йил-ларда 11 млндан 13 млн гача киши кири-тилди, бу иктисодий фаол ах,олининг 50,4-58,5%ини ташкил этди, бошка бах,олашларга Караганда, 2004-2012 йилларда Украина иктисодий фаол ах,олисининг камида 26,3%дан 29,2%гачаси киритилади4.

Россияда R1MS-HSE маълумотлари тах,лил натижаларига кура (мониторинг 20-тулкини), бандлик бекарорлиги турли даражаларига эга булган уч гурух, ах,оли ажратилди, бунда бандлик юкори бекарорлигига эга булган биринчи гурух,га ёлланма ишчиларнинг тахминан 6%и киритилди, паст бекарор бандлик иккинчи гурух,ига ёлланма ишчиларнинг 50%дан ортикроти киради5.

Прекаризация х,одисасини урганиш х,амда прекаризация манбасини аниклашда диккат марказига ташки таркибий чекловлар ёки шахсий кадриятларнинг узгариши уртасидаги

1 Pilling 6. Japan is creating jobs but workers do not prosper. Casualisation of the Workforce is stitling the reflationary experiment. // Financial Times. 2014, September 10.

2 Уша жойда.

3 Standing G. The Precariat: The New Dangerous Class. P. 61.

4 Колот А.М. Трансформация института занятости как составляющая глобальных изменений в социально-трудовой сфере: феномен прекариза-ции. // «Рынок праци та зайнятости населения», 2014, №3. -C.12.

5 Занятость и социальная прекаризация в России:

введение в анализ: монография. / В.Н.Бобков,

О.В.Вередюк, Р.П.Колосова, Т.О.Разумова. - М.: TEUC,

2014. -С. 25.

тафовутни ажратишни к,уйиш зарур. Шу сабабли ташки коньюнктурадан келиб чикиб, прекарийликнинг ижтимоий-иктисодий х,о-лати фаркланишини курсатадиган х,амда пре-карийлашувнинг таркалишига сабаб була-диган шахсий узгаришларнинг ах,амиятини намойиш этадиган тадкикотларга мурожаат киламиз.

Прекаризация манбаи - ташци таркибий узгаришлар, давлат сиёсатининг роли

Г.Стэндинг давлатларнинг сиёсий йуна-лишга эга булган прекариатни шаклланти-ришни неолиберализм6 тамойилларини куза-тиш билан, аникро™ мех,нат бозори эгилув-чанлигини оширишга интилиш билан бот-лайди. Бу эса иш х,аки даражалари, ёллана-диган ишчилар сонининг бозор тебраниш-ларидан келиб чикиб узгаришини кузда тутади. Иш берувчилар томонидан ишчилар бажарадиган вазифа ва функцияларнинг тар-тибга солиниши, ижтимоий мух,офазалан-ганликнинг иш жойларига ботликлиги мав-жудмаслигига олиб келади.

Глобаллашув жараёнлари7 неолиберализм тамойилларини кузатиш билан бир каторда, бекарор бандлик шаклида ишловчилар кат-ламининг кенгайишига олиб боради8.

Жах,он бозорида ракобатбардош булиш учун фирмалар ишчи кучига харажатларни камайтиришга мажбурдирлар. Шу сабабли неолиберал сиёсий йуналишнинг илгарилиги шароитида купгина ишловчилар ижтимоий ва иктисодий ночор ах,оли гурух,ларига тушиб коладилар.

А.Каллеберг9 неолиберал глобаллашув жараёни эгилувчан бандлик ва ишчи кучи

6 Standing G./ The Precariat: The New Dangerous Class. New York: Routledge, 2010. -Р. 6.

7 Уша жойда, 5-7-б.

8 Бек У. Власть и ёе оппоненты в эпоху глобализма. Новая всемирно-политическая экономия. / Пер. с нем А.Б.Григорьева, В.Д.Седельника. - М.: «Прогресс-Традиция», -С. 125.

9 Kallaberg A.L. Precarious Work Insecure Workers: Employment Relations in Transition. // American Sociological Review 2009. -P. 1.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2017, 7

аутсорсингига утишга мажбур компаниялар уртасидаги усиб борувчи ракобатни белги-лайди, деган нуктаи назарга кушилади. Бунда неолиберал бандлик сиёсати welfare state тамойилларидан воз кечишнинг максадга мувофиклигини асослайдиган тоявий кон-цепциялар билан биргаликда жорий этилади. Индивидуализм ва шахсий жавобгарлик кад-риятлари устуворлиги эътироф этиладиган тоя таркалади. АКШнинг собик вице-прези-дентининг маслах,атчиси Бернштейннинг ёзи-шича, «биз барчамиз биргаликдамиз« маколи «узинг учун ул етим» маколи билан фожиали суратда алмаштирилмокда1.

Иктисодий ва ижтимоий мух,офазаланмаган ишчилар янги катламини шакллантиришга бозор ва давлат уртасидаги кучларнинг янгича талкини нуктаи назаридан караш мум-кин. Маьлумки, ривожланган мамлакатлар бозорида институционал тузилмалар икки хил тартибот: «рейн» ва «англосаксон» («англоамерикача») моделга булинади2.

Биринчи тартибот (Германия, Франция ва Голландия) давлатларининг бозорни ижтимоий сиёсат таркибида курадиган институционал мух,ит яратишини шарт килиб куяди (пенсия таъминоти, таълим, сотликни саклаш тизими ва х,.к.), яъни фукаролар хавфсизлиги ижтимоий сиёсатини амалга оширишга кумаклашади. Иккинчи тартибот (АКШ, Буюк Британия ва бошкалар) иктисодий субъект-ларга манёвр килиш учун купрок эркинлик берган х,олда, хавфсизликнинг бу тармотини кучсизлантиришга олиб келади. У ёки бу тар-тиботга мансублик давлатларга прекаризация жараёнларини сусайтиришни кафолат-лайди.

Рейн моделида давлат турли ишловчилар иш х,аки даражаларида катта тафовутларга

1 Bernstein J. All Together Now. Common. Sense for a Fair Economy. San Francisere Berrett-Kochler Publishers, 2006. -P. 7.

