Научная статья на тему 'ПРАВОВЫЙ ПОРЯДОК ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ЗЕМЕЛЬ ЛЕСНОГО ФОНДА: НАЦИОНАЛЬНЫЙ И ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ'

ПРАВОВЫЙ ПОРЯДОК ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ЗЕМЕЛЬ ЛЕСНОГО ФОНДА: НАЦИОНАЛЬНЫЙ И ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
168
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
земельный участок / земли лесного фонда / лесное хозяйство / инвестиционный договор / аренда лесных земель. / land plot / forest fund land / forestry / investment agreement / forest land lease.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Тухташев Хикматилла

В статье проведен комплексный анализ правового статуса лесных земель в Республике Узбекистан, современных форм использования и аренды лесных земель. Кроме того, недавние поправки в Земельный кодекс и Лесной закон Республики Узбекистан разъясняются на основе углубленного анализа. Проанализирован конкретный опыт развитых стран по использованию лесных земель в Канаде, Российской Федерации, США и Австрии по охране лесных земель, использованию лесных земель на праве частной собственности и праве аренды, изучена их правовая основа. Кроме того, проведен анализ национального законодательства в области использования и охраны лесных земель в Узбекистане, сделаны выводы и разработаны предложения по развитию действующего законодательства на основе зарубежного и отечественного опыта.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LEGAL ORDER OF LAND USE OF THE FOREST FUND: NATIONAL AND FOREIGN EXPERIENCE

This article provides a comprehensive analysis of the legal status of forest land in the Republic of Uzbekistan, modern forms of forest land use and lease. In addition, the recent amendments to the Land Code and Forest Law of the Republic of Uzbekistan are explained on the basis of in-depth analysis. The specific experience of developed countries in the use of forest land in Canada, the Russian Federation, the United States and Austria on the protection of forest land, the use of forest land based on private property and lease rights are analyzed and their legal basis is studied. In addition, the national legislation on the use and protection of forest land in Uzbekistan is discussed, and proposals and conclusions on the development of existing legislation on the basis of foreign and national experience are developed.

Текст научной работы на тему «ПРАВОВЫЙ ПОРЯДОК ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ЗЕМЕЛЬ ЛЕСНОГО ФОНДА: НАЦИОНАЛЬНЫЙ И ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ»

UDC: 349.4(042)(575.1)

Тухташев Х,икматилла

Тошкент давлат юридик университети "Экология хукуки" кафедраси укитувчиси E-mail: h.tuxtashev@tsul.uz

УРМОН ФОНДИ ЕРЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ^УЦУЦИЙ ТАРТИБИ: МИЛЛИЙ ВА ХОРИЖИЙ

ТАЖРИБА

Аннотация. Ушбу мацолада Узбекистон Республикасида урмон хужалигига мулжалланган ер участкаларининг ууцуций уолати, урмон ерларидан фойдаланиш ва уларни ижарага беришнинг замонавий шакллари кенг таулил цилинган. Бундан ташцари, Узбекистон Республикасининг Ер кодекси ва "Урмон тугрисида"ги цонунига киритилган сунгги узгартиришлар чуцур таулил асосида тушунтириб берилган. Шунингдек, урмон ерларидан фойдаланиш буйича ривожланган мамлакатлар Канада, Россия Федерацияси, АКЩ ва Австриянинг урмон ерларини мууофаза цилиш, урмон ерларидан хусусий мулк ууцуци уамда ижара ууцуци асосида фойдаланишга доир узига хос тажрибаси таулил цилиниб, уларнинг ууцуций асослари илмий ва назарий жиуатдан урганилди. Бундан ташцари, Узбекистонда урмон фонди ер участкаларидан фойдаланиш, уларни мууофаза цилиш соуасида миллий цонунчилик уужжатлари таулил цилиниб хорижий ва миллий тажриба асосида амалдаги цонунчилигимизни ривожлантиришга оид таклиф ва хулосалар ишлаб чицилган.

Калит сузлар: ер участкаси, урмон фонди ерлари, урмон хужалиги, инвестицион шартнома, урмон ерлари ижараси.

