Научная статья на тему 'ҶОЙГОҲИ ВОҚЕИЯТ ВА ТАХАЙЮЛ ДАР ГӮШАИ ҲАҶВИИ “АНБӮР”-И РӮЗНОМАИ “ҲАҚИҚАТИ ЛЕНИНОБОД”'

ҶОЙГОҲИ ВОҚЕИЯТ ВА ТАХАЙЮЛ ДАР ГӮШАИ ҲАҶВИИ “АНБӮР”-И РӮЗНОМАИ “ҲАҚИҚАТИ ЛЕНИНОБОД” Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
гӯшаи “Анбур” / рӯзномаи“Ҳақиқати Ленинобод” / ҳаҷв / анвои ҳаҷвӣ / шеърҳои М.Аминзода / “Anbur” column / newspaper “Haqiqati Leninobod” / satire / types of satirical genre / M. Aminzoda

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Мавлянова Муаттархон Зайнидиновна

Маводи яке аз гӯшаҳои маъруфи ҳаҷвӣ “Анбур” мавриди омузишу баррасӣ қарор гирифтааст. Диққати асосӣ ба масъалаи воқеият ва тахайюл ва нақши онҳо дар ҷолибии анвои ҳаҷвӣ таваҷҷуҳ намудааст. Зикр шудааст, ки дар бештари осори ҳаҷвӣ пайванди воқеа, андеша ва аносири ҳаҷвӣ бо унсурҳои бадеият, баёни маҷозии андеша, фикрҳои ҷолиби киноятдор мушоҳида мегарданд, ки бешак ҳар хонандаро ба андеша кардан водор менамоянд. Таъкид гардидааст, ки дар гӯшаи “Анбур” маводи ҳаҷвӣ ҳамчунин дар шакли манзум низ дучор мешаванд. Аз ҷумла таҳти ин рубрика ашъори ҳаҷвии шоири маъруфи тоҷик Муҳиддин Аминзода чоп шудааст. Дар асоси таҳқиқу баррасии матолиби ҳаҷвии гӯшаи “Анбӯр” хулосабарорӣ шудааст, ки маҳаки асосии он ҳама осори ҳаҷвиро воқеияти иҷтимоӣ ташкил медиҳад ва онҳо ба инъикоси норасоию камбудиҳои ҳаёти ҷомеа бахшида шудаанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PLACE OF REALITY AND IMAGINATION IN SATIRICAL COLUMN «ANBUR» OF THE NEWSPAPER «HAKIKATI LENINOBOD»

This article studies and discusses one of the famous humorous columns “Anbur”. Analyzing comic works, the author focused primarily on the problem of reality and imagination and their role in the attractiveness of the comic genre. According to the author, in most comic works there is a connection between events, thoughts and comic elements with artistic elements, metaphorical expression of thoughts, interesting sarcastic thoughts that will certainly make every reader think. Based on the research and review of satirical materials in the “Anbur” column, the author came to the conclusion that the main criterion of all satirical works is social reality.

Текст научной работы на тему «ҶОЙГОҲИ ВОҚЕИЯТ ВА ТАХАЙЮЛ ДАР ГӮШАИ ҲАҶВИИ “АНБӮР”-И РӮЗНОМАИ “ҲАҚИҚАТИ ЛЕНИНОБОД”»

УДК 070

DOI 10.24412/3005-849X-2024-2-150-154

ЦОЙГОХИ ВОЦЕИЯТВА Мавлянова Муаттархон Зайнидиновна, ТАХАЙЮЛДАРГУШАИХАЦВИИ унвонцуи кафедраи журналистика ва назарияи "АНБУР"-ИРУЗНОМАИ тарцумаи МДТ "ДДХ ба номи академик Бобоцон "ХАЩКАТИЛЕНИНОБОД" Гафуров" (Хуцанд, Тоцикистон)

МЕСТО ДЕЙСТВИТЕЛЬНОСТИ Мавлянова Муаттархон Зайнидиновна,

И ВООБРАЖЕНИЯ В соискатель кафедры журналистики и теории

САТИРИЧЕСКОЙ РУБРИКЕ перевода ГОУ «ХГУ им. академика Бободжона

"АНБУР" ГАЗЕТЫ "ХАКИКАТИ Гафурова» (Худжанд, Таджикистан) ЛЕНИНОБОД"

THE PLACE OF REALITY AND Mavlyanova Muattarkhon Zainidinovna, applicant

IMAGINATION IN SATIRICAL for the department ofjournalism and theory of

COLUMN «ANBUR» OF THE translation under SEI "KhSUnamed after acad.