2 Альбер М. Капитализм против капитализма. -СПБ.: «Экономическая школа», 1998; Козловски П. Социальное рыночное хозяйство и разновидности капитализма. // Социальное рыночное хозяйство. Теория и этика экономического порядка в России и Германии. СПб., 1999.

йул куймайди. Аммо бунда бу тартиботга мансуб мамлакатларга ишсизликни паст даражада саклаб туриш ва тулаконли ишчи уринларини х,аракатлантириш кийин булиб колади (Франция ва Нидерландияда, масалан, 2008 йилдан ишсизлик даражаси кутарилувчи даражага эга булди ва мос равишда 10,5% ва 7,9% га етди3).

Шу билан бир вактда, инглиз-саксон моделида (иш х,аки даражаларида катта тафовут-лар мавжудлигига карамасдан) бандликнинг усиш суръатлари, масалан, АКШда анча юкори: 2014 йил давомида 2,95 миллион америкалик иш топди4; 2009 йилдан ишсизлик даражаси 10%дан 5%гача тушди5. Айни вактда Америкада вакансиялар катта сони прекариал ишни узида мужассамлаштиради - хусусий ва вактинчалик бандлик шартно-малари булиб, уларнинг сони барча иш уринларининг 20%дан 40%гачасини ташкил этади6.

Бу тартиботлардан бирига мансублигидан келиб чикиб, катор кекса ах,оли прекариа-тининг шаклланиши тавсифи фаркланади7. Рейн тартиботи мамлакатларида юкори ишсизлик ва иш жойлари учун ракобат шароитида катта ёшдагиларда мех,нат бозо-ридан чикиб кетиш ёки эрта пенсияга чикиш стратегияси устунлик килади. Шу сабабли давлатнинг институционал мажбуриятлари уларга пенсия туловини кафолатлайди, ишчи-ларнинг бушатилиши ёки иш х,аки даража-

3 Уровень безработицы с учетом сезонных колебаний. Европейское статистическое агентство. // https://www.Google.ru/publicdata/ explore?ds=z807pt6rd5uga6_ Imet__y=unemployment_ rate&idim =country:nI:ul<:be hl = ru&dl = ru.

4 http://www.vestifinance.ru/articles/51669

5 Labor Force Statistics from the Current Population Survey. Buren of Labor Statistics. // http://data.bls. gov/timeseries/LNS14000000.

6 Roth G. The Overproduction of Intelligence. The Reshaping of Social Classes in the United States. October 5th, 2015. // http://www.brooklynrail. org/2015/10/field-notes/the -overproduction of intelligence the reshaping of social in the United States.

7 Buchholz S., Blossfeld H.P. , Hofacher D. Globalization, Uncertainty and Late Careers in society. Abing-don: Routledge, 2006.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2017, 7

сининг пасайтирилиши эса компаниялар учун х,укукий кийинчиликларни кузда тутади. Инглиз-саксон тартиботи мамлакатларида бозор эгилувчанлиги (ишдан бушатиш буйича тусикларнинг йуклиги, туликсиз бандлик такдим килиш ва бошкалар) кекса ёшдаги ишловчилар учун иш жойларини (аммо банд-ликнинг турли шаклларида мавжудлики), куп х,олларда ёшлар бандлигининг зарарига саклаш имкониятини беради.

Бундан ташкари, катор тадкикотларнинг курсатишича, амалга оширилаётган ижти-моий сиёсат тавсифидан келиб чикиб, пре-карийлар саломатлигининг х,олати х,ам фарк-ланади1.

Купгина муаллифларнинг таъкидлашла-рича, ижтимоий йуналтирилган давлатлар-нинг тамхурликларига карамасдан, х,атто у ерда х,ам прекаризация жараёнлари муома-лада булмокда2. Купинча бу давлатнинг жах,он бозор кучларига карши тура олишига уз таъсирини курсата бошлаши ва тадбир-корлар томонидан бизнесларини омон кол-диришга булган интилиш билан ботликдир. «Иктисодий жих,атдан етакчи мамлакатларда янги ижтимоий уйтунликка эришишга умид ботлаган якиндагина илтор булган «креатив синф» урнига «янги хавфли синф» - эртанги кунга булган х,ар кандай ишончини ва х,аётий истикболини йукотган прекариат катлам усиб боради»3.

«Прекариат» ва «прекаризация» тушунча-ларини таърифлашда мах,аллий мех,нат бозори ва давлатнинг уз ишчилари устидан муносабатларига таянган хусусиятларни х,исобга олишнинг канчалик мух,имлиги

1 Kim I. et al.Welfarestates, flexible employment and health: A critical review. Health Policy. 2012. 104 (2), pp. 99-127. Quinlan M. The «Pre-Invention» of Precarious Employment: The Changing World of Work in Context //The Economic and Labour Relations Review. 2012, 23(4). P. 3-24.

2 Ctdric G. Jonson. The Urban Precfriat, Neolibera-lization, and the Soft Power of Humanitarian Design. // Journal of Developing Societies 27, 3&4 (2011). -Р. 445-475.

3 Перспективы левой идеи в постиндустриальном мире. Почему усиление несправедливости не повышает влияния левой идеи? // «Свободная мысль», 2015, №2.

тутрисида Германиядаги прекаризация жараёнлари мисолида фикр юритиш мумкин.

2005 йилда «Economist»^4 2005 йил янва-рида кузатилган, Германия Буюк депрессия даврида эга булмаган ишсизлик муаммолари х,ак,ида мак,ола чоп этилди: 5 миллиондан ортик, германиялик ишга эга булмади, ишсизлик даражаси 11,4%га як,инлашди. Германияда юзага келган вазият билан ботлик, равишда «Хару ислох,отлари» номини олган ислох,отлар амалга оширилиб, унинг ок,ибатлари турлича бах,оланмок,да. Ислох,отларнинг мазмуни -ишсизлик нафакасини олиш коидаларини тугатиш ва ишсизларнинг хатти-х,аракатлари (ёки х,аракатсизлиги) устидан назорат урнатишдир. Ишсизлик муаммолари ечилди, ишсизлик даражаси пасайтирилди (ишсизлик даражаси 2015 йилда тахминан 4,5%ни таш-кил этди5). Аммо бунга ностандарт бандликни ва паст х,ак, туланадиган иш жойларини кен-гайтириш оркали эришилди (купинча туликсиз иш куни ва ойига 400 евро атрофи-даги даромадли6).

