Научная статья на тему 'PHONETIC DIALECTICISM IN ERKIN AZAM’S WORKS AND IT’S LINGUAPOETICAL PROPERTIES'

PHONETIC DIALECTICISM IN ERKIN AZAM’S WORKS AND IT’S LINGUAPOETICAL PROPERTIES Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
35
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛИТЕРАТУРНЫЙ ЯЗЫК / ДИАЛЕКТ / ФОРМЫ ДИАЛЕКТОВ / ФОНЕТИЧЕСКИЕ ЗАДАЧИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ташхужаева Ш.Г.

В данной статье проанализированы поэтические специфические особенности фонетических форм в прозаических работах. В частности определены лингвопоэтические, литературные и эстетические задачи диалектизмов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ФОНЕТИЧЕСКИЕ ДИАЛЕКТИЗМЫ В ПРОИЗВЕДЕНИЯХ ЭРКИНА АЪЗАМА И ИХ ЛИНГВОПОЭТИЧЕСКИЕ СВОЙСТВА

In the given article the poetical specifics of phonetically forms in prosaic works are analyzed. Will be linguapoetic, specify a literary and aesthetic tasks of phonetically dialecticism in the piece.

Текст научной работы на тему «PHONETIC DIALECTICISM IN ERKIN AZAM’S WORKS AND IT’S LINGUAPOETICAL PROPERTIES»

УДК: 8/-4+17

ЭРКИН АЪЗАМ АСАРЛАРИДА ФОНЕТИК ДИАЛЕКТИЗМ ВА УНИНГ ЛИНГВОПОЭТИК ХУСУСИЯТЛАРИ

Ш.Г. Тошхужаева1

Аннотация

Мазкур маколада насрий асарларда фонетик шаклларнинг узига хос поэтик хусусиятлари тахлил килинган. Шуннгдек, диалектизмларнинг лингвопоэтик, адабий ва эстетик вазифалари аникланган.

Калит сузлар: лингвопоэтика, фонетик диалектизм, адабий тил, шева, шева шакллари, фонетик вазифалар.

Маълумки, "диалектизмлар - баён этиш услуби сифатида бадиий адабиёт тилида фойдаланиладиган диалектик сузлар" [Ахманова 1966:131]дир. Улар бадиий асар тилининг бой, жозибадор ва таъсирчан булишида мухим урин эгалловчи воситалардан бири сифатида маълум бир ижодкор асарларида вокеланади.

Миллий тилнинг турли диалект ва шеваларига тегишли булган оригинал сузлар факат диалектолог ва тилшунос олимлар илмий тадкикот ишларининг мавзуи булиб колмай, балки мухим бадиий-тасвирий восита сифатида суз санъаткорлари - ёзувчилар, шоирлар ва бошкаларнинг хам диккатини узига жалб этади. Диалектал сузларнинг узига хос эмоционал-экспрессив ва эстетик восита сифатида бадиий текстда маълум даражада кулланиши конуний ходисадир. Шунга кура, бундай диалектал сузларнинг семантик-стилистик хусусиятларини бадиий асарлар тили материали асосида урганиш алохида ахамият касб этади. [Дониёров 1990:35]

Эркин Аъзам, аввало, халк ёзувчиси, миллатига жонкуяр ижодкор сифатида халкнинг маънавий мулкидан фойдаланмаслиги, у сув ичган булоклардан бахраманд булмаслиги мумкин эмас. Бугунги кунда ёзувчи уз тили, услуби ва овозига эга ижодкорлардан бири сифатида адабиёт майдонида жадал сруатлар билан калам тебратмокда. Дозирги кунда мавжуд диалектлар уч лахжага: карлук-чигил-уйгур, кипчок ва угуз лахжаларига булиб урганилади. Бу лахжаларнинг хар бири узига хос хусусиятларига - фонетик, морфологик ва лексик жихатдан фаркланадиган катор лингвистик белгиларига эга. Ушбу лингвистик хусусиятларига кура ёзувчи асарларида келтирилган диалектизмларни тадкикотимизда куйидаги гурухларга булиб урганиш максадга мувофик:

1. Фонетик диалектизмлар

2. Морфологик диалектизмлар

3. Лексик диалектизмлар

Э.Аъзам асарларида, асосан, таянч шевалардан бири - Тошкент шевасига хос фонетик, морфологик ва лексик хусусиятлар образлиликни таъминлаб, бадиий асарнинг жозибадорлиги ва таъсирчанлигини оширишга хизмат килган.