NEWSPAPER «HAKIKATI B. Gafurov" (Khujand, Tajikistan)

LENINOBOD» e-mail: muattarknon.mavlyanova@bk.ru

Маводи яке аз гушауои маъруфи уацви "Анбур" мавриди омузишу барраси царор гирифтааст. Диццати асоси ба масъалаи воцеият ва тахайюл ва нацши онуо дар цолибии анвои уацви таваццуу намудааст. Зикр шудааст, ки дар бештари осори уацви пайванди воцеа, андеша ва аносири уацви бо унсуруои бадеият, баёни мацозии андеша, фикруои цолиби киноятдор мушоуида мегарданд, ки бешак уар хонандаро ба андеша кардан водор менамоянд. Таъкид гардидааст, ки дар гушаи "Анбур" маводи уацви уамчунин дар шакли манзум низ дучор мешаванд. Аз цумла таути ин рубрика ашъори уацвии шоири маъруфи тоцик Мууиддин Аминзода чоп шудааст. Дар асоси тауцицу баррасии матолиби уацвии гушаи "Анбур" хулосабарори шудааст, ки мауаки асосии он уама осори уацвиро воцеияти ицтимои ташкил медиуад ва онуо ба инъикоси норасоию камбудиуои уаёти цомеа бахшида шудаанд.

Калидвожа^о: гушаи "Анбур", рузномаи"%ацицати Ленинобод", уацв, анвои уацви, шеъруои М.Аминзода

Рассматривается очень известная юмористическая рубрика «Анбур» в газете «Хакикати Ленинобод». Основное внимание уделено проблеме соотношения действительности и художественного воображения и их роли в привлекательности комического жанра. Отмечено, что в большинстве сатирических произведений наблюдается связь событий, размышлений и юмористических элементов с художественными элементами, метафорическим выражением мысли, встречаются интересные саркастические размышления, которые, несомненно, заставят задуматься каждого читателя. Подчёркивается, что в рубрике «Анбур» встречаются также стихотворные юмористические материалы, в том числе сатирические стихи известного таджикского поэта Мухиддина Аминзода. На основе исследования и обзора сатирических материалов рубрики «Анбур» сделан вывод, что главным критерием всех сатирических произведений, посвященных отражению недостатков жизни общества, является социальная реальность.

Ключевые слова: газета «Хакикати Ленинобод», рубрика «Анбур», сатира, виды сатирического жанра, стихи М. Аминзода

This article studies and discusses one of the famous humorous columns "Anbur". Analyzing comic works, the author focused primarily on the problem of reality and imagination and their

role in the attractiveness of the comic genre. According to the author, in most comic works there is a connection between events, thoughts and comic elements with artistic elements, metaphorical expression of thoughts, interesting sarcastic thoughts that will certainly make every reader think. Based on the research and review of satirical materials in the "Anbur" column, the author came to the conclusion that the main criterion of all satirical works is social reality.

Key words: "Anbur" column, newspaper "Haqiqati Leninobod", satire, types of satirical genre,

M. Aminzoda

OnaMH э^оg H03yKuxou xoch xygpo gopag Ba paBmaH acr, kh Ha xap Ha^ap MeTaBOHag, oh hh Mexoxag 3e6o 6aeH HaMoagy paHruH TacBup 6uc03ag. Ea xoTupu oh kh HyH gap xa^Buaxou aga6H Ba aHBOu xa^BH BOKeuaTy Taxafironu paHruH 6a ryHau MyxTanu^ nemHHxog MerapgaHg, mo TacMHM rapu^TeM, kh gap hh MaKona to xaggu hmkoh hh Mactanapo atHe TaH0cy6u BOKeuaT Ba Taxafironpo gap MaT0nu6H rymau "AH6yp" MaBpugu 0My3umy 6appacH Kapop guxeM.