Германиядаги Хару ислох,отлари янги иш жойларини яратиш х,исобига ишсизлик билан курашиш х,олатини мужассамлаштиради. Масалан, 2007 йилдан 2017 йилгача булган даврда мамлакатда 2 миллиондан ортик янги иш уринлари яратилди. Бирок вакансиялар-нинг бундай усиши «стандарт» иш уринлари сонини камайтириш билан давом этди, янги иш жойлари ностандарт булган бандликни кенгайтириш туфайли яратилди7. Шунга кара-май, Палье ва Телен8 Германиядаги бандлик

4 Five million reasons to worry // The Economist. 02.02.2015. // http://www.economist.com/node/ 3622692& zid = 293Iah=e50f636873b42369614615b a3c16df4a.

5 Germany Unemployment Rate // http:www. tradingeconomics.com/germany/unemploymentrate.

6 Европа, жумладан Германия учун жуда паст маош (тах,р.)

7 Шеринева Е.Л. Реформы Харца: поворотный пункт в политике занятости и благосостояния в Германии. // Журнал социологии и социальной антропологии, 2014, №3.

8 Palier B., Thelen K. Instirutionalising Dualism: Complementarities and Change in France and Germany, Politics & society, 2010, 38(1), March, pp. 119-148.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2017, 7

сиёсатини ижобий бах,оладилар, чунки ик,ти-содиётнинг айрим тармокларида ностандарт шартномаларни кенгайтириш х,исобига давлат индустриал секторида стандарт мех,нат шартномаларини саклашнинг уддасидан чикди, яъни Германия саноатнинг малакали ишчилари ва асосий ишловчилари мех,на-тининг прекаризацияси салбий окибатларидан кутулиб колди.

Шундай килиб, биз давлатнинг уз фука-ролари учун хавфсизлик тармотини яратишга йуналтирилганлик хусусиятини диккат мар-казига куямиз. Мазкур вазиятда ах,олининг прекаризациялашган катламларига кузда тутилмаган ишдан бушатилишдан сутурта-ланмаган ёки тулаконли бандлик кафолатла-рига эга булмаган ишловчилар киритилади. Иш берувчи ихтиёри ва бозор талаби остида булишга мажбур булган, уз манфаатларини х,имоялаш учун овоз бериш х,укукига эга булмаган ишловчилар прекариат булиб кол-дилар. Шу нуктаи назардан прекаризация жараёнларининг таркалиши салбий х,одиса сифатида бах,оланади. Чунки купчилик ишловчилар ^укукларини мух,офазалаш ва уларни сутурталаш институционал мух,итини яратишга уринадилар; эркин бозор олийлиги тамойиллари оркага - ишчиларнинг капита-листлар томонидан эксплуатация килиниши даврига кайтишни белгилайди1.

Прекаризация манбаи - ташци таркибий узгаришлар: ицтисодий-технологик детерминизм

Прекариатнинг шаклланишини иктисодий-технологик детерминизм нуктаи назаридан, яъни прекаризациянинг таркалиши янги иктисодий шароитлар билан белгиланган объектив жараён х,исобланадиган тамойил-лардан келиб чикиб урганиш мумкин. Глобал ракобат дунёсида ишловчилар такчил ресурс

1 Kallaberg A. L. Precarious Work Insecure Workers: Employment Relations in Transition. P.I.; Quinlan M. The «Pre-Invention» of context. // The Economic and Labour Relations Review, 2012, 23 (4). -P. 6, 12.

(ахборот ходимлари2), колганлари - енгил алмашинадиган ишчи кучи ёки таркибий ишсизлик х,олатида булган ишловчилар булиб колмокда. Масалан, Siemens, Volkswagen, German Bank, BASF, Daimler, Lufthansa немис компаниялари кадрлар иш самарадорлигини ошириш дастурини йулга куйдилар ва шу билан бир вактда доимий ишловчилар сонини кискартиришга каратилган чора-тадбирларни утказа бошладилар3.

«Аник хизматга буюртма бериш - буюртма бажарилгандан кейин йуколадиган ишчи уринлари х,ам пайдо булди»4. Шу сабабли прекариатнинг шаклланиши жараёнларини учинчи секторнинг кенгайиши билан бот-лашади. Бу сектор асоссизликка бекарорлик билан эга булади ва истеъмолчи томонидан талаб кичик тебранишлари билан ботлик равишда тартиботга тортилгандир.

Г.Рот «иктисодий тамойилларга асосланган мех,нат бозорида ишловчилар маълум тои-фаларига булган талаб ва таклиф номутано-сиблиги прекарий-ишчилар катта катлами шаклланишининг устувор омили х,исоб-ланади», деб курсатади5. Бир томондан, иш берувчиларнинг талаблари ёлланаётган ишчиларнинг малака ва билим даражасини белгилайди, бу х,озирги авлодни олий маъ-лумотли булишга ва уз малакасини оширишга ратбатлантиради. Бошка томондан, бундай мутахассислар билан мех,нат бозори ортикча тулдирилган булиб, уларнинг бир кисми ё ишсиз булиб колади, ёки бекарор иш х,акига рози булишга мажбур буладилар. «Юкори даражада индустрлашган модернизация бир

2 Кастельс М. Информационная эпоха: экономика, общество и культура. / Пер. с англ. под науч. ред. О.И.Шкаратана. - М.: ГУ ВШЭ, 2000.

3 Зиг А. Прекаризация в Германии и Великобритании - два неравноценных тождества (Неустойчивость занятости (прекаризация): особенное и общее с учётом интеграционных усилий государства и общества. / Глав. науч. ред. В.Н.Бобков. - М.: «МАГИСТР-ПРЕСС», 2015. -С. 178-179.

