Научная статья на тему 'ПОЛИМЕР-ПОЛИМЕР КОМПЛЕКСЛАР АСОСИДА МОДИФИКАЦИЯЛАНГАН ИНТЕРПОЛИМЕР МАТЕРИАЛЛАР'

ПОЛИМЕР-ПОЛИМЕР КОМПЛЕКСЛАР АСОСИДА МОДИФИКАЦИЯЛАНГАН ИНТЕРПОЛИМЕР МАТЕРИАЛЛАР Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

137
49
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
карбомидоформальдегид смоласи (КФЖ-7) / карбоксиметилцеллюлозанинг натрийли тузи(КМЦ-Ка / ) фосфогипс (ФГ) / интерполимер комплекс(ИПК) / интерполимер материал (ИМ). / carbamidoformaldehyde resin / sodium salt of carboxymethylcellulose / phosphogypsum / interpolymer complex / interpolymer material.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Арофат Инхонова, Айпара Курбанова, Еамариддин Комилов

Маколада дисперс кушимчалар билан интерполимер материаллар олиш йули курсатиб утилган. Шуни таъкидлаб утиш жоизкиб интерполимер материалга фосфогипс кушиш билан материалнанг мустахкамлиги ортади, говаклар хосил булиш сони камаяди ва материални ташкил этувчи тавркибий кисмларбир текис таксимлангантузилишга эга булиши келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Арофат Инхонова, Айпара Курбанова, Еамариддин Комилов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INTERPOLYMER MATERIALS MODIFIED ON THE BASIS OF POLYMER-POLYMER COMPLEXES

The article shows how to obtain interpolymeric materials with disperse additives. It should be noted that the addition of phosphogypsum to the interpolymer material increases the strength of the material, reduces the number of pores, and the components of the material have a uniformly distributed structure.

Текст научной работы на тему «ПОЛИМЕР-ПОЛИМЕР КОМПЛЕКСЛАР АСОСИДА МОДИФИКАЦИЯЛАНГАН ИНТЕРПОЛИМЕР МАТЕРИАЛЛАР»

ПОЛИМЕР-ПОЛИМЕР КОМПЛЕКСЛАР АСОСИДА МОДИФИКАЦИЯЛАНГАИ ИНТЕРПОЛИМЕР МАТЕРИАЛЛАР

Арофат Инхонова Айпара Курбанова Ь^амариддин Комилов

Чирчик Давлат Педагогика Институти

АННОТАЦИЯ

Маколада дисперс кушимчалар билан интерполимер материаллар олиш йули курсатиб утилган- Шуии таъкидлаб утиш жоизкиб интерполимер материалга фосфогипс кушиш билан материалнанг мустахкамлиги ортади, говаклар хосил булиш сони камаяди ва материални ташкил этувчи тавркибий кисмларбир текис такс и м л ан гантуз и л и ш га эга булиши келтирилган.

Калит сузлар: карбомидо формальдегид смоласи (КФЖ-7), карбоксиметилцеллюлозанинг натрийли тузи(КМЦ-Ыа,) фосфогипс (ФГ), интерполимер комплекс(ИПК), интерполимер материал (ИМ).

INTERPOLYMER MATERIALS MODIFIED ON THE BASIS OF POLYMER-POLYMER COMPLEXES

Arofat Inkhonova Aypara Kurbanova Kamariddin Komilov

Chirchik State Pedagogical Institute

ABSTRACT

The article shows how to obtain interpolymeric materials with disperse additives. It should be noted that the addition of phosphogypsum to the interpolymer material increases the strength of the material, reduces the number of pores, and the components of the material have a uniformly distributed structure.

Keywords: carbamidoformaldehyde resin, sodium salt of carboxymethylcellulose, phosphogypsum, interpolymer complex, interpolymer material.

КИРИШ

Интерполимер материалларнинг(ИМ) комплекс хоссаларини яхшилаш усулларидан бири бу уларнинг таркибига турли кушимчалар киритиш йули билан модификацияланишидир. Бу у3 навбатида материалнинг мустахкамлигини, каттиклигини, иссикликка чидамлилигини, сув таъсирига бардошлилигини ва бопща бир катор мухим хоссаларини яхшиланишига олиб келади.

Интерполимер материал (ИМ) ларнинг комплекс хоссаларини яхшилаш усулларидан бири бу уларнинг таркибига турли тулдирувчилар киритиш йули билан физикавий модификациялаш хисобланади. Бу билан ИМ нинг мустахкамлиги, каттиклиги, иссикликка чидамлилиги, сув таъсирига бардошлилиги ва бопща бир катор бопща мухим хоссаларини яхшиланишига олиб келади.