flap MaBpugu BOKeuaT Ba Taxafiron gap ocopu xa^BH MyxaKKHKOHH 3uege aHgemaxou xempo 6aeH HaMygaaHg. MyxaKKHKOHH TO^HKy xopu^H A.CatgynnoeB, M.MypogoB, A.MaBn0H0B, ^.KonamHHKOB, E.npoxopoB, A.rop6yHOB Ba gurapoH HyKTau Ha3apu xygpo 6aeH gomTaaHg. flap 6emTapu hh TaxKHKOT 3HKp rapgugaacT, kh BOKeuaT Ba Taxafiron gap ny6nHTCHcrHKa 6oag 6aMaBpug ucra^oga rapgag. MacanaH, onHMH pyc CXypeBHH 6ap oh aKuga acT, kh "xaMa ryHa caxHaxoH TaxafironH 6oag MyH0cu6u KaxpaMOH coxTa maBaHg" [1,207]. HyHOHHK, arap gap 6o6aru Ha^apu gypyrryfi MaBoge 0M0ga rapgag, 3apyp acT, kh oh HyH py3H0Mau oh Ha^ap HuromTa maBag, kh y HMpy3 60 gypyrxoam 603 6a kh 3h£h MepacoHag Ba e 603 hh gypyrxoe Meryag.

^Ke a3 H03yKHX0H xoch xa^B Ba aHBOH oh hh, nem a3 xaMa, 6apgomT a3 BOKeuaTH 3HHgarH Ba unnaTy Hopacouxou ^OMea 6a xuco6 pa^Ta, OMHnu gurape, kh BOKeaH gap MyaccupK Ba ^onu6uu MaT0nu6u xa^BH 3aMHHau Mycoug Mery30pag, hh MymoxugaKopy xa^H^aTHHrop 6ygaHH Myannu^H oh Me6omag. Hh xaMa gap HaTH^au 0Me3um 60 yHcypxou 6ageH Ba Taxafironu 6oro paHruH MaHmau э^оgн xa^Buaxou aga6H -ny6nHTCHcTH Merapgag. Cyone nem Meoag, kh xa^B HyH Bacunau Myaccupu 6aeH 6a BOKeuaT hh HpTu6oTe gomTa MeTaBOHag, gap xone, kh Taxafiron HH3 gap oh Mymoxuga Merapgag? flap hh MaBpug TaHxo xaMHHpo MeTaBOH ry^T, kh 6ugyHH 0My3umu xaeTy BOKeuaTH ^OMea xa^BHHrop HaMeTaBOHag, MaT0nu6e 0M0ga c03ag, kh gapxypu oh 3aM0H 6omag. flap xone, kh MaT0nu6u xa^BK 6a Tana6oTH afieMy Ta6uaTH hhcohh, arap co3ropy MyBO^HK Haoag, nac HaMeTaBOH a3 ^onu6uH HaBHmTaxoH xa^BH egoBap rapgug. OMunxou caTxH Ba yMyMH 6ygaHH MaTna6xou xa^Bupo 6a pumTau TaxKHK Kamuga, MyxaKKHK ffl.MycoeB HyHHH aHgema gopag, kh "a^cyc, 0My3Hmu xaeTH BOKeH Ba Taxafironu paHruH ms^omh xempo to 6a xon nafigo HaKapgaacT. A3 hh py xa^BH mo caTxH Ba yMyMK Me6omag"[4,10].