4 Ильин В.И. Профессия как индивидуальная жизненная колея: концептуализация категории.// Журнал исследований социальной политики, 2015, №4. -С. 521.

5 Roth g. The Overproduction of Intelligence.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2017, 7

томондан, университет маълумотига эга техник ходимлар ва касб эгалари юкори мала-касини талаб киладиган иш жойларининг купайишига, бошка томондан эса маълумоти кам ишловчиларнинг касбини йукотиш ва улар учун миллионлаб иш уринларининг тулик йук булиб кетишига олиб келади»1.

Ота-оналарининг моддий куллаб-кувват-лашларисиз х,еч нарса кила олмайдиган ишловчи ёшлар оммавий х,одиса булиб колади. Купрок ресторан бизнеси, компьютер индустрияси, креатив иш турлари сох,а-ларида кисман ва вактинчалик бандликнинг таркалиши катта куламларга етади ва бутун бандлик сох,асининг 20%идан 40%игачасини2 камраб олади. Прекариатнинг пайдо булиши олий укув юртлари битирувчилари учун муносиб иш х,акига эга булган ишни топиш (х,еч булмаганда таълимга киритилган хара-жатларга тенг булган) имкониятининг йук,лиги билан белгиланади. Бунда ва бу турдаги ишловчилар учун ишга жойлаштириш муам-молари макомли келишмаслик манбаи булиб колади: ота-оналарнинг муносиб карьерани яратишга каратилган ёш прекарий-ишчилар синфи учун хос булган турмуш тарзини юри-тишга мажбур буладилар.

Г.Ротга кура, юкори маълумотли ишчи кучига булган талаб ва таклиф, бундай номутаносибликларининг пайдо булиши аллакачон 1970-йиллардаги Америка мех,нат бозорига хос булди ва иктисодиётнинг ноин-дустрлаштирилиши билан белгиланди. Бунда куплаб ишловчилар ишини йукотди, ишчи пролетариат катлами кескин камайди. Бу эса учинчи сектор ишловчилари салмотининг усиши билан копланди.

Бир томондан, бугунги кунда ярим мала-кали мех,нат устунлигига эга булган кисман ва вактинчалик бандликка утиш бандлик тур-ларининг таркоклигини фаркловчи тавсифи х,исобланади. Бошка томондан, бозор факат уз билимлари ва эгилувчанлиги туфайли

1 Вакан Л. Городская маргинальность грядущего тысячилетия. // «Неприкосновенный запас», 2010. №2 (70).

2 Roth g. The Overproduction of Intelligence.

ишлаб чикаришдаги унумдорликни ошира оладиган ва техниканинг охирги ютукларига хизмат килиши мумкин булган ишчиларни шакллантириб боради. Японияда «90-йил-ларда эгилувчан ишлаб чикариш воситаси ишчиси 35-40 та буюм учун 100-120 турдаги восита ва станокларнинг 20-25 турини бил-ган.1980-йилларда ускуналарни майда таъ-мирлаш ва бузилишлари олдини олишни цех ишчилари амалга оширардилар. Бу тухтаб колишларни кескин кискартирарди»3. Хозирда бундай ишчиларга талаб кескин пасайган. Шу сабабли прекаризация жара-ёнларига иктисодий-технологик тамойиллар-дан келиб чикиб, бир хил талкин бериш кийин.

Прекаризация манбаи - шахсий цадриятларни узгартириш

Катор тадкикотчилар прекаризация жара-ёнларини урганиб, биринчи навбатда, шахс-нинг янги турига таянишади. Бу тадкикот-чиларнинг фикрича, инсон узига максадга мувофик йулни, якуний мах,сулот чакирувлари ва хатарларини танлаб олади ёки унинг узи бандлик шаклларида замонавий тажриба-ларни ижобий кабул килади. Бошка муал-лифлар бугунги кунда шахс янги бекарор шароитлардаги узгаришларга бардош бериб, улар бир ишчиларнинг касбий к,изик,ишларини руёбга чик,аришга ратбатлантирса, бошкалари эса бозор конунлари олдида йук булиб кета-дилар, деб таъкидлайдилар.

Масалан, П.Бурдье неолиберал тартибот ишсизлар ва бекарор бандлар оммасини куролсизлантириши х,акида ёзади. Ишини йукотиш ва ишсиз булиб колишдан куркиш шахсни яккалаб куяди, уни атомлаштиради; якка эркинлик тояларининг юкорилиги шароитида бирдамлик ва узаро ёрдамнинг

3 Социально-экономические проблемы труда при внедрении новейшей техники и технологии. - М., 1990. с. 37-38; Вильховченко Э. Постиндустриальные модели труда социоорганизационный прогресс на рубеже XXI века. // «Мировая экономика и международнке отношения», 2003, №3. -С. 56.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2017, 7

K,aflp-K,MMMaTM My^o^agM1. Coцмo.пorнмнr $MK-pu^a2, npeKapuaTHM xaMMa xoiïgaH Tonuw MyMKMH, 4yHKM npeкapмзaцмfl Ha^aKaT MwcM3-^ap, 6a^KM MmgaH 6ymaTM^MmgaH Kyynuö Ko^raH^apHM xaM y3ura xa^6 KM^agu. BupoK ynap 6apu6up «TopTM^raH xo^naTga» 6ynaflM. Wy ea6a6^M, ge6 xynoca KM^agM Bypgbe, - npe-кapмзaцмfl 6u3HMHr KyH^apga - 6y mwcm3.hmk ëKM coцмyмflaн mctmcho KM.nMHraH.nMK wapou-TMga MHcoHHMHr xo3upru xo^naTMra akmh xaMMAT ^o^aTMHMHr xyKMpoH TaBcu^ugup.