Фонетик диалектизмлар.

Адабий асарнинг бадиийлигини таъминловчи фонопоэтик воситалардан бири товушдир. "Товушлар... асарлар охангдорлигини, эмоционал таъсирчанлигини оширишда мухим услубий восита булади" [Киличев 1985:88] Эркин Аъзам асарларидаги шеваларнинг талаффузи содда ва енгил булиши хамда махаллий колорит, худудий мансубликни узида аник акс эттириши унли ва ундош товушларнинг турли хил комбинатор ва позицион узгаришларига мос холатда юзага келади. I. Адиб асарларида келтирилган диалектизмлар куйидаги ундош товушларнинг комбинатор узгаришлари натижасида юзага келган:

1Тошхужаева Шоирахон Ганиевна - старший научный сотрудник, Кокандский государственный педагогический институт, Узбекистан.

1. Суз бошидаги й ундоши ж га алмашади: йироц-жироц, юборган-жубарган. Маълумки, ж-ловчи шеваларнинг узига хос хусусиятларидан бири й товуши билан бошланадиган сузларда й товуши урнида ж ундош товуши талаффуз килинади. Буни куйидаги мисолларда куришимиз мумкин: Манов -тандиркабоб, жейсизлар... [3;175].

2. Суз уртасидаги б ундоши в га алмашади: сабил-савил. б-в алмашиниши оркали асарда спирантизация ходисаси руй берган, яъни б товуши портловчилик хусусиятини йукотиб, сиргалувчи в товушига утган: %алиги савиллар цаёцца кетди экан-а? [4:149]

3.Суз бошида д ундоши тушади (элизия): дада-ада й-ловчи шахар шеваларида элизия ходисаси дада сузидаги биринчи бугинда келган д ундош товушини тушириб колдириши натижасида кисса кахрамонининг характерли нутки акс эттирилган. М: Адагинамнинг феълларини биламан. [3:78]

4. Суз уртасида г ундоши тушади: (синкопа) углим-улим. У ёцда энаси огир ётибди, "Улимнинг мавридгинасини курмай кетадиган булдим-да", деб чирциллагани-чирциллаган. [5:70]

5. Суз охирида к ундоши тушади: (анакопа) жингалак-жингала.... Жауонгир бало-онд буйли, сочлари жингала. [2:17] Синкопа ва апакопа ходисаси Тошкент диалектига хос булиб, муаллиф буни она хамда пакана нутки оркали курсатиб беради.

6. Асосга кушимча кушилиши натижасида асос ва кушимчадаги фонетик узгариш: бирга // бирла-билла, рг-лл. Й-ловчи шахар шеваларидан Тошкент шевасига хос ундош товушларнинг регрессив ассимиляцияси асарда куйида куринишда акс этган: Армияда билла булган экансизлар-да... [4:71]

7. Суз охиридаги р товуши л товушига алмашади: Ахрор-Ахрол. Маълумки, "диссимиляция ассимиляцияга карама-карши булган фонетик ходиса" (Решетов 1962:189)хисобланади. Узбек тилида диссимиляция ходисаси ассимиляцияга нисбатан кенг таркалмаганлиги сабабли бадиий матнда куланувчи шеваларда хам кам кузатилади. Узбек шеваларида одатда сонор (м, н, нг, р, л) товушларга эга булган сузлар диссимиляция ходисасига учрайди. Буни куйидаги "Жавоб" киссасининг сунггида келтирилган Ахрор ва Шавкатларнинг хати мисолида куришимиз мумкин: "Бизани кечиринг, ока. Ёшлик цилибмиза. Олло шипо берсинла.Ахрол, Шовкат" [3:155]

8. Суз уртасидаги ц ундоши х га алмашиниши: ц-х алмашиниши."Махтабда боллани она тили ва адабиётдан уцитвотганмикан" [3:189]

9. Суз охиридаги д ундоши жарангсизлашади: д-т, о-а алмашиниши....

