Научная статья на тему 'ПЕДАГОГ БОШҚАРУВ УСЛУБИНИНГ “ЎҚИТУВЧИ–ЎҚУВЧИ” ЎЗАРО МУНОСАБАТЛАРИ ДАРАЖАЛАРИДА КУЗАТИЛИШИ'

ПЕДАГОГ БОШҚАРУВ УСЛУБИНИНГ “ЎҚИТУВЧИ–ЎҚУВЧИ” ЎЗАРО МУНОСАБАТЛАРИ ДАРАЖАЛАРИДА КУЗАТИЛИШИ Текст научной статьи по специальности «Психологические науки»

CC BY
187
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ўқитувчи / услуб / мулоқот услуби / бошқарув / фаолият услублари / шахсий сифатлар / « ўқитувчи-ўқувчи” муносабатлари / “мажбурий” / “зарурий” / “расмий” / “расмий-салбий” / “расмий-ижобий” / “ишончли” / “дилдан ишониш”. / педагог / стиль / стиль общения / управление / стили деятельности / личностные качества / «обязательный» / «необходимый» / «официальный» / «официальнонегативный» / «официально-позитивный» / «надежный» / «искренне верящий» / система отношений «учитель-ученик».

Аннотация научной статьи по психологическим наукам, автор научной работы — Тураева Дилафруз Рустамбоевна

Мақолада “ўқитувчи-ўқувчи” муносабатлари тизимида ўқитувчи бошқарув услуби, ўқитувчи ва ўқувчиларнинг ўзаро мулоқот даражаларини ўрганиш бўйича ўтказилган тадқиқот иши натижалари келтирилган. Психологик методикалар орқали олинган натижалар таҳлили ҳамда “ўқитувчи-ўқувчи” муносабатлари тизимида “мажбурий”, “зарурий”, “расмий”, “расмийсалбий”, “расмий-ижобий”, “ишончли”, “дилдан ишониш” каби услуб даражалари ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

НАБЛЮДЕНИЕ ЗА СТИЛЕМ ПЕДАГОГИЧЕСКОГО УПРАВЛЕНИЯ НА УРОВНЕ ВЗАИМООТНОШЕНИЙ «УЧИТЕЛЬ-УЧЕНИК»

В статье представлены результаты исследовательской работы по изучению стиля управления учителем в системе взаимоотношений «учитель-ученик» на уровне взаимодействия между учителем и учениками. Анализируются результаты, полученные с помощью психологических методов, и освещаются уровни таких стилей, как «обязательный», «необходимый», «официальный», «официально-негативный», «официально-позитивный», «надежный», «искренне верящий» в системе взаимоотношений «учитель-ученик».

Текст научной работы на тему «ПЕДАГОГ БОШҚАРУВ УСЛУБИНИНГ “ЎҚИТУВЧИ–ЎҚУВЧИ” ЎЗАРО МУНОСАБАТЛАРИ ДАРАЖАЛАРИДА КУЗАТИЛИШИ»

Тураева Дилафруз Рустамбоевна,

Тошкент шах,ридаги ЁДЖУ техника институти "Педагогика ва психология" кафедраси доценти вазифасини бажарувчи, психология фанлари буйича фалсафа доктори (Pi-iD)

ПЕДАГОГ БОШКАРУВ УСЛУБИНИНГ "ЦИТУВЧИ-ЦУВЧИ" УЗАРО МУНОСАБАТЛАРИ ДАРАЖАЛАРИДА КУЗАТИЛИШИ

УДК: 37: 377: 15

ТУРАЕВА Д.Р. ПЕДАГОГ БОШЦАРУВ УСЛУБИНИНГ "УЦИТУВЧИ-УЦУВЧИ" УЗАРО МУНОСАБАТЛАРИ ДАРАЖАЛАРИДА КУЗАТИЛИШИ

Мак,олада "ук,итувчи-ук,увчи" муносабатлари тизимида ук,итувчи бошк,арув услуби, ук,итувчи ва укувчиларнинг узаро мулок,от даражаларини урганиш буйича утказилган тадк,ик,от иши натижалари келтирилган. Психологик методикалар орк,али олинган натижалар тах,лили х,амда "укитувчи-укувчи" муносабатлари тизимида "мажбурий", "зарурий", "расмий", "расмий-салбий", "расмий-ижобий", "ишончли", "дилдан ишониш" каби услуб даражалари ёритилган.