Тухташев Хикматилла

преподаватель кафедры «Экологическое право» Ташкентского государственного юридического университета

ПРАВОВЫЙ ПОРЯДОК ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ЗЕМЕЛЬ ЛЕСНОГО ФОНДА: НАЦИОНАЛЬНЫЙ И ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ

Аннотация. В статье проведен комплексный анализ правового статуса лесных земель в Республике Узбекистан, современных форм использования и аренды лесных земель. Кроме того, недавние поправки в Земельный кодекс и Лесной закон Республики Узбекистан разъясняются на основе углубленного анализа. Проанализирован конкретный опыт развитых стран по использованию лесных земель в Канаде, Российской Федерации, США и Австрии по охране лесных земель, использованию лесных земель на праве частной собственности и праве аренды, изучена их правовая основа. Кроме того, проведен анализ национального законодательства в области использования и охраны лесных земель в Узбекистане, сделаны выводы и разработаны предложения по развитию действующего законодательства на основе зарубежного и отечественного опыта.

Ключевые слова: земельный участок, земли лесного фонда, лесное хозяйство, инвестиционный договор, аренда лесных земель.

Tukhtashev Khikmatilla

Lecturer of the Department of Environmental Law, Tashkent State University of Law

LEGAL ORDER OF LAND USE OF THE FOREST FUND: NATIONAL AND FOREIGN EXPERIENCE

Abstract. This article provides a comprehensive analysis of the legal status of forest land in the Republic of Uzbekistan, modern forms of forest land use and lease. In addition, the recent amendments to the Land Code and Forest Law of the Republic of Uzbekistan are explained on the basis of in-depth analysis. The specific experience of developed countries in the use of forest land in Canada, the Russian Federation, the United States and Austria on the protection offorest land, the use offorest land based on private property and lease rights are analyzed and their legal basis is studied. In addition, the national legislation on the use and protection of forest land in Uzbekistan is discussed, and proposals and conclusions on the development of existing legislation on the basis of foreign and national experience are developed.

Keywords: land plot, forest fund land, forestry, investment agreement, forest land lease.

Табиатнинг ажралмас кисми ва тирикликнинг мухим манбайи хисобланган урмонлардан ва унга тегишли ерлардан самарали ва окилона фойдала-ниш масаласи хар кандай давлат сиёсатининг асо-сий йуналишларидан бири саналади. Шу жихат-дан урмон фонди ерларидан максадли фойдала-ниш унинг хусусиятларидан келиб чиккан холда амалга оширилади. Жумладан, урмонларнинг урмон билан копланган ва урмон билан коплан-маган ерларидан фойдаланишда уларнинг табиий хусусиятидан келиб чикиб амалга ошириш маз-кур сохада самарали натижага эришиш имконини яратади.

Миллий конунчилигимизга кура урмон фонди ерларини урмон билан копланган ва урмон билан копланмаган ерлар ташкил килади. Мазкур ма-салада дунё хукукшунос олимларининг фикрига асосан урмонларни жойлашган худудига кура хам бир нечта турларга ажратиш мумкин.

Жумладан, уларни куйидагилар ташкил килади:

• урмон фонди ерларида жойлашган урмон-лар;

• химоя ва хавфсизлик ерларида жойлашган урмонлар;

• ахоли пунктлари худудларида жойлашган урмонлар;

• алохида мухофаза этиладиган табиий ху-дудлар ерларида жойлашган урмонлар.

Мамлакатимизда урмон ерларидан фойдала-ниш, жумладан, урмон билан копланмаган ерлар-

да кишлок хужалик маданий озик-овкат махсу-лотларини хамда доривор усимликларни етишти-риш максадида олиб борилаётган ислохотлар урмон ерларидан фойдаланиш самарадорлигини оширишга хизмат килади.

