Научная статья на тему 'Понятие гражданства и его правовая природа'

Понятие гражданства и его правовая природа Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
383
54
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
лицо / гражданство / единственное гражданство / лицо без гражданства / равное гражданство / конституционно-правовой статус гражданина. / person / citizenship / single citizenship / stateless person / equal citizenship / constitutional and legal status of a citizen.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Даврон Мамасобиров

Выявлены различные аспекты института гражданства из представлений о человеке и личности. Исходя из концепции гражданства, стало ясно, что государство и индивид вступают в отношения через взаимные права и обязанности. В соответствии с международными принципами и стандартами, установленными на основе международно-правовых документов, было определено, что институт гражданства укрепляет правовой статус человека с точки зрения конституции, оценено влияние международной тенденции сокращения безгражданства как неотъемлемой части прав человека на расширение доступа человека к правам и свободам.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The concept of citizenship and its legal nature

Various aspects of the institution of citizenship from the concepts of a person and personality have been identified. Based on the concept of citizenship, it became clear that the state and the individual enter into relations through mutual rights and obligations. In accordance with international principles and standards established on the basis of international legal documents, it was determined that the institution of citizenship strengthens the legal status of a person from the point of view of the constitution. assessed the impact of the international trend of reducing statelessness as an integral part of human rights on expanding human access to rights and freedoms.

Текст научной работы на тему «Понятие гражданства и его правовая природа»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

The concept of citizenship and its legal nature

Davron MAMASOBIROV1

Tashkent State Law University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received June 2021 Received in revised form 20 June 2021 Accepted 15 July 2021 Available online 15 August 2021

Keywords:

person, citizenship, single citizenship, stateless person, equal citizenship, constitutional and legal status of a citizen.

Various aspects of the institution of citizenship from the concepts of a person and personality have been identified. Based on the concept of citizenship, it became clear that the state and the individual enter into relations through mutual rights and obligations. In accordance with international principles and standards established on the basis of international legal documents, it was determined that the institution of citizenship strengthens the legal status of a person from the point of view of the constitution. assessed the impact of the international trend of reducing statelessness as an integral part of human rights on expanding human access to rights and freedoms.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Фук;аролик тушунчаси ва унинг хукуций табиати

Калит сузлар:

шахс,

фукаролик, ягона фук;аролик, фукаролиги булмаган шахс,

тенг фу;аролик, фу;аронинг

конституциявий-хукук;ий ма;оми.

АННОТАЦИЯ

Фу;аролик тушунчаси инсон ва шахс тушунчаларидан фар;ли жих,атлари ани;ланди. Фу;аролик институти асосида давлат ва шахснинг узаро хукук; ва мажбуриятлари ор;али муносабатга кириши маълум булди. Фукаролик институти хал;аро хук;ук;ий хужжатлар асосида урнатилган хал;аро принцип ва стандартлар билан шахснинг ху^у^ий ма;омини конституциявий-ху;у;ий жихатдан мустахкам-ланиши ани;ланди, инсон ху;у;ларининг узвий ;исми сифатида фу;аросизликни камайтириш хал;аро тенден-цияси шахснинг ху;у; ва эркинликлардан фойдаланиш имконияти оширишига таъсири бахоланди.

1 Deputy Dean, Tashkent State Law University, Tashkent, Uzbekistan. E-mail: mamasobirovd@gmail.com.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special Issue - 7 (2021) / ISSN 2181-1415

Понятие гражданства и его правовая природа

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

лицо,

гражданство,

единственное

гражданство,

лицо без гражданства,

равное гражданство,

конституционно-правовой

статус гражданина.

Выявлены различные аспекты института гражданства из представлений о человеке и личности. Исходя из концепции гражданства, стало ясно, что государство и индивид вступают в отношения через взаимные права и обязанности. В соответствии с международными принципами и стандартами, установленными на основе международно-правовых документов, было определено, что институт гражданства укрепляет правовой статус человека с точки зрения конституции, оценено влияние международной тенденции сокращения безгражданства как неотъемлемой части прав человека на расширение доступа человека к правам и свободам.