Таянч суз ва тушунчалар: ук,итувчи, услуб, мулок,от услуби, бошк,арув, фаолият услублари, шахсий сифатлар, « укитувчи-укувчи" муносабатлари, "мажбурий", "зарурий", "расмий", "расмий-салбий", "расмий-ижобий", "ишончли", "дилдан ишониш".

ТУРАЕВА Д.Р. НАБЛЮДЕНИЕ ЗА СТИЛЕМ ПЕДАГОГИЧЕСКОГО УПРАВЛЕНИЯ НА УРОВНЕ ВЗАИМООТНОШЕНИЙ «УЧИТЕЛЬ-УЧЕНИК»

В статье представлены результаты исследовательской работы по изучению стиля управления учителем в системе взаимоотношений «учитель-ученик» на уровне взаимодействия между учителем и учениками. Анализируются результаты, полученные с помощью психологических методов, и освещаются уровни таких стилей, как «обязательный», «необходимый», «официальный», «официально-негативный», «официально-позитивный», «надежный», «искренне верящий» в системе взаимоотношений «учитель-ученик».

Ключевые слова и понятия: педагог, стиль, стиль общения, управление, стили деятельности, личностные качества, «обязательный», «необходимый», «официальный», «официально-негативный», «официально-позитивный», «надежный», «искренне верящий», система отношений «учитель-ученик».

TURAYEVA D.R. OBSERVATION OF THE PEDAGOGICAL MANAGEMENT STYLE AT THE LEVEL OF TEACHER-STUDENT INTERACTION

In the article is presented the results of research work on the study of the teacher management's style in the system of teacher-student relationships, the level of interaction between teacher and students. The results obtained using psychological methods are analyzed and the levels of such styles as «mandatory», «necessary», «official», «officially negative», «officially positive», «reliable», «sincerely believing» in the teacher-reader relationship system are highlighted.

Key words and concepts: teacher, style, communication style, management, activity styles, personal qualities, «mandatory», «necessary», «official», «officially negative», «officially positive», «reliable», «sincerely believing», teacher-reader relationship system.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2021, 11 (108)

Кириш.

Республикамизда таълим ва фан сохасини ривожлантиришга доир вазифаларни хал этишда, хусусан таълим ва укитиш сифа-тини хамда самарадорлигини янада оши-ришга алохида эътибор каратилмокда. Узбекистон Республикасини янада ривож-лантириш буйича Харакатлар стратегияси-нинг туртинчи - ижтимоий сохани ривожлантиришга каратилган устувор йуналишларда курсатилган вазифаларида ёш авлодни тар-биялаш, унинг маънавияти ва маданиятини юксалтиришга каратилган тадбирлар самарадорлигини ошириш максадида комплекс чора-тадбирлар режаси ишлаб чикилган1. Бу борада, Узбекистон Республикаси Пре-зиденти Шавкат Мирзиёев: "Яна бир муам-мони хал этиш хам ута мухим хисобланади: бу - педагоглар ва профессор-укитувчилар таркибининг профессионал даражаси, улар-нинг махсус билимларидир. Бу борада таълим олиш, маънавий-маърифий камолот масала-лари ва х,акикий кадриятларни шакллантириш жараёнларига фаол кумак берадиган мухитни яратиш зарур"2 - деб таъкидлаб утдилар. Бу уз навбатида укитувчи ва укувчи уртасидаги узаро муносабатларини, укитувчининг фао-лияти услубини, замонавий талаблар, демо-кратик тамойиллар асосида кайта куриб чикиш шахслараро муносабатлар психологи-яси ва хамкорлик психологияси муаммола-рини урганиш ва такомиллаштириш борасида илмий тадкикот ишларини амалга ошириш заруриятини келтириб чикаради.