n.BypgbeHMHr («ByryHru KyHga HoaHM^nuK xaMMa xoMfla 6op») MyHa^MWMHM gaBoM эттм-pM6, 3.BayMaH mwoh4cm3^mk 3aMoHaBMM mxtm-momm wapoMT^apHMHr KeHr TapKa^raH 6e.nmcM 6ynu6 KO^MWMHM Ka^fl BTagu3. By AHTM XogucaHMHr waK^^aHMWMHM 6e^rM^aMflM (precarite ($p.); Unsicherheit (HeM.); Incertezza (mt.); Insecurity (mhm.), HerapaHTMpoBaHHocTb (pyc.) Ka^o^aT^aHMaraH^MK (y36.)) - yHMHr XaéTMM ^ao^MflTM Typ^M coxa^napuga MHCOH-HMHr MwoH4cM3^Mru fl^nu Taxpu6acMflup. BMHo6apMH, 6y mwoh4cm3^mk, HoaHM^nMK Bay-MaHra Kypa, ôyTyH^aw ôowKa^a. ByryHrM KyH-HMHr MXTMMoMM-MKTMcogMM 6eKapop^MrM 6Mp-gaM^MK Ba 6up TeKuc^MK 6u^aH 6upra^MKfla-Mac: «é^fM3^MKfla a3o6 ^eKuwra Tyfpu Ke^agu»4.

BayMaH 6yHgaM wapoMTga эcкм KagpMflTnap TM3MMM ^aéKaTcu3 6ynu6 Ko^agu: MXTMMOMM 6apKapop^MK xaMga y3oK MyggaT^M MaKcag Ba Ba3M^a^apra 3puwuw y3 axaMMATMHu MyKoTagu,

1 Bourdieu P. Acts of Resistance. Against the New Myths of our time, Cambridge; 2001.

2 Bourdieu P., 1998. Contre-feux Propos pour service la resistance contrelinvasionneciabreale Paris; Raisons d'agir, 1998. Ma3Kyp acap Tax^u^u Bap6u X. hmht «Employment precariousness» in a European cross-national perspective. A sociological review of thirty years of research Documents de Travel da Centre d'Economic de La Sorbonne.2011. 78//ftp://mse. Univ-paris 1. fr/ pub/mse/CES 2011/11078.pdf.

3 BayMaH 3. MHflMBMgya^M3MpoBaHHoe o6^ecTBo. // nep. c aHM. nog peg. BA l/lнoзeмцeвa. - M.: «.floroc», 2002. -C. 194.

4 Bobkov V., Csoba J., Hermann P. (eds.). Labour Market and Precarity of Employment: Theoretical Reflections and Empirical Data from Hungary and Russia. Bremen: Wiener Verlag fuer Sozialforshung, 2014.

деб хисоблайди5. Бирок медалнинг орка томони хам бор: иш йуклининг аянчлилиги ва кискалиги ижтимоий «фойдали» битимлар тармотини яратишга кумаклашади. Кучсиз алок,алар текисловчи кучлар салохиятига эга6. Кишиларнинг бекарорлик янги шакллари билан узаро таъсири буйича тавсияларида битимлар катта тармотини - ижтимоий капитал фонди - утмиш, катъий булмаган тар-мокдаги «янгиликлар»ни енгиллатадиган, таксимланган тажрибани йулга куйиш юза-сидан маслахатларни учратамиз7.

Карьерани индивидуаллаштириш ва мех,-нат вазифаларининг киска муддатлилиги ижтимоий текисланганлик ва узок муддатли йуналишлар мавжуд эмаслиги билан бир каторда, хозирги замон бозор ракобат мухити талабларига мос келади. «Узок муддатли ботланишларнинг мавжуд эмаслиги -бу Гейтснинг ишга муносабати фирма бел-гисига ухшайди. У кандайдир аник бир ишда айланиб, фалажликка тушиб колмай, балки узининг имконият тармотидаги мавкеини белгилаш зарурлиги хакида гапиради8.

Тез ва эгилувчан мослашиш шароитида киска муддатли буйрукбозлик ишининг афзаллиги долзарблашади9. М.Вебернинг уз мехнат мевалари оркали худосини танла-шини исботлашга эгоцентрик интилишни кузда тутадиган «жалб килинаётган инсон»10 эса уз ахамиятини йукотади. Вазиятларга мослашиш ва команданинг бир к,исмига айла-

5 Херифер К. Что идет на смену ценноетям индустриального общества. // http: // www.hse.ru/news/ science/166381530. html.; Грановеттер М. Сила слабых связой. // «Экономическая социология», 2009, №4.

6 Грановеттер М. Сила слабых связой. // «Экономическая социология», 2009, №4.

7 Сеннетт Р. Коррозия характера. / Пер. В.И.Супруна. - М.: ФСПИ «Тренды», 2004. -С. 132.

8 Уша жойда, 89-б.

9 Вильховченко Э. Постиндустриальные модели труда социоорганизационный прогресс на рубеже XXI века. // Мировая экономика и международные отношения, 2003, №3. -С. 60.

10 Вебер М. Протестантская этика и дух капитализма. Избранные произведения. // Пер. с нем. Общ.ред. Ю.Н.Давидова. - М.: «Прогресс», 1990.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2017, 7

ниш лаёкати сингари мех,нат этикаси кур-саткичлари биринчи уринга чикади. «Буйруклар вакти - эгилувчан, у уз воз кечишлари ва кутишлари билан кайд килинган ун йилликлар билан ботлик х,исоб-китобларга караганда, купрок, узига хос киска муддатли вазифаларга каратилган»1. Агар «жалб килинаётган инсон» мех,нат этикаси шахсни эътироф этишга асосланса, у х,олда буйрукбозлик иши шахснинг гурух,га коришиб кетишини кузда тутади.

Бюрократик тусикларнинг сусайиши ва мех,нат жараёнлари эгилувчанлигининг кучайиши айни вактда х,ар бир ишчи учун жавобгарлик даражаси ортишидан дарак беради. Катъий иерархиянинг урнига «мар-казлаштиришсиз концентрация келади - бу таркибий тузилмада бошкарувни утказиш усули булиб, пирамидали алокалар пухтали-гига эга эмас; институционал тузилма купрок оддий эмас, балки чалкашрок булиб колди2. Шундай килиб, агар илгари фирма рах,бари компания такдири учун жавобгар хужайин вазифаларини бажарса, эндиликда жавобгарлик тусити бутун жамоа зиммасига тушади, бу х,ам оддий ишчиларнинг прекарлашган ах,волини тавсифлайди.