Табиий ресурслардан фойдаланиш соха-сида тадкикот олиб борган хукукшунос олим О. Нарзуллаев табиий ресурслардан фойдаланиш ва уларни химоя килиш буйича конституциявий принципнинг хаёт ва фаолият асоси сифатида мустахкамланиши озик-овкат махсулотлари ва кишлок хужалигида маданий ресурслардан оки-лона фойдаланишни хукукий тартибга солиш, шунингдек, уларни миллий конунчиликда химоя килишнинг асосий шартидир [1] деб хисоблайди. М. Мирзаабдуллаеванинг фикрига кура табиат-дан, хусусан, урмонлардан фойдаланишни ташкил этишда экологик назорат (давлат экологик назо-рати)нинг ахамияти катта [2]. Скрипников Н. ва Р. Кенжаевлар урмон фонди ерларидан аграр сек-торда фойдаланишнинг иклим узгариши билан боглик жихатларини урганишган [3]. Г. Узакова эса давлат ер фонди участкаларини хусусийлашти-риш истикболлари хусусида фикр юритади [4].

Шунга кура урмон ерларидан фойдаланиш Узбекистан Республикаси Конституциясининг 55-моддасида белгиланган табиий ресурсларга нисбатан давлат мулкчилигини саклаган холда амалга ошириш энг асосий шарт сифатида белги-ланган.

Узбекистон Республикаси "Урмон тугриси-да"ги конунининг 8-моддасига асосан урмон ху-жаликлари ерлари урмон билан копланган ерлар, шунингдек, урмон билан копланмаган, аммо урмон хужалиги эх,тиёжлари учун берилган ерлар урмон фонди ерлари деб эътироф этилади. Урмон фонди ерларининг чегаралари конун ^ужжатла-рида белгиланган тартибда аникланади.

Урмон фонди ерлари конун ^ужжатларида белгиланган тартибда эгалик килиш, фойдала-нишга, жумладан, ижарага берилиши мумкин.

Узбекистон Республикасининг Урмон фон-ди ерлари 2020 йил 1 январь х,олатига умумий ер майдони 12020,8 минг гектарни ёки жами ер май-донининг 26,78 фоизини ташкил килади [5].

Расм. Урмон фонди ерларининг худудлар кесимида тацсимланиши

Шунингдек, мазкур конуннинг 36-моддасига кура урмонлардан фойдаланиш куйидаги турлар-га булинади:

дарахтзорлар ва бутазорларни кесиш; пичан уриш;

чорва молларини утлатиш; асалари уялари ва кутиларини жойлаштириш; ёввойи х,олда усувчи усимликларнинг доривор ва техник хом ашёсини йигиш ^амда тайёрлаш;

ёввойи ^олда усувчи усимликларни озик-овкат максадлари учун йигиш ва тайёрлаш;

дарахт ва буталарни кесмаган х,олда утин ва шох-шаббаларни йигиш;

урмон-овчилик, овчилик ва (ёки) баликчилик хужаликлари э^тиёжлари учун фойдаланиш;

илмий-тадкикот, маданий-маърифий, тарбия-вий, согломлаштириш, рекреация ва эстетик мак-садларда фойдаланиш;

экологик туризмни ривожлантириш максади-да фойдаланиш.

Конун ^ужжатларида урмондан фойдаланиш-нинг бошка турлари х,ам назарда тутилиши мум-кинлиги белгилаб куйилган [6]. Урмонлардан фойдаланиш сохдсининг барча турлари назарий жихдтдан урмон ерларидан фойдаланиш билан бевосита боглик. Мазкур конуннинг 31-моддаси-га кура урмондан фойдаланиш доимий ва вактин-чалик булиши мумкин.

Урмондан киска муддатли ёки узок муддатли фойдаланиш ^укукини берувчи тегишли ^ужжат-лар асосида давлат урмон фонди участкалари-дан фойдаланишни амалга оширувчи юридик ва жисмоний шахслар урмондан вактинча фойдала-нувчилардир.

Урмондан вактинча фойдаланиш киска муддатли - уч йилгача ва узок муддатли - ун йилгача булиши мумкин [7].

Шундан келиб чикиб айтиш мумкинки, урмон ерларидан фойдаланиш муддати конун билан бел-гилаб куйилган булиб, урмон ерларидан доимий ва вактинчалик фойдаланиш тартиби бугунги бо-зор иктисодиёти талабларига тула жавоб бермай-ди. Чунки мазкур сох,ада юкори тажрибага эга ва ракобатбардош тадбиркорлик фаолиятини олиб бориш учун кулай шароитлар яратиб берилган хорижий мамлакатлар тажрибасида урмон ерла-ридан унумли фойдаланишга утилган.