Фу;аролик тушунчаси инсон ва шахс тушунчаларидан фар;ли равишда индивиднинг давлатга мансублигини англатиши ани;ланди. БМТ ва бош;а хал;аро хук;ук;ий хужжатларда фу;аролик х,у;ук;ий институти инсон х,ук;ук;лари эканлиги фу;ароларнинг муайян ху;у;лари гояси нафа;ат илгари сурилди

Фу;ароликнинг мазмунини, унинг узига хос хусусиятларини ани;лаш конституциявий ху;у; ну;таи назардан мухим хисобланади. Фу;аролик институти шахснинг ху;у;ий холатини ани;лашда энг асосий омиллардан бири хисобланади.

Фу;аролик шахснинг муайян давлатга сиёсий-ху;у;ий мансублигини англатувчи мухим конституциявий-ху;у;ий институт хисобланади. Давлат уз фу;аросини Конституцияда белгиланган ху;у;ларидан фойдаланиш хамда мамлакат ичида ва таш;арисида химоялашни кафолатлайди.

"Фу;аролик" атамаси "шахар" ва "шахарлик" сузларидан келиб чи;;ан. Инглиз тилида - "city" - "citizenship". Немис тилида - "burger". Х,озирги пайтда хужжатларда фу;ароликни ифодалаш учун - "nationality" (ингл.), "nationalité" (франц.), "nazinalita" (итал.) атамалари ;улланади. У давлатга тааллу;лилик сифатида тушунилади. Шуни айтиб утиш жоизки, "nation" атамаси чет элларда (инглиз, француз ва бош;алар) "миллат", "хал;", "давлат" маъносини билдиради. Фу;ароликдан таш;ари "мансублик", "тобелик" (nationality, citizenship, subject) атамалари аввал у монархга тегишлиликни билдирар эди. Чунки, "фу;аро тобедан фар;ли уларо; сайлов ху;у;ига эга булган. Х,озирги пайтда тегишлилик атамаси ишлатилса хам одатда у "фу;аролик" атамаси билан бир хил маънода ишлатил-мо;да. Масалан, Буюк Британияда, бир ;атор монархияларда эса (масалан, Белгия, Испания. Нидерландияда) бу атама Конституция ва ;онунчиликда расман "фу;аролик" атамаси билан алмаштирилган [1. Б. 119].

1948 йилда БМТ томонидан ;абул ;илинган Инсон ху;у;лари тугрисидаги Умумжахон Декларациясига [2] биноан, хар бир киши табиий, ажралмас, дахлсиз ху;у; ва эркинликларга эга.

Ю;орида таъкидлаганимиздек, фу;аролик - Конституциявий институт хисобланади. Унинг асослари Конституцияда бeлгиланган.

Конституциянинг VI боби "Фу;аролик" дeб номланган. Узбeкистон Рeспубликасининг бутун худудида ягона фу;аролик урнатилади.

Жaмият вa иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Special Issue - 7 (2021) / ISSN 2181-1415

Узбeкиcтoн Рecпyбликacининг фyкapoлиги, yнгa кaндaй acocлapдa эта бyлгaнликдaн кaтъи нaзap, хaммa учун тeнгдиp.

ЦopaкaлпoFиcтoн Рecпyбликacининг фyкapocи, aйни вaктдa, Узбек^^н Рecпyбликacининг фyкapocи хиcoблaнaди" (Koнcтитyциянинг 21-мoддacи).

Фикpимизчa, фyкapoликнинг acocий бeлгилapи кyйидaгилapдaн ибopaт:

1. фyкapoлapнинг хуку кий мaкoми;

2. твгишли нopмaлapгa мувйфикmaxc билaндaвлaтнингхукукий мyнocaбaти;

3. фyкapo вa дaвлaт ypтacидa хукук вa мaжбypиятлapнинг шйдс) булиши.