Жорий ва бекарор вокелик шароитида маълум шахс узини етарли даражада чеклан-ган х,ис килиб, у илгари катъий берилган мех,нат х,аракатларини кузатиш ва узини аник касбий мавкеида белгилаш талабларидан уялади. «Шахс учун катъий янгиланган фожеали тавсифга эга булган мех,нат бозо-рининг ноаниклиги ва бекарорлиги жорий замонавийлик вакили учун кулай атмосфера унсурига айланади»3.

Бу кишилар Шумпетер мактаган тадбир-корлар билан бир хил: улар таваккал килиш-

1 Сеннетт Р. Коррозия характера. / Пер. В.И.Супруна. - М.: ФСПИ «Тренды», 2004. -С. 172.

2 Уша жойда, -79-б.

3 Ильин В.И. Профессия как индивидуальная жизненная колея: концептуализация категории. // Журнал исследований социальной политики, 2015, №4.

дан куркмайдилар ва оркага чекинишдан, йукотилган йулни танлашдан куркмайди4. Бу хилдаги шахс учун бекарорлик неъмат булиб колади, корпоратив этика талабларига эга булган аник ташкилотга ботланиб колмаслик имкониятини беради5 ва куйидагиларга эри-шади:

- янги касбий билимлар ва куникмаларни бутун умри давомида узлаштириш имко-нияти;

- касбий мавкега рух,ан таяниш;

- узок вакт битта (айникса, колок) иш билан шутулланишга лаёкатсизлик;

- баркарор ва чукур касбий (илдизлар) лаёкатлар истикболларидан куркиш.

Бекарорлик нафакат ме^нат со^аси, балки прекариатнинг бутун билиш тажрибасини х,ам камраб олади6. Инсон томонидан карьера йулини танлаб олишда нафакат моддий ратбат, балки уз-узини ифодалаш, ишнинг яшаш тарзига мослиги, мустакиллик устувор-ликлари, ижтимоий эътироф ва бошка рат-батлар оркали ^ам бошкариш мумкин. Бун-дан ташкари, В.С.Магуннинг тадкикотларини ^ам ёдга олиш лозим. У мех,нат кадриятларини гедонистик (юкори иш ^аки, ишдаги баркарорлик, кулайлик) ва мазмунли (ташаб-бус курсатиш, жавобгарлик, ишдаги кулайлик имкониятлари)7 турларга булади.

4 Сеннетт Р. Коррозия характера. / Пер. В.И.Супруна. - М.: ФСПИ «Тренды», 2004. -С.130.

5 Ильин В.И. Профессия как индивидуальная жизненная колея: концептуализация категории. // Журнал исследований социальной политики, 2015, №4.

6 Butler J. Precarious Life. The Powers of Mourning and Violence. New York: Verso, 2004; Neilson B., Rossiter N. Precarity as a Political Concept, or, Fordism as Exception.//Theory, Culture & Society. 2008. Vol.25.No.s. 7-8. p. 51-72.; Vosko, L. (ed.). Precarious Employment: Understanding Labour Market Insecurity in Canada, Montreal: McGiil-Queens University Press, 2006; Arnold D., Bongiovi J. Precarious Informalizing and Flexible Work: Transforming Concepts and Understandings. // American Behavioral Scientist 2013/ 57 (3)/ p/289-308.

7 Магун В.С. Трудовые ценности экономически активного населения восьми стран мира. / Под ред. В.А.Мау, А.А.Мордашева, У.В.Турунцева. // Мы и они: Россия в сравнительной перспективе. М., 2005.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2017, 7

Прекарлашган холатда булиш, уз навба-тида, уй хужаликларининг моддий бюджети, оила куриш имкониятлари, касбини руёбга чикариш ва таълим олиш1, жамиятдаги ижти-моийлашувига таъсир курсатади.

Ноаник касбий макомга эга булган ишчи-лар мажмуининг купайиши касбий куникма-ларини такрор ишлаб чикариш имкониятла-рининг чекланиши окибати булиб колади. Прекаризация2 жараёнларини урганаётган муаллифлар хозирги жамиятда касбий ва маком чегараларининг ювилиб кетиши х,акида гапирадилар. Масалан, Стэндинг нис-батан юкори маълумотли, уз малакасига кура, олиши мумкин булган даромадидан паст даромад ёки мак,оми буйича келишишга маж-бур булган кишилар куп холларда макоми номутаносибликларидан азият чекадилар3.

Шу сабабли прекаризацияни урганишда прекарийларга хос макомлар келишувчан-маслиги атрофида булиш мумкин эмас, бу микродаражадан макродаражагача таъсир курсатади: замонавий жамиятлар ижтимоий таркиби узок муддатли баркарорлигини ва анъанавий амал килиш мухим шарти сифа-тида макомли консинстентлигини йукотади4. Бу оммавий хусусиятга эга булган ва прека-

1 Quinlan M. The Pre-Invention of Precarious Employment: The Changing World of Work in Context// The Economic and Labour Relations Review. 2012. 23 (4). P.4.

2 Ctdric G. Jonson. The Urban Precariat, Neoliberalization, and the Soft Power of Humanitarian Design // Journal of Durloping Societies 27, 3&4 (2011), 445-475.

3 Standing. / The Precariat: The New Dangerous Class. London, New York: Bloomsbury Academic, 2011. P.10.

4 Lenski G. Status Crystallization: A Non Vertical Dimension of Social Status.// American Sociological Review. 1954. Vol. 19.; Hartman M. On the Definition of the Status Inconsistency.//American Journal of Sociology. 1974. Vol.80; leHcKi r. CTaTycHaa Kpi-aanni/i3aui/ia: HeBepTiiKanbHoe i/i3MepeHi/ie couiianb-Horo CTaTyca. / nep. c aHrn. A.H.BonTMBiiHa. // Couiio-norHMecKHM xypHan, 2003, №4; BoroMonoBa T., Ca6iHa C. CTaTycHaa paccornacoBaHHocTb KaK acneKT coui-anbHoM CTpaTi^UKauuu: npe3eHTauiia KnaccmecKoM KoHuenuii. // «Py6ex», 1997, №10-11; Ci6niHa C.r. CraTycHbie paccornacoBaHia: MeTogonoria aHani3a u npaKTiKa HccnefloBaHHM. - HoBocn6npcK: H3fl-Bo

Hry, 2002.