Ea aHgemau mo aKugau MyxaKKHK ffl.MycoeB gap hh 3aMHHa KOMHnaH xaggu hhxohh hh Mactana 6a myMop HaMepaBag. 3epo paBaHgu Myronua Ba OMy3umu MaTonu6u xa^BHH rymau "AH6yp"-H Hampuau "XaKHKaTH HeHHHo6og" ["XaKHKaTH Cyrg"-H xo3upa M.M.] HumoH gog, kh 6emTapu HaBHmTaxo gap acocu BOKeuaTH h^thmoH Tatnu^ myga, 60 ycny6u 6ageH OMe3um rapgugaacT, kh hh 0Me3um, 6a aHgemau mo, OMHnu Myaccupy ^onu6 rapgugaHH HaBumTaxou xa^BHH Ma3Kyp ramTaacT. TaBpe Mymoxuga HaMygeM, gap aKe a3 myMopaxou Hampuau Ma3Kyp gap rymau "AH6yp" MaKTy6e 60 yHBOHH "AH6ypu a3H3!" gap^ mygaacT, kh Myannu^H oh 60 TacBupxoH 3e6o BafipoHaBy xapo6a3op 6ygaHH 6at3e KyHaxou maxpu Xy^aHgpo MaBpugu T03ueHa ^apop gogaacT. flap MaKTy6 OMagaacT: "XoxumMaHgaM kh «A3 Hyru xaMup ^aTup» Kapga, aK 6opaKaK 60 MHKgopu TaBOHOH xyg a3 rymu Hanu K0pKyH0HH xo^aruu KOMMyHanuu maxpu HeHHHo6og caxraKaK Kamuga moh, to kh ohxo HamMOHH mupaonygamoHpo KanoHrap Kymoga, KyHaxoH 6anaHguro HyKypHa30p, H^nocy «nygpau 6enyn» nomaHgau 030gH, Monp, Hop6or, TopKHfi, ^y^yM Ba Ha6epe^Haapo 6eManon 6uHaHg. Arap xaBcana Kapga a3 KyHaxo ry3amTa mohh,

хамон замон мaчбyp мешавй, ки пойaфзолaтpо ба пapдозчию либосaтpо ба тaFоpaи чомашуй комaндиpовкa кунй. Oxnp ба ин ахвол то кай то^ат кунем!" [6,3].

Тaвpе мушохида мешавад, дap ин мактуб муаллиф воrçеиятpо бо бадеият омезиш дода, ибоpaи "пу^аи бепул'^о дap мав^еяш истифода намудааст. Ма^сади муаллиф дap ин чо xокy чанг аст, ки x,aмapyзa аз он кучахои номбypдa ба осмон меxезaд. Махз хамин ибоpa вазъи он кyчax,оеpо, ки мaвpиди таваччухи муаллиф rçapоp гиpифтaaнд, возеху paвшaн тaсвиp намуда, хамзамон вожаи pyсии "комaндиpовкa" низ таваччухи xонaндapо чалб месозад. Ба андешаи мо шояд бо нaзapдошти он ки маводи мaзкyp хачвй аст, муаллиф истифодаи калимаи мaзкyppо дap ин чо мухим шyмоpидaaст. Бо мутолиаи ин навишта як табассуме дap лабхо пайдо мешавад, аммо ин табассум аз пайи xyд боз дapде доpaд. Ба ^авле "хачв ин шодиест, ки андух доpaд"[4,11].

Дap ин мaвpид метавон чунин илова намуд, ки ин андух зодаи он хама ноpaсоихо ва иллатхои чомеа мебошад, ки муаллифони хачвияхо ва матолиби хачвй онхоpо бо услубхои xос инъикос мекунанд.

Ч,оиз ба зи^ аст, ки баъзе матолиби хачвй бо тapиrçи назм низ дapч гapдидaaст, ки назм бидуни тaxaйюл ва бадеият буда наметавонад. Дap гушаи "Анбyp" шеъpи М.Аминзода тахти унвони "Аpзи aproa" дapч гаштааст: Ариза арз кард охир ба сардор, Ки «ман дар дела мехобам^û бекор? Ба кори соуиби ман чорае цуед, Цавоби «уаю не» бар вай бигуед.

Чунончй мушохида мешавад, дap ин шеъpи хачвй aproa ба забон омада, аз сapдоpaш xохиш мекунад, ки ypо хам вaparç занаду чавоби хaю-неяшpо ба сохибаш биpaсонaд, оxиp аз xобидaн хам ба чое paсидaaст. Унвони шеъp чолиб буда, хap нaфapе, ки ин шyмоpaи нaшpияpо вaparç мезанад, хатман шеъpи мaзкyp аз нaзapaш Fоиб намемонад. Чу ман бисёруо дар дела тау-тау, Бихобиданд уафта-уафта, мау-мау. Намеоем мо уаргиз ба хотир, Mагору пупанак бастем, охир!