Жумладан, урмон фонди ерларидан фойдаланиш сохдсида Канада тажрибасига тухталадиган булсак, бу мамлакат дунёдаги барча урмонларнинг тахминан 10 фоизи ва мутадил иклим минтакасида усувчи дунёдаги юмшок дарахтзорларнинг тахми-нан 15 фоизига эгалик килади. Унинг ^удудининг 45 фоиздан ортиги (417,6 млн гектар) урмон билан копланган, урмонларнинг 71 фоизи ви-лоят х,окимликлари томонидан бошкарилади, 23 фоизи федерал ва ^удудий х,окимликлар томонидан бошкарилади ва атиги 6 фоизи хусусий мулк-ка тегишли. Шунингдек, Канада урмонларининг 56 фоизи (234,5 млн гектар)дан тижорат максад-ларида, яъни урмон мах,сулотлари ишлаб чика-риш учун, 28 фоизидан (119 млн гектар) ёгоч ишлаб чикариш учун ишлатилади.

1867 йилда Канада ташкил топганидан сунг конфедерацияга тегишли урмон ерлари ишлаб чикариш ва темир йул куриш компанияларига хусусий мулк килиб берилган. Бирок XX аср охи-ри - XXI аср бошларида мамлакат ва вилоятлар х,окимликлари урмон ерлари ва уларнинг ресурс-

ларини хусусий мулк килиб бериш амалиётидан воз кечиб, урмон ерлари ва ресурсларида давлат мулкчилигини саклаб колиш максадида урмон ерларидан фойдаланишга имкон берадиган ижа-ра ва бошка рухсат берувчи шаклларда фойдала-нишга утилди. Бу асосан Америка компаниялари томонидан урмон ресурсларини йук килиш билан боглик экологик таъсирлар билан боглик эди. Хо-зирда Канададаги урмонларнинг 90 фоизи давлат мулки булиб, уларнинг 80 фоизи провенцияларга тегишли. Канададаги 10 та вилоятнинг хар бири узларининг урмон тугрисидаги конунларига эга. Уларнинг хукуматлари уз хохишларига кура тур-ли хил хужалик юритувчи субъектларга эгалик ва фойдаланиш хукукларини беради, шунингдек, ко-нун бузилган такдирда маъмурий жазо тизимини белгилайди [8].

Канадада урмон ерларининг хусусий мулк-дан давлат мулкига айлантирилганлигининг асо-сий сабабларидан бири саноат корхоналарининг атроф табиий мухитга, хусусан, урмонларга таъ-сири ошиб бориши булди.

Шу жихатдан Канададаги провенция конунла-ри урмонларга давлат (жамоат) мулк хукуклари-нинг сакланишини белгилайди. Мисол учун, бир-гина Квеберг провенциясининг "Урмон тугриси-да"ги конунига биноан худуддаги барча урмонлар давлат мулки деб эълон килинган. Шу сабабли мазкур худуддаги урмонлардан атроф-мухитни баркарор бошкариш коидаларига риоя килган холда ва максимал иктисодий фойда олиш учун кулай мухитни саклаган холда факат жамоат мак-садларида фойдаланиш мумкин.

Канадада урмон ресурсларидан фойдаланиш хукукини олишнинг асосий шакли штат ижараси булиб, уни амалга оширгандан кейин ижарачилар табиий ресурслардан фойдаланганлик учун тулов тулайди.

Шартномаларни тузишнинг иккита асосий усули мавжуд. Биринчиси, урмон хужалигини шартнома асосида урмон эгаларига ижарага бе-риш. Канададаги провенция булган Британия Колумбиясида урмон деуцонлари деб аталадиган лецинзиялар берилади, улар лицензияни янгилаш имконияти билан 25 йилгача урмон ишларини олиб бориш хукукини беради.

Бундай холатда кайта ишлаш корхоналари уз-ларига ижара хукуки асосида фойдаланишга топ-ширилган ер участкаларини бошкариш режасини

такдим этиши лозим. Мазкур режа вилоят урмон хужалик вазирликлари томонидан тасдикланиши керак. Режани тасдиклашда вазирлик томони-дан кейинги беш йиллик давр учун чекловларни белгилайди, аммо ишлаб чикарувчи корхона уз ишлаб чикариш хажмини узи белгилайди. Урмон-ларни кайта тиклаш ва урмонларни кайта ишлаш корхоналари томонидан амалга оширилади ва унинг харажатлари ишлаб чикариш харажатлари-га киритилади.