Узбекистон Республикасининг 2016 йил 14 сентябрдаги УРК.-406-сонли "Ёшларга оид дав-лат сиёсати туFрисида"ги Конуни, Узбекистон

1 2017-2021 йилларда Узбекистон Республика-сини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Харакатлар стратегиясини «Халк билан мулокот ва инсон манфаатлари йили»да амалга оширишга оид Давлат дастурини урганиш. Узбекистон Республикаси олий ва урта махсус таълим Вазирлиги, Тошкент Давлат иктисодиёт университети. - Т.: «Маънавият» нашриёти, 2017. - Б.206.

2 Ш.М.Мирзиёев. Танкидий тахлил, катъий тартиб-интизом ва шахсий жавобгарлик - хар бир рахбар фао-лиятининг кундалик коидаси булиши керак. Мамла-катимизни 2016 йилда ижтимоий-иктисодий ривожлантиришнинг асосий якунлари ва 2017 йилга мулжалланган иктисодий дастурнинг энг мухим устувор йуналишларига баFишланган Вазирлар Махкамасининг кенгайтирилган мажлисидаги маъруза. - Т.: Узбекистон, 2017.

Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Харакатлар стратегияси туFрисида"ги ПФ-4947-сонли ва 2017 йил 14 мартдаги "Урта махсус, касб-хунар таълими муассасалари фаолиятини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари туFрисида"ги ПФ-2829-сонли Фармонлари хамда мавзуга оид бошка меъёрий-хукукий хужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга ушбу тадкикот иши муайян даражада хизмат килган.

Мавзунинг долзарблиги укитувчиларнинг типологияси, профессионал хатти-харакатлари ва уларнинг укувчиларга таъ-сири, кичик гурухларни бошкариш масала-лари юзасидан олиб борилаётган тадкикотлар укитувчи фаолиятини, таълим шакллари ва турларининг узгаршини хисобга олган холда педагог билан укувчилар узаро муносабатларини урганиш, йилдан йилга узгараётган, замонамизда доимий тадкик килишни талаб этиши билан белгиланади.

Мавзу буйича илмий изланишларнинг кискача тахлили.

Укитувчи фаолияти муаммоси-

нинг ижтимоий-психологик ва педагогик мохиятини жахоннинг етакчи психологла-ридан К. Левин, Р. Липпит ва Р. Уайт (1939), Н.Ф. Маслова (1973), Я. Стреляу (1974), А.Л. Журавлёв ва В.Ф. Рубахин (1976), Р.Х. Шакуров (1982), Г.А. Андреева (1987), А.А. Андреев (1984), С.И. Кондратьева (1984), А.И. Щербаков ва А.В. Мудрик (1979), Г.Н. Мальковская (2005) уз тадкикотларида бошкарув услубини; АА.Реан ва Я.Э. Коломинский (1999), Н.А. Березовин (1992), В.А. Кан-Калик (1990) муно-сабат услубини; А.А. Бодалев (1983), Ю.Н. Азаров (2004), А.А. Коротаев ва Т.С. Томбовцева (1990), В.С. Мерлин (2006) педагогик мулокот услубини, шунингдек, тарбиячининг узини тутиш услубини; И. Кхол, А.А. Карпенко (1985), Е.П. Ильин (2004) дарс бариш услубини; Л.Д. Столяренко (2006), Н.В. Кузмина, Л.И.Митина (2005) шахсий педагогик фаолият, педагогик мулокот ва укитувчи шахсини; А.К.Маркова ва А.Я.Никонова (1987) укитувчи фаолияти индивидуал услубини; Л.С. Выготский (1982), Д.Б. Эльконин (1974) таълим жараёни, унинг психологик компонентлари, психологик хусу-сиятлари каби жихатларини тадкик килганлар.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2021, 11 (108)

Куплаб психологик тушунчалар сингари "шахс" тушунчаси х,ам оддий нуткда тез-тез учрашининг гувох,и буламиз. Бирок, бу тушунча фалсафа, этика, социология, педагогика ва бошка фанлар нуктаи назаридан туриб х,ам талкин килинадики, куйида шу масала устида тухталиб утамиз.