Шо^ аз забони aproa гуё иттилоъ медихад, ки ман тули чандин мох боз дap кадом як "дела" ^абат-^абат монда шуда, xоби ноз доpaм. Аз он ки мо дap доxили ин "дела"-хо xоби ноз доpем, касе ба xотиpaш хам нaмеоpaд, аз ин хама интизоpихои бепоён мaFоp кapдaем. Дap ин rop4a тaвpе мушохида мешавад, боз калимаи pyсии "дела" истифода шудааст. Аз як нигох ин шеъp басо чолиб ба нaзap paсaд хам, аммо дap асл шеъpи мaзкyp тан^идй буда, эътиpозе ба миён овapдaaст. Шоиp ин хадафи xешpо метавонист, бо як ё ду чумлае баён созад, аммо бо нaзapдошти чолибияти матолиби хачвй, ба вежа шеъpи хачвй ма^сади xyдpо xостaaст ифшо намояд:

Зи номи соуибон уастем мо арз, 4û гап, ки оцибат аз арзуо арз!» Цавобаш дод сардори идора: «Mанам якка, шумоён бешумора. Mагар коре цуз ин дигар надорам, Дигар ташвишу дарди сар надорам?! Биёбад то ба худ роуи гурезе, Зи нав зад бар дарун худро ба тезû. Кунун, Анбур, кори ин кашола, Ба цои чорабин бошад уавола!. [5]

Ч,олибияти шеъpи мaзкyp дap он aCT, ки cyхaн дap боpaи apизaи номaълyм Ba номyaйян paфтa, он кaxpaмони мyшaххac нaдоpaд. Бa aндешaи мо ин шевa aз чaнд чиxaт пиcaндидa acт:

Aввaлaн, 4^ara ху6ии ин шевaи нигоpиш, пеш aз xaMa, дap он aCT, ки ин тaъкидy ишоpaxо метaвонaнд 6a xaMa paиcy capвapони хочaгиxо Ba yмyмaн, мyaccиcaxои мyхтaлиф тaъcиpи хyдpо pacонaнд Ba ож^о 6a мacъyлиятшиноcй водоp кyнaд.

Бaъдaн, ин шевa гyиё як тавъ xyшдоpеcт 6a он xaMa шaхcони мacъyл, ки ниcбaти apзи мapдyм нопиcaндй доpaнд.

Чун домaнaи пyблитcиcтикa фapох acт, вобacтa 6a шapоит Ba pyшди чомеa он низ дap мapxaлaxои мyхтaлиф вycъaти тозa пaйдо кapдa, дap инъикоcи yмдaтapин мacъaлaxои чомеa Ba ноpacоиxои он муши^т мекyнaц. Рaвaнди омузиш Ba тaxкики мaвзyъ нишон дод, ки пyблитcиcтикaи xaчвй низ дap бapобapи бозтоби мyaммо Ba ноpacоиxои чомеa пaйвaнди бaцеият Ba тaхaйюл буда, дap мaвpидxои зapypй as ин чузъиёт бa тaвpи вacеъ иcтифодa мебapaц. Шевaи нигоpиши оcоpи xaчвй aa xap эчодкоp тaлaб мекyнaд, ки бa чузъиёти мyxимми тaълифи нaвъxои жaнpи xaчвй тaвaччyx шмоянд. Аз ибтидо то бa имpyз paвшaн acт, ки он xaMa воcитaxои тacвиp, пеш xaMa, бapои paнгинy чолиб ифодa гapдидaни фикp Ba xaмзaмон возеxy бapчacтa ифодa гapдидaни FOявy мaзмyн муши^т менaмояд.