Ma3^p хукукий aлoк;a инганнинг тyFилгaнидa юзaгa ^либ, унинг бутун yмpи

дaвoмидa ^кганиб кoлaди. Ушбу бoFлик;лик инcoннинг тyFилгaн вa яшaётгaн худуд билaн чeклaнмaй, дaвлaт тaшк;apиcидa хaм уз кучини йyкoтмaйди. Macaлaн, фyкapo мaмлaкaт тamкapиcидa бyлгaнидa хaм узи мaнcyб булган дaвлaт химoяcидa бyлaди. Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Koнcтитyцияcининг 22-мoддacигa бинoaн Узбeкиcтoн Рecпyбликacи уз хyдyдидa хaм, унинг тamкapиcидa хaм уз фyкapoлapини хукукий Xимoя килиш вa yлapгa хoмийлик кypcaтиmни кaфoлaтлaйди. Узбeкиcтoн уз фyкapoлapининг дaвлaт хyдyдидaн тaшкapидa бyлa тypиб, Узбeкиcтoннинг Xoмийлиги ocтидa бyлиmдeк кoнcтитyциявий хукукини pyёбгa чикapиш учун Якин Шapкдaги кУPoлли мoжapoлap хУДУДигa бopиб кoлгaн фyкapoлapини "Meхp oпepaциялapи" дoиpacидa Вaтaнигa кaйтapиб, yлapгa тиббий, пcиxoлoгик, мoддий вa мaънaвий ёpдaм кypcaтмoкдa.

Шyнингдeк, пaндeмия шapoитидa, xopижий мaмлaкaтлapдa булиб тypгaн Xaмдa Узбeкиcтoнгa кaйтиm иcтaгини билдиpгaн фyкapoлapини дaвлaт хиcoбидaн чapтep peйcлap opкaли Вaтaнгa кaйтapди.

Фyкapoлap хукуки вa бypчлapини дaвлaт xaлк нoиблapи cиймocидa бeлгилaб бepaди. Typли мaмлaкaтлapдa фyкapoлapнинг хукук вa бypчлapи биp xan эмac. Улap мaмлaкaтнинг cиёcий, ижтимoий иктиcoдий вa мaдaний дapaжacигa бoFлик.

Фyкapoлик дeгaндa, жиcмoний maxcнинг мaълyм биp дaвлaт билaн мycтaхкaм хукукий бoFлaнишигa aйтилaди. Бyндa фyкapoнинг тeгишли дaвлaтгa ниcбaтaн хукук вa бypчлapи хaмдa унинг cyвepeн дaвлaт тoмoнидaн химoя килиниmидa ифoдaлaнaди.

Жaхoн тaжpибacидaн кeлиб чикиб aйтaдигaн бул^к, фyкapoлик кyйидaги пpинциплapгa эгa:

1. яшта фyкapoлик тaмoйили - бapчa cyбъeктлap ёки мaъмypий-хyдyдий биp-ликлap (я^та дaвлaт) хУДУДидa дoимий яmoвчи фyкapoлap ушбу дaвлaт фyкapoлapи экaнлиги;

2. тeнг фyкapoлик тaмoйили - бapчa фyкapoлap фyкapoликни кaндaй ycyлдa oлгaнидaн кaтъи нaзap кoнyн oлдидa тeнгдиp. Дaвлaтнинг фyкapoлигигa эгa булган бapчa maxcлap биp xил кoнcтитyциявий вa хукукий мaкoмгa эгaдиpлap;

3. фyкapoликдaн мaхpyм этиmгa йул кyйилмacлик пpинципи ёки уни биp тoмoнлaмa ^pop билaн yзгapтиpи хукуки. Шу билaн биpгa, фyкapoнинг уз фyкapo-лигини yзгapтиpиш хукуки 6op вa дaвлaт бу хyкyкдaн мaхpyм этa oлмaйди;

4. дoимий фyкapoликнинг мaвжyдлиги пpинципи - фyкapoликни дaвлaтдaн тamкapидa яшoвчи, чeт эллик тypмym ypтoFи билaн никoхни бeкop килгaн (тypмym кypиш opкaли фyкapoликни oлгaн maчcлapгa ниcбaтaн), бomкa дaвлaт фyкapo-лигини oлгaн maxcлap тoмoнидaн caклaниmи;

5. дaвлaт тoмoнидaн фyкapoлapни химoя килиш вa кyллaб-кyввaтлam пpинципи [3].

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special Issue - 7 (2021) / ISSN 2181-1415

Маълумки, фу;аролик масаласи одатда хам миллий ;онунчилик хам хал;аро ху;у;ий хужжатлар билан тартибга солишнинг объекти булиб хисобланади. Аммо, фу;аролик масаласи миллий ху;у; томонидан тартибга солиниши лозим булган институт булиши билан бир ;аторда, хозирги замон давлатлараро муносабат-ларида индивиднинг бир давлатдан иккинчи давлатга кучиши хамда унинг ху;у;лари химоя объектига айланиши билан бош;а ху;у;нинг институтига хам айланади.