ризация жараёнларининг барча ижтимоий гурухларини у ёки бу даражада камраб ола-диган ижтимоий урни ва макомларининг узгариши, гурух ички бир хилликнинг йуко-лишида, шу билан биргаликда анъанавий тушуниладиган ижтимоий гурухларда хам аникрок намоён булади.

Юкоридагилар прекаризация жараёнлари турли шаклларга кириши ва турлича бахо-ланиши мумкинлигини курсатади. Куп жихатдан бу прекариатни кайси нуктаи назардан тушунишимиз билан белгиланади. Прекаризацияни урганишнинг мавжуд таж-рибаси ходисанинг мажмуавийлигини намо-йиш этади: бекарорлик инсон хаётий фао-лиятининг турли сохаларида кузатилади ва объектив хамда субъектив омиллар билан белгиланади. Шу сабабли Г.Стэндинг янги хавфли синфнинг шаклланиши юзасидан хавфсираши осон танкид остига олиниши мумкин: «Прекариат хеч качон гурухда охи-ригача шаклланмайди, у хар доим бир хил булмаган тоифада куп булмаган холда колади»5.

Г.Стэндинг жамиятда прекаризация тад-кикоти мисолида куз унгимизда юз бераётган ва вокеликни узгартираётган трансформация жараёнларини к,айд к,илишда хак,лигини эъти-роф этиш мумкин. Бу, биринчи навбатда, кишиларнинг янгича фикрлай бошлашида намоён булади: мехнат бозори хатарлари, ижтимоий-ик,тисодий бекарорлик кимнидир куролсизлантирса, бундай кишилар химоя-ланганлик хиссини йукотадилар ва уз ихтиё-рига карши бозор конунларига риоя килишга мажбур буладилар; бошкаларга эса янги шароитлар эркинлик ва уз касбий кизикиш-ларини руёбга чик,ариш имкониятини беради, узилишли касбий харакатланиш улар учун шахсий танлов хисобланади.

5 Ксоба Д. Изменчивость неустойчивость рынка труда в Венгрии. // Неустойчивость занятости (прекаризация): особенности и общее с учетом интеграционных усилий государства и общества. / Глав. науч. ред. В.Н.Бобков. - М.: «МАГИСТР-ПРЕСС», 2015. -С. 184.

Узбекистонда прекаризация жараёнлари миллий хусусиятлар туфайли алохида тарзда шаклланмокда. Аммо куп жихатдан хорижий мамлакатлар йулини такрорламокда. Шунга карамай, Узбекистонда прекаризациянинг турли жихатларига батишланган тадкикотлар

етарли эмас. Прекариатни урганишда ах,олининг турли тоифаларида шаркона жамоавийликнинг намоён булиши хусусият-ларидан келиб чикиб, тадкикотларни амалга ошириш максадга мувофикдир.

Адабиётлар руйхати:

1. Standing G. The Precariat: The New Dangerous Class. London, New York: Bloomsbury Academic, 2011$ Jonson I., Nyberg A. Sweden: precarious work and precarious unemployment. // Gender and the contours of Precarious Employment / Ed. by L.F. Vosko et al. New York: Routledge, 2010.

2. Бизюков П. Что такое прекариат? 01.08.2014// http: //trudprava.ru/eхpert/аrticle/ employart/1182

3. Tucker D. Precarious Non-Standard Employment-a Review of the Literature. Working paper of Labour Market Policy Group. 2002//http://www.dol. gov t. nz/pdfs/ Precarious NS work lit Review.pdf.

4. Precarious Employment in Europe: A Comparative Study of Labour Market related Risks in Elexible. Final Report. 2004. -P. 46. //ftp.cordis.europa.eu./pub/citizens/docs/ kina21250ens...final...esope.

5. Wilson, M. Precarious work: The need for a new polisy framework. Editing. The Whitlam Institute. 2013//http://www.whitlam: org/ date/assets/pdf...file/0015/430008/Perspectives_8_ Margaret_Wilson.pdf

6. Cardose P. et. al. Precarious employment in Europe. Brussels: FEPS.2014. P.7.//http:// www.renner-institut.at/fileadmin/user_upload /Themen/Europa/wg_ precarious _ employment in_europe.pdf.

7. Шкаратан О. И., Карачаровский В.В., Гасюкова Е.Н. Прекариат: Теория и эмпирический анализ. / На материалах опросов в России (1994-2013). // «Социологические исследования», 2015, №12.

8. Mansel J., Heitmeyer W. Precarity, Segregation and Poverty in the Social SpaceOverview of the Research Status. 2010. // http://www.difu.de/publikationen/precarity-Segregation and povertion.

9. Мс fay S. et al. Study on Precarious Work and Social Rights. London: Working Lives. Research Institute, London Metropolitan University, 2012. -Р. 72-74.

10. Savage et al. A New Model of Social Class? Findings from the BBC's Great British Class Survey Experiment. // Sociology, 2013. -Р. 12.

11. Pilling. Japan is creating jobs but workers do not prosper. Casualisation of the Workforce is stilting the deflationary experiment. // Financial Times, 2014, september 10.

12. Колот А.М. Трансформация института занятости как составляющая глобальных изменений в социально-трудовой сфере: феномен прекаризации. // «Рынок праци та зайнятости населения», 2014, №3.

13. Занятость и социальная прекаризация в России: введение в анализ: монография. / В.Н.Бобков, О.В.Вередюк, Р.П.Колосова, Т.О.Разумова. - М.: ТЕиС, 2014. -С. 25.