Мacaлaн, яке aз мaтлaби гyшaи "A^yp", ки боиcи тaвaччУxи мо гapдид, "Кapнaйxои гyнгaлaк, кapнaйчиxои œpran" yнвон доpaд. К^бон Бaxлyлзодa мyaллифи нaвиштa aз caтxи nacra хидмaтpacониxои cоxaи paдиошyнaвонй шикоят кapдa, чунин тaъкид менaмояд, ки Kap^ xap pyз дap бaйни paдиодоpонy коpкyнони yзелxои paдиошyнaвонй мочapо тaкpоp мешaвaд. Бa хотиpи чолиб Ba тaъcиpбaхш гaштaни мaтлиб мyaллиф cyxбaти чaнд нaфappо меоpaд, ки бa хонaндa acли вокеapо бaён меcозaд:

"Овози кapнaи paдиои мо xacra шyдaacт, фaкaт пичиpоc зaдa ran мезaнaд, ягон тaбобaт тамекутад-мй?

-Гyлyяшpо кaмтap paвFaн кунед, ^aparnac кapдa гaп зaдaн мегиpaд!

-Кapнaи paдиои мо чaнд pyз aCT, ки тимок шyдaгй бapин. Бо овози дyp -дУpy хиp-хиp бaзyp гaп мезaнaдy бечоpa мaкcaдaшpо фaxмондa нaметaвонaд....

-Бa xaмин xaM шу^ кунед, aзони дигapон тaмомaн aз гaп мондaaнд.

-Рaдиои мо чapо дaм гaп мезaнaдy дaм хомуш шyдa мемонaд?

Бaъзе pyзxо нжфи конcеpт Ba ё ягон aхбоpоти нaFзеpо мешyнaведy ниcфaш нacия мешaвaц.

-Ин гaпи кyxнa-кy. Haвaшpо гуед!

-Кapнaи paдиои мо бошaд тaмом гунг шyдa мондaгй.

-»Дaвои кypyт оби чуш» гyфтaнд. Гунг ки шуд xaмоно бa нaвaш ивaз кунед монед. Ha шумо бa тaшвиш мемонеду нa мо.

-Овози paдиои мо бaд не. Вaле як гyноxе доpaд, ки дap дaвоми шyнaвондaн xyштaккaшиx0и гyшкapкyнaк бебapкaш шyнидa мешaвaнд. Мacaлaн, якбоpa "Тошкешдан ran^aMro» шyнидa мешaвaдy xaмоно хомуш шyдa, «Рaдиошyнaвонии Стaлинобод шyнaвонидaни имpyзaи хyдpо бa охиp меpacонaд» шунида мешaвaд"[7].

Мyaллиф дap нaвиштaи зеpин aз ибоpaxои чолиб, бa мотандй "кapнaи paдиои мо тимок шyдaгй","paдиои мо гунг шyдa мо^^гй", "xyштaккaшиxои гyшкapкyнaк" Ba чaнди дигap хуб иcтифодa нaмyдaacт , ки мaводpо твъcиpнокy чолиб нaмyдaacт. Дap ин зaминa бояд гуфт, ки мaxз ин нyктaxои чолиб дap бapчacтaтap нишон додaни мyaммо низ мycоидaт apдaaнд. Бо мyтолиaи киcмaти aввaли мaводи мaзкyp cyоле пеш меояд, ки ин мacъaлa дap кучо бошaд? Ч,aвоби ин caвол дap киcмaти охиpи мaвод овapдa шyдaacт:

"Хонaндaи мyxтapaм, нaбояд дap тaaччyб монед, ки ин cyxбaт тай Ba дap кучо бapпо гapдидa бошaнд? Ин cyxбaт xaмин pyзxо дap шaxpxои Конибодому Ленинобод, Иcфapaю Уpотеппa дaвом доpaд. Дap тати^и холaбеFaмии бaъзе коpкyнони yзелxои

- 153 -

радиошунавонй, бепарвогии коркунони шуьбахои маданият нукгахои радио, махсусан дар махаллахои канори шахру ^ишло^хои дурдааст гунгу гунгалак шуда мондаанд.

Бисёр нагз мешуд, ки ташкилотхои дахлдор дар бораи муолича кардани касалихои кори радиошунавонй чорахои профилактикй гузаронанд [7].

Баррасии маводи мазкур собит мекунад, ки дар матлабхои хачвй тахайюл дар заминаи во^еият зухур карда, дар рангину таъсирбахш шудани мавод таьсири бевосита дорад. Ба андешаи мо баёни масьалахои мухталифи змон ва норасоии чомеа бад-ин шева аз назари масьулин дур намемонад. Ба кадом далел? Бояд гуфт, ки чун нафаре, ки ин навиштаро мутолиа менамояд, дар ибтидо шояд бихандад, аммо баьдан чун хадафи муаллифро дарк менамояд, барои бартараф намудани масьалаи зикршуда шояд мекушад.