Фу;аролик институти хорижий олимлар томонидан куп ва хуб урганилган. Лекин бир ;атор объектив ва субъектив сабабларга кура, миллий ху;у;шуносликда мазкур сохани ху;у;ий тад;и; этиш буйича узига хос "бушли;" кузатилади. Лекин шунга ;арамай фу;аролик институтининг назарий-ху;у;ий асосларига оид фикрлар ;атор ху;у;шунослар томонидан илгари сурилган.

Хук;ук;шунос олимлар И. Лукашук ва А. Саидовлар фу;аролик тушунчасига "Фу;аролик-бу жисмоний шахе билан давлат уртасидаги узаро хуку; ва мажбуриятларни белгилаб берувчи ху;у;ий муносабатдир", деб таъриф берган [4. С. 13]. А. Саидов бош;а асарида уни янада кенгайтиради: "Фу;аролик деганда инсоннинг ху;у;ий ёки сиёсий-ху;у;ий томондан химояланиши ва конуний манфаатларини давлат ичида ва унннг таш;арисида кулланиши тушунилади[5, Б. 203]". Х.Одил;ориев ва Б.Очиловлар эса, "Фу;аролик деганда шахснинг маълум бир давлат билан узаро ху;у; ва мажбуриятларига эга булишда ифодаланувчи мустахкам сиёсий-ху;у;ий ало;а тушунилади" [6. Б. 119], деб таъкидлашади. Балаян фикрича, шахснинг давлат билан бар;арор ху;у;ий муносабати сифатида ани;ланади ва муайян юридик фактлар асосида вужудга келадиган, узгарадиган ёки тухтаб ;оладиган юридик фактлар асосида юзага келадиган ху;у;ий муносабат хисобланади [7. С. 65-71].

Фу;аролик, демократик давлатда индивидни бош;аришда катнашиш ху;у;ини ва унга давлат томонидан химоя ;илиниш ху;у;ларини берувчи тенг ху;у;ли аъзоликни таъминлайди. Фу;ароликни бундай тушуниш тобора кенг тар;алмокда. Бу борада замонавий олимлар позицияси фу;ароликни шахснинг давлатга тегишлилиги сифатида тушунишини тули; рад этади.

Демак, фу;ароликни аввало, индивид билан давлат уртасида хам миллий хамда хал;аро ху;у;да узаро ху;у; ва мажбуриятларга асосланган ху;у;ий муносабатларга киришувчи субъектлар уртасидаги муносабатлар, деб тушуниш ма;садга мувофи; булади.

Баъзи давлатлар ;онунчилигида юридик жихатдан тенг булган "фу;аролик" атамаси урнига "мансублик" атамасидан фойдаланилади. Лекин, бу атамалар мазмун жихатдан бир хил эмас.

Мансублик фу;аролик атамасидан куйидаги хусусиятлари билан фар; ;илади:

Биринчидан, мансублик монархия тузумидаги давлатларга хос булган институтдир.

Иккинчидан, бундай ало;а турида фу;ароликдаги каби узаро тенг мажбу-риятлар эмас, балки бир томонлама ;арамогидаги шахс монарх олдида фа;ат мажбуриятларга эга, монарх эса шахсга нисбатан фа;ат ху;у;ларга эга булади.

niiSfipnrp

Ull lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 7 (2021) / ISSN 2181-1415

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Одил;ориев Х., Очилов Б. Хозирги замон ху;у;и. Дарслик. Тошкент, 2002. -Б. 119.

2. Инсон ху;у;лари умумжахон декларацияси // URL: https://constitution. uz/uz/pages/humanrights.

3. Лелекова Л.Д. Теория государства и права. Учебное пособие. Санкт-Петербург. 2009.

4. Лукашук И.И. Саидов А.Х. Хозирги замон хал;аро ху;у;и назарияси асослари. - Т.: Адолат, 2006. - Б. 136.

5. Саидов А.Х. Инсон ху;у;лари буйича хал;аро ху;у;. Дарслик. - Т.: Konsauditinform-Nashr, 2006. - Б. 203.

6. Одил;ориев Х., Очилов Б. Хозирги замон хал;аро ху;у;и. Дарслик. Тошкент, 2002. - Б. 119.

7. Балаян Э.Ю. Современные конституционно-правовые аспекты проблем института гражданства в Российской Федерации // Вестник Кемеровского государственного университета. Серия: Гуманитарные и общественные науки. -2017. - № 3. - С. 65-71.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.