Таъсирлашувчи компонентларнинг молекулалараро богларининг табиатини узгартириш йули билан интерполимер комплекс (ИПК) ларнинг хоссаларини бошкариш мумкинлиги хакида адабиётларда [1,2] айтиб утилган. Бошлангич моддаларни эквимол тенгликда таъсирлашуви натижасида ИПК лар, моддалардан бирининг ортикча киритилиши натижасида эса нестехиометрик интерполимер комплекс (НИПК) лар хосил булади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Таъсирлашувчи поликомплекс компонентларининг молекулалараро богларининг табиатини узгартириш йули билан полимер - полимер комплекс (ППК) ларнинг хоссаларини бошкариш мумкинлиги хакида адабиётларда [1,2] айтиб утилган. Бошлангич моддаларни эквимол тенгликда таъсирлашуви натижасида ППК лар, моддалардан бирининг ортикча киритилиши натижасида эса интерполимер комплекс (ИПК) лар хосил булади.

Тадкикотда мочевино-формальдегид смоласи (МФС-Ж7), карбокси-метилцеллюлозанинг натрийли тузи (КМЦ-Ыа) ва ортикча МФС-С7да олинган ИПК да фойдаланилди[2]. Тулдирилган ИМ нинг кулланилишининг самарадорлиги унинг тулдирувчи сифатида турли хил ишлаб чикариш чикитларини киритиш билан янада ортади. Шу сабабли биз тад ки котл ар и м и з да Олмалик шахридаги суперфосфат ишлаб чикарувчи кимё заводининг куп йиллардан буён тупланиб колган кушимча чикити фосфогипс - кальций сульфатдан фойдаландик[3]. Фосфогипс (дигидратга нисбатан %лар хпсобида) чицити намунаси таркибига кирувчи асосий ташкил этувчилар куйидаги жадвалда келтирилган [1-жадвал].

1-жадвал

Олмалик шахридаги "Аммофос-Максам"ОАЖ нинг чикити фосфогипснинг

таркиби

ЗИ ЧЛИК г/см3 i02 2O5 мум. ( aO ] go Оз умум ] егОз ЬОз Эрим айдиган колдик

2, 3 3,75 ,00 r A 9,81 ] урин ИШИ 4,33 ,42 ( ,29 ( ,31 0,39

2, 4 2,44 ,39 1,33 ( ,5 4,95 ,39 ( ,64 ( ,58 0,48

Кушимча сифатида заррачалар улчами 0,2-0,25мм.га тенг булган кумдан фойдаландик.

ИПК ва тулдирувчиларни узаро биргаликда аралаштириш йули билан ИМ ни хосил килдик ва колипларга куйиб намуналарини олдик. Чунки бу уларни уларни физик-механик хоссаларини урганишда ёрдам беради. ушбу тизимда

комплекс хосил булиши ва ИПЕСни потециометрик титрлаш, вискозиметрия ва Щ - спектроскопия, микрофотография усулларида [4] урганилди.

МУХ.ОКАМА

Белгилаш жоизки, ИПК нинг максимал хосил булиши КФС-Ж7 (КФС нинг хамма звеноларига хисоблаганда) : КМЦ-Ыа = 0,2 : 0,3 тенглигига мое келади. Биз эса КФС-Ж7 : КМЦ-Ыа = 0,3 : 0,2 тенгликдаги, яъни ортикча КФС-С7 булишидан хосил булган ИПК дан фойдаландик. Аралашмада КМЦ-Ыа микдорининг етишмаслиги КФС нинг поликонденсациясига олиб келади, буни аралашмани куюклашиши, КФС ни уч улчамли холатга утиши билан тушунтирилади. Бу шуни билдирадики, КФС полимерлари ИПК таркибига кирган ва бопща поликонденсация реакцияларида иштирок этишмайди, эримайдиган тикилган полимерлар хосил булади дейишга имкон тугдиради. У кушимча механик мустахкамликни сувга бардошлилигини ошириш билан олинадиган ИМ говакланишини бошкариш имконини яратади. Олинган ИМ намуналарининг физик-механик хоссалари 2 - жадвалда келтирилган.

2 - жадвал

Олинган материал намуналарнинг физик-механик хоссалари

Наму Фосфоги Механ Солиштир Умум

на раками ПС , ик ма юза, м3/г ИИ

масса кием мустахкамли ги, МПа говаклик,% (бензол буйича)

1 10 40,0 5,7 45

2 15 43,2 5,3 40

3 20 45,1 ЗД 26

4 25 66,0 2,0 20,1

5 30 75,1 1,4 10

6 35 88,5 1,0 2,2

*Асосий ташкил этувчиларнинг нисбати: 30 м.к. ИПК ва 35 м.к. кум НАТИЖА

Олиб борилган тадкикотларда фосфогипснинг 120°С да куритилиб кукун холига келтирилгани ва кумнинг 075-1мм улчамдаги сетадан утказилган зарралари асосида олинган намуналар уз самарадорлигини курсатди. Асосий ташкил этувчилар нисбати узгартирилмасдан фосфогипснинг микдори (15 масса кием дан бошлаб. лекин кумнинг массаси узгартилимади) узгартирилган намуналарда олиб борилган купгина лаборатория тажрибалар натижаларига кура шундай хулосага келиндики, таркиби 20-25 м.к. фосфогипсдан иборат булган ИМ энг яхши механик хоссаларга эга булиб, сувга ва тажовузкор(турли концентрацияли тузларни эритмалари) мухитга хам баркарорлиги аникланди. Бундан шу келиб чикадики, ИМ да фосфогипснинг ишлатилиши унинг