14. Бек У. Власть и её оппоненты в эпоху глобализма. Новая всемирно-политическая экономия. / Пер. с нем. А.Б.Григорьева, В.Д.Седельника. - М.: «Прогресс-Традиция».

15. Kallaberg A. L. Precarious Work Insecure Workers: Employment Relations in Transition// American Sociological Review, 2009

16. Bernstein J. All Together Now Common Sense for a Fair Economy. San Francisere Berrett-Kochler Publishers. 2006. -P. 7.

17. Альбер М. Капитализм против капитализма. - СПБ: «Экономическая школа», 1998; Козловски П. Социальное рыночное хозяйство и разновидности капитализма. // Социальное рыночное хозяйство. Теория и этика экономического порядка в России и Германии. - СПб., 1999.

18. Уровень безработицы с учетом сезонных колебаний. Европейское статистическое агентство. // https://www.Google.ru/publicdata/explore?ds=z807pt6rd5uga6_ Imet__ y=unemployment_rate&idim =country:nI:uk:be hl = ru&dl = ru.

19. http://www.vestifinance.ru/articles/51669

20. Labor Force Statistics from the Current Population Survey. Buren of Labor Statistics //http://data.bls.gov/timeseries/LNS14000000.

21. Roth G. The Overproduction of Intelligence. The Reshaping of Social Classes in the United States. October 5th, 2015. // http://www.brooklynrail.org/2015/10/field-notes/the -overproduction of intelligence the reshaping of social in the United States.

22. Buchholz S., Blossfeld H.P., Hofacher D. Globalization, Uncertainty and Late Careers in society. Abingdon: Routledge, 2006 .

23. Kim I. et al.Welfarestates, flexible employment and health: A critical review. Health Policy. 2012. 104 (2), pp. 99-127. Quinlan M. The «Pre-Invention» of Precarious Employment: The Changing World of Work in Context //The Economic and Labour Relations Review. 2012, 23(4). -P. 3-24.

24. Cеdric G. Jonson. The Urban Precfriat, Neoliberalization, and the Soft Power of Humanitarian Design. // Journal of Developing Societies 27, 3&4 (2011), p. 445-475.

25. Перспективы левой идеи в постиндустриальном мире. Почему усиление несправедливости не повышает влияния левой идеи? // «Свободная мысль», 2015, №2.

26. Five million reasons to worry. // The Economist. 02.02.2015.// http://www.economist. com/node/3622692& zid=293Iah=e50f636873b42369614615ba3c16df4a.

27. Germany Unemployment Rate. // http:www.tradingeconomics.com/germany/ unemploymentrate.

28. Шеринева Е.Л. Реформы Харца: поворотный пункт в политике занятости и благосостояния в Германии. // Журнал социологии и социальной антропологии, 2014, №3.

29. Palier B., Thelen K. Instirutionalising Dualism: Complementarities and Change in France and Germany, Politics & society, 2010, 38(1), March, pp. 119-148.

30. Кастельс М. Информационная эпоха: экономика, общество и культура. / Пер. с англ. Под науч. ред. О.И.Шкаратана. - М.: ГУ ВШЭ, 2000.

31. Зиг А. Прекаризация в Германии и Великобритании - два неравноценных тождества (Неустойчивость занятости (прекаризация): особенное и общее с учётом интеграционных усилий государства и общества. / Глав. науч. ред. В.Н.Бобков. - М.: «МАГИСТР-ПРЕСС», 2015. -С. 178-179.

32. Ильин В.И. Профессия как индивидуальная жизненная колея: концептуализация категории. // Журнал исследований социальной политики, 2015, №4. -С. 521.

33. Вакан Л. Городская маргинальность грядущего тысячилетия. // «Неприкосновенный запас», 2010, №2 (70).

34. Социально-экономические проблемы труда при внедрении новейшей техники и технологии. - М., 1990. -С. 37-38.

35. Вильховченко Э. Постиндустриальные модели труда социоорганизационный прогресс на рубеже XXI века. // «Мировая экономика и международные отношения»,

2003, №3.

36. Bourdieu P. Acts of Resistance. Against the New Myths of our time, Cambridge, 2001.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

37. Bourdieu P., 1998. Contre-feux Propos pour service la resistance contrelinvasionneciabreale. Paris; Raisons d'agir, 1998.

38. Бауман З. Индивидуализированное общество. // Пер. с англ. Под ред. В.Л.Иноземцева. - М.: «Логос», 2002. -С. 194.

39. Bobkov V., Csoba J., Hermann P. (eds.). Labour Market and Precarity of Employment: Theoretical Reflections and Empirical Data from Hungary and Russia. Bremen: Wiener Verlag fuer Sozialforshung, 2014.

40. Херифер К. Что идет на смену ценностям индустриального общества. // http: // www.hse.ru/news/science/166381530. html.

41. Грановеттер М. Сила слабых связой. // «Экономическая социология», 2009, №4.

42. Сеннетт Р. Коррозия характера. / Пер. В.И.Супруна. - М.: ФСПИ «Тренды», 2004. -С.132.

43. Вебер М. Протестантская этика и дух капитализма. Избранные произведения. // Пер. с нем. Общ. ред. Ю.Н.Давидова. - М.: «Прогресс», 1990.

44. Butler J. Precarious Life. The Powers of Mourning and Violence. New York: Verso,

2004.

45. Магун В.С. Трудовые ценности экономически активного населения восьми стран мира. // Под ред. В.А.Мау, А.А.Мордашева, У.В.Турунцева. // Мы и они: Россия в сравнительной перспективе. - М., 2005.

46. Quinlan M. The Pre-Invention of Precarious Employment: The Changing World of Work in Context. // The Economic and Labour Relations Review. 2012. 23 (4). P.4.

47. Lenski G. Status Crystallization: A Non Vertical Dimension of Social Status. // American Sociological Review. 1954. Vol. 19.

48. Ксоба Д. Изменчивость неустойчивость рынка труда в Венгрии. // Неустойчивость занятости (прекаризация): особенности и общее с учетом интеграционных усилий государства и общества. / Глав. науч. ред. В.Н.Бобков. - М.: «МАГИСТР-ПРЕСС», 2015.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.