С.Д. Смирнов шахс масаласига кискача тухталиб утади: "Фалсафада шахс тушунчаси билан х,ам инсоний борликнинг нисбатан чукуррок мох,иятини, х,ам аник инсонга нисбатан мух,им индивидуал хусусиятларини боFлаб тушунтирилади"1. Муаллиф шахс тушунча-сини этикада кулланилишини куйидагича шарх,лайди: "Этикада шахс бу олий кадрият, мажбурият ва масъулият туЙFусига, виждонга, эътикодга эга булган ахлокий субъектдир"2. "Социология шахс фаолиятини ижтимоий жих,атдан ах,амиятли кирраларини, ижтимоий муносабатлар тизимининг элементлари х,исобланган унинг ижтимоий функцияларини урганади"3.

Шундай килиб, юкорида "шахс" тушунча-сига турли фанлар нуктаи назаридан туриб карашларга тухталиб утдик. Бундан кузланган максад шундаки, куйида шахс тушунчаси-нинг психологияда кандай тизим-дан туриб каралишини узга фанлар билан киёсан фарклаш оркали шахс тушунчасининг психологик томонларини пухтарок билиш имкони-ятига эга буламиз.

Шахс тушунчаси психологияда кенг ва тор маъноларда кулланилади. Кенг маъ-нода шахс тушунчасининг кулланилишини R.Meyli шундай шарх,лайди. "Шахс х,ар бир алох,ида кишини характерлайдиган психологик сифатлар туплами... кенг маънода шахс тушунчаси характер, темперамент ва кобилиятлар сингари тушунчаларни узида мужассамлаштиради"4. Шахс тушунчаси тор

1 Смирнов С.Д. Педагогика и психология высшего образования: от деятельности к личности. - М.: Издательский центр «Академия", 1998. - 321 с. С.82.

2 Смирнов С.Д. Педагогика и психология высшего образования: от деятельности к личности. - М.: Издательский центр «Академия", 1998. - 321 с. C. 85.

3 Смирнов С.Д. Педагогика и психология высшего образования: от деятельности к личности. - М.: Издательский центр «Академия", 1998. - 321 с. C. 87.

4 Матков В.Н. Психология управления. (Учебное посо-

бие) В.Н. Матков. - 2-е изд. - СПб: Изд-во Михайлова

В.В., 2002 - 254 с. 197- б.

маънода инсоннинг психологик мох,иятини ёки инсон психикасининг табиатини белгилаш учун кулланилади. Шахс тушунчасининг тор маънодаги шарх,ларини умумлаштирган х,олда берсак, тахминан А.Н. Леонтьевнинг шахсга берган таърифи келиб чикади: "Шахс узига хос бетакрор яхлитликни, узига хос бирликни узида мужассамлаштиради"5.

Шахс тушунчасига таъриф берган олимлар-нинг фикрларини умумлаштирган х,олда уни туртта йуналишга мужассамлаштириш мум-кин.

1. Бу йуналишда шахсни индивиднинг ижтимоий сифатлари куринишида талкин килинади. "Шахс, - деб ёзади Л.И. Анцыфе-рова, мавжудликнинг ва ижтимоий муносабатлар ва алокалар тараккиётнинг индивидуал шаклидир"6. Шахс х,амкор фаолиятда ва муомалада шаклланадиган индивидга хос булган ижтимоий муносабатларнинг тизими сифатида тушунтирилади. Бу йуналишнинг ёркин тарафдорларидан бири В.Н. Мясищев х,исобланади. У шахсни авваламбор, ижтимоий муносабатнинг субъекти сифатида куради ва шахсининг шаклланишида субъект фаоллигига алох,ида урFу беради. Олим бу психик жараёнларнинг ижтимоий-тарихий детерминациясига алох,ида эътиборни каратиш лозимлигини таъкидлайди7.