мустахкакмлигини оширади, лекин говакланишини камайтиради, шунинг учун фосфогипс 120°С хароратдан кжори хароратда куритилиб, кукун холига келтирилиб (сетадан утказилган холда), белгиланган микдорда киритилиши талаб этилади. Бу уз навбатида материалнинг мустахкамлигини таъминлабгина кол май, балки кутилаётган говаксимон ИМ олишнинг имконини яратади.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтиш мумкинки, КФС - КМЦ - ПИК асосида олинган ИМ (ИПК - фосфогипс ва кум), ташкил этувчиларнинг тенг таксимланганлиги ва етарлича бир жинсли структурага эгалигини курсатди. Иккита бир вактнинг узида борадиган комплекс хосил булиши ва КФС нинг поликонденсацияси жараёнлари натижасида мураккаб структура шаклланади, унда ИПК ва ИМ хоссалари бир-бирини нафакат тулдиради, балки янада кучайтиради. Бу билан ИМ нинг физик-механик хоссаларини етарли даражада яхшиланишига эришилади, уз навбатида бундай говакли ИМ лардан томчилатиб ёки сизиб сугориш учун кенг микиёсда амалий куллаш мумкинлигига йул очилади.

Мухандислик тадкикотлари ва уларнинг тахлиллари натижаларидан олинган говакли композицион материалларнинг самарадорлигига таъсир килувчи асосий омиллар аникланди. Уларга куйидагилар киради:

1. Дисперс мухит хусусиятлари ва комплектлаштирувчи компонентлар муносабати узаР° богликдир. Компонентлар рационал танланганда (тулдирувчининг аник минерал таркибини хпсобга олган холда) стехеометрикга Караганда анча самарали компонентлар муносабати келиб чикади. Бу реал мухитда вужудга келган максимал ярим комплекс микдорига (ёки интерполимер комплекс йигиндисига) мое келади.

2. Интерполимер комплексларга тулдирувчиларни кушиш (ФГ) ва ИПК ни тайёрлаш тартиби аникланди. Бунда алохида компонентларнинг кушиш вакти, оралик интервалини кискартириш, лекин урта ва биринчи компонент алокасини керакли минимал ораликда ушлаб турилса, максимал самарага эришилиши кузда тутилади. Бунга бир катор аник минерал мухитга эга булиш учун, купрок

самарали натижага, сувли эритмага бир вактда кушилган комплементар компонентлар оркали эришилади.

Олинаётган ИМ хоссаларини бошкариш учун учун куйидаги: - чизикли полимер-полимер(ярим элетролит комплекслар ПЭК); -чизикли полимер-компакт заррачалар ИПК фойдаланиш тавсия этилади.

Иккинчи компонент икки хил куринишда фойдаланилади: кум ва ФГ хисобидандир.

Ишлаб чикилган говакли композициялар куйидаги муаммоли вазифаларни ечиш имконини беради:

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Хафизов М.М., Комилов К.У., Мухамедов Г.И., Мирзиёев Ш.М. Дисперсс тулдирувчиларнинг интерполимер композицион материалларнинг хосса-ларига таъсири. //Узбекистан кимё журнали.1999 й. М. №4. 50 б.

2. Хафизов М.М., Комилов К.У., Мухамедов Г.И., Мирзиёев Ш.М. Композицион материал.//Дастлабки патент. 1999 й. Бюл.№3.

3. Ахмедов A.M. Исследование строения интерполимерных комплексов, полученных на основе карбоксиметилцеллюлозы и мочевино-формальдегидной смолы. // Кристаллография. 2010 й. М.50 Т. №1. 101 б.

4. Мухамедов А., Усманов X., Комилов К-У Сугориш сувини тежашда кимёвий мелиорантларнинг роли.//АГРО ИЛМ. 2013Й.Т. №4. 55 б.

REFERENCES

1. Хафизов М.М., Комилов К.У., Мухамедов Г.И., Мирзиёев Ш.М. Дисперсс тулдирувчиларнинг интерполимер композицион материалларнинг хосса-ларига таъсири. //Узбекистан кимё журнали.1999 й. М. №4. 50 б.

2. Хафизов М.М., Комилов К.У., Мухамедов Г.И., Мирзиёев Ш.М. Композицион материал.//Дастлабки патент. 1999 й. Бюл.№3.

3. Ахмедов A.M. Исследование строения интерполимерных комплексов, полученных на основе карбоксиметилцеллюлозы и мочевино-формальдегидной смолы. // Кристаллография. 2010 й. М.50 Т. №1. 101 б.

4. Мухамедов А., Усманов X., Комилов К-У Сугориш сувини тежашда кимёвий мелиорантларнинг роли.//АГРО ИЛМ. 2013Й.Т. №4. 55 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.