Ёгоч йигиш учун лицензиялар бериш ижара муносабатларининг иккинчи шаклидир. Бундай холда йигим-теримнинг умумий режаси давлат органлари томонидан белгиланади. Хусусий компаниялар йигим-терим хажми буйича режа-ларини, шунингдек, урмонларни кайта тиклаш режасини такдим этади. Урмонларни кесиш хукукини факат ким ошди савдосида катнашиш оркали олиш мумкин, бунда уларнинг хажми ва, энг мухими, ижтимоий-иктисодий окибатлари аникланади (нафакат янги иш уринлари яратиш имкониятлари, балки урмонларни кесиш, олиб ташлаш ва кайта ишлашнинг атроф табиий мухи-тига таъсири хисобга олинади).

Канадада ижара муносабатларининг мухим камчиликларидан бири ракобатнинг чекланиши ёки етишмаслиги булиб, бу бутун урмон саноати-нинг ривожланишига салбий таъсир килади. Ви-лоят хокимиятларининг урмон хужалигини юри-тиш учун етарли маблаглари йук, бу уларнинг урмон саноатини ривожлантириш учун хусусий капитални жалб килишдан манфаатдорлигини англатади. Улар ижарачиларни ракобатчилардан химоя киладиган ижара муддатларини узайтириш оркали бизнесни рагбатлантиради [9].

Урмон ерларидан фойдаланиш масаласида Россия Федерацияси тажрибаси хам бир катор ху-сусиятига кура Канада тажрибасига ухшаб кетади.

Россия Федерациясининг Урмон кодексининг 61-моддасига асосан урмон фонди ерларини куйи-дагилар ташкил килади:

- урмон билан копланган ва урмон билан коп-ланмаган ерлар;

- урмон ерларига урмонлар билан копланган ерлар ва урмонларни кайта тиклашга мулжаллан-ган ерлар;

- урмон билан копланмаган ерларга урмон-ларни ривожлантириш учун зарур булган ерлар (бушликлар, йуллар в. б.) ва фойдаланиш учун нокулай булган (боткоклар, тошлок ерлар в. б.) киради.

Урмон фонди ерларининг чегаралари урмон хужалиги чегаралари билан белгиланади [10].

Шунингдек, РФ Урмон кодексига мувофик ур-мон участкаси - бу урмон хужалиги чегараларида жойлашган ва ер тугрисидаги конун ^ужжатлари ва ушбу кодекс талабларига мувофик шакллана-диган ер участкаси ташкил этиш.

РФ Урмон кодексининг 71-моддасида урмон ерларини жисмоний ва юридик шахсларга бериш тартиби белгиланган булиб, унга кура:

1. Давлат ёки муниципал мулкидаги урмон участкалари куйидагилар асосида берилади.

1) урмон майдонидан доимий (чексиз) фой-даланишга берилган такдирда ушбу кодекснинг 81-84-моддаларига мувофик ваколат берилган давлат органи ёки махдллий давлат х,окимияти органининг карорлари;

2) урмон участкасини ижарага беришда ижа-ра шартномалари;

3) урмон участкасини бепул фойдаланиш учун беришда бепул фойдаланиш тугрисидаги шартномалар.

2. Давлат ёки муниципал мулкдаги урмон участкалари юридик шахсларга доимий (чексиз) фойдаланиш, ижарага бериш, бепул фойдаланиш ва фукароларга ижарага бериш, бепул фойдала-ниш учун берилади.

3. Фукароларга ва юридик шахсларга урмон участкаларини давлат ёки муниципал мулкда ижарага бериш ушбу кодексга мувофик амалга оширилади.

4. Урмон участкасини ижарага бериш шарт-номаси агар ушбу кодексда бошкача тартиб на-зарда тутилган булмаса, Россия Федерациясининг Фукаролик ва Ер кодексларида назарда тутилган ижара коидаларига буйсунади [11].