2. Агар шахсни ижтимоий муносабатларнинг мах,сули сифатида кабул килсак, уни маълум маданий нормалар ва кадриятларга алокадор деб х,исобласак, табиийки, ижтимоий тараккиёт ва маданиятнинг манбалари х,акидаги масала очик колади. Инсон нафакат маълум моддий ва маънавий кадриятларнинг мах,сули, балки у моддий ва маънавий кадриятларнинг яратувчиси х,ам х,исобланади. Бу яратилган моддий ва маънавий бойликлар канча улкан ва ах,амиятли булса, шахс х,ам шунча комилрок булади. Эътибор берилса, бу уринда инсоннинг шахс сифатидаги яратувчи-

5 Леонтьев A.A. Психология общения. 2-е изд., испр. и доп. - М.: Смысл, 1997. -274 с.

6 Анцыферова Л.И. К психологии личности как развивающейся системы // Психология формирования

и развитие личности/ Под ред. Анцыферовой Л.И. - М., 1981. - С. 3-19. С 4.

7 Мясищев В.Н. Структура личности и отношения человека к действительности // Психология личности: Тексты // Под ред. Ю.Б. Гиппенрейтер, А.А. Пузырея. - М.: Издательство Московского университета,1982. - с.35-38.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2021, 11 (108)

лик хусусияти х,ак,ида гап боряпти. Укитувчи шахси х,ам маълум маънода маънавий бойлик яратувчилар тоифасига киради.

3. Баъзи муаллифлар шахс тизимида биринчи уринга унинг индивидуал хусусият-ларини, унинг узига хослиги ва бетакрорли-гини куяди. Дарх,акикат, шахснинг бу сифат-лари унинг фаолияти натижаларини х,ам узига хос, бетакрор килиб куяди.

4. Шахс тараккиётининг чуккиси, бу - унинг узини-узи англашидир. Чунки айнан узини-узи англашгина шахс деб аталган улкан асар-нинг сунгги ишлови х,исобланади. Узини-узи англашнинг биринчи натижаси инсоннинг уз "мен" нини ахлокий конун-коидаларга буйсундира олишида ётади.

К. Роджерснинг фикрича, "мен"нинг ривож-ланиши учун узгалар билан узаро муноса-бат зарур. "Бизнинг шахсимиз, - деб ёзади олим, - узимизга узга кишилар билан муноса-батдагина курина бошлайди"1 Демак, узини-узи англаш учун унга узгалар билан муноса-бат зарур. Образли килиб айтганда, инсон учун узгалар мисоли кузгудек уни акс этти-риб туради. Шу нуктаи назардан, "укитувчи-укувчи" тизимида х,ам маълум маънода укувчилар мисоли кузгудек укитувчининг узини-узи англашига, узини-узи билишига хизмат килади.

Шундай килиб, юкорида айтилган шахсга нисбатан турт хил ёндашув аслида бир яхлит-нинг турт томонини узида акс эттириб туради. Таъкидлаш жоизки, шахсга нисбатан х,еч бир таъриф шахсни мукаммал х,олда тушунтириб беролмайди, балки факат унинг айрим томон-ларига эътиборимизни каратади, холос.

XX асрнинг бошларида яшаб ижод этган олим П.Ф. Каптерев укитувчининг сифатла-рини иккига булиб урганади: махсус сифат-ларга ва шахс сифатларига. Укитувчининг махсус сифатларига икки хил сифатлар кири-шини таъкидлаган: объектив ва субъектив сифатлар. Укитувчининг объектив сифатларига унинг илмий тайёргарлиги кирса, субъектив сифатига эса, укитувчининг шахсий таланти киради. Укитувчининг шахс сифатларига унинг ахлокий-иродавий сифат-

1 Фрейджер О., Фрейдимен Д. Большая книга психологии. Личность. Теории, упражнения, эксперименты. -СПб: Прайм. ЕВРОЗНАК. 2008 - 704 с. С. 379.

лари киришлигини таъкидлайди2. Олимнинг фикрича, таълим жараёнида укитувчининг шахси биринчи уринда туради, унинг колган сифатлари эса таълимдаги унинг тарбия-вий таъсирини кучайтиради ёки сусайтиради. П.Ф. Каптерев укитувчининг объектив сифатига унинг уз фанини чукур билишлигини, субъектив сифатига эса унинг укитувчилик мах,оратини, педагогик кобилиятини кири-тади. Укитувчи шахсига хос булган ахлокий-иродавий сифатларга: объективлик, эъти-борлилик, самимийлик, чидам ва бардош, уз-узини танкид килишлик, болаларга нисбатан мех,р - мух,аббат ва х,оказоларни кири-тади.