Мухавдщи сохаи журналистика М.Муродов дар мавриди воситахои тасвир дар хачви публитсистй андеша дорад, ки "чихатхои услубй, забон ва воситахои тасвир дар хачви публитсистии точик яксон нест. Масалан, дар маводи хачвии матбуоти даврии солхои 1920-1930 воситахои тасвир ба рухияи замон, вазифагузорихои хукумату хизби айём мувофи^ кунонида шудаанд" [2,270].

Тахлилу баррасии гушаи "Анбур" маьлум кард, ки матолиби он низ бо истифода аз воситахои тасвир таьлиф гардида, бештар заминаи ичтимой доранд. Муаллифон хамеша бад-он кушидаанд, ки мушкилоту норасоихои чомеаро ба гунахои мухталифи хачвй бозгуй намоянду дар рохи халли он хама масьалахо мусоидат намоянд. Дар хар матолиби хачвй тахайюли бою рангин, усули дарки во^еияти реалй ва малакаи хачвнигорй мушохида мешавад.

Тах^и^у омузиши мо нишон дод, ки дар бештари матлабхои хачвй пайванди во^еа, андеша ва омезиши аносири хачвй бо унсурхои бадеият ба назар расиданд. Баёни мачозии андеша, фикрхои чолиби киноятдор низ дар бархе аз навиштахо мушохида гардиданд, ки бешак хар хонандаро ба андеша кардан водор месозад. Бо мутолиа ва баррасии матолиби хачвии гушаи "Анбур" метавон чунин хулосабарорй намуд, ки махаки асосии онро во^еияти ичтимой ташкил менамояд. Дар мехвари хама навиштахои хачвй, ки бештар во^еият ва тахайюли хачвй мушохида мегарданд, масьлахои мухталиф на^ши бориз дошта, дар омезиш бо аносири хачвй ва адабй рангину чолиб тасвир ёфтаанд. Предмети иньикоси матолиби хачвй, пеш аз хама, проблемахои чомеа ва иллату норасоихои замон ба хисоб меравад.

ПАЙНАВИШТ:

1. Гуревич, С.М. Газета: вчера, сегодня, завтра / С.М. Гуревич. - Москва: Аспект-пресс, 2004. - 288 с.

2. Муродов, М. Публитсистикаи уацви[масъалауои пайдоиш, инкишоф ва тауаввул] / М. Муродов. - Душанбе: Ирфон, 2015. - 320 с.

3. Мусоев, Ш. Бурду бохти уацв / Ш. Мусоев//Адабиёт ва санъат. - №40, 5.10.2006.

4. Аминзода, М. Арзи ариза/М.Аминзода//Цацицати Ленинобод. № 137, 8.07.1956.

5. Додо Р. Анбури азиз / Р. Додо//Цацицати Ленинобод. - №166, 20.08.1955.

6. Курбон, Б. Карнайуои гунгалак, карнайчиуои сергап/Б.Курбон//Цацицати Ленинобод. -№65, 28.03.1956.

REFERENCES:

1. Gurevich, S.M. Newspaper, yesterday, today, tomorrow / S.M. Gurevich. - M: Aspect-press, 2004. - 288 pp.

2. Muradov, M. Comic Journalism [issues of origin, development and evolution] / M. Muradov. - Dushanbe: «Irfan», 2015. -320pp.

3. Musaev, Sh. Victory and Loss of Comedy / Sh. Musoev//Literature and art. - No. 40, 5.10.2006.

4. Aminzoda, M. Application Form/M. Aminzoda// Truth of Leninabad. No. 137, 8.07.1956

5. Dodo R. Dear Anbur / R. Dodo// The truth of Leninabad. - No. 166, 20.08.1955

6. Qurban, B. Loud trumpets, loud trumpets/ B. Qurban// Truth of Leninabad. - No. 65, 28.03.1956.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.