Шунингдек, РФ Урмон кодексининг 72-мод-дасига асосан урмон фонди ерлари ун йилдан кирк туккиз йилгача булган муддатга ижарага бе-рилиши мумкинлиги белгилаб куйилган.

Мамлакатимизда урмон хужаликлари фаолия-тини ривожлантириш, урмон ерларидан самарали фойдаланиш максадида олиб борилган ислох,от-лар натижасида Узбекистон Республикасининг 2020 йил 29 сентябрдаги "Кишлок хужалиги учун мулжалланган ерлардан ва урмон фонди ерла-ридан фойдаланиш самарадорлигини ошириш максадида Узбекистон Республикасининг айрим конун ^ужжатларига узгартиш ва кушимчалар киритиш тугрисида"ги конуни кабул килинди. Мазкур конунга асосан Узбекистон Республика-сининг Ер кодексига 241-модда киритилиб, унга кура куйидагича тартиб белгиланди.

Инвестиция шартномаси ёки давлат-хусусий шериклик асосида куйидагилар:

кишлок хужалигида фойдаланишдан чикиб кетган сугориладиган ерлар ва лалми ерлар -Узбекистон Республикаси фукароларига х,амда кишлок хужалиги корхоналарига;

урмон фондининг фойдаланилмаётган ерлари - жисмоний ва юридик шахсларга;

яйловлар, буз ерлар, куп йиллик дов-дарахт-лар - Узбекистон Республикаси фукароларига, кишлок хужалиги корхоналарига, шунингдек, Узбекистон Республикаси резидентлари булган инвесторларга уч йилдан кам булмаган ва кирк туккиз йилдан ошмайдиган муддатга ижарага бе-рилиши мумкин [12].

Мазкур конун билан киритилган узгартириш Узбекистон Республикасининг "Урмон тугриси-да"ги конунининг 31-моддасига туккизинчи кисм билан тулдирилди. Унга кура урмон фондининг фойдаланилмаётган ерлари жисмоний ва юридик шахсларга инвестиция шартномаси ёки давлат-хусусий шериклик асосида уч йилдан кам булма-ган ва кирк туккиз йилдан ошмайдиган муддатга ижарага берилиши мумкин, деб белгилаб куйилди.

Аммо урмонлардан вактинчалик фойдала-ниш киска муддатли уч йил ва узок муддатли ун йиллик килиб белгиланган тартиб узгартиришсиз колдирилди. Шунга кура конуннинг 31-моддаси-га урмонлардан вактинча фойдаланишнинг узок муддатини хорижий мамлакатлар тажрибасидан келиб чиккан х,олда кирк туккиз йилгача берили-ши мумкин деб белгилаш лозим.

Шунингдек, ушбу нормани "Урмон участка-сини ижарага бериш шартномаси агар ушбу ко-нунда бошкача тартиб назарда тутилган булмаса, Узбекистон Республикасининг Фукаролик кодек-си ва Узбекистон Республикаси Ер кодексида назарда тутилган ижара коидаларига асосан амалга оширилади" деган жумлалар билан тулдириш максадга мувофик. Чунки урмон ерларини ижара-га беришнинг тартиби Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2019 йил 12 декабрда-ги 993-сонли карори билан тасдикланган "Давлат урмон фонди участкаларини ижарага бериш тар-тиби тугрисида"ги низом талабларида белгилан-ган, унга кура Урмон фонди участкалари куйида-ги шаклларда ижарага берилади:

• урмон фондининг узлаштирилмаган (урмон билан копланмаган) ерларида янгидан барпо этилган ва камида 1 йилгача булган муддатда пар-варишланган урмонлар жойлашган ерларни ижарага олиш хукукини ким ошди савдолари асосида сотиш (50 йилгача муддатга);

• урмон фондининг узлаштирилмаган (урмон билан копланмаган) ерларида янгидан урмон барпо этиш, шунингдек, ушбу ерлардан илмий тадкикот, маданий-маърифий, тарбиявий, согломлашти-риш, рекреация, эстетик ва экологик туризмни ри-вожлантириш максадларида фойдаланиш, овчилик ва баликчилик хужаликлари ташкил этиш, доривор усимликлар ва кучатлар етиштиришни йулга ку-йишга каратилган инвестиция лойихаларини амалга ошириш учун (50 йилгача муддатга);

• урмон фонди ерларида давлат-хусусий ше-риклик лойихаларини амалга ошириш учун (дав-лат-хусусий шериклик тугрисидаги битим доира-сида) 3 дан 49 йилгача муддатга [12].