Маълумки, шахс яхлит тузилма сифатида маълум бир структурага эга булади. Шундай шахс структураларидан бирини В.С. Мерлин таклиф килган. У шахсга инсоннинг алокалари ва сифатлари системаси сифатида таъриф беради ва шахснинг динамик структурасини куйидаги системаларга булади: 1. Организм-нинг индивидуал хусусиятлари системаси (биохимик, умумий соматик, нейродинамик хусусиятлар). 2. Индивидуал психик хусусият-лар системаси (психодинамик, яъни темперамент сифатлари, шахснинг психик хусусиятлари). 3. Ижтимоий, психологик, индивидуал хусусиятлар (ижтимоий роллар, установка, статус ва х,оказо)3.

Мацоланинг илмий мо^ияти шундан иборатки, биз томонимиздан утказилган тадкикотда "укитувчи-укувчи" муносабат-лари тизимида укитувчиси билан укувчилари уртасидаги "мажбурий", "зарурий", "расмий", "расмий-салбий", "расмий-ижобий", "ишон-чли", "дилдан ишониш" муносабат даража-лари аникланган.

Тадцицотнинг мацсади "укитувчи-укувчи" муносабатлари тизимида укитувчи фаолияти услубини ижтимоий-психологик нуктаи назардан илмий-амалий муаммо сифатида асослаш х,амда, укитувчининг дарс жараёни-даги мулокот услубларини хронометрик куза-тиш оркали аниклаш.

Тадцицотнинг объекти Тошкент темир йул транспорти техникуми, Тошкент темир йул

2 Каптерев П.Ф. Дидактические очерки. Теория образования. // Избр.пед соч.- М.: Педагогика, 1982. - 472 с.

3 Мерлин В.С. Собрание сочинений в 4-х томах: Т. 2. -Пермь: ПСИ, 2006.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2021, 11 (108)

ТАЪЛИМ ПСИХОЛОГИЯСИ / ПЕДАГОГИЧЕСКАЯ ПСИХОЛОГИЯ 37

ч_У

1-жадвал. "Укитувчи билан к,ай даражада сухбатлашиб турасиз?" саволига берилган жавоблар (фоиз х,исобида) (п=426)

№ Жавоблар Сухбат мавзулари ——_ Авторитар Демократик

Х,ар доим тез-тез Айтиш кийин Камдан- кам, хеч качон Х,ар доим тез-тез Айтиш кийин Камдан - кам, хеч к,ачон

1. Укиш билан боFлик ишлар т^рисида 65 6,8 28,2 83,9 7,1 9

2. Шахсий ишлар т^рисида 34,7 10,.8 54,5 28,5 30,5 41

3. Келажак режалар т^рисида 15 17,3 67,7 39,3 25 35,7

4. Ота-оналар билан муносабат т^рисида 28,2 13,8 58 20,5 18,7 60,8

5. Атрофдагилар хатти-харакати ва хулки т^рисида 47,8 15,2 37 35,7 30,3 34

6. Укувчиларнинг бир-бирига булган узаро муносабати т^рисида 47,8 10,8 41,4 40,2 23,2 36,6

транспорти техникуми, Шайхонтохур саноат касб-хунар мактаби, Гулистон тиббиёт коллежи, Хоразм вилоятидаги Янгибозор саноат касб-хунар мактаби укитувчилари (жами 79 нафар) ва укувчилари (жами 426 нафар), шунингдек, 12 нафар ходим эксперт сифатида (жами 517 нафар) жалб этилган.

Тадцицотда тизимлилик, киёсий-мантикий тахлилдан ва психологик методикалардан фойдаланилди.

Тадцицотнинг эмпирик манбаини хро-нометрик кузатиш, ижтимоий-психологик суровнома натижалари ташкил этди.