шоколад беравериб "Шакалат биби"га айланган... [5:151]

10. Асос охиридаги ц ундоши жаранглилашади: ц-г алмашиниши: Ж и

й д а л и й. Э, э, домулло! Овозларингиз баланд-баланд чигди.. [4:163]

11. -б равишдош кушимчаси й ундошига алмашади: б-й алмашиниши. Даниянинг цироличаси кимлигини билмайди-я! Олий мактабда уций туриб... [5:162]

12. Суз бошидаги н-л ва ф-п ундошлар алмашиниши: - Ке, яхшиси, мен билан миллиграмдан цилсанг-чи, лодон! [4:122]; Тугри-де, буйи бало-он булгани билан-чиуртада мууаббат булмаганидан кейин нима пойда! [3:428]

13. кушимча таркибидаги я ундошининг ё га алмашиниши: я-ё алмашиниши: Ж и й д а л и й. Йуц, манинг айбимдан утинг, гуноуимни утин цилинг, деёпман. [4:177]

14. Ундош товушларнинг чузилиши уларнинг куш ундош холига келиши шаклида булади: учи-уччи. Уччига чиццан каззобни цайта тарбиялаб булар эканми? [5:89] Геминация ёки ундошларни каватлаб куллаш оркали бадиий матнда поэтик актуализация содир булади, бу шакл маънони кучайтириб, асарнинг экспрессивлик буёгини юзага чикарган.

Эркин Аъзамнинг "Кечирасиз, урток муаллим!:" хикояси кахрамони укитувчи Асадов нутки оркали берилган диалектизмлар кахрамоннинг каерлик эканлигига, яъни худудий мансублигига ишора килувчи куплаб уринларга дуч келамиз. Жалолу-уф, математик ошино, бу яцца бир келинг! [5:43] Щоний, уртоц Файзиева, Виет теоремасини бир сайраб юбаринг, уртоц Салимова бир

эшитсунлар! [5:44] Эркин Аъзам кахрамони -математика укитувчиси(!) Асадов нуткидаги шевага хос сузларни куплаб келтириш оркали асардаги поэтик тасвирни кучли ифодалаб берган ва бу оркали у уз асарларининг лингвопоэтик кимматини оширишга эришган.

II. Сингармонизмли шеваларда унлилар алмашинуви \одисаси ёзувчи асарларида куплаб учрайди:

а-о алмашиниши: о-ловчи шеваларнинг й-ловчи гурухларида сузларнинг биринчи бугинида мунтазам равишда о товуши кулланилган. М: Майли, майли, кейин. Х,али бизникига утасиз. Шоирларингиз уам булади. Энг котталари! [4:22]; Эски ошномиз экан-да, - дейди Болта Мардон беозор кулиб. [4:63]; Дода, кузингизни очинг, - деди кеннойиунинг бошига энгашиб... [3:208]. Бир куни чоцириб, "Киностудияга директор булиб борасиз," дедилар. ("Шовкин", 87)... чицор, плёнкангни, дедилар... [6:87]

Тошкент шевасида ота ва она сузларининг таъсири туфайли маъно жихатдан фаркланадиган ока дублети вужудга келган. Бирортасини опкетинг ока-ам! [6:65].

1.о-а алмашиниши: а-ловчи шеваларнинг й-ловчи гурухларида хамда ж-ловчи шеваларда учрайдиган о товуши а товуш сингари алаффуз килинади. Апам, хайр, чидар, уч-турт кун, нима момамни боглаб берибдими бу дунёга?.. [5:110) Анови пиёниста эрига цушилибарац ичадиган хотинми? [6:162]

2.э-о алмашиниши: Ж и й д а л и й.... Локин пулу сарват узиники булгандан кейин иутиёри уамузида булади-да, тацсир! [4:165]

3.е-а алмашиниши: Локин, ман сизга айтсам, укажон, Узбакистондай юрт дунёда йуц! [4:178]

4.о-у ва е-и алмашиниши: Нумирингиз узгариб коппа, ошна? [3:308]

5.и-у алмашиниши: Ж и й д а л и й. Бустоной дегич шериклари бор экан. Э, аломат! Бало, бало! Туркон хотун-а дейсиз. [4:180]