Демак, урмон фонди ерларини ижарага бериш тартиби конуности хужжатларида белгиланган булса-да, унинг тартиби "Урмон тугрисида'ги ко-нунда тулигича акс эттирилмаган.

Шунга кура урмон ерларини ижарага бериш масаласини Канада ва Россия Федерацияси таж-рибаларидан фойдаланиш сохадаги бир катор муаммоларга ечим топишга имкон беради. Канада ва Россия иклим шароитида, усимлик ва хай-вонот дунёсида, хатто шимолий минтакаларда жойлашган фойдали казилмаларни казиб олиш-нинг имкони булмаган такдирда хам ухшашдир. Бирок Канада иклими Россия иклимига караганда юмшокрок ва океанга чикадиган ажойиб транс-

порт алокаларига эга. Купгина тадкикотчилар-нинг фикрига кура урмон хужалигини юритиш сохасидаги Канада тажрибаси Узбекистон учун энг макбулдир. Шунинг учун хам Россия Федерацияси ва Канаданинг урмон хужалигини ижарага бериш тажрибаси урмон хужалиги сохаси фаол ислох килинаётган Узбекистонда урмон хужали-ги ерларидан фойдаланиш ва урмончиликни ри-вожлантиришда мухим ахамиятга эга.

Бинобарин, урмон хужалиги ерларидан фой-даланиш сохасида узига хос тажрибага эга булган Америка Кушма Штатлари тажрибасига тухтала-диган булсак, ушбу мамлакатда ёгочни тайёрлаш-нинг асосий кисми хусусий ерларда ва ёгоч ишлаб чикарадиган компанияларга тегишли урмонларда амалга оширилади. Ёгочни кесиш факат Урмон ху-жалигининг ёзма рухсати билан амалга оширилади. Урмон эгаси томонидан урмонни рухсатсиз кесиб ташлаш жиноят хисобланади. Баъзи штатлари-да дарахтларни ноконуний кесиб олиш 20 йилга-ча озодликдан махрум килиш билан жазоланади. Турли мамлакатларнинг замонавий урмон хужалиги конунчилигида урмонларни мухофаза килиш ва ун-дан окилона фойдаланиш масалаларига, жумладан, хусусий мулкдаги урмонларга мухим урин берилган. Шу билан бирга, урмон эгасини урмонни ёнгинлар-дан, зараркунандалардан ва касалликлардан химоя килиш ва асраш буйича мажбуриятлари аник белги-ланган. Купгина штатларда урмон хужалиги тугриси-даги конунчиликнинг умумий таъминланиши урмон эгалари ва урмон фойдаланувчилари томонидан ур-монни парвариш килиш буйича фаолиятни мустакил равишда амалга ошириши, жумладан, урмонни ёнгин, зараркунандалар ва касалликлардан химоя килиш-нинг мажбуриятидир деб алохида белгилаб куйилган.

Тадбирларни амалга ошириш усуллари урмон хужалиги маъмурияти томонидан белгиланади (Австрия, Франция, Япония) ёки урмон эгалари-нинг узлари томонидан ишлаб чикилади, кейинча-лик АКШда. булгани каби урмон хужалиги орган-лари томонидан куриб чикилиб тасдикланади [13].

Шундан келиб чикиб айтиш мумкинки, ур-мон ерларидан фойдаланиш сохасида Узбекистон тажрибасида хам урмонларни мухофаза килиш-га доир АКШ, Германия ва Австрия давлатлари тажрибасидан фойдаланиш мумкин. Шунга кура "Урмон тугрисида'ги конунда урмонларни мухо-фаза килишнинг соддалаштирилган механизмла-рини жорий килиш керак.