Эмпирик урганиш натижалари.

Укувчиларнинг укитувчиси билан узаро муносабатини урганиш максадида "Укитувчиларингиз билан кай даражада сухбатлашиб турасиз?" саволномасидан фойдаландик. Бизни укитувчилар билан укувчилар кайси мавзуларда ва кай даражада сухбатлашишлари кизиктирди. Саволнома коллежларнинг барча боскич укувчилари (жами 426 нафар) орасида утказилди.

Саволномани асосида мулокот услуби турлича булган укитувчилар билан укувчиларнинг узаро сухбатлашиши дара-жасини хам тахлил килишга харакат килдик. Тахлил натижаларида катта фарклар кузга ташланмаса хам, айрим фарклар мавжудли-гининг гувохи булдик (1-жадвал). Натижа-ларга кура авторитар услубдаги укитувчилар ва укувчилар укишга боFлик ишлар туFрисида 65%, демократик услубдаги укитувчи билан 83.9% тез-тез сухбатлашиб турар эканлар.

Атрофдагилар хатти-харакати ва укувчиларнинг бир-бирига булган муносабати туFрисида авторитар услубдаги укитувчи билан 47,8%, демократик услубдаги

укитувчига нисбатан камрок (35,7%; 40,2%) сухбатлашиб туришар экан. "Хеч качон" жавоби купрок авторитар услубдаги укитувчилар (47,8%) билан сухбатда кузатил-ган. Демократик услубдаги укитувчиларга нисбатан эса бундай жавоблар камрок (36,1%) курсатилган. Бундан укувчилар авто-ритар услубдаги укитувчидан кура демокра-тик услубдаги укитувчини купрок маъкул куришларини англаш мумкин.

Утказилган саволнома натижалари тахлилидан укувчилар укитувчилар тим-солида муомалада тенг хукукли шерикни эмас, балки фан укитувчисини курадилар, укитувчилар эса дарс берадилар, аммо укувчилар билан мулокот урнатишга, улар билан сухбатлашишга кам вакт ажратадилар. Укувчилар айрим масалаларда демократик услубдаги укитувчидан кура авторитар услубдаги укитувчига купрок ишониши кузатил-ган. Демак, улар барибир авторитар услуб-даги укитувчи билан мулокотга киришишга интиладилар. Касб-хунар коллежи "укитувчи-укувчи" муносабатлари тизимида турли услубдаги укитувчилар укувчилар турли дара-жаларни; "мажбурий", "зарурий", "расмий", "расмий-салбий", "расмий-ижобий", "ишон-чли", "дилдан ишониш" ажратиш мумкин. Укитувчилар укувчилар билан мулокотнинг фаол тизимини урнатсалар, таълим-тарбия тизими муваффакиятли кечади.

Хулосалар:

1. Урта махсус таълим тизими укувчилари, боскичдан боскичга утишда укиш билан боFлик: кандай адабиётлар тан-лаш, конспект ёзиш, семинар машFулотларига тайёрланиш, реферат ёзиш, тест саволла-рини тузиш, маълумотлар туплаш ва бошка

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2021, 11 (108)

ишлapни киcмaн тушуни6 олгaн бyлaдилap Ba бу мacaлa бyйичa Укитyвчилapгa кaмpок мypожaaт килaдилap.

2. Шaxcий ишлap бyйичa УКИТУВЧИ Укyвчилap билaн дacтлaб pacмий cyx1бaтлaшиб тypaдилap. Bиpинчи боcкич yкyвчилapи УКИТУВЧИ билaн шaxcий ишлapи тyFpиcидa гaпиpишгa тоpтинaди ёки уни нотyFpи тушу-нишлapи мyмкинлигидaн чучийди, бyлapдaн тaшкapи, биpинчи боcкич Укyвчилapи коллeж Укитyвчилapигa моcлaшиб олишлapи учун, yлapгa aлбaттa, вaкт кepaк бyлaди.