6.у-у, у-о алмашиниши: Л у и за. Бувижон... биза кучага чицсак, хоп. [4:206]

7.у-у алмашиниши: Э, биз-ку унча уйнаёлмасак керак, - дейди йигит унгайсизланиб... [6:159]

8.Суз бошида у унлисинининг орттирилиши: Ёзувчининг "Ступка" ва "Крр босган довон" хикояларида кахрамонлар нуткида прокопа ходисаси кузатилади: Уступка эмас, каллаварам, ступка! Ступка, билдинг? [5:259]; Эгниларида чармга ухшаган юпцагина уалиги, нима дейди, куртками, истансада дициллабгина ер тепиб туришади. Устудент-да... [5:178]

Ушбу мисолларда рус тилидан узлашган ступка, станция ва студент сузларининг биринчи бугинлари таркибида икки ундош товуш катор кулланилганлиги сабабли ушбу сузларни талаффуз килиш жараёнида огзаки нуткда суз бошида бир "и" унли товуши орттириб талаффуз килинган. Огзаки нуткда кулланган ушбу восита асар кахрамонларига уша сузларни айтишда кулайлик тугдирган. Умуман олганда, Эркин Аъзам асарларида фонетик диалектизмлар, сузлашув услубига хос фонетик ходисалардан кенг ва урни билан мурожаат килганки, бу воситаларсиз ёзувчининг роман, кисса ва хикояларининг жозибаси ва халкчиллигини тасаввур килишимиз мумкин эмас.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Ахманова О.С. Словарь лингвистических терминов. М., 1966.

2. Аъзам Э. Пакананинг ошик кунгли. Маънавият. Тошкен:2001.

3. Аъзам Э. Кечикаётган одам. "Шарк" нашриёт-матбаа акциядорлик компанияси бош тахририяти. Тошкент:2002.

4. Аъзам Э. Жаннат узи кайдадир. Бир йил битиклари. (Х,икоялар, кинокиссалар, драматик асар ва публицистик миниатюралар) "Шарк" нашриёт-матбаа акциядорлик компанияси бош тахририяти. Тошкент: 2007.

5. Аъзам Э. Эртак билан хайрлашув. "Узбекистан миллий энциклопедияси" Давлат илмий нашриёти. Тошкент:2007.

6. Аъзам Э. Шовкин. Роман, кисса, хикоялар. "Узбекистон" Тошкент:2011.

7. Дониёров А. Шева унсурларининг бадиий асарларда кулланиши // Узбек тили ва адабиёти, 1990. № 6.

8. Решетов В. Шоабдура^монов Ш. Узбек диалектологияси. Тошкент, 1962.

9. филинов Э. Узбек тилининг практик стилистикаси. - Т.: Ук;итувчи, 1985.

© Ш.Г. Тошхужаева, 2015.

УДК: 8/-4+17

ФОНЕТИЧЕСКИЕ ДИАЛЕКТИЗМЫ В ПРОИЗВЕДЕНИЯХ ЭРКИНА АЪЗАМА И ИХ ЛИНГВОПОЭТИЧЕСКИЕ СВОЙСТВА

Ш.Г. Ташхужаева

Аннотация. В данной статье проанализированы поэтические специфические особенности фонетических форм в прозаических работах. В частности определены лингво-поэтические, литературные и эстетические задачи диалектизмов.

Ключевые слова: лингвопоэтика, фонетический диалектизм, литературный язык, диалект, формы диалектов, фонетические задачи.

© Ш.Г. Ташхужаева, 2015.

UDC: 8/-4+17

PHONETIC DIALECTICISM IN ERKIN AZAM'S WORKS AND IT'S LINGUAPOETICAL PROPERTIES

Sh.G. Tashxujayeva

Abstract. In the given article the poetical specifics of phonetically forms in prosaic works are analyzed. Will be linguapoetic, specify a literary and aesthetic tasks of phonetically dialecticism in the piece.

Keywords: linguapoetic, phonetically dialecticism, literary language, dialect, forms of dialects, phonetically tasks.

© Sh.G. Tashxujayeva, 2015.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.