Юкоридагилардан келиб чиркан х,олда шуни алох,ида кайд этиш керакки, Узбекистан Рес-публикасининг Ер кодекси ва "Урмон тугриси-да"ги конунида урмонлардан вактинча фойда-ланишнинг аник механизмларини акс эттирувчи нормаларни киритиш, шунингдек, урмонлардан вактинча фойдаланишнинг узок муддатини кирк туккиз йил килиб белгилаш максадга мувофик.

Бундан ташкари, "Урмон тугрисида'ги конун-да урмон ерларини ижарага бериш шартномасини расмийлаштириш ва шартнома матнини шакллан-

тиришда Узбекистон Республикаси Ер ва Фукаро-лик кодекслари нормалари белгиланиши мумкин-лигини назарда тутувчи нормаларни акс эттириш лозим.

Шу жихатда хулоса урнида шуни айтиш мум-кинки, урмон ерларидан окилона фойдаланиш ва мухофаза килиш масаласи, нафакат ер конунчи-лиги балки экологик конун талабларига мос ра-вишда белгиланиши лозим. Бу эса, уз навбатида, урмонларнинг экологик комплекс сифатидаги ахамияти янада ошишига хизмат килади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Нарзуллаев О.Х. Маданийлашган биологик ресурслар: миллий конунчиликнинг ривожланиш тенденциялари // Хукукий тадкикотлар: махсус сон. - 2019.

2. Скрипников Н., Мирзаабдуллаева М. Правовое обеспечение научных исследований в аграрном секторе // Вестник юридических наук. - 2018/2. - С. 67-72.

3. https://cyberleninka.rU/article/n/pravovoe-obespechenie-nauchnyh-issledovaniy-v-agrarnom-sektore

4. Скрипников Н., Кенжаев Р. Совершенствование аграрного законодательства в условиях изменяющегося климата (на примере Узбекистана) // Вестник юридических наук. - 2018/04. - С. 58-61.

5. https://cyberleninka.ru/article/n/sovershenstvovanie-agrarnogo-zakonodatelstva-v-usloviyah-izmenyayuschegosya-klimata-na-primere-uzbekistana

6. Uzakova G.Sh. Legal regulation of the process. of privatization of land plots: national and foreign experience. http://dx.doi.org/10.26739/2181-9130-2020-3-5 // Journal of Law Research. - 2020. - 3 vol. -Issue 5. - Pp. 32-45. https://scholar.google.com/scholar?hl=ru&as_sdt=0%2C5&q=LEGAL+REGULATI0 N+OF+THE+PROCESS+OF+PRIVATIZATION+OF+LAND+PLOTS%3A+NATIONAL+AND+FOREIG N+EXPERIENCE&btnG=

7. Узбекистон Республикаси Ер ресурслари, геодезия, картография давлат кадастри ва давлат ку-митасининг Ер ресурсларининг холати тугрисидаги Миллий хисоботи. - 2020.

8. Крнун хужжатлари маълумотлари миллий базаси. - 2018. - 17 апрель. - 03/18/475/1078-сон; -2020. - 28 сентябрь. - 03/20/638/1333-сон; - 2020. - 30 сентябрь. - 03/20/639/1342-сон.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

9. Крнун хужжатлари маълумотлари миллий базаси. - 2019. - 30 август. - 03/19/559/3670-сон.

10. Моисеев Н.А. и др. Экономика лесного хозяйства / Н.А. Моисеев, Г.М. Киселев, Е.Б. Назарен-ко. 2-е изд., стереотип. - М.: МГУЛ, 2004.

11. Лосев М.В. Развитие лесного хозяйства России и его место в мировой экономике: Дис. ... докт. экон. наук. - М., 2003. - С. 217.

12. Лесной кодекс Российской Федерации от 4 декабря 2006 г. № 200-ФЗ (ред. от 31.07.2020). http:// www.consultant.ru/ document/cons_doc_LAW_64299

13. Крнун хужжатлари маълумотлари миллий базаси. - 2020. - 30 сентябрь. - 03/20/639/1342-сон.

14. Крнун хужжатлари маълумотлари миллий базаси. - 2019. - 14 декабрь. - 09/19/993/4152-сон.

15. Николайчук А.А., Николайчук О.А. Зарубежный опыт государственного регулирования лесных ресурсов // Проблемный анализ и государственно-управленческое проектирование. - М., 2013. - № 3. - С. 103-114.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.