3. Кeлaжaк peжaлap тyFpиcидa Укyвчилap билaн Укитyвчилap yзapо мулокоти пacт дapaжaдa. нaтижaлapдaн cyx1бaт "pacмий-ижобий" ёки "pacмий-caлбий" мyноcaбaт-лapни шaкллaнгaнлигини тушуниш мум-кин. Дeмaк, укитувчи, бу мacaлa юзacидaн Укyвчилap билaн бyлaдигaн cyx^a^a, пcиxо-логлap ёpдaмидa yткaзилaдигaн кeлaжaкдa уз киёфacини тacaввyp килиш x1aкидaги тpe-нинг мaшFyлотлapини тaдкик этиш^ кyпpок ax1aмият бepиши лозим дeб yйлaймиз.

4. Укyвчилap билaн укитувчи ypтacидa ишончли мyноcaбaт боcкичдaн бо^ичга yтгaни capи pивожлaнaди. Укитувчи-укувчи мyноcaбaтлapи тизимидa "ишончли" мулокот дapaжacининг шaкллaнтиpилиши тaълим-тapбия caмapaдоpлигигa уз тaъcиpини кypcaтaди.

5. "Укитувчингиз билaн ^й дapaжaдa cyx1бaтлaшиб тypacиз?" caволномacидaн олин^н нaтижaлapдa "aйтиш кийин" дeйил-^н жaвоб х^м булиб, энг куп aйтишгa кийин бyлгaн мacaлa кeлaжaк ишлap тyFpиcидaги мacaлa экaнлиги aён булди.

6. "Укитувчи-укувчи" yзapо мyноcaбa-тини ypгaниш нaтижacидa Укyвчилap пeдaго-глapни мyомaлaдa тeнг х,укукли шepикни эмac, бaлки фaн Укитyвчиcи тимcолидa кypaдилap. Улap yкyвчилap билaн мулокот ypнaтишгa, x1aмдa cyx1бaтлaшишгa кaм вaкт aжpaтaдилap. Укитувчи билaн yкyвчилapи ypтacидa '^жбу-pий", "зapypий", "pacмий", "pacмий-caлбий", "pacмий-ижобий", "ишончли", "дилдaн ишо-ниш" мyноcaбaт дapaжaлapи кyзaтилaди.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Aнцыфepовa Л.И. К пcиxологии личноcти ^к paзвивaющeйcя cиcтeмы II Пcиxо-логия фоpмиpовaния и paзвитиe личноcти I Под peд. Aнцыфepовой Л.И. - M., 1981. -С. 3-19

2. Кaптepeв П.Ф. Дидaктичecкиe очepки. Teоpия обpaзовaния. II Избp.пeд шч.- M.: Пeдaгогикa, 1982. - 472c.

3. Лeонтьeв A.A. Пcиxология общeния. 2-e изд., иcпp. и доп. - M.: Cмыcл, 1997. -274 c.

4. Maтков B.H. Пcиxология yпpaвлeния. (Учeбноe поcобиe) B.H. Maтков. 2-e изд. -СПб: Изд-во Mиxaйловa B.B., 2002 - 2S4 c.

5. Mepлин B.C. Cобpaниe cочинeний в 4-x томax: T. 2. - Пepмь: ПСИ, 2006.

6. Mяcищeв B.H. Cтpyктypa личноcти и отношeния чeловeкa к дeйcтвитeльноcти II Пcиxология личноcти: Teкcты II Под peд. Ю.B. Гиппeнpeйтep, A.A. Пyзыpeя. - M.: Издa-тeльcтво Mоcковcкого yнивepcитeтa,1982. - c.3S-38

7. Cмиpнов С.Д. Пeдaгогикa и пcиxология выcшeго обpaзовaния: от дeятeльноcти к личноcти. - M.: Издaтeльcкий цeнтp «Aкaдeмия", 1998. - 321 c. C 8S

8. Фpeйджep О., Фpeйдимeн Д. Большaя книгa пcиxологии. Личноcть. Teоpии, yпpaжнeния, экcпepимeнты. - СПб: Пpaйм. EBPОЗHAК. 2008 - 704 c.

ЗАMОНАВИЙ ÏАЪЛИM I СОВРЕMЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2021, 11